Sombor vesti

Još jedan susret Čitalačkog kluba „Knjiga nas spaja“ održan je u ponedelјak, 2. juna 2025. godine, u dvorištu biblioteke – pod vedrim nebom, okruženi zelenilom i dobrim pričama.

Kao i uvek, razgovarali smo, razmenjivali utiske i – uživali u svetu knjiga.

Osim što smo podelili utiske o naslovima koje smo čitali u proteklih mesec dana, posebnu pažnju posvetili smo naslovnim stranama knjiga – koliko su važne, da li utiču na naš izbor, i koje su nam najlepše i najdraže.

Na kraju druženja – mali kviz! Zabavili smo se i podsetili nekih naslova.

Ako volite knjige, razgovore i prijatnu atmosferu - pozivamo Vas da nam se pridružite. Prijavite se u Biblioteci ili na broj telefona 025/451510.

Izvor: biblioso.org.rs

Na teritoriji opštine Apatin u sredu, 11. juna, tačno u 12 časova biće izvršena redovna provera ispravnosti sistema za javno uzbunjivanje, u skladu sa aktom Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova.

Tom prilikom biće emitovan signal „prestanak opasnosti” – jednolični ton u trajanju od 60 sekundi.

Građani se unapred obaveštavaju da se radi isključivo o proveravanju funkcionalnosti sistema i da ne postoji nikakva stvarna opasnost.

Američki naučnici otkrili su na rubu Sunčevog sistema patuljastu planetu.

Zaleđene stene koje se nalaze u Kajperovom pojasu, izvan Neptuna, obično prate orbitu usmerenu u jednom specifičnom pravcu, a astronomi su pre 20 godina sugerisali da je ovaj fenomen posledica gravitacione privlačnosti devete planete, koja bi mogla da bude 10 puta masivnija od Zemlje, prenosi BFM TV.

Tokom potrage za tom planetom, čije postojanje je i dalje predmet rasprave, troje američkih astronoma tvrdi da su otkrili novu kandidatkinju za status patuljaste planete.

Objekat, nazvan 2017 OF201, ima prečnik od oko 700 kilometara, prema preliminarnoj studiji objavljenoj prošle nedelje, koja još uvek nije prošla stručnu recenziju.

Tri puta je manji od Plutona, ali je dovoljno velik da se svrsta među patuljaste planete, naveo je glavni autor studije Sijao Čeng sa Instituta za napredne studije u Nju Džerziju, SAD.

Trenutno se nalazi tri puta dalje od Zemlje od Neptuna, ali mu je orbita izuzetno izdužena i vodi ga i do 1.600 puta dalje od udaljenosti Zemlja-Sunce, sve do Oortovog oblaka, na granici Sunčevog sistema.

Tokom ovog 25.000 godina dugog putovanja, objekat bi bio vidljiv sa Zemlje samo 0,5 odsto vremena, odnosno tokom jednog veka.

"Već postaje sve slabije vidljiv", napominje Čeng, koji smatra da ovo otkriće sugeriše da bi moglo da postoji "nekoliko stotina sličnih objekata sa sličnim orbitama" u Kajperovom pojasu.

Kalifornijski astronom-amater, 23-godišnji Sem Din, pratio je ovu patuljastu planetu koristeći stare baze podataka.

"OF201 je, po mom mišljenju, verovatno jedno od najzanimljivijih otkrića u spoljašnjem Sunčevom sistemu u poslednjih 10 godina", izjavio je on.

Nakon otkrića 1930. godine, Pluton je neko vreme nosio titulu devete planete Sunčevog sistema, da bi 2006. godine bio preklasifikovan u patuljastu planetu, pre svega zbog svoje veličine - manji je od našeg Meseca.

Danas naš sistem ima još četiri patuljaste planete: Ceres, Eris, Makemake i Haumeu.

Kada su istraživači modelovali orbitu objekta 2017 OF201, otkrili su da ne prati isti obrazac kao slični objekti u Kajperovom pojasu, što bi moglo da dovede u pitanje hipotezu o postojanju devete planete.

Ovo "izuzetno otkriće" i slična otkrića znače da "početni argumenti u prilog postojanja devete planete postaju sve slabiji", smatra i Samanta Loler, istraživač sa kanadskog Univerziteta Regina.

