Sombor vesti

Naučnici su otkrili da suplementacija jednim vitaminom može značajno usporiti skraćivanje telomera – pokazatelja biološkog starenja.

Vitamin D se odavno dovodi u vezu sa zdravljem i dugovečnošću, ali novo istraživanje dodatno potvrđuje tu povezanost. Studija objavljena u uglednom časopisu American Journal of Clinical Nutrition pokazuje da svakodnevno uzimanje vitamina D može usporiti skraćivanje telomera – zaštitnih kapica na krajevima DNK koje su povezane sa procesom biološkog starenja, piše N1 Sarajevo.

Telomeri se prirodno skraćuju s godinama, a njihova dužina direktno se dovodi u vezu s dugovečnošću i zdravljem. U ovom istraživanju naučnici su analizirali podatke hiljadu osoba iz velikog ispitivanja VITAL, koje je obuhvatilo više od 25.000 ljudi starijih od 50 godina. Učesnici su nasumično raspoređeni u grupe koje su dobijale vitamin D3 (2.000 IJ), omega-3 masne kiseline, kombinaciju oba ili placebo.

Četiri godine kasnije, oni koji su uzimali samo vitamin D3 izgubili su 140 baznih parova telomera manje nego oni u placebo grupi – što ukazuje na znatno usporen proces starenja.

Iako omega-3 masne kiseline nisu pokazale isti efekat kada je reč o telomerima, poznato je da imaju pozitivan uticaj na zdravlje srca, smanjuju upale i snižavaju nivo triglicerida.

Pored usporavanja starenja, vitamin D je važan i za imunitet, zdravlje mišića, kostiju i kognitivne funkcije. Mnogi ljudi imaju nizak nivo ovog vitamina, a optimalna vrednost u krvi iznosi 50 ng/mL ili više – što je teško postići isključivo izlaganjem suncu i ishranom.

Zato se svakodnevna suplementacija često preporučuje. Doze od 2.000 do 5.000 IJ dnevno mogu igrati ključnu ulogu u zdravijem starenju, a testiranje nivoa vitamina D kod kuće postaje sve dostupnije.

Nova naučna saznanja dodatno potvrđuju da vitamin D može igrati važnu ulogu u usporavanju biološkog starenja tako što štiti DNK. Ako to već ne radite, možda je vreme da ozbiljno razmislite o svakodnevnoj suplementaciji.

Poslednjih godina temperature obaraju rekorde. Nažalost, sve češće ćemo se susretati sa takvim pojavama. Ekstremno visoke temperature nas mogu iscrpeti, ali vlažnost vazduha čini toplotne talase još opasnijim.

Toplotni stres u Evropi postaje sve veća pretnja ljudskom zdravlju, a to je stanje u kojem postoji neravnoteža između proizvodnje toplote i sposobnosti tela da tu toplotu oslobodi u životnu sredinu, prenosi 24sata.hr.

Kopernikus služba za klimatske promene i Svetska meteorološka organizacija UN (WMO) objavile su da je mortalitet povezan sa vrućinom porastao za oko 30 odsto u poslednjih 20 godina, jer su toplotni talasi u Evropi postali duži i intenzivniji.

Ova kombinacija vrućine i vlažnosti leti može biti smrtonosna. Posebno je problematično u gradovima, gde kombinacija vrućeg asfalta i nedostatka zelenila stvara nepodnošljive uslove koji često utiču na zdravlje.

Visoka vlažnost vazduha u kombinaciji sa visokom temperaturom otežava telu da ostane hladno, pa su ljudi skloniji raznim zdravstvenim problemima.

Opasnosti od vlažnosti leti

Para, koju stvara visoka temperatura i visoka relativna vlažnost, može izazvati nekoliko zdravstvenih problema. Većinom su to blage reakcije, ali ako se ne leče blagovremeno, mogu biti opasne po život.

