Sombor vesti

U centre Vojske Srbije za osnovnu obuku u Somboru, Valjevu i Leskovcu na dobrovoljno služenje vojnog roka primljeni su vojnici generacije "jun 2025", saopšteno je iz Ministarstva odbrane.

Po dolasku u kasarne, vojnici su prošli obavezne preglede, zadužili su naoružanje i opremu i potom su raspoređeni u jedinice, gde su ih komandiri upoznali sa pravima, obavezama i zadacima koji ih očekuju.

U narednih mesec i po dana, oni će se, u centrima za osnovnu obuku, osposobljavati za rukovanje ličnim naoružanjem, izvođenje osnovnih taktičkih radnji i postupaka u borbi i obavljanje stražarske službe, istovremeno unapređujući svoju fizičku sposobnost.

Potom sledi individualna specijalistička obuka za vojničke dužnosti u okviru roda odnosno službe, da bi drugi period služenja vojnog roka proveli u jedinicama Vojske Srbije, u kojima će se obučavati za izvršavanje kolektivnih zadataka i biti aktivno uključeni u realizaciju svakodnevnih aktivnosti zajedno sa profesionalnim sastavom.

Vojnici se još tokom služenja vojnog roka mogu prijaviti za prijem u profesionalnu vojnu službu, nakon čega će proći propisanu proceduru i steći uslove da odmah po završetku vojnog roka stanu u stroj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

Izvor: telegraf.rs

Ponedelјak, 2. jun 2025. godine, 18.00 časova, Pozajmno odelјenje za odrasle

Sastanak čitalačkog kluba Knjiga nas spaja - Pozajmno odelјenje za odrasle (Sve informacije možete dobiti na broj telefona 025451510)

Utorak, 3. jun 2025. godine, 13.00 časova, Legat Miroslava Josića Višnjića

Finiš biblioavanture, gost: Dejan Aleksić

Četvrtak, 5. jun 2025. godine, 17.00 časova, Dečje odelјenje

Čitaonica-pričaonica (program za decu)

Petak, 5. jun 2025. godine,12.00 časova, Legat Miroslava Josića Višnjića

Dan Laze Kostića, više informacija na LINKU.

9, 10. i 11. jun 2025. godine

19. turneja filmskog festivala Slobodna zona
Sve projekcije počinju u 20.45 časova, dvorište Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" na Glavnoj ulici.

Gostovanja:

Izložba Mali princ

NB Stefan Prvovenčani Kralјevo

Svečano otvaranje, 9. jun 2025. godine u 19.00 časova

Više informacija na LINKU.

Izvor: biblioso.org.rs

Dvadesetjednogodišnji Riđičanin je u nedelju u ranim jutarnjim satima izazvao saobraćajnu nezgodu na putu od kružnog toka prema Apatinu, nekoliko sati nakon što je u Sonti narušio javni red i mir tako što je udario maloletnika.

Prema nezvaničnim informacijama, u prvom incidentu koji se dogodio u nedelju, u ranim jutarnjim satima u Sonti, mladić je šakom udario maloletnog meštanina. Policija je izašla na teren i protiv osumnjičenog podnela prekršajnu prijavu.

Nekoliko sati kasnije, isti mladić je upravljajući automobilom marke „Pežo“ zbog neprilagođene brzine izleteo sa puta. U vozilu se nalazila i maloletna devojka na mestu suvozača. Oboje su, prema prvim procenama, prošli sa lakšim telesnim povredama.

Nakon nezgode, napustili su vozilo i biciklističkom stazom se uputili ka Svilojevu, gde ih je nedugo zatim pronašla patrola saobraćajne policije i uputila u somborsku bolnicu radi pregleda.

Materijalna šteta, uključujući automobil i oštećenu zaštitnu ogradu, procenjuje se na oko 150.000 dinara.

Protiv mladog Riđičanina biće podneta krivična prijava zbog izazivanja saobraćajne nezgode, a u toku je veštačenje i analiza krvi, kako bi se utvrdilo da li je bio pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci.

Izvor: radiodunav.com

Postoje ljudi koji jedu da bi živeli, a postoje i horoskopski znaci koji žive da bi jeli.

Pet znakova koji nikada neće reći „ne“ dobroj hrani i koji znaju da je život jednostavno lepši kada miriše na nešto ukusno što izlazi iz rerne, prenosi Index.hr.

Bik

Ako neko ume da uživa u svim čulima, onda je to Bik. Za njih hrana nije samo gorivo, to je iskustvo, terapija i umetnost sve u jednom.

