Sombor vesti

Životinjska carstva Azije i Australije su kao odvojeni svetovi, zahvaljujući nevidljivoj liniji koja se proteže tačno između dva susedna kontinenta.

Većina divljih životinja nikada ne prelazi tu zamišljenu granicu, čak ni ptice. I tako je već desetinama miliona godina, uz evoluciju životinja na različite načine sa svake strane. Sve je počelo pre oko 30 miliona godina, kada se australijska tektonska ploča udarila u evroazijsku tektonsku ploču i stvorila arhipelag, preusmeravajući okeanske struje i stvarajući nove regionalne klime prenosi RTS.

Na jednoj strani, u Indoneziji i Maleziji, evoluirali su majmuni, čovekoliki majmuni, slonovi, tigrovi i nosorozi; dok na drugoj strani, u Novoj Gvineji i Australiji, žive torbari, glodari i kakadui.

Ova neobična podela nazvana je Volasova linija – po prirodnjaku Alfredu Raselu Volasu, koji je prvi primetio oštru razliku u životinjskom svetu (uglavnom među sisarima) dok je istraživao region sredinom 19. veka.

„Možemo smatrati utvrđenim da Lombokski moreuz, između Balija i Lomboka, širok samo 24 kilometra, označava granicu i naglo razdvaja dva velika zoološka regiona planete“, napisao je Volas.

Prirodnjak je kasnije samostalno razvio teoriju evolucije otprilike u isto vreme kada i Čarls Darvin. Linija koju je nacrtao na mapi pre više od jednog veka i dalje se smatra hipotetičkom evolutivnom barijerom, iako se rasprave o njenoj tačnoj lokaciji i mehanizmima nastavljaju.

Generalno govoreći, Volasova linija razdvaja pojas azijskog kontinenta od pojasa australijske tektonske ploče. To je geološka linija, ali je takođe i klimatska i biološka.

Jedno od objašnjenja za podelu leži u klimatskim promenama izazvanim drevnim geološkim događajima.

„Kada se Australija odvojila od Antarktika, stvorila se oblast dubokog okeana koja je danas poznata kao Antarktička cirkumpolarna struja. Ta promena dramatično je uticala na klimu cele planete i dovela do značajnog zahlađenja“, objasnio je autor jedne od studija koje se bave Volasovom linijom, Aleks Skils.

Ekstremne klimatske promene vrste s obe strane linije, su drugačije podnele, što je dovelo do jasne biogeografske razlike kakvu danas uočavamo.

Smatra se da se tako životinjski svet u potpunosti adaptirao na ekosistem u kojem prebiva da nije želeo da ga na pusti, niti da pređe „liniju“ koju su mogli, česti su zaključci istraživanja.

Duboki okeanski kanali poput Lombokskog moreuza razdvajaju svaki pojas, što životinjama otežava prelazak. Čak i kada su nivoi mora u dalekoj prošlosti bili mnogo niži nego danas, ovaj ponor je i dalje postojao.

Iako je Volasova nevidljiva linija najočiglednija kada se upoređuju sisari u Aziji i Australiji, ona postoji i kod ptica, gmizavaca i drugih životinja.

Vrlo malo mešanja i među ribama

Čak i u okeanu neke vrste riba i mikroba pokazuju genetske razlike na jednoj strani granice u poređenju sa drugom, što ukazuje na vrlo malo mešanja između populacija.

Naučnici još nisu shvatili koje nevidljive barijere sprečavaju ove vrste na veću pokretljivost. Međutim, stanište i klima su verovatno faktori koji naglašavaju evolutivni jaz.

Godine 2023, analiza više od 20.000 vrsta kičmenjaka otkrila je da su se linije jugoistočne Azije razvile u relativno tropskom drevnom okruženju koje im je omogućilo da se prošire prema Novoj Gvineji na vlažnim ostrvskim „stepenicama“.

Studija ukazuje na to da će se stariji ljudi koji imaju pozitivan stav prema starenju bolje oporaviti ako padnu.

Padovi kod starijih osoba su ozbiljan zdravstveni problem koji može značajno uticati na kvalitet života. Iako su posledice padova često fizičke, kao što su prelomi, povrede glave ili dugotrajni invaliditet, nova istraživanja ukazuju na to da mentalni stavovi prema starenju mogu imati ključnu u procesu oporavka.

