Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. septembar

Mozak se tokom života menja i smanjuje, a kako bi to nadoknadio, dolazi do preklapanja neuralnih mreža, što može dovesti do blage zbunjenosti i kognitivnog opadanja. Demencija, međutim, nije prirodan deo starenja.

Gubitak pamćenja ili demencija

Jeste li se ikada našli u situaciji da uđete u kuhinju, pa zaboravite zašto ste ušli? Takvi trenuci nisu nužno razlog za zabrinutost jer je zaboravnost normalan deo starenja. Isto tako, nije neobično imati poteškoća u izvršavanju zadataka koje ne obavljamo svakodnevno, objašnjava dr Lisa Bilars, šefica neurologije i medicine spavanja u Kaiser Permanenteu u Atlanti, piše Miss7.

Međutim, ako se zaboravnost ili druge kognitivne promene javljaju često ili ometaju u svakodnevnom životu, ne treba ih zanemariti. Iako se sposobnost prisećanja menja s godinama, neke promene u pamćenju mogu biti rani znakovi demencije, a možda ih je teško samostalno prepoznati.

Mozak se sa godinama smanjuje

Baš kao i ostatak tela, mozak stari. U starosti se smanjuje i frontalni korteks — deo mozga odgovoran za razmišljanje, donošenje odluka i pamćenje. Kada ovaj deo oslabi, mozak se oslanja na aktiviranje drugih neuralnih mreža da bi održao kognitivne sposobnosti. Međutim, kad se te mreže preklapaju, može doći do pojačanih poteškoća u koncentraciji i prisećanju informacija.

„Znamo da se, kako starimo, organizacija naših neuralnih mreža menja“, kaže dr Kerolin Frederiks sa Medicinskog fakulteta Jejl, čije se istraživanje fokusira na Alchajmerovu bolest.

Blago kognitivno oštećenje (BKO)

Ponekad se normalne promene pamćenja pogoršaju. Kod nekih osoba može se dijagnostikovati stanje nazvano blago kognitivno oštećenje— nešto ozbiljnije od običnog gubitka pamćenja, ali još uvek ispod nivoa demencije. Osobe sa BKO mogu često gubiti predmete, zaboravljati važne događaje ili imati problema da se sete prave reči u razgovoru.

Iako nije toliko ozbiljno kao demencija, vredno je obratiti pažnju: otprilike polovina ljudi sa BKO-om vremenom razvije demenciju, dok polovina ne.

Rani znakovi demencije

Demencija nije prirodan deo starenja. I dok mozak prolazi kroz promene povezane s godinama, neurološke promene u demenciji razlikuju se od tih normalnih procesa.

Prema američkom Udruženju za Alchajmerovu bolest, sledeći simptomi mogu biti rani znakovi demencije:

Gubitak pamćenja koji remeti svakodnevne aktivnosti
Teškoće u rešavanju problema
Teškoće u izvršavanju poznatih zadataka
Mešanje datuma, vremena i mesta
Problemi s razumevanjem slika i prostornih odnosa
Problemi s izgovorenim i pisanim rečima
Često gubljenje stvari i nemogućnost sećanja koraka potrebnih da ih pronađu
Loše prosuđivanje ili donošenje odluka
Izolacija ili povlačenje od drugih ljudi
Promene u raspoloženju i ličnosti.

