Sombor vesti

Učenici od prvog do četvrtog razreda Osnovne škole „Ognjen Prica” u Кolutu obeležili su danas Svetski dan zaštite životne sredine. S tim u vezi, đacima je održan čas iz dva dela. Prvi deo održan je u učionici, gde su kroz prezentaciju još jednom mogli da čuju važnost očuvanja životne sredine, a u drugom delu, realizovana je igra pod nazivom „Lov na blago“.

Osnovna škola „Ognjen Prica“ Кolut tokom cele godine realizuje akciju prikupljanja reciklažnog otpada, odnosno, plastike, stakla, papira i kartona, nakon čega isti predaju u Reciklažni centar u Somboru. Učešće u ovoj akciji pored zaposlenih i učenika uzimaju i meštani Кoluta.

Današnju akciju, ispred Grada Sombora, ispratili su član Gradskog veća za oblast ekologije i zaštite životne sredine, Slobodan Stanić i predstavnici Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

Tradicionalno, po 17. put, 20. i 21. juna, biće organizovana manifestacija „Ulica starih zanata“.

Кako se navodi na zvaničnom sajtu Turističke organizacije Grada Sombora, ove godine kotizacija iznosi 2.500 dinara (za oba dana).

Radno vreme manifestacije biće od 10 do 23 časa, a na dan održavanja manifestacije „Somborski kotlić“ do 24 časa.

Popunjenu prijavu za manifestaciju možete dostaviti na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili na adresu Turistička organizacija Grada Sombora, Trg Svetog Đorđa 1, Gradska kuća, 25000 Sombor najkasnije do 18. juna, ili do popune mesta.

Izvor:  dnevnik.rs

Da uspeh preko noći najčešće nije opcija za male preduzetnike i da je potrebno mnogo truda da bi se ostvario cilj, pokazuje primer porodice Mirković. Tragajući za novim životnim pozivom i boljom zaradom, dobijaju hrabru ideju da pokrenu proizvodnju i prodaju ubrusa i toalet papira. "Kao da nekome pokažete leteći automobil", bila im je reakcija pri prvom susretu sa nepoznatom mašinom i zanatom, a sada, više od 10 godina kasnije, četvoročlana porodica u malom prstu drži svaki termin vezan za pogon, rolne se samo gomilaju, a posao im odlično ide.

Ekipa "Blic Biznisa" je posetila ovaj "svet papira" u srcu Sombora jer je porodica Mirković jedan od 5 finalista ovogodišnjeg konkursa "Junaci mikrobiznisa", koji podržava 3 Banka, Ministarstvo finansija, Privredna komora Srbije i "Blic".

Preduzetnički put porodice Mirković kreće 2007. godine. Vili, suprug Brankice Mirković, bavio se taksiranjem, a pre samog papira, oprobali su se sa pržionicom kafe.

- Brankica nije imala posao pa smo pokušali sa pržionicom kafe ali je konkurencija bila velika. Dok sam taksirao, čekao sam često ispred marketa i video sam da svi nose toalet papir, pune korpe, što je doprinelo konačnoj odluci čime ćemo se baviti.

Krenuli smo baš od nule. Našli smo u oglasima čoveka iz Loznice koji prodaje liniju za papir, polovnu smo platili oko 1.300 evra. Dobijemo mašinu i taj bonsek što seče papir, a deo koji vari kese smo kasnije doplatili 250 evra - seća se naš sagovornik.

Slede prve "muke". Problem je bio da mašina nije radila kako treba kada su je doterali u Lugovo, popravljali smo je ali sve je to “iz kamenog doba”.

Kad namota rolnu, nema da je odseče mašina, nego smo mi morali makazama. Ali ni to nije problem, nego problem je bio to što mi nismo dobili rolnu kakva je trebalo da bude. Bilo je puno potrošenog papira, a proizvodnja jako mala – priča Vili.

Tada im majstor iz Nove Pazove remontuje mašine i kreće ekspanzija proizvodnje papira "Niki M".

Prodaju su počeli na pijacama.

- Svugde smo probali, da vidimo kako ide. Ja sam taksirao, na primer od Lugova do Stanišića, to bi po taksi vožnji bilo oko 900 dinara, a ja odem sa punim autom papira i prodam pet komada za 500 dinara. Da mi ih je neko poklonio, meni je još 400 dinara falilo, u minusu sam, ali sve je morala tako da bi ljudi čuli za nas.

Tada su živeli u obližnjem mestu Lugovo, gde im je bila mala radionica. Posao je krenuo, ali bilo im je komplikovano da odatle voze decu u školu i vrtić, organizuju proizvodnju, idu na pijace, trošili su i vreme i novac.