Istraživači su proučavali da li se uticaj pada može ublažiti „stavovima o starenju“. Timovi sa Imperijal koledža u Londonu i Univerziteta Koventri ispitali su podatke o 694 osobe starosti od 60 do 90 godina u Engleskoj koje nisu pale u dve godine pre početka studije.

Osim proučavanja podataka o padovima, stručnjaci su analizirali i odgovore na ankete koje su merile stavove i uverenja o starenju.

Istraživači su procenili brzinu hodanja, da li su ispitanici bili aktivni i da li im je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su oblačenje, kupanje ili ustajanje, nakon pada.

Polovina padova rezultira povredom

Oni koji su u početku pokazivali "pozitivnije" stavove prema starenju, kao što je verovanje da ih ono ne sprečava da rade ono što žele, izgleda da se bolje oporavljaju nakon pada, otkrili su istraživači.

„Otkrili smo da su starije osobe koje su u početku imale pozitivniji pogled na starenje bile bolje zaštićene od negativnih fizičkih posledica nakon pada“, napisali su u časopisu Američkog gerijatrijskog društva.

Ljudi koji su postigli najviši rezultat u meri „samopercepcije starenja“, odnosno oni koji su imali najpozitivniji stav prema starenju, imali su 162 odsto manje šanse da imaju otežan hod, 200 odsto manje šanse da zavise od drugih u svakodnevnim aktivnostima i 123 odsto manje šanse da će biti neaktivni nakon pada, u poređenju sa onima koji nisu bili pozitivni po pitanju starenja.

Prethodne studije su pokazale da su padovi vodeći uzrok povreda, invaliditeta i smrti u vezi sa povredama kod starijih ljudi, pri čemu je oko polovine padova rezultiralo velikim posekotinama, traumatskim povredama mozga ili prelomima.

Pozitivni stavovi dovode do bržeg oporavka

"Oni koji su prijavili pozitivnija osećanja o sopstvenom starenju izgleda da su zaštićeni od težih fizičkih posledica nakon pada", rekao je dr Tobi Elmers.

On dodaje da je postojala značajna razlika u stopi fizičkog oporavka među ljudima koje su proučavali, a to je bilo jasno povezano sa njihovim početnim uverenjima o starenju.

Takođe je objasnio da njihovi rezultati ukazuju da bi promena načina na koji neki stariji ljudi gledaju na proces starenja mogla da ima ključnu ulogu u poboljšanju oporavka i blagostanja.

"Čak je moguće da bi jednostavne 'popravke' koje bi pomogle ljudima da razviju pozitivniji stav prema starenju, kao što je razgovor sa prijateljima ili rođacima, mogle pomoći. To je nešto što smo veoma zainteresovani da istražimo u budućim istraživanjima", rekao je on.

Njegov kolega, dr Metju Hil sa Univerziteta Koventri, dodao je da, iako su prethodna istraživanja pokazala da su negativni stavovi i uverenja o starenju povezani sa povećanim rizikom od negativnih zdravstvenih ishoda, kao što su moždani udar i smrtnost, ovo je prva studija koja ih konkretno povezuje sa fizičkim oporavkom nakon pada, prenosi Daily mail.

U vremenu kada digitalni uređaji preuzimaju primat, fizičke knjige i dalje imaju svoju posebnu vrednost. Ne samo da predstavljaju izvor znanja i uživanja, već unose i toplinu, karakter i dušu u svaki prostor. Zbog toga mnogi sanjaju o svom kutku za čitanje – mestu koje odiše mirom, inspiracijom i stilom.

Kućna biblioteka nije luksuz rezervisan za prostrane domove – može se osmisliti i u najmanjem stanu, ako se pažljivo planira. U ovom tekstu otkrićemo kako da napravite funkcionalnu i estetski privlačnu kućnu biblioteku.