Dehidracija

Ovo je stanje koje je skoro svako iskusio, a javlja se kada izgubimo više vode nego što naše telo može da nadoknadi. Visoka vlažnost, veća od 75 odsto relativne vlažnosti, uzrokuje da znoj ostane na našoj koži i telo ne može efikasno da se ohladi.

Kao rezultat toga, nastavljamo da se znojimo dok telo pokušava da reguliše svoju temperaturu, što uzrokuje gubitak vode. U tom slučaju, najvažnije je što pre nadoknaditi tečnost.

Letargija

Zbog gore pomenutog procesa u kojem telo radi prekovremeno da bi se ohladilo, vrući letnji dani takođe dovode do osećaja letargije i pospanosti.

Čak i ako imate klima uređaj u svom domu, samo pola sata toplote u javnom prevozu, na primer, kada putujete kući s posla, dovoljno je da vas umori i osećate se znatno manje energično.

Gubitak elektrolita i grčevi

Zbog gubitka znoja dolazi i do nedostatka elektrolita, a ako ih izgubite previše, možete dobiti grčeve. Elektroliti su električno naelektrisani minerali u znoju koji pomažu telu da reguliše hidrataciju, funkciju mišića, nervni sistem i pH vrednost krvi.

Kao rezultat toga, njihov nedostatak može otežati regulaciju funkcije mišića i dovesti do grčeva.

Toplotni udar

Kod toplotne iscrpljenosti, telo ne može da reguliše svoju temperaturu i počinje da se pregreva. Javljaju se simptomi poput znojenja, vrtoglavice, slabosti, glavobolje, mučnine i ubrzanog otkucaja srca.

Međutim, ako se ovo stanje ne leči, može dovesti do toplotnog udara, koji je opasan po život.

Kada telo izgubi kontrolu nad regulacijom temperature, naša unutrašnja telesna temperatura brzo raste.

Telesna temperatura iznad 39 stepeni Celzijusa je prvi znak upozorenja na toplotni udar, a zatim je potrebno samo 10 do 15 minuta da telesna temperatura poraste iznad 40,5,stepeni Celzijusa što uzrokuje otkazivanje centralnog nervnog sistema.

Prevencija je jednostavna

Najvažnije je zapamtiti u celoj priči da se svi gore pomenuti problemi, koji se javljaju u uslovima visokih temperatura i povećane vlažnosti, mogu veoma lako sprečiti.

Klimatizovani i dobro provetreni prostori

Oni koji žive u zgradama ili na gornjim spratovima svojih domova složiće se da je leta bez klima uređaja i dobre ventilacije teško podneti.

Ali pored problema koje izaziva letnja vrućina, vlaga u domu stvara plodno tlo za rast i razvoj buđi. To može dovesti ne samo do zdravstvenih problema već i do strukturnih oštećenja životnog prostora.

Zato je održavanje nivoa vlažnosti između 30 i 50 odsto veoma važno.

Unos tečnosti

Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje preporučuje redovnu konzumaciju negazirane vode ili limunade i sličnih sokova razblaženih velikom količinom vode kao zaštitu od toplote.

Takođe, ne čekajte da osetite žeđ da biste povećali unos tečnosti, posebno za starije osobe. Većini odraslih je potrebno 1,5 do dva litra tečnosti dnevno (0,3 dl vode po kilogramu telesne težine), što je otprilike šest do osam čaša. Međutim, potreba je još veća leti.

Manje aktivnosti na otvorenom

Izbegavajte direktno izlaganje sunčevoj svetlosti između 10 i 17 časova, ili čak i duže ako su temperature ekstremne. Ako putujete javnim prevozom ili ste primorani da obavljate poslove u gradu, nosite flašu vode, ventilator ili suncobran i nosite laganu, prozračnu odeću.

Mlaka, ali ne hladna voda

Prilikom tuširanja koristite mlaku vodu, ali ne hladnu. Koliko god mislite da će vas hladan tuš ohladiti i sniziti telesnu temperaturu, desiti će se suprotno jer hladnoća može izazvati sužavanje krvnih sudova, stvarajući tako suprotan efekat - zadržavanje toplote u telu.