Bik voli fine teksture, kremaste deserte, miris hleba koji izlazi iz rerne i savršeno raspoređene tanjire. Ako kuvate za Bika, znajte da oni očekuju kvalitet. I možda dodatnu porciju.

Rak

Rak je emocionalni kuvar Zodijaka, kuva s ljubavlju, jede sa nostalgijom i najviše voli kada je trpeza puna voljenih i domaćih ukusa.

Srce im je u tanjiru i obično tačno znaju koja vam je hrana potrebna kada ste neraspoloženi i doneće vam je u činiji sa osmehom.

Lav

Lav voli luksuz, pa tako i hranu. Uživa u restoranima sa pogledom i tanjirima koji izgledaju kao da su upravo izašli iz časopisa.

Ali Lav može da uživa i u domaćem roštilju, sve dok je atmosfera dobra i on sedi na sredini stola.

Strelac

Strelac jede avanturistički duhom, što egzotičnije to bolje.

Želi da proba sve svetske kuhinje, od ulične hrane u Bangkoku do mađarskog gulaša. Strelac neće odbiti čak ni sumnjive kombinacije jer nikad se ne zna dok se ne proba.

Ribe

Ribe jedu dušom. Nije im bitno da li je neko jelo skupo ili popularno, bitno je da ima priču.

Ribe vole večere uz sveće, tihu muziku i tanjire koji greju srce. Ako im poslužite supu koju je napravila njihova baka, zauvek ste ih osvojili.

Putnici koji traže savršen odmor možda bi trebalo dva puta da razmisle pre nego što kliknu na „rezerviši“ u ovim situacijama.

Turistički stručnjak Havijer Sobrino, osnivač Descubriendo Viajes, španske turističke platforme, upozorio je na pet vrsta smeštaja koje putnici treba da izbegavaju, piše Express.co.uk.

Na vrhu njegove liste je često preskup i razočaravajući hotel na aerodromu, koji mnogi rezervišu iz praktičnosti, nesvesni ni dodatnih troškova ni lošeg iskustva, prenosi Net.hr.

„Osim ako nemate let pre osam sati ujutru, trošite poslednju noć u dosadnoj sobi kada biste mogli da uživate u lokalnim ukusima, mirisima i šarmu“, rekao je.

Prema njegovom mišljenju, jeftine destinacije sa "all-inclusive" uslugom su previše dobre da bi bile istinite, posebno one sa nizom loših recenzija. Dok "all-inclusive" mogu ponuditi dobru vrednost, oni loše ocenjeni često razočaravaju - sa razblaženim pićima, sumnjivom higijenom na švedskom stolu i razočaravajućom atmosferom.

„Niskobudžetni "all-inclusive" hoteli često služe osrednju hranu na švedskom stolu gde hrana stoji satima“, upozorava Sobrino, dodajući da se lažni izgovori o vremenskim uslovima često koriste za otkazivanje obećanih aktivnosti.

Gostima se savetuje da pažljivo prate recenzije vezane za hranu i izbegavaju bilo koje smeštaje gde je većina komentara "mlaka" ili negativna. Ako je manje od 25 odsto recenzija označeno kao „odlično“, to je verovatno znak da će iskustvo biti razočaravajuće.

Sobrino dodaje da udaljeni hoteli pored puta, iako naizgled pristupačni, često imaju skrivene mane koje mogu da unište putovanje, posebno onima koji nisu upoznati sa tim područjem. Ovi smeštaji, obično duž prometnih autoputeva, često imaju lošu zvučnu izolaciju, nedostatak restoranskih opcija i opšti osećaj izolacije.

Hrana u hotelu

„Jednom sam rezervisao hotel pored puta blizu Valensije koji je izgledao pristojno na fotografijama, ali sam otkrio da je pored bučne stanice za kamione“, rekao je Sobrino, navodeći nesanicu i nedostatak lokalnih iskustava kao glavne nedostatke.

Iako cene takvog smeštaja mogu biti privlačne, nedostatak pogodnosti i atmosfere čini ove hotele lošim izborom za većinu putnika. Previše udaljenost od centra grada ili atrakcija može lako pretvoriti prijatno iskustvo u logističku noćnu moru.

Hoteli koji se renoviraju zaokružuju Sobrinovu listu glavnih upozorenja, često obmanjujući goste umanjujući problem.

„Ponudiće male popuste tvrdeći da su renoviranja 'minimalna', a stići ćete i zateći polovinu objekata zatvorenih, a buka od izgradnje počinje već u 7 ujutru“, rekao je.

