Zujanje u ušima, ili tinitis, muči oko 15 odsto svetske populacije. Reč je o neprijatnom stanju u kom osoba čuje zvuke poput zujanja ili pištanja, iako ne postoji spoljašnji izvor zvuka. Često se javlja zajedno sa gubitkom sluha.
Tinitusne samo da zna da bude iritantan, već može ozbiljno da naruši mentalno zdravlje – naročito ako traje mesecima ili godinama, dovodeći do stresa, anksioznosti pa čak i depresije, prenosi Danas.rs.
Za sada ne postoji lek za tinitus, pa bi svako novo saznanje koje može pomoći u njegovom razumevanju i tretmanu bilo od ogromnog značaja za milione ljudi.
Jedno od interesantnih polja istraživanja tinitusa jeste – san. Postoji više razloga zašto je veza između tinitusa i spavanja važna.
Tinitus i „fantomska“ percepcija
Tinitus se smatra „fantomskom percepcijom“ – pojavom kada mozak registruje zvuke, mirise ili slike koji zapravo ne postoje. Većina ljudi ovakve doživljaje ima samo dok spava. Međutim, kod osoba sa tinitusom, ti „fantomski“ zvuci prisutni su dok su budni.
Tinitus takođe menja moždanu aktivnost – naročito u regijama zaduženim za sluh – koje su često aktivnije nego što bi trebalo. Ove regije su aktivne i tokom spavanja, posebno u fazama dubokog sna, što dodatno ukazuje na vezu između tinitusa i procesa spavanja.
Šta se dešava u mozgu tokom sna?
Tokom spavanja, mozak prolazi kroz više faza, a jedna od najvažnijih je tzv. spori talasni san ili duboki san. U toj fazi mozak ulazi u ritmične talase aktivnosti koji se „prelivaju“ iz jedne regije u drugu, omogućavajući neuronima da se regenerišu i telu da se zaista odmori.
Zanimljivo je da delovi mozga koje najviše koristimo dok smo budni – npr. za pokrete ili gledanje – imaju i najizraženiju aktivnost u dubokom snu. Ponekad, međutim, neke regije ostaju hiperaktivne čak i u toj fazi – što se dešava kod osoba koje mesečare.
Isto bi moglo da se dešava i kod osoba sa tinitusom: neki delovi mozga ostaju „budni“ dok ostatak spava. To bi moglo da objasni zašto oni često imaju poremećaje sna, uključujući nemiran san i noćne more.
Takođe je primećeno da ljudi sa tinitusom češće provode više vremena u plitkom snu. Jednostavno rečeno – tinitus sprečava mozak da uđe u fazu dubokog sna, što rezultira lošim kvalitetom odmora.
Može li duboki san da „utiša“ zujanje u ušima?
Ipak, neka istraživanja pokazuju da dubok san kod osoba sa tinitusom nije u potpunosti narušen. To ukazuje na mogućnost da upravo u toj fazi sna mozak uspeva da potisne ili „utiša“ zujanje u ušima.
Mogući razlog za to leži u ponašanju neurona: nakon dužeg perioda budnosti, neuroni prelaze u mod sporih talasa kako bi se oporavili. Što je više neurona u tom režimu, to je veća šansa da cela moždana regija uspori. Kod osoba sa tinitusom, to bi moglo da utiče i na hiperaktivne regije koje proizvode fantomske zvuke.
Sporo-talasna aktivnost takođe „prekida vezu“ između različitih delova mozga – što znači da hiperaktivne regije tada teže mogu da „uznemire“ druge delove, pa je i san mirniji.
San i trajanje tinitusa
Spavanje ima važnu ulogu i u pamćenju – jer podstiče promene u vezama među neuronima. Istraživači veruju da te promene možda doprinose tome da tinitus traje i dugo nakon što je okidač (npr. oštećenje sluha) nestao.
Zato je važno da se u budućim istraživanjima više obrati pažnja na to kako se tinitus menja tokom sna – jer to može otkriti kako mozak reguliše njegov intenzitet.
Lečenje tinitusa kroz san?
Pošto znamo da se intenzitet tinitusa menja tokom dana, istraživanje šta se dešava tokom spavanja moglo bi da otvori vrata ka novim terapijama.
Na primer, postoje metode kojima se podstiče duboki san, poput ograničenja sna – gde se pacijentima savetuje da idu u krevet samo kad su zaista pospani. Na taj način se pojačava intenzitet dubokog sna, što bi moglo da utiče na tinitus.
Iako se duboki san smatra ključnim, i druge faze sna (poput REM faze) imaju specifične obrasce moždane aktivnosti. Buduća istraživanja bi mogla da prate moždanu aktivnost tokom različitih faza sna i tinitusa – što bi dodatno osvetlilo vezu između ova dva procesa.
Ukoliko se potvrdi da mozak tokom sna može prirodno da ublaži simptome tinitusa – to bi moglo da promeni pristup lečenju ovog upornog stanja, piše Science Alert.