Listajući Somborske novine su videli sa se prodaje plac i stara kuća u Somboru, uspeli da je kupe na odloženo plaćanje i otplaćivali od kasnije zarade.

- Kada smo ovde preneli mašine, odahnuli smo. Svi smo bili tu, jedno kupatilo i jedna soba gde smo spavali nas četvoro i lokal. Znači lokal, radionica i prodavnica i odatle sve kreće jednostavnije. Vili je svaki dan išao na pijace, ona je prodavala u radnji, pa su "imali na dva mesta neki pazar", a kasnije su se i deca uključila u posao – kaže Brankica

- 3 Banka nam je velika podrška. Kada su službenice banke došle kod nas prvi put, bio sam ubeđen da nema šanse da dobijem kredit jer sam prethodno bezuspešno pokušavao na drugim mestima. Od tada, redovno uzimamo kredite, za sve što nam je potrebno za posao. Uzmem kredit, nabavim materijal, spremim robu koja se najviše traži i otplaćujem. Više mi se isplati tako, nego da čekam, pa kad neko hoće da nabavi papir, ja da kažem da treba da sačeka. Tako se gube mušterije, jer dok čeka, mušterija će se snaći na drugom mestu i neće se vratiti.

"Volja, upornost, rad po 16 sati"

- Ovo je porodični posao i svi smo uključeni. Sada radimo količinu, otprilike deset tona, možda i preko deset tona, ali na jako nisku cenu - kaže Brankica.

Zadovoljni su postignutim. Imaju pristojan život, dobre mašine, halu, radni prostor, vozila i kombi kojim uglavnom upravlja sin Nikola, po kome je firma i dobila ime.

On će, kako nam je sam rekao, nastaviti porodični posao, u čemu će mu svakako pomoći mlađa sestra Violeta, koja kaže da joj nije teško da radi sa ukućanima.

Kada se osvrnu iza sebe, savet za uspeh koji bi dali budućim preduzetnicima je jasan.

Volja, upornost, rad, a nema rasta i bez doze odricanja. Biti preduzetnik, kažu, znači puno obaveza, briga, ali je dobro kada si svoj gazda, kada od tebe zavisi koliko ćeš uspešan biti i ne zavisiš od drugih, kažu članovi ove porodice koju njihov posao drži na okupu i omogućava im dalji napredak.

Izvor: blic.rs

Arheolozi iz Gradskog muzeja Sombor Anđelka Putica i Viktorija Uzelac predstavili stručne radove na Skupštini Srpskog arheološkog društva i godišnjem skupu arheologa od 29. do 31. maja u Muzeju Hercegovine u Trebinju.

U Muzeju Hercegovine u Trebinju održana je 48. Skupština Srpskog arheološkog društva i godišnji skup arheologa, koji je okupio oko 300 regionalnih i međunarodnih stručnjaka iz ove oblasti.

U trebinjskom Muzeju Hercegovine, na skupu je bilo predstavljeno 88 stručnih referata i trajao je od četvrtka 29. do subote 31. maja, uz učešće arheologa iz Gradskog muzeja Sombor. Stručni radovi bili su predstavljeni sa dva referata u okviru tematskih sesija i postojećih sekcija Društva:

Praistorijska sekcija, Anđelka Putica, arheolog muzejski savetnik
Metal u metal, priča bez kraja: simboličke prakse, transformacije i tretman metalnih predmeta u ostavama kasnog bronzanog doba

Srednjovekovna sekcija, Viktorija Uzelac, arheolog viši kustos
Кoštane oplate refleksnih lukova i ukrasne pločice tobolaca avarskih ratničkih grobova 5, 6, 8 u Somboru

Ovo je bio najveći skup arheologa u regionu i prilika da se razmene iskustva sa istraživanja i predstavi povezanost arheologije sa drugim strukama. Tokom tri dana skupa bili su predstavljeni radovi iz oblasti arheologije, održane sekcije za praistorijsku, klasičnu, srednjovekovnu arheologiju, te sekcije za zaštitu arheološkog nasleđa, bioarheologiju kao i sesije sa temama: arheološka istraživanja, zaštita i kulturne perspektive utvrđenja i odbrambenih sistema na Balkanu i inovativne tehnologije daljinske detekcije u arheologiji.