Izvor: reporter-info.com

U svetu punom izazova i neočekivanih situacija, snalažljivost je jedna od najcenjenijih osobina.

Omogućava ljudima da se brzo prilagode, pronađu kreativna rešenja i prevaziđu prepreke koje bi druge zaustavile

Iako svi možemo naučiti da budemo domišljatiji, astrolozi veruju da su ljudi rođeni pod određenim horoskopskim znacima jednostavno predodređeni da budu takvi, piše Index.hr.

Blizanci

Blizanci su poznati po svojoj izuzetnoj prilagodljivosti i brzom razmišljanju. Oni obavljaju više zadataka istovremeno i uvek imaju plan B, što ih čini pravim majstorima snalažljivosti.

U trenucima kada se situacija zakomplikuje, Blizanci neće paničiti – instinktivno će pronaći rešenje, čak i ako ga na prvi pogled nema.

Njihova društvena priroda i komunikacijske veštine im takođe omogućavaju da izvuku najbolje iz svake situacije.

Devica

Device na prvi pogled mogu delovati rezervisano i analitično, ali upravo ta promišljenost i pažnja posvećena detaljima čini ih izuzetno snalažljivim.

Kada se suoče sa problemom, oni će metodično analizirati sve opcije, proceniti rizike i doneti najmudriju odluku.

Njihova organizovanost i sklonost ka planiranju često osiguravaju da se unapred pripreme za moguće komplikacije, što ih gotovo uvek stavlja korak ispred drugih.

Strelac

Strelčevi su poznati po svojoj avanturističkoj prirodi i neustrašivosti, što im daje prednost u nepredvidivim situacijama.

Njihova otvorenost za nova iskustva i brzo donošenje odluka omogućavaju im da se lako prilagode svakom izazovu.

Strelčevi su prirodni optimisti koji ne gube veru čak ni kada stvari ne idu po planu, a njihova sposobnost da vide širu sliku pomaže im da pronađu rešenja koja drugi možda ne bi ni razmatrali.

Prelepo grčko ostrvo koje je „daleko izvan uobičajenih turističkih ruta“ proglašeno je jednim od najboljih ostrva u zemlji koje treba posetiti 2025. godine.

Prema vodiču Lonely Planet, Ikaria je jedno od grčkih ostrva koje bi trebalo da se nađe na vašoj listi želja.

Iako nije među najpopularnijim turističkim destinacijama, ovo ostrvo je širom sveta prepoznato po dugovečnosti svojih stanovnika.

Ikaria je jedno od pet svetski priznatih „Plavih zona“ – mesta u kojima ljudi znatno češće dožive 100 godina.

Zašto je baš Ikaria jedno od najboljih ostrva u Grčkoj za posetu 2025?

Lonely Planet objašnjava: „Potrebno je uložiti trud da bi se stiglo do Ikarije, čudesno divljeg ostrva u istočnom Egeju, ali oni koji se upuste u to biće bogato nagrađeni. Planinski teren, klisure, guste šume i potpuna odsutnost masovnog turizma čine ovo ostrvo jedinstvenim i sa osobenom kulturom.“

Prema homerovskoj legendi, Dionis, bog vina i pozorišta, rođen je na Ikariji.

Ostrvo je snažno povezano s grčkom mitologijom i ime je dobilo po Ikaru – mladiću koji je leteo preblizu suncu.

Lonely Planet preporučuje iznajmljivanje automobila kako bi se ostrvo moglo u potpunosti istražiti i odmor pretvorio u pravo malo putničko iskustvo.

Preporučuju i posetu plaži Sejšeli, poznatoj po „zadivljujuće tirkiznoj vodi“. Ova slikovita uvala krasi svetli oblutak, a okružena je stenom.

U selu Termi, poznatom po banjama, turisti mogu da se opuste u termalnim izvorima Ikarije, za koje se veruje da ublažavaju artritis i reumu.

Oni koji žele da osete način života lokalnog stanovništva mogu da se zapute u brda i obiđu „kamene kuće“ u kojima su se nekada meštani skrivali od gusara.

„Upravo ti strmi usponi – uz ishranu bogatu lekovitim biljem – doprinose izuzetno visokom broju stogodišnjaka na ostrvu“, navodi Lonely Planet.

Iako vodič preporučuje trajekt sa Kosa do Ikarije, moguće je doći i avionom iz Atine.