Odabir adekvatnog prostora i pravilna montaža polica

Prvi i najvažniji korak u kreiranju kućne biblioteke jeste pronalaženje odgovarajuće lokacije. Ne mora to biti zasebna soba – kutak u dnevnom boravku, hodniku, čak i ispod stepeništa može se pretvoriti u impresivan književni centar. Važno je da prostor bude dovoljno stabilan za postavljanje polica i da ne bude izložen direktnom suncu ili visokoj vlažnosti, jer to može oštetiti knjige.

U zavisnosti od kvadrature, možete birati između zidnih polica, samostojećih regala ili kombinovanih rešenja. Ključ je u pametnom iskorišćavanju vertikalnog prostora i sigurnoj montaži. Tu posebno važnu ulogu igraju funkcionalni i estetski nosači za police, koji ne samo da obezbeđuju stabilnost konstrukcije, već doprinose i vizuelnom izgledu prostora. Moderni nosači dolaze u različitim stilovima – industrijskim, minimalističkim, rustičnim – i mogu u velikoj meri naglasiti dizajnerski karakter biblioteke.

Prilikom montaže, vodite računa o visini i razmaku između polica. Knjige različitih formata zahtevaju različite dimenzije prostora, pa je preporučljivo projektovati police tako da obuhvate sve kategorije – od džepnih izdanja do velikih umetničkih monografija. Takođe, obavezno pričvrstite više regale za zid, posebno ako imate decu, kako biste sprečili prevrtanje.

Ne zaboravite i na budući rast vaše kolekcije – ostavite mesta za nove naslove. Najlepše kućne biblioteke su one koje rastu s vama, prate vaše interese i stalno se obnavljaju.

Organizacija knjiga

Kada se završi montaža polica, sledeće važno pitanje je kako organizovati knjige. Iako mnogi ovu odluku donose vođeni isključivo estetikom, funkcionalna organizacija može znatno olakšati svakodnevnu upotrebu biblioteke i doprineti njenoj dugovečnosti. Nered u knjigama vodi do zaboravljenih naslova, duplikata i izgubljenog prostora.

Najčešći načini organizacije su po žanru, autoru ili formatu. Ako imate više beletristike, odvojite romane od stručne literature, dok ljubitelji eseja i publicistike mogu kreirati tematske celine. Organizacija po boji takođe može biti vizuelno efektna, ali treba je koristiti oprezno – često otežava brzo pronalaženje željenog naslova.

Knjige treba složiti uspravno, sa blagim razmakom, kako bi im papir mogao da “diše”. Pretrpane police mogu deformisati povez i otežati vađenje knjiga. Ako imate naslove koji nisu reprezentativni za izlaganje, razmislite o donjim zatvorenim delovima regala ili ukrasnim kutijama. Jedan od saveta je i da ostavite prostor za izlaganje omiljenih knjiga – bilo na posebnoj polici, stočiću ili kao deo dekoracije.

Pravilno osvetljenje

Osvetljenje igra presudnu ulogu u funkcionalnosti kućne biblioteke. Loše svetlo može izazvati naprezanje očiju, dok dobro osvetljen kutak doprinosi atmosferi i užitku. Idealna kućna biblioteka kombinuje prirodnu i veštačku svetlost, a svaka vrsta ima svoje prednosti.

Prirodna svetlost daje prostoru toplinu i čini ga prijatnim, ali može biti neprijatelj knjiga ako su police direktno izložene UV zračenju. Stoga, preporučuje se korišćenje zavesa ili roletni koje filtriraju svetlost. Ako je prostor u potpunosti bez dnevnog svetla, još je važnije da osvetljenje bude pažljivo planirano.

Kombinujte opšte osvetljenje (plafonske lampe) sa usmerenim izvorima svetlosti (stone lampe, zidne svetiljke, LED trake iznad polica). Lampa za čitanje treba da ima toplo svetlo (3000-3500K) i da se može prilagoditi visini i uglu. Osvetljenje iznad polica ne samo da pomaže u snalaženju među knjigama, već doprinosi vizuelnoj eleganciji prostora.

Nameštaj i dodatna oprema za uživanje u biblioteci

Kućna biblioteka nije samo prostor za odlaganje knjiga – to je kutak za čitanje, učenje, razmišljanje i beg od svakodnevnog haosa. Zato je važno da u svom književnom kutku predvidite i udoban nameštaj. Najbolje rešenje je fotelja ili manja sofa sa ergonomskim naslonom, uz tabure ili oslonac za noge.

