Torinski pokrov obavijen je velom misterije. Vekovima se smatrao svetom relikvijom, ali ovaj hrišćanski artefakt, prema još jednom istraživanju, nije ono što izgleda.
Staro platno od lana i njegov bledi otisak kontura lica čoveka koji podseća na tradicionalne prikaze Isusa prvi put je dokumentovano u Francuskoj 1354. godine, a do danas niko ne zna koga otisak zapravo prikazuje, niti kako je nastao.
Neki hrišćani veruju da je upravo to pokrov kojim je bilo omotano telo Isusa Hrista nakon smrti (iako katolička crkva ni ne podržava ni ne odbacuje tu ideju). Skeptici smatraju da je reč ili o umetničkom delu ili o falsifikatu.
Iako sporna relikvija nosi bledi otisak nagog odraslog muškarca s dugom kosom i bradom, brazilski 3D dizajner i istraživač Sisero Moraz tvrdi da otisak na pokrovu nije nastao od pravog čoveka već od skulpture.
Nova analiza, objavljena u časopisu Archaeometry, podržava hipotezu koja je prvi put izneta 1978. godine, prema kojoj je slika na pokrovu umetničko delo.
Prema toj hipotezi, slika je najverovatnije nastala tako što je platno bilo položeno preko niskog reljefa – skulpture koja blago izlazi iz pozadine – a zatim je laneno platno bilo protrljano pigmentom ili na neki način potamnjeno.
Moraz je samouki stručnjak za istorijsku rekonstrukciju lica, što znači da je vešt u poređenju dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih slika. Kada je prvi put pogledao krute i pravolinijske oblike tela sa pokrova, učinilo mu se da ne odgovaraju stvarnoj anatomiji. Deformacija tkanine nije izgledala kao da je bila omotana oko pravog ljudskog tela.
Umesto toga, Moraz je pomislio da se možda radi o slici na tkanini ili otisku u niskom reljefu.
Da bi testirao tu ideju, napravio je rekonstrukcije obe mogućnosti.
Brazilac je pomoću kompjuterskog modela uporedio kako izgleda platno koje je omotano oko modela ljudskog tela u odnosu na ono koje je položeno preko niskoreljefne skulpture.
U slučaju trodimenzionalnog modela koji predstavlja autentično ljudsko telo, otisak figure izgledao je širi i razvučeniji nego na Torinskom pokrovu kada je platno bilo rašireno.
A) Pogled odozgo sa mrežom tkanine postavljenom preko tela. B) Bočni pogled na simulaciju tkanine koja leži preko tela
Ova pojava poznata je kao „efekat Agamemnonove maske“, po zlatnoj pogrebnoj maski iz stare Grčke koja je prvo kalupljena po licu, a zatim razvijena u ravan oblik. Zbog toga su crte lica blago deformisane.
„Otisnuta slika, nastala iz kontaktnih zona niskog reljefa, pokazuje visoku saglasnost sa onom na Torinskom pokrovu, značajno se podudarajući sa njegovim konturama, čak i uzimajući u obzir da podloga nije potpuno ravna“, zaključuje Moraz.
Njegova analiza pokrova pruža dokaze da to nije otisak ničijeg tela (a kamoli tela Isusa Hrista), izbegavajući pri tome nedavnu akademsku raspravu o starosti artefakta.
Neki pokušaji datiranja pomoću metoda radioaktivnog ugljenika ukazuju da je pokrov nastao u srednjem veku, ali jedna nedavno objavljena kontroverzna studija datira ga bliže prvom veku nove ere.
Kao i Moraz, i drugi istraživači su primetili da pokrov nije strukturno deformisan onako kako bi se očekivalo da bude ako je bio u kontaktu sa pravim telom. Ali detalji su veoma bledi i akademske rasprave o tome kako je otisak tačno nastao i dalje traju.
„Koristeći opisane besplatne alate otvorenog koda, svako ko ima potrebna znanja može ponovo da napravi simulacije dinamike tkanine i mapiranja kontakta, ispitujući predstavljene scenarije“, kaže Moraz.
Ovaj rad, zaključuje on, „ističe potencijal digitalnih tehnologija da odgovore na istorijske misterije ili ih razotkriju, spajajući nauku, umetnost i tehnologiju u kolektivnoj i refleksivnoj potrazi za odgovorima.“