Preporuka je da se na ostrvu provede dve nedelje kako bi „ono zaista ispoljilo svoju magiju“.

Grčka je, inače, i dom najbolje plaže u Evropi, prema novom rangiranju.

Plaža Glarokavos Lagoon ponela je ovu titulu prema oceni žirija platforme European Beach Destinations.

Ova prelepa plaža nalazi se na severnom delu Kasandrinog poluostrva.

Zdravlje kičme jedan je od najvažnijih faktora koji utiču na kvalitet života. Poremećaji kičme koji se vremenom mogu razviti, mogu zakomplikovati svakodnevni život i ako se pravovremeno ne leče mogu uzrokovati trajna oštećenja kičme.

Turska je postala važno odredište za hirurško lečenje i rešavanje problema kičme zahvaljujući naprednoj zdravstvenoj infrastrukturi i vrhunskim mogućnostima lečenja dostupnim pacijentima iz celog sveta. Renomirane zdravstvene ustanove poput Acıbadem Zdravstvene grupacije obezbeđuju različite metode lečenja i rešenja za probleme s kičmom.

Najčešći uzroci poremećaja kičme

Dr Fatih Dikici, profesor ortopedije i traumatologije u Acıbadem Zdravstvenoj grupaciji, ključni stručnjak za spinalnu hirurgiju, navodi da se problemi s kičmom kod odraslih mogu razviti zbog različitih faktora i u te faktore često ubraja životni stil, genetiku, traume i starenje koji uzrokuju poremećaje kičme. Bolesti kičme generalno su češće u lumbalnoj regiji, ali problemi se mogu pojaviti i u vratu i leđima. Zdravlje kičme važan je faktor koji ima uticaja ne samo na fizičko zdravlje već i na ukupni kvalitet života. Zbog navedenih razloga, probleme s kičmom treba lečiti na vreme.

Degenerativna skolioza i skolioza

Skolioza je bolest koju karakteriše bočna zakrivljenost kičme. Obično se javlja u detinjstvu, a može se nastaviti i kod odraslih osoba. Skolioza kod odraslih uglavnom je uzrokovana degenerativnim uzrocima i naziva se degenerativna skolioza. Zakrivljenosti kičme mogu se pojaviti zbog kalcifikacije i trošenja kičme ali i degeneracije pršljenova. To stvara i estetske i funkcionalne probleme. Kod pacijenata sa skoliozom i teškom zakrivljenošću kičme primenjuju se operacije koje ispravljaju kičmu i uspostavljaju ravnotežu.

U Acıbadem Zdravstvenoj grupaciji, operacija skolioze planira se individualno, uzima se u obzir starost pacijenta, stepen zakrivljenosti i opšte zdravstveno stanje. Minimalno invazivna operacija skolioze sprovodi se kroz manje rezove kako bi se ubrzao proces oporavka, dok se kičma ispravlja kombinacijom pedikularnih vijaka i šipki. Osim toga, funkcije nerava kontinuirano se nadziru pomoću neuromonitoring tehnologije koje garantuju bezbedan hirurški postupak. Za mlade pacijente koji i dalje rastu, mogu se primeniti sistemi koji kombinuju magnetne šipke kako bi se smanjila potreba za dodatnim operacijama kasnije tokom života. Operacije koje se sprovode uz upotrebu naprednih robotskih i 3D navigacionih sistema odlikuju se visokom preciznošću kao i minimalnim rizikom od komplikacija.

Diskus hernija i bol u lumbalnom delu leđa

Lumbalna diskus hernija jedna je od najčešćih bolesti kičme. Oni koji se bave sportom, obavljaju teške poslove i vode sedelački način života predstavljaju rizične grupe koje mogu imati problema s diskus hernijom. Prekomerna telesna aktivnost ili sedelački način života mogu uzrokovati bol u donjem delu leđa. Kancelarijski radnici i profesionalci koji rade od kuće mogu oštetiti kičmu dugotrajnim sedenjem tokom dana. Napredna lumbalna i cervikalna diskus hernija može uzrokovati ozbiljan pritisak na kičmenu moždinu i korene nerava, uzrokovati jake bolove i ograničiti pokrete.