Pored toga, stočić za kafu ili pomoćna površina za odlaganje knjiga, naočara, pića ili lampi može učiniti razliku. Tepih ispod nameštaja doprinosi osećaju topline i akustičnoj udobnosti. Ako imate dovoljno mesta, radni sto može biti sjajan dodatak, posebno za one koji istražuju ili pišu.

Zvučna izolacija takođe može biti od koristi – posebno ako je biblioteka u prometnijem delu stana. Tepisi, zavese i tapacirani nameštaj prirodno apsorbuju zvuk, dok police pune knjiga same po sebi doprinose tišini prostora.

Održavanje biblioteke i očuvanje knjiga

Kada jednom napravite svoju kućnu biblioteku, sledeći izazov je njeno redovno održavanje. Knjige su osetljive na vlagu, sunčevu svetlost, prašinu i insekte, pa je neophodno stvoriti optimalne uslove za njihovo očuvanje. Idealna temperatura za skladištenje knjiga je između 18 i 22 stepena, uz relativnu vlažnost od 40–60%.

Najvažniji zadatak je redovno brisanje prašine – ne samo sa polica, već i sa samih knjiga. Koristite suvu ili blago vlažnu krpu, i izbegavajte agresivna hemijska sredstva. Knjige se ne bi smele previše gurati jedna uz drugu, jer se time oštećuje povez i ometa ventilacija.

Pazite i na položaj – knjige treba da stoje uspravno, s osloncem ako ih nema dovoljno da same formiraju red. Naslagane knjige mogu izgubiti oblik i teže se koriste. Takođe, vodite računa o ventilaciji – prostor bez cirkulacije vazduha podložniji je stvaranju buđi, posebno ako se nalazi blizu spoljnog zida.

Izrada kućne biblioteke ne zahteva ogroman prostor, ali zahteva pažljivo planiranje, kvalitetnu izradu i ljubav prema knjigama. Bilo da gradite malu biblioteku u uglu sobe ili posvećujete celu prostoriju ovoj svrsi, ključ je u detaljima i u vezi koju imate sa svojim knjigama.

Izvor: saveti.rs

Mravi u kući mogu da budu prava glavobolja. Iako su ti sitni insekti često bezopasni, njihova upornost i brojnost lako mogu pretvoriti vaš dom u nepozvani mravinjak. Dolaze u potrazi za hranom i vodom, a jednom kada pronađu izvor, teško ih je ukloniti. Osim što mogu da naruše higijenu i red u kuhinji, neke vrste mrava mogu čak da oštete drvene konstrukcije ili izolaciju.

Niko ne želi najezdu mrava, ali tokom leta to se često događa. To je zato što su ovi dosadni insekti tokom toplijih meseci aktivniji - više tragaju za hranom i vodom, a visoke temperature im ubrzavaju metabolizam. To znači da mravi češće ulaze u domove u potrazi za resursima, ali i radi gnežđenja i razmnožavanja, što mnogim vlasnicima kuća može predstavljati ozbiljan problem, piše Daily Express.

Možda toga niste ni svesni, ali neke vaše navike zapravo mogu privlačiti mrave u vaš dom. Prema informacijama koje je kompanija Orkin podelila na TikTok-u, postoje tri stvari koje ljudi svakodnevno rade, a koje vrlo lako mogu da privuku mrave. Nekad su upravo naizgled bezazlene svakodnevne navike dovoljne da ti neželjeni gosti pronađu put do vašeg doma.

Ostavljanje hrane na otvorenom: Hrana ostavljena van frižidera ili ormarića lako privlači mrave, posebno ako je reč o slatkim ili masnim namirnicama. Mravi se hrane oportunistički i imaju izuzetno razvijeno čulo mirisa, mogu da nanjuše izvor hrane čak i iz velike udaljenosti.

Nečišćenje kuhinjskih površina: Ako ne brišete redovno radne ploče u kuhinji, to vam može napraviti ozbiljan problem. Ostaci hrane, mrvice ili lepljive tečnosti idealan su mamac za mrave, pa je redovno brisanje površina ključ za sprečavanje najezde.