Stručnjak stoga savetuje putnicima da pre rezervacije direktno kontaktiraju hotel i pitaju o eventualnim tekućim radovima, a da nejasne ili izbegavajuće odgovore shvate kao ozbiljno upozorenje.

Konačno, hotele koji nude najniže cene na najboljim lokacijama treba posmatrati sa oprezom, jer često kriju loše uslove iza lukavog marketinga.

„Ili imaju skrivene troškove koji udvostručuju cenu, užasnu uslugu ili sobe koje nisu renovirane od 1980-ih“, upozorio je. On smatra da "zaista sjajan boravak nije stvar luksuza, već istinske vrednosti koju pruža i stinsko gostoprimstvo".

Opšteprihvaćeno je da je svima potrebno približno osam sati sna dnevno da bi pravilno funkcionisali. Ovo je u skladu sa prethodnim preporukama Američke akademije za medicinu spavanja (AASM) i Društva za istraživanje spavanja (SRS) - svaka odrasla osoba treba da spava sedam ili više sati noću za optimalno zdravlje.

Međutim, u nedavnoj studiji objavljenoj u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka (PNAS), istraživači su otkrili da svima nije potrebna ista količina sna da bi bili zdravi. U stvari, optimalna količina sna za vas može zavisiti od vaše kulture, piše Pshology today.

Naučnici sa Univerziteta Britanske Kolumbije (UBC) i Univerziteta Viktorije (UVic) analizirali su podatke o snu i zdravstvenim efektima za skoro 5.000 ljudi u 20 zemalja širom Severne Amerike, Evrope, Azije, Afrike i Južne Amerike.

Prvo, potvrdili su prethodne nalaze da prosečno vreme spavanja značajno varira od zemlje do zemlje. Na primer, prosek u Japanu je bio šest sati i 18 minuta, dok je u Kanadi bio sedam sati i 27 minuta, a u Francuskoj sedam sati i 52 minuta.

„Uprkos uobičajenom savetu da se spava osam sati, naši nalazi ukazuju na to da preporuke za spavanje treba prilagoditi na osnovu kulturnih normi“, rekao je dr Stiven Hajn, profesor socijalne i kulturne psihologije na Univerzitetu Britanske Kolumbije i koautor studije.

Dodao je: „Ne postoji univerzalna količina sna koja odgovara svima.“

Drugo, ispitvali su da li pojedinci u zemljama sa kraćim prosečnim vremenom spavanja imaju lošije zdravstvene ishode od pojedinaca u zemljama sa dužim prosečnim vremenom spavanja.

Otkrili su da su ljudi u zemljama sa manje sna bili podjednako zdravi kao i oni u zemljama sa duže spavanjem.

„Ljudi koji su spavali bliže normama svoje kulture za trajanje spavanja imali su tendenciju da imaju bolje opšte zdravlje“, rekla je dr Kristin Ou, vanredna profesorka na Fakultetu za medicinske sestre na Univerzitetu Britanske Kolumbije i glavna autorka studije.

Dodala je: „Ovo ukazuje na to da je idealna količina sna ona koja odgovara onome što se smatra odgovarajućim snom u nečijem kulturnom kontekstu.“

Sečenje luka postaje lak zadatak kada se prati metod za koji su naučnici sa Univerziteta Kornel utvrdili da najmanje iritira oči.

Svako ko je ikada pokušao da kuva dobro zna da seckanje luka dolazi sa specifičnim posledicama: osećaj pečenja u očima trenutno se pretvara u nalet suza, a lice ostaje otečeno kao da smo se od nekog bolno rastali, prenosi T portal.

Kako seći luk bez suza?

Internet je pun rešenja za ovaj problem - od hlađenja luka u frižideru do nošenja skijaške maske - ali istraživači sa Univerziteta Kornel otkrili su najbolji, naučno dokazan način da zaustave suze.

Sve se vrti oko oštrog noža i sporih, kontrolisanih rezova

Prema novoj studiji objavljenoj na arXiv-u, platformi za naučne radove otvorenog pristupa, ključ za izbegavanje suza je jednostavan: koristite veoma oštar nož i secite polako i kontrolisano.

Prilikom sečenja luka oslobađa se jedinjenje pod nazivom sin-propanetil-S-oksid, koje stimuliše nerve odgovorne za lučenje suza.

Naučnici su istraživali šta utiče na količinu ovog jedinjenja koja dospeva do naših očiju, a da bi to otkrili, ofarbali su luk u crno sprejom kako bi lakše vizualizovali isparavanje. Zatim su koristili kameru i „giljotinu“ napravljenu po meri kojom su sekli luk različitim brzinama i oštrinom noža.