Kod takvih uznapredovalih slučajeva može biti potrebno hirurško lečenje. U Acıbadem Zdravstvenoj grupaciji, pacijente lečimo uz maksimalno očuvanje već oštećenih tkiva, dok je vreme oporavka kraće zahvaljujući mikrohirurškim i endoskopskim hirurškim tehnikama.

Spinalna stenoza (suženje kanala)

Spinalna stenoza predstavlja stanje u kojem se spinalni kanal sužava i vrši pritisak na kičmenu moždinu ili korene nerava. Ova bolest obično se javlja kod starijih osoba, ali se može pojaviti i kod mladih. Spinalni kanal može se suziti iz različitih razloga. Prekomerna degeneracija pršljenova u kičmi, povećanje zglobova, zadebljanje kostiju ili otvrdnjavanje ligamenata mogu rezultirati kompresijom nerava. Spinalna stenoza može uzrokovati bol, slabost u nogama i probleme s ravnotežom. Sve su to razlozi zbog kojih je u brojnim slučajevima potrebna hirurška intervencija.

Spondilolisteza

Spondilolisteza (Spondylolisthesis) je stanje u kojem jedan pršljen klizi preko drugog kičmenog pršljena. Obično je uzrokovana traumom, degeneracijom ili genetskim faktorima.

Najčešći tip spondilolisteze je degenerativna spondilolisteza na nivou L4-L5 pršljenova. To može uzrokovati sužavanje spinalnog kanala, a rezultat je kompresija nerava i bol. Ovo stanje obično karakteriše bol u donjem delu leđa i radikularni bol. Lečenje spondilolisteze je uglavnom konzervativno. Međutim, hirurška intervencija može biti neophodna ako bolest napreduje ili ako pršljenovi iskliznu.

Spinalna hirurgija i opcije lečenja u Turskoj

Turska je postala omiljena globalna destinacija za spinalnu hirurgiju. Turska nudi specijalizovane hirurge svetske klase, bolnice s naprednom tehnologijom i kvalitetne zdravstvene usluge.

Acıbadem Zdravstvena grupacija koristi razne hirurške tehnike i najsavremeniju opremu u lečenju degenerativnih bolesti kičme kako bi obezbedila najbolje rezultate svojim pacijentima. Svaka od ovih tehnika ima za cilj da poboljša kvalitet života pacijenta, da smanji stepen bola i ponovo uspostavi funkcionalne sposobnosti pacijenta. U slučajevima koji zahtevaju hiruršku intervenciju, proces lečenja pažljivo i detaljno se planira, a za svakog pacijenta pravi se individualizovani plan lečenja.

Izvor: n1info.rs

Limun je svestrano voće, ali je poznat po tome što brzo propada. Međutim, jedan jednostavan trik za skladištenje mogao bi učiniti da vaš limun traje mesecima!

Ako samo promenite mesto gde čuvate limun, on može da zadrži svežinu mesecima. Iako verujemo da niste zainteresovani da ga ljuštite i jedete, limun se može koristiti za pravljenje ukusnih kolača, kao dodatak ribi ili za limunadu. Limun se može koristiti i kao sredstvo za čišćenje.

Stavljanje kriške limuna u vodu u mikrotalasnu ili rernu dokazan je način čišćenja kuhinjskih uređaja, jer para koja nastane kada se voda s linunom zagreva može pomoći da se izbaci tvrdokorna prljavština, a istovremeno će taj moris osvežiti vašu kuhinju ugodnim.

Ali, ako ste kupili pakovanje limuna sa namerom da ga koristite u sledećoj kulinarskoj kreaciji, znate koliko brzo mogu od svežih plodova da postanu smežurani i bezukusni.

Kao i većina voća, limun ne traje dugo ako ga držite u posudi sa voćem na kuhinjskom pultu. Međutim, postoji trik za skladištenje koji možete koristiti da izvučete maksimum iz limuna.

Kejt Levis je podelila trik na TikTok-u i rekla da je to "tako jednostavno" da nije mogla da veruje da to nije pre znala. Ona tvrdi da sve što treba da uradite jeste da zamenite uobičajeno mesto za voće za jedno malo manje poznato.

U svom videu rekla je: "Postoji način da se limun i limeta tako brzo ne pokvare. Jednostavno ih čuvajte u vodi u frižideru”.