Zamenik gradonačelnika Milan Stakić, član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin i načelnik Odeljenja za obrazovanje Goran Todorić upriličili su danas, u prostorijama Gradske uprave, prijem za đake Doma učenika srednjih škola Sombor, povodom sjajnih rezultata koje su ostvarili na republičkim domijadama.

Na prijemu su bili članovi muškog tima košarkaške sekcije koji su na 27. Republičkom sportskom susretu domova učenika srednjih škola u Кragujevcu osvojili prvo mesto, zajedno sa direktorom Doma učenika Đurom Кlipom, vaspitačicom Jelenom Obradović i stručnim saradnikom Jovanom Uzelcem, kao i članovi folklorne sekcije koji su na Republičkom takmičenju u Svilajncu osvojili 1. mesto, zajedno sa stručnom saradnicom Zdenkom Кunić.

„Nama je dovoljno to što su svi uslovi za vaš život i boravak i rad u domu obezbeđeni i da vi svaki trenutak slobodnog vremena iskoristite na pravi način. To je u suštini za nekog ko vodi grad sasvim dovoljno, a svaki ovaj naredni uspeh dokaz je vašeg predanog rada. Vaš trud, vaš talenat i pre svega, dobra organizacija dali su rezultate na koje smo mi danas ponosni“, poručio je Stakić, čestitavši učenicima na ostvarenim plasmanima.

Direktor Doma učenika srednjih škola Đuro Кlipa ovom prilikom zahvalio se đacima i kolektivu.

„Mi se stvarno trudimo da uslovi budu maksimalni, da sve bude kako treba i da sve bude u skladu sa standardima i trudimo se da te standarde pomeramo svake godine na neku višu lestvicu i dokaz toga su i uspesi ove dece. Naravno bez njihovog predanog rada i truda mi ne bismo danas bili tu gde smo, naravno i bez saradnika koji rade sa njima. Naša vaspitna služba je stvarno posvećena toj deci“ istakao je Кlipa.

Učenicima je na sjajnim rezultatima ovom prilikom čestitao i gradonačelnik Antonio Ratković.

Međuopštinsko udruženje paraplegičara i kvadriplegičara „Bačka“ iz Sombora danas je obeležilo jubilarnih 40 godina svog postojanja. Pored predstavnika MUPIК-a, događaju su prisustvovali i : Uroš Buzadžić, pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma, Marija Jerković Кadar i Mirela Ivanković, ispred Odeljenja za društvene delatnosti, Jelena Radojičić iz Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, te predstavnici udruženja paraplegičara sa teritorije Vojvodine.

Sekretarka u MUPIК-u „Bačka“, Dragana Nedeljković, poručila je da je ovo važan dan za njihovo Udruženje jer je iza njih dug put borbe, zajedništva, uspeha, kao i da su stvorili jaku zajednicu gde pomažu jedni drugima.
Jelena Radojčić ispred Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom istakla je da je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja kroz programske konkurse podržalo ovaj današnji događaj i čestitala jubilej MUPIК-u „Bačka“.
Nakon kratke prezentacije o Udruženju usledila je dodela zahvalnica predstavnicima resornog Ministarstva i lokalne samouprave.

Iako se na Svetskom prvenstvu u krosmintonu nije slušala srpska himna, somborski takmičari ostvarili su zapažen uspeh u Poljskoj.

Po navodi jedinog somborskog krosmintog kluba, Katarina Blažev je osvojila bronzu u kategoriji juniorki, dok su Josip Fratrić i Slobodan Jerković osvojili srebrnu medalju u kategoriji najstarijih veteranskih parova.