Sportski savez opštine Apatin, u saradnji sa lokalnom samoupravom i Specijalnom bolnicom za rehabilitaciju „Junaković“, osmu godinu zaredom organizuje besplatnu školu plivanja za decu uzrasta od 5 do 14 godina. Program je namenjen neplivačima sa teritorije cele opštine, a prijave su zvanično otvorene.

Škola će se realizovati u tri smene tokom juna i jula, i obuhvatiće preko 250 dece iz grada Apatina i sva četiri sela u opštini. Prve dve smene rezervisane su za decu iz grada, dok će u trećoj učestvovati deca iz Prigrevice, Кupusine, Svilojeva i Sonte.

-Ovo je jedan od najvažnijih sportskih programa u kalendaru Sportskog saveza. Do sada je kroz školu plivanja prošlo više od 1.500 dece, a cilj je da svaki mali stanovnik opštine dobije priliku da savlada osnovne tehnike plivanja, izjavio je generalni sekretar saveza Radomir Radujko.

Obučavanje se održava na bazenima banje Junaković, uz stručno vođstvo diplomiranih profesora fizičkog vaspitanja i licenciranih instruktora. Pored pet instruktora, biće angažovan i odgovarajući broj asistenata, uglavnom vaspitačica i ličnih pratilaca dece sa iskustvom u radu sa mlađim uzrastima.

Polazak za učesnike iz Apatina biće organizovan svakog radnog dana i subotom u 08:50 ispred Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“, a povratak je predviđen u 11:15. Deca iz sela polaze ispred svojih škola, o čemu će roditelji biti blagovremeno obavešteni.

Svaka smena traje sedam dana, tokom kojih će deca sticati osnovna znanja plivanja i održavanja na vodi. Poslednjeg dana organizuje se provera znanja i simbolično polaganje, kome mogu prisustvovati i roditelji.

-Кao sredina koja živi uz reku, važno je da sva naša deca nauče da plivaju. Program je besplatan, ali broj mesta je ograničen. Zato pozivamo roditelje da prijave svoje mališane na vreme – poručila je Milka Nikšić, pomoćnica predsednice opštine za obrazovanje i omladinu.

Telefon za prijave: 064/96-17-202
Potrebno je dostaviti ime i prezime deteta, godište, kontakt telefon i smenu. Upis traje do popune kapaciteta.

Izvor: radiodunav.com

Svaki glumac ima projekat na kojem je radio, a koji je bio posebno naporan ili izazovan.

Za oskarovca Breda Pita, to je bila uloga u čuvenom horor filmu iz 1994. godine, koji je režirao Nil Džordan.

To je "Intervju sa vampirom", u kojem je Bred Pit igrao glavnu ulogu pored Toma Kruza

Poznati glumac je više puta rekao da je snimanje ovog filma bilo veoma zamorno, pa je čak otkrio da je mrzeo da ga snima, prenosi Index.hr.

U jednom intervjuu, Pit je prokomentarisao:

„Mrzeo sam da radim na tom filmu. Mrzeo sam ga. Voleo sam da ga gledam, ali sam mrzeo da ga snimam. Moj lik je depresivan od početka do kraja. Pet i po meseci toga je previše.“

Šta se dešava u filmu?

Poznati film je zasnovan na romanu En Rajs iz 1976. godine. Radnja prati vampira Luja de Poant du Laka (Bred Pit), koga intervjuiše novinar Danijel Moloj (Kristijan Slejter) u savremenom San Francisku i priča mu njegovu životnu priču. Luj opisuje kako je, nakon lične tragedije u 18. veku, postao vampir zahvaljujući harizmatičnom, ali okrutnom vampiru Lestatu (Tom Kruz).

Duo zajedno prolazi kroz vekove, a njihov odnos postaje sve napetiji, posebno kada stvore devojku vampira, Klaudiju (Kirsten Danst), koja se emocionalno razvija, ali ostaje zarobljena u telu deteta. Film istražuje teme besmrtnosti, morala i gubitka, sa mračnom atmosferom i dubokim emocionalnim slojevima.

Snimanje filma nije ostavilo dobar utisak na Breda Pita

Iako je film postao uspešan klasik, Pitu je bilo teško da se nosi sa atmosferom na setu, posebno tokom mračnih meseci snimanja u Engleskoj. U intervjuu za Entertejnment Vikli, dodatno je opisao to iskustvo.

„Bio sam jadan. Šest meseci u mraku. Došli smo u London, a London je bio u potpunom mraku. Bila je to usred zime. Snimali smo u Pajnvudu, staroj instituciji... Tamo nema prozora. Nije renovirana decenijama. Ideš na posao po mraku, uđeš u ovaj kotao, ovaj mauzolej, a kada izađeš, opet je mrak. Jednog dana me je to jednostavno slomilo“, piše časopis "Far Out".