Tuplji i i deblji noževi uzrokuju najviše štete

Ispostavlja se da tanji i oštriji noževi, koji seku luk polako i sa manjom silom, stvaraju znatno manje mikroskopskih čestica koje lete kroz vazduh – i potencijalno završavaju u našim očima.

Nasuprot tome, tuplji i deblji noževi uzrokuju neku vrstu „eksplozije“ sitnih kapljica soka koje se šire u svim pravcima, često pravo prema licu.

U stvari, tuplji i deblji noževi stvorili su čak 40 puta više čestica u poređenju sa oštrim, dok su brži sečenja rezultirala četiri puta većim brojem čestica od sporih.

Ključna razlika je u tome što tupi noževi prvo savijaju i kompresuju površinu luka, stvarajući pritisak koji se zatim iznenada oslobađa i snažno dopire do očiju.

Hlađenje luka - zaboravite na taj trik

Zanimljivo je da su naučnici testirali i jednu od najčešćih kuhinjskih metoda – hlađenje luka pre sečenja. Ali rezultat je bio suprotan od očekivanog. Crni luk koji je proveo 12 sati u frižideru oslobodio je znatno više čestica nego onaj na sobnoj temperaturi.

Drugim rečima, omiljeni trik sa hlađenjem luka je zapravo mit.

Nedavna istraživanja pokazuju da se raspon ljudske koncentracije postepeno smanjuje na globalnom nivou. Međutim, postoji rešenje i jednostavnije je nego što mislite.

Ako osećate da vam je sve teže da održite pažnju, da ne možete da završite knjigu ili da je jedini način da smirite um i ruke beskrajno listanje društvenih mreža – niste sami, prenosi Tportal.

Istraživanja pokazuju da prosečna osoba sada održava pažnju na jednoj stvari manje od jednog minuta, dok je 2004. godine ova brojka bila dvostruko veća.

Savremeni život, stalne promene, obaveštenja i vesti koje stižu svakih nekoliko minuta oblikuju mozak tako da stalno traži novu stimulaciju.

Naši mozgovi su evoluirali da brzo reaguju na promene - nekada je to bio zvuk u šumi koji je mogao da znači opasnost, danas su to zvuci obaveštenja i vibracije ekrana.

Pandemija koronavirusa je dodatno pojačala ovaj obrazac jer provodimo više vremena ispred ekrana nego ikada ranije, često bez jasne strukture našeg dana. Ovo je mnogim ljudima poremetilo osećaj za vreme i dodatno smanjilo njihovu sposobnost koncentracije, piše AP News.

Kako raditi na pažnji?

Međutim, stručnjaci ističu da se pažnja može ponovo poboljšati, poput mišića koji jača vežbanjem. Jedan efikasan način da se tome pristupi jeste uvođenje aktivnih pauza - to mogu biti kratke šetnje dok posmatrate okolinu, priprema obroka ili kreativne aktivnosti koje nas odvajaju od ekrana.

Važno je da to nisu pasivne radnje poput skrolovanja na telefonu, već da uključuju mentalno ili fizičko učešće. Čak i jednostavne promene, poput isključivanja obaveštenja ili ostavljanja telefona u drugoj sobi, mogu pomoći mozgu da pronađe prostor za fokusiranje.

Umesto da pokušavate da radite više stvari odjednom, preporučuje se fokusiranje na jednu aktivnost istovremeno. Ovaj pristup podstiče dublju koncentraciju i smanjuje kognitivni umor.

Mnogi ljudi smatraju da je tehnika rada u intervalima korisna - na primer, 25 minuta fokusiranog rada, zatim kratka pauza. Na ovaj način, mozak ulazi u ritam koji podržava produktivnost bez preopterećenja.

Početak je najvažniji, a najlakši način da počnete je sa nečim što vas već zanima. Ako volite da čitate, nemojte odmah posezati za zahtevnom literaturom – lakši, zabavniji sadržaji mogu poslužiti kao ulazna tačka za dublji fokus.

Takođe je korisno imati cilj: naučiti da svirate pesmu, završiti projekat ili postati bolji u hobiju. Ovo pruža osećaj svrhe i motivaciju za povratak koncentraciji.

Važno je zapamtiti da svi imamo dobre i loše dane. Pažnja nije statična i varira u zavisnosti od zadatka, dana i okolnosti.

Ključ je doslednost i razumevanje sebe. Vremenom i trudom moguće je ponovo izgraditi sposobnost da ostanemo prisutni, fokusirani i povezani sa onim što nam je zaista važno.