Redovno čišćenje površina, pravilno odlaganje hrane i zatvaranje pukotina i rupa u zidovima značajno smanjuju rizik od pojave mrava. Ako ne mogu da osete miris hrane, manja je verovatnoća da će se zadržavati u vašem domu. Čiste radne ploče bez mrvica najbolja su preventiva da mravi i ne požele da "svrate".

Ostavljanje vode na otvorenom: Mnogi mravi privučeni su vlagom, pa je važno da se slavine dobro zatvaraju. Popravite curenja i labave spojeve jer vlaga ih snažno privlači i može da bude razlog njihove pojave u domu.

Ako mislite da imate problem s mravima, postoji nekoliko načina da ih se rešite na human i prirodan način. Najefikasnije je usmeriti se na sredstva koja ih odbijaju i prekidaju njihove mirisne tragove, umesto da ih uništavate. Tako sprečavate da se ponovo vraćaju, bez štete po okolinu i korisne insekte.

Prirodne metode poput sirćeta, limunovog soka, eteričnog ulja nane i kora citrusa mogu efikasno odbiti mrave jer narušavaju njihove feromonske puteve i prikrivaju mirise po kojima se orijentišu. Mravi takođe ne podnose miris belog luka - možete posuti malo belog luka u prahu u blizini mravinjaka ili poprskati vodu u kojoj se kuvao beli luk.

Takođe, talog kafe posut oko biljaka ili blizu ulaznih tačaka može biti koristan jer mravi ne vole njen miris. Zatvaranjem svih mogućih ulaza dodatno ih možete sprečiti da se usele. Ako imate ozbiljniji problem, najbolje je obratiti se stručnjaku za suzbijanje štetočina, prenosi Večernji list.

Mirisne, slatke i sočne – trešnje su simbol leta, ali ponekad kriju nepozvanog gosta.

Sezona trešanja je u punom jeku, a pored ukusa i boje, ovo omiljeno voće često krije neželjeno iznenađenje – sitne bele crve koji mogu da pokvare zadovoljstvo, piše N1 Sarajevo.

Iako su trešnje odličan izvor vitamina C i joda, mnoge ljude odbija mogućnost da naiđu na larvu dok ih grickaju.

Kako prepoznati trešnju koja ima crve?

Crvi koje povremeno nalazimo u trešnjama su larve muve Rhagoletis cerasi, poznate po napadanju zrelog voća.

Da biste znali da li je voće zaraženo, obratite pažnju na sledeće znake:

Rupe u koži trešnje - mogu ukazivati na to da je crv već izašao iznutra.

Promena boje i tuneli u mesu - sitne linije ili rupe ispod kože ukazuju na to da je crv još uvek unutra i aktivno se hrani.

Kako se rešiti crva?

Samo ispiranje pod vodom nije dovoljno. Evo pouzdanog načina za čišćenje trešanja od crva:

Stavite trešnje u veliku posudu ili posudu.

Prelijte ih hladnom vodom, tako da voće bude potpuno potopljeno.

Dodajte kašiku soli ili sirćeta - obe varijante su efikasne.

Ostavite trešnje da odstoje 15-20 minuta.

Lagano promešajte - mrtve larve će isplivale na površinu.

Pokupite ih i bacite, a zatim dobro isperite trešnje pod čistom vodom.

Ako volite da kupujete trešnje na pijaci, uvek birajte plodove bez tamnih mrlja i sa sjajnom, čvrstom korom. Obično su netaknute i svežije.

Članica Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja Sanja Bojić danas je u Beogradu potisala Ugovor o dodeli sredstava za organizaciju manifestacije „Miholjski susreti sela“ sa Ministarstvom za brigu o selu.

Ove godine u planu je da domaćin manifestacije bude naseljeno mesto Telečka. Susreti će biti organizovani u oktobru, a tačni datumi će biti naknadno definisani. Za organizaciju manifestacije Grad Sombor je dobio finansijska sredstva u iznosu od 498.960,00 dinara, putem Javnog konkursa koji je raspisalo Ministarstvo za brigu o selu.