Kejt je objasnila da uvek čisti limun u rastvoru vode i belog sirćeta pre nego što ih skladišti kako bi uklonila sloj "veštačkog voska".

Kada limun opere, Kejt napuni staklenu teglu vodom, spusti limun i zatvori čvrsto teglu pre nego što je ubaci u frižider. Ona tvrdi da će limun trajati "do četiri nedelje" na ovaj način. Međutim, još jedan TikTok video koji reklamira isti trik tvrdi da možete će limun ostati čak četiri meseca svež tako što ćete ih čuvati u vodi.

Komentatori na video snimku bili su oduševljeni trikom, a mnogi su rekli da nikada nisu znali da mogu skladištiti limun na ovaj način.

Jedna osoba je rekla: "Ja to radim nakon što sam to video na ovoj aplikaciji!" Drugi je dodao: "Vau, nisam znao! Briljantno."

Kako pravilno čuvati limun

Kratkotrajno skladištenje (1 do 2 nedelje)

Čuvajte limun na sobnoj temperaturi u posudi ili korpi za voće na kuhinjskom pultu. Oni mogu izgubiti vlagu i postati tvrdi nakon nekoliko dana kada se čuvaju na ovaj način, tako da se moraju brzo koristiti.

Alternativno, možete staviti limun direktno u fioku za salatu u frižideru. To mu može pomoći da ostane svež oko 2 do 3 nedelje.

Dugoročno skladištenje

Limun u zatvorenoj plastičnoj ili silikonskoj vrećici sa patentnim zatvaračem istiskujući što više vazduha pre zaptivanja pa u frižider! Ova metoda može pomoći da limun traje do četiri nedelje.

Takođe možete zamrznuti cele limune, sok od limuna ili limunovu koricu i tako će čineći vaše voće da traje nekoliko meseci.

Izvor: zena.blic.rs

Već neko vreme određene semenke su počele da se smatraju superhranom, a među njima su i lanene i čija. I ima li razlike među njima?

I čija i laneno seme imaju izuzetne količine hranljivih materija i povezuju se sa zdravljem srca, nižim šećerom u krvi i zaštitom od određenih vrsta kancera, prenosi Zadovoljna.rs.

Mnogi se ipak pitaju koja od ove dve vrste semenki je zdravija.

Koja je razlika između čija i lanenih semenki

Sitne ovalne čija semenke potiču od biljke Salvia hispanica, poznate i kao biljka čija.

Poreklom su iz Meksika i Gvatemale i verovatno su bile osnova u ishrani starih Asteka i Maja.

S druge strane, lanene semenke su spljoštenije i nešto veće od čija semenki. Uglavnom su braon ili zlatne boje, mogu se kupiti cele ili mlevene, a veruje se da potiču sa Bliskog istoka.

Čija semenke imaju prilično blag ukus, dok lanene imaju blago orašasti ukus. Obe vrste semenki lako se mogu uključiti u razna jela.

Nutritivna vrednost

I čija i lanene semenke su bogate raznim hranljivim materijama. Obe vrste sadrže značajne količine proteina i omega-3 masti, pri čemu ih lanene semenke imaju nešto više.

Lanene semenke takođe sadrže znatno više bakra i tiamina (vitamina B1).

Čija semenke imaju nešto manje kalorija i više vlakana. Takođe sadrže skoro 2,5 puta više kalcijuma (važnog za jačanje kostiju), kao i nešto više gvožđa i fosfora.

Obe vrste smanjuju rizik od srčanih bolesti

Čija i lanene semenke sadrže značajne količine alfa-linolenske kiseline (ALA), biljnog oblika omega-3 masti.

ALA se smatra esencijalnom jer telo ne može samo da je proizvodi i mora da se unosi hranom. Nekoliko studija pokazuje da ALA može smanjiti rizik od srčanih bolesti.

Redovno konzumiranje čija i lanenih semenki može da poboljša zdravlje srca smanjujući krvni pritisak, nivo lošeg (LDL) holesterola i oksidativni stres.

Zbog dosta omega-3 masnih kiselina obe vrste semenki mogu da smanje zgrušavanje krvi. Ljudi koji uzimaju lekove za razređivanje krvi treba da se posavetuju sa lekarom pre nego što unesu veće količine ovih semenki u ishranu.