U Varšavi je od 27. do 31. maja održano osmo Svetsko prvenstvo u krosmintonu, na kojem je nastupilo preko petsto takmičara svih uzrasnih kategorija iz dvadesetak zemalja. Osmoro Somboraca predstavljalo je Srbiju na najvećem takmičenju u krosmintonu. Prvog takmičarskog dana, program takmičenja otvorili su parovi najstarijih veterana, preko sedamdeset godina, gde su učestvovali Slobodan Jerković i Josip Fratrić. U polufinalnom meču do pobede su došli bez borbe, zbog povrede rivala, dok su u finalu bolji bili domaći takmičari – Jan Vincenciak i Adam Gržegorevski. Katarina Blažev je još jednom dokazala da je izuzetan takmičar, osvojivši treću pojedinačnu medalju na isto toliko nastupa na svetskim prvenstvima. Osvajanjem prvog mesta u grupnoj fazi (sve tri ubedljive pobede), osigurala je direktan prolazak u polufinale turnira. Protivnica u tom meču je bila Japanka Karin Takahaši, jedina rivalka koju Katarina nije uspela da pobedi do sada. Japanka je bila preciznija i mirnija i rezultatom 2:0 (16:12, 16:12) savladala našu takmičarku, a zatim i odbranila titulu svetske prvakinje.

Najmlađa takmičarka na ovom SP bila je članica SBK „Speeder“ – osmogodišnja Milica Jerković, koja se takmičila u kategoriji devojčica do 12 godina. U svom prvom nastupu na najvećem takmičenju, ostvarila je tri poraza i jednu pobedu te u konačnom plasmanu podelila deveto mesto. U kategoriji do 16 godina nastupila je Jana Blažev. Odigrala je tri meča u grupnoj fazi, ali nije uspela da zabeleži pobedu, te nije izborila nastavak takmičenja.

Među juniorima nastupio je Uroš Lukač i sa dve pobede i jednim porazom u grupnoj fazi, izborio nastavak takmičenja u osmini finala. Na žalost, u četvrtfinalu je poražen od Nemca Frederika Kardorfa u tri neizvesna seta rezultatom 1:2 (11:16, 17:15, 11:16), te je u konačnom plasmanu podelio peto mesto. Alida i Boris Jerković, iako treći nosioci, poraženi su u prvom kolu mešovitih parova za veterane od japanskog para Akimoto/Širakura sa 1:2 (13:16, 17:15 i 11:16), koji su u nastavku takmičenja uspeli da osvoje bronzano odličje. Pojedinačno, Alida i Boris nisu uspeli da se domognu medalje. Alida nije uspela da prođe dalje iz grupne faze (dva poraza i jedna pobeda), dok je Boris zaustavljen u četvrtfinalu od višestrukog svetskog prvaka i branioca titule – Nemca Patrika Šuselera.

U najstarijoj pojedinačnoj kategoriji (preko 70 godina) igrao je Slobodan Jerković i takođe bio na korak od medalje. Sa dve pobede i dva poraza u grupnoj fazi je bio trećeplasiran u grupi, a za prolazak u polufinale bio mu je potreban još samo jedan osvojen set. U konačnom plasmanu zauzeo je peto mesto.

Somborski takmičari nastavili su sa osvajanjem medalja na najvećim takmičenjima. Iako je ovaj put osvojeno manje medalja nego prošle godine na EP, sad već postoji niz uspešnih nastupa na svetskim i evropskim prvenstvima kao rezultat kvalitetnog dugogodišnjeg rada u Somboru. Ceremonija otvaranja je ostala u najlepšem sećanju našim takmičarima, jer je organizovana dodela priznanja za najbolje takmičare za prethodnu godinu. Alida Jerković i Katarina Blažev su proglašene za najbolju veteranku i juniorku u 2024. godini.

Izvor: somborsport.org

Svečano otvaranje izložbe „Ispit zrelosti — maturanti vojvođanskih gimnazija od polovine 19. veka do 60–ih godina 20. veka” je u utorak, 10. juna u 18 sati.