Da li često kažete "da" kada zapravo želite da kažete "ne"? Gubite li osećaj sopstvenog identiteta u pokušaju da ugodite drugima?

Sklonost ka ugađanju ljudima, iako frustrirajuća za mnoge, nije slučajna. Možda zapravo potiče iz načina na koji je čovek evolucijski oblikovan da se nosi sa stresom.

Reakcija na stres

Ljudi su opremljeni urođenim mehanizmima za suočavanje sa strahom i anksioznošću. Poznate kao „bori se, beži, zamrzni se i umiljavaj se“, ove reakcije pomažu nam da preživimo izazovne situacije. Dok nas „bori se“ i „beži“ pokreću ka akciji, a „zamrzni se“ nas parališe, reakcija „umiljavanja“ je suptilnija. Ona podrazumeva smirivanje ili udovoljavanje drugima radi umanjivanja rizika ili izbegavanja konflikta.

Umiljavanje se često javlja u napetim ili haotičnim sredinama. Za dete koje odrasta u kući punoj stresa, tenzije ili nepredvidivosti, ova reakcija može postati glavna strategija za smanjenje napetosti. Ako se ispostavi da je ponašanje koje uključuje pretvaranje, slaganje ili preteranu prilagodljivost efikasno u sprečavanju konflikta ili kazne, mozak to počinje da povezuje sa osećajem sigurnosti. Vremenom se takvo ponašanje učvršćuje i prelazi u automatski obrazac koji se zadržava i u odraslom dobu.

Evolucijsko poreklo

Iz evolucijske perspektive, ova reakcija ima smisla. Naši preci su živeli u malim zajednicama gde su sukobi mogli ugroziti opstanak. Biti osetljiv na emocionalna stanja drugih, posebno dominantnih članova grupe, bilo je ključno za očuvanje harmonije. Sarađivanje i umirivanje su postali alati za preživljavanje.

Iako danas ne živimo u sredinama koje zahtevaju stalno emocionalno balansiranje, ako je umiljavanje bilo uspešan mehanizam za suočavanje sa stresom u detinjstvu, često ostaje prisutno i u odraslom životu, posebno u profesionalnim odnosima, vezama i prijateljstvima.

Bovenova teorija i ugađanje drugima

Bovenova teorija porodičnih sistema nudi dodatno objašnjenje razvoja ponašanja koje ugađa drugima. Marej Boven je smatrao da je ljudsko ponašanje oblikovano emocionalnim obrascima koji se prenose generacijama. Dete koje odrasta u anksioznom porodičnom sistemu može apsorbovati tenziju u domaćinstvu i pokušati da je ublaži postajući „posrednik“ ili „pomiritelj“. Tako ono uči da stavlja tuđe potrebe ispred svojih kako bi očuvalo ravnotežu – često na sopstvenu štetu.

U tom svetlu, ugađanje drugima ne treba posmatrati kao karakternu slabost, već kao naučeno i iskustvom učvršćeno ponašanje.

Primer iz prakse: Emili

Zamislite Emili, koja je odrasla u porodici gde su roditelji često vodili burne rasprave. Kao dete, primetila je da će majka prestati da viče ako Emili kaže: „U redu je, mama“ ili ponudila pomoć. Taj obrazac se pokazao delotvornim, pa ga je Emili nastavila koristiti. U odraslom dobu, Emili neprekidno pristaje na nerealne zahteve svog šefa, preuzimajući previše posla kako bi „održala mir“. Njeno ponašanje nije iracionalno – mozak je naučio da je ugađanje drugima sigurnosni mehanizam. Nažalost, ono što je nekada bilo sredstvo opstanka sada je pretvara u osobu koja je preopterećena i necenjena.

Prekidanje obrasca

Prepoznavanje porekla svoje potrebe da se ugodi drugima prvi je korak ka promeni. Samosvest omogućava da se zastane pre nego što instinktivno pristanemo na nešto, i da se preispita da li je to zaista potrebno. Dok učimo da podnesemo neprijatnost postavljanja granica i izražavanja svojih potreba, započinjemo transformativni put oslobađanja od starih obrazaca.

Na primer, umesto automatskog „da“ na svaki zahtev, možete reći: „Potrebno mi je malo vremena da razmislim o tome.“ Ako vas prijatelj zamoli za uslugu koja bi vas preopteretila, možete odgovoriti: „Ne mogu sada to da uradim, ali mi je drago što si pomislio/la na mene.“

Ove male promene u odgovoru ne samo da potvrđuju vaše sopstvene potrebe, već i postavljaju temelje za zdravije odnose i jači osećaj lične vrednosti.

Izvor: zadovoljna.nova.rs