Obe vrste pomažu u snižavanju šećera u krvi

I čija i lanene semenke mogu pomoći u smanjenju rizika od metaboličkog sindroma i dijabetesa tip 2.

I jedne i druge sadrže dobru količinu vlakana, koja su takođe povezana sa manjim rizikom od razvoja dijabetesa tip 2. Vlakna usporavaju varenje ugljenih hidrata i apsorpciju šećera u krv, što dovodi do postepenijeg porasta šećera u krvi nakon obroka i sprečava nagle skokove šećera. To stabilizuje nivoe šećera u krvi i pruža zaštitu od dijabetesa tip 2.

Lanene semenke nešto efikasnije u smanjenju rizika od karcinoma

I čija i lanene semenke mogu pomoći u zaštiti od raka na više načina, piše Health Line.

Pre svega, bogate su vlaknima, za koja se generalno smatra da smanjuju rizik od pojedinih vrsta kancera.

Prema jednom pregledu iz 2023. godine, ishrana bogata vlaknima može da smanji rizik od karcinoma jednjaka, želuca, debelog creva, rektuma, dojke, endometrijuma, jajnika, bubrega, prostate, pankreasa.

Obe vrste semenki sadrže i antioksidanse koji pomažu telu da smanji nivo slobodnih radikala – molekula koji oštećuju ćelije i mogu doprineti starenju i razvoju bolesti poput kancera.

Međutim, kada je reč o nivou antioksidanasa, lanene semenke imaju prednost jer su najbogatiji izvor lignana – specifične vrste antioksidanasa koji se bore protiv kancera.

Zbog toga lanene semenke mogu biti nešto efikasnije u sprečavanju razvoja karcinoma.

Pregled iz 2019. pokazuje da redovno konzumiranje lanenih semenki može da ima antikancerogeno dejstvo, naročito u slučaju raka dojke i akutne mijeloidne leukemije.

Manje je studija koje su ispitivale uticaj čija semenki na rizik od raka, ali i njihova antioksidativna i polifenolska svojstva mogu doprineti smanjenju rizika.

Ipak, potrebno je više istraživanja kako bi se doneli konačni zaključci o efikasnosti.

Lanene semenke efikasnije u smanjenju gladi

I čija i lanene semenke su odličan izvor vlakana, koja mogu da smanje osećaj gladi i žudnju za hranom. Međutim, sadrže različite količine rastvorljivih vlakana, koja su posebno efikasna u suzbijanju apetita.

Rastvorljiva vlakna postaju lepljiva u kontaktu s vodom, usporavaju varenje i produžavaju osećaj sitosti. Takođe podstiču hormone koji kontrolišu apetit, što dodatno smanjuje želju za hranom.

Otprilike 25 odsto vlakana u lanenim semenkama je rastvorljivo, dok čija semenke sadrže samo sedam do 15 odsto rastvorljivih vlakana. Zbog toga lanene semenke mogu biti nešto efikasnije u suzbijanju gladi.

Generalno, obe vrste semenki doprinose smanjenju apetita, ali zbog većeg sadržaja rastvorljivih vlakana lanene semenke imaju blagu prednost.

Obe vrste poboljšavaju varenje

Varenje je osnovna funkcija tela koja omogućava razgradnju hrane i apsorpciju hranljivih materija. Loša probava može da oteža telu da apsorbuje hranljive materije i izazvati neprijatne simptome.

Zahvaljujući velikom sadržaju vlakana, i čija i lanene semenke mogu pomoći kod zatvora i dijareje. Vlakna pomažu da se otpadne materije uklone iz digestivnog trakta. Dok rastvorljiva vlakna usporavaju varenje, nerastvorljiva vlakna dodaju masu stolici i ubrzavaju prolazak hrane kroz creva. Nerastvorljiva vlakna iz ovih semenki deluju kao blagi laksativ i mogu pomoći kod zatvora.

Gelasta svojstva rastvorljivih vlakana, kojih ima više u lanenim semenkama, pomažu vezivanju otpadnih materija i tako mogu da ublaže dijareju.

Kako jesti čija i lanene semenke

Obe vrste semenki su svestrane i lako se dodaju u ishranu. Blagog su ukusa, pa se mogu kombinovati s gotovo svim jelima.

Možete ih cele posuti po jogurtu, dodati u smutije, ovsene kaše ili peciva. Takođe se koriste za zgušnjavanje sosova ili kao zamena za jaja u receptima.