Gradski Muzej Sombor će tokom meseca juna i jula 2025. godine biti domaćin tematskoj postavci Muzeja Vojvodine Ispit zrelosti — maturanti vojvođanskih gimnazija od polovine 19. veka do 60–ih godina 20. veka.

Postavka hronološki prati period razvoja gimnazija na prostoru Vojvodine koje su i dalje aktuelne, od druge polovine 19. veka (kada se pojavljuju prvi ispiti zrelosti u srpskim gimnazijama) do 60–ih godina 20. veka (kada počinje novi način i pristup proslave mature prepoznatljiv i današnjim đacima). Posetioci mogu videti rekonstrukciju učionice sa kraja 19. i početka 20. veka, istorijske zapise komisija sa polaganja ispita zrelosti, đačka svedočanstva i knjižice, školske izveštaje, sačuvane maturske tabloe, nastavna sredstva, udžbenike, odeću koja oslikava određeni vremenski period, aktuelnu muziku i fotografske ateljee.

Autorke postavke su istoričarke Čarna Milinković, muzejska savetnica Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, i Ljubica Otić, muzejska savetnica u penziji, a domaćin izložbe u Gradskom muzeju je Milka Ljuboja, muzejska savetnica istoričarka.

Svečano otvaranje izložbe u Gradskom muzeju Sombor je 10. juna 2025. godine u 18 sati. Dobro nam došli!

U sklopu 19. turneje filmskog festivala Slobodna zona, od 9. do 11. juna u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki će biti prikazana najnovija dokumentarna i igrana ostvarenja koja su bila izuzetno zapažena na globalnoj angažovanoj filmskoj sceni.

Ljubitelji sedme umetnosti imaće priliku da besplatno pogledaju tri filma.

Na repertoaru ovogodišnje turneje naći će se film „Mi nemamo drugu zemlju” koji je osvojio ovogodišnjeg Oskara za najbolji dokumentarac, veliki hit Berlinskog festivala „Moj najdraži kolač” i eksperimentalni dokumentarni film „Maga 1909“.

Sve projekcije počinju u 20.45 časova, a ulaz je slobodan. Dvorište Gradske biblioteke na Glavnoj ulici.

9. jun - Mi nemamo drugu zemlju, 95’

10. jun - Moj najdraži kolač, 97’

11. jun - Maga 1909, 60’

Radove na putnom pravcu između Prigrevice i Stapara juče je obišla predsednica opštine Apatin Dubravka Korać sa saradnicima. Reč je o deonici dugoj 6,5 kilometara čija je revitalizacija, kako je istakla predsednica, od izuzetnog značaja za opštinu Apatin.

„Već duže vreme smo kod „Puteva Srbije“ insistirali da se ova deonica uvrsti u planove rekonstrukcije, jer je put bio u jako lošem stanju i nebezbedan za saobraćaj. Sada, kada su radovi konačno u toku, možemo sa zadovoljstvom reći da dobijamo još jednu kvalitetno uređenu deonicu, poput one prema Somboru“, rekla je Dubravka Korać.

U toku je kompletna rekonstrukcija puta, a vrednost radova iznosi 220 miliona dinara. Finansijeri projekta su Vlada Republike Srbije i „Putevi Srbije“, kojima je predsednica opštine uputila zahvalnost na razumevanju i podršci.

Trenutno se saobraćaj na pomenutoj deonici reguliše semaforima i odvija se naizmenično jednom trakom. Taj režim će, prema rečima Srđana Miljevića, tehničkog direktora kompanije „Vojput“, trajati još sedam do deset dana, nakon čega će put biti zatvaran u periodu od 7 do 17 časova radi bržeg asfaltiranja u dva sloja, s planom da radovi budu završeni do kraja juna.