„Miholjskih susreta sela“ su sada već tradicionalna manifestacija koja fokus stavlja na stanovnike sela, njihove običaje, tradiciju i afirmaciju. U okviru programa organizovaće se sajam rukotvorina i lokalnih gastro-specijaliteta, te bogat kulturno-umetnički program.

Obaveštavamo građane Grada Sombora da će u periodu od 9.6.2025. do 30.6.2025. godine preduzeće „ORIS“ doo Sombor i „Ciklonizacija“ AD sprovesti tretmane suzbijanja odraslih komaraca iz vazduha i sa zemlje.

Tretman iz vazduha sprovodiće se na području grada Sombora i zaštitne zone oko naseljenih mesta u priobalju Dunava, dok će tretmanom sa zemlje biti obuhvaćena sva naseljena mesta Grada Sombora i sam grad. Tretmani će se sprovoditi u danima sa povoljnom meteorološkom situacijom.

Iz vazduha, tretman će se sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije lambda-cihalotrin, dok će se tretman sa zemlje sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije deltametrin. Upozoravaju se pčelari da su preparati štetni za pčele, te da košnice zatvore ili udalje najmanje pet kilometara od mesta tretiranja.

Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na fb i internet stranici preduzeća „ORIS“ doo Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova. Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55.

Zbog izvođenja radova na rekonstrukciji kolovoza, od utorka, 10. juna, za saobraćaj će biti u zatvorena deonica puta između Stapara i Prigrevice, obaveštava Grad Sombor.

Кako dalje ističu, u utorak počinju radovi na asfaltiranju donjeg nosećeg sloja, a planirano je da obustava saobraćaja traje do kraja jula.

Pozivamo vas na otvaranje izložbe “Metamorfoze”, umetnika Kristijana Kiša, koje će se održavati u utorak, 17. juna, u 19.00 časovam u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor.

Postavka izložbe trajaće do 27. juna 2025. godine.

Dođite da zajedno otkrijemo kako se promene oblikuju kroz umetnost.

Prоnicljivim izborom naziva izložbe, “Metamorfoze”1, Kristijan Kiš se predstavio sa ukupno je danaest radova tehnikе uljа na platnu. Kao osnovu, čistim bojama, bez senki, bez suvišnih po teza koristio je po nekoliko, gotovo, cizeliranih figura na crno obojenom platnu. Zbog toga, stiče se utisak kretanja predstavljenih figura jedne u drugu, treću, četvrtu i tako dalje. Stoga, opšti metamorfizam2 kojim se Kiš služi da posmatraču postavi staro pitanje – Šta je starije: kokoška ili jaje, i da li se matamorfozom smatra samo ono što je mešavina nečega što je nastalo/će nastati/ već postoji. Drugim rečima, koliko metamorfoza jedinke utiče na okolinu, koliko ista ta okolina utiče na metamorfozu jedinke i da li bi metamorfoza bila drugačija u odno su na prostorno-vremensku odrednicu. Takođe, u koliko bi akcenat zadržali samo na prefiksu reči metamorfoza, dakle meta, ovakva inscenacija figura referira na jedan drugi prefiks takođe grčkog porekla: trans koji označava promenu mesta, reda, stanja prirode.3 U svakom slučaju, Kiš navodi da je ona jedan polu-cikličan4 proces koji nema tendenciju vraćanja na prethodni stadijum, bez obzira što neke njegove osobine zadržava. Potencijal pojma preobrazbe/transformacije/promene leži i u panteističkom poimanju stvarno sti, formalno opravdano i u III Njutnovom zakonu – akcije i reakcije. Međutim, ovde je svedenost na fizičke postulate preispitana umetničkim diskursom gde kreacija (akcija-reakcija), kroz lični potencijal autora, metamorfozira u fantastičan svet. Tako, dvodimenzionalne pojave dobijaju nove, neponovljive oblike koji postaju svojevrsna suprotnost definiciji metamorfoze u biološkom obrascu, dok u umetničkom diskursu dobija na svojoj re-kreaciji.

Biografija:

Slikar naivac, imao jednu samostalnu i više grupnih izlozbi. Dobitnik Nagrade publike manifestacije “Somborski salon” (2019). Živi i radi u Somboru.

Dobro došli!