Većina zdravstvenih koristi je primećena uz unos jedne do dve kašike (10–20 grama) semenki dnevno.

Iako se obe vrste mogu jesti cele, mlevenje donosi prednosti.

Cele lanene semenke mogu proći kroz digestivni trakt nesvarene jer njihova spoljašnja ljuska otežava razgradnju. Mlevenjem se poboljšava apsorpcija hranljivih materija.

Čija semenke se najčešće jedu cele, ali neka istraživanja pokazuju da se hranljive materije bolje apsorbuju kada su mlevene.

Zbog dosta masti obe vrste semenki treba čuvati u frižideru ili zamrzivaču kako ne bi užegle. Takođe, preporučuje se da se konzumiraju u kraćem roku.

Na kraju, zaključak je da su i čija i lanene semenke izuzetno hranljive i imaju slične koristi po zdravlje srca, nivo šećera u krvi i varenje.

Međutim, lanene semenke imaju blagu prednost, naročito kada je reč o smanjenju apetita i rizika od pojedinih karcinoma. Osim toga su i jeftinije.

Ali generalno razlike su male i bilo da odaberete čija ili lanene semenke – ili obe vrste – biće to odličan dodatak vašoj ishrani.

Kada svake noći zaspite, možete se utešiti činjenicom da nikada niste potpuno sami — zahvaljujući desetinama osmonogih grinja koje izlaze iz vaših pora kako bi napravile žurku.

Ne možete ih videti niti osetiti, ali ovi noćni puzavci, poznate kao demodeks grinje, prisutne su na telu gotovo svakog odraslog čoveka. Manje od tačke na papiru, ovi sićušni beskičmenjaci, koji mere od 0,15 do 0,4 milimetra, žive oko spoljašnjih delova folikula dlake i hrane se njihovim masnim sadržajem.

„Dok spavamo, one izlaze napolje i veoma su srećne, pare se, posećuju rodbinu, šetaju po našim licima. Čim se probudimo, vraćaju se nazad u pore,” rekla je Alejandra Peroti, vanredna profesorka biologije beskičmenjaka na Univerzitetu u Redingu u Engleskoj, piše CNN.

Ako vam je ovo jezivo, Peroti kaže: „nemojte da bude.” Demodeks grinje su češće prijatelji nego neprijatelji.

U zamenu za čišćenje prljavštine iz naših pora, mi ovim minijaturnim „usisivačima” nudimo melatonin, hormon koji naša koža proizvodi i koji nas uspavljuje, a grinje koriste kao pokretačku energiju, rekla je Peroti. I baš poput mikroskopskih vampira, grinje su evoluirale tako da izbegavaju ultraljubičaste zrake sunca, koji lako uništavaju njihovu DNK.

Na licu se obično nalazi do pet grinja po kvadratnom centimetru - mada bez mikroskopa nije moguće videti ih golim okom.

Ako vam je imunitet oslabljen, populacija grinja može se prekomerno razmnožiti, što može dovesti do raznih kožnih i očnih problema.

Demodeks grinje mogu se namnožiti preko noći, izazivajući prekomeran rast poznat kao demodikoza, rekao je dr. Ričard Loksli, profesor medicine na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.

Imunodeficijentne osobe, poput starijih ljudi ili onih koji primaju hemioterapiju, podložnije su demodikozi i mogu imati upalni odgovor na grinje i bakterije koje ih mogu kolonizovati, rekao je Loksli.

Nije u potpunosti poznato zašto neki ljudi razviju upalu zbog grinja, dodao je Loksli. „Ali ono što znamo jeste da divlje životinje nemaju nikakvih problema s grinjama, dok domaći psi i mačke imaju. Možda smo, kada smo prešli u drugačije okruženje i kako smo evoluirali, razvili genetske mutacije koje su ugrozile naše imune puteve.”

Upala se može manifestovati kao rozacea, akne, suvoća i perutanje, posebno na obrazima, kapcima, čelu i pregibima gde se skuplja masnoća, rekao je dr. Roberto Rikardo-Gonzales, vanredni profesor dermatologije na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku, koji je radio s Loksliem na istraživanju grinja.

Da bi utvrdili da li demodeks grinje izazivaju iritaciju kože, dermatolozi mogu staviti blago sastrugati gornji sloj kože i uzorak staviti pod mikroskop, rekao je Rikardo-Gonzales.

Tokom rutinskog pregleda oka, lekar može proveriti voskasti sloj jaja i otpada grinja oko korena trepavica, rekao je dr. Kori Lapin, optometrista iz Ohaja. Kod pacijenata s infekcijama kapaka, ovo nakupljanje često izaziva suvoću, svrab, gubitak trepavica.

Prevencija i lečenje

Za većinu zdravih odraslih osoba nema potrebe za panikom zbog demodeks grinja.

„Većina ljudi uopšte nije svesna da ih ima, i tako bi i trebalo da ostane,” rekao je Loksli. „Možete sebi napraviti više štete pokušavajući da pronađete problem. Ako imate problema, razgovarajte s lekarom.”

I Lapin i Rikardo-Gonzales preporučuju redovno održavanje higijene pred spavanje, uključujući blagi čistač za uklanjanje prljavštine i viška ulja s lica.

Uklonite šminku s očiju i veštačke trepavice pre spavanja kako biste izbegli iritaciju nežne kože oko očiju, rekao je Lapin.

Osobe sklone aknama mogu jednom ili dva puta nedeljno koristiti lokalni retinoid, rekao je Rikardo-Gonzales, napominjući da je u rutini nege kože umerenost ključna.

„Video sam kod pacijenata da, kada je barijera vlage u koži oštećena, odnosno kada je koža previše suva ili proizvodi višak ulja zbog upale ili prekomernog pranja, grinje mogu da se prekomerno razmnože,” rekao je Rikardo-Gonzales.

Redovan, adekvatan san je takođe važan kako bi se sprečilo da koža proizvodi previše sebuma, masne supstance koja je kao hrana za grinje, pokazala su istraživanja.

Za lečenje demodikoze, dermatolog može propisati lokalni ili oralni ivermektin kako bi populacija grinja bila vraćena na normalan broj, rekao je Rikardo-Gonzales. Međutim, nije moguće potpuno ih iskoreniti.

Američka agencija za hranu i lekove odobrila je 2023. godine lek u obliku kapi za oči za lečenje upale kapaka povezane s demodeks grinjama, rekao je Lapin.

Gradonačelnik Antonio Ratković, zamenik gradonačelnika Milan Stakić i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Đorđe Zorić, zajedno sa predstavnicima izvođača radova i stručnog nadzora, obišli su radove na izgradnji dve nove biciklističke staze u Somboru.

Reč je o finišu radova na izgradnji biciklističke staze u ulici 12. vojvođanske udarne brigade, gde je završeno farbanje horizontalne signalizacije, a takođe su otpočeli i radovi na izgradnji novog dela biciklističke staze na Staparskom putu.

Gradonačelnik je istakao da se izgradnja ove dve staze izvodi u sklopu LIID projekta, u okviru kog se tokom godine očekuju i novi radovi.

„Danas smo obišli početak radova na izgradnji pešačko-biciklističke staze na Staparskom putu od Prvomajskog bulevara do obilaznice i ovde očekujemo da za nekih 2 meseca bude kompletno završeno negde oko 750m pešačko-biciklističke staze. Širine 2m su biciklističke staze koje će biti urađene od asfalta, dok će pešačke staze biti kompletno renovirane i postavljene behatonom. Takođe, danas će biti puštena u rad i kompletno završena biciklistička staza u 12. vojvođanske udarne brigade, od raskrsnice sa Vencom Radomira Putnika do Batinske ulice. Ovde se radi u dužini od oko 680m i ono što je bitno da smo u dobrom delu, pored izgradnje biciklističkih staza, rekonstruisali i pešačke staze. Svi ovi radovi izvode se u sklopu LIID projekta koje je podržalo i finansijski i logistički Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja i naravno Grad Sombor. Pored ove dve staze očekujemo da u ovoj godini započnemo i izgradnju biciklističke staze na Prvomajskom bulevaru, ali i u Кarađorđevoj ulici. Кompletan LIID projekat, pored svih ovih staza obuhvata i uređenje 4 centra u naseljenim mestima, kao i izgradnju još jednu ili dve biciklističke staze u Vojvođanskoj ulici i nastavak Staparskog puta“ poručio je gradonačelnik Ratković.