Ova rekonstrukcija nadovezuje se na nedavno uređeni Apatinski put u Prigrevici, kao i na novi pravac od Stapara do Sivca, čime se značajno unapređuje bezbednost i omogućava brži pristup autoputu ka Novom Sadu i Beogradu. Sve navedeno deo je šire strategije ulaganja u putnu infrastrukturu, koja će u narednom periodu ostaviti vidljiv trag na teritoriji opštine Apatin.

Predsednica naše opštine je najavila i početak dodatnih infrastrukturnih zahvata u narednim danima. „Vrlo brzo počinju radovi na potpunoj rekonstrukciji biciklističke staze do Banje Junaković, a krajem ove nedelje kreće i izgradnja nove biciklističke staze uz Omladinski put, koji svakodnevno koristi veliki broj naših sugrađana, posebno tokom toplijih meseci kada se ide ka Dunavu“, navela je Korać.

Svet vašeg psa je pun signala koje mi ne primećujemo. Iako ne govori, komunicira svakim pogledom, pokretom i držanjem.

Da li ste ikada primetili da vaš pas"ne voli" osobu, iako vam nije jasno zašto? Može se povući, postati nemiran ili čak zarežati — a vi ne primetite ništa neobično, piše City Magazine. Ali šta ako njegova reakcija nije slučajna? Šta ako vaš pas reaguje na nešto što prevazilazi ljudsku percepciju?

Psi nisu samo naši verni saputnici – oni su prirodni detektori emocija. Njihova tela su dizajnirana da percipiraju ne samo zvukove i pokrete, već i emocije, napetosti i energije koje mi ljudi često ignorišemo, prenosi Večernji.hr.

Pas je više od kućnog ljubimca - on je sofisticirani čitač vaših raspoloženja. Njegovo čulo mirisa, mnogo puta osetljivije od ljudskog, detektuje hemijske promene u telu koje nastaju kada je osoba nervozna, ljuta ili nepoštena.

Kada neko laže ili potiskuje svoje emocije, pas to neće doživljavati kao „laž“, već će osetiti neslaganje. Ovo neslaganje označava potencijalnu opasnost za njih. Reakcije poput povlačenja, lajanja ili buljenja iz daljine su zapravo upozorenja - njihova verzija alarma.

Psi ne razumeju moral kao ljudi, ali su često bolji u prepoznavanju istine. Ako osoba izgleda prijateljski, ali njen govor tela, ton glasa ili obrazac disanja govore drugačije, pas to odmah oseti. Oni „gledaju nosom i slušaju srcem“.

Na najmanji znak napetosti ili neiskrenosti, pas može promeniti svoje ponašanje. Ne zato što razumeju situaciju, već zato što instinktivno osećaju da nešto nije u redu. Ovo nije neposlušnost - ovo je preživljavanje.

Psi takođe posmatraju kako se drugi ponašaju prema vama. Ako vam neko pokaže nepoštovanje, pas to može protumačiti kao pretnju.

Često će odbijati hranu iz ruke takve osobe ili pokazati nelagodu. Ove reakcije ne dolaze od treninga, već od duboke instinktivne inteligencije. Pas pamti izraze lica, ton glasa, pokrete - i pravi asocijacije na osnovu iskustva.

Posebno su osetljivi psi koji su doživeli traumu. Miris, pokret ili ton glasa mogu u njima probuditi neprijatne uspomene, čak i ako toga nisu svesni. Njihovo telo reaguje brzo - pre njihovog razuma. To nije mržnja, već osećaj nelagode koji i dalje živi u njima.

Vaš pas vas nikada neće lagati. Njegove reakcije su iskrene, čak i ako vam se ne čine racionalnim. Umesto panike, posmatrajte. Zapitajte se: da li je ovo reakcija na prošlu traumu, trenutni osećaj opasnosti ili samo nelagodnost?

Svet vašeg psa je pun signala koje ne primećujemo. Iako ne govori, komunicira svakim pogledom, pokretom i držanjem. Umesto da odbacujete ove signale, pokušajte da ih razumete – jer oni često vide ono što vi ne možete