Većina ljudi s vremena na vreme priseti se prošlih događaja, ali neki horoskopski znaci imaju posebno izraženu sklonost ka uspomenama.

Njihova emocionalna povezanost sa prošlošću, analiza nekadašnjih odluka i čežnja za onim što je bilo često su deo svakodnevice. Evo tri znaka koji posebno često razmišljaju o prošlosti, prenosi Index.

Rak

Rođeni u znaku Raka duboko su emotivni i porodično orijentisani. Vole da čuvaju stare fotografije, pisma ili predmete koji ih podsećaju na lepe trenutke iz prošlosti. U tim sećanjima pronalaze sigurnost, toplinu i utehu. Često se vraćaju mislima u detinjstvo ili razmišljaju o bivšim odnosima, a teško im je da zaborave ljude i događaje koji su im obeležili život. Rakovi su skloni detaljnom analiziranju prošlih situacija, što im ponekad otežava da se posvete sadašnjosti.

Ribe

Ribe su izuzetno osetljive i nostalgične. Često sanjare o prošlim vremenima, prebiraju po sećanjima i razmišljaju o propuštenim prilikama. Imaju bogat unutrašnji svet u kom iznova proživljavaju emocije – i lepe i tužne. Neretko idealizuju prošlost, što ih može ometati da u potpunosti uživaju u trenutku. Ipak, njihova emocionalna dubina pomaže im da bolje razumeju i sebe i druge.

Devica

Device su poznate po svom analitičkom umu i sklonosti da se vraćaju na sve što se moglo drugačije uraditi. U svojim mislima često preispituju prošle odluke, tragajući za poukama. Iako ih ta analiza ponekad opterećuje, omogućava im i da bolje razumeju sopstvene izbore. Device se rado prisećaju značajnih trenutaka, naročito kada ih obuzme nostalgija. Iako ne dopuštaju da ih prošlost zaustavi, retko uspevaju da je potpuno puste.

Govoriti naglas sa samim sobom? Na prvi pogled deluje čudno, pa čak i zabrinjavajuće. Mnogi su skloni da to ponašanje posmatraju kao znak da s osobom „nešto nije u redu“.

Međutim, naučna istraživanja razbijaju taj mit i dolaze do potpuno suprotnog zaključka – ljudi koji govore naglas sa sobom zapravo imaju razvijenije mentalne sposobnosti i donose bolje odluke! Iako društvo ovu naviku često vezuje za poremećaje, moderna psihologija sve više ukazuje da je u pitanju korisna strategija samopomoći. I to ne bilo kakva – već tehnika koja može da poboljša pamćenje, ubrza razmišljanje, ojača koncentraciju i čak – podigne samopouzdanje!

Šta zapravo znači kada neko priča sam sa sobom?

Studije pokazuju da izgovaranje reči naglas pomaže mozgu da bolje procesuira informacije. Na primer, ljudi koji dok nešto traže naglas izgovaraju ime tog predmeta, pronalaze ga brže od onih koji ćute. To je zato što govor pojačava fokus kombinovanjem slušnog i verbalnog kanala.

Ali ovo ponašanje nije karakteristično samo za odrasle. Još u ranom detinjstvu, deca prirodno pričaju sama sa sobom dok se oblače, vezuju pertle ili rešavaju neki zadatak. Tada samogovor služi kao svojevrsni unutrašnji trener koji vodi dete kroz proces i podstiče samostalnost.

Od šaputanja do samopouzdanja

Ono što mnogi ne znaju jeste da razgovor sa sobom može pomoći i u borbi sa stresom. Posebno interesantna je tehnika u kojoj osoba sebi obraća u trećem licu – na primer: „Ana, smiri se, znaš da to možeš.“ Ova metoda pomaže da se stvori distanca od problema, smanjuje emocionalnu reakciju i jača unutrašnju kontrolu.

Kada verbalizujemo svoje misli, zapravo ih organizujemo. Lakše donosimo odluke, bolje sagledavamo situacije i pronalazimo rešenja. U psihološkom smislu, samogovor može biti i oblik emocionalne regulacije – umesto da potisnemo osećanja, mi ih osvešćujemo i konstruktivno kanališemo.

Dakle, ako ste se ikada uhvatili kako pričate sami sa sobom – ne brinite. Vi niste „ludi“. Vi koristite moćan alat koji vaš mozak koristi da bude bolji, brži i stabilniji.

Izvor: zena.blic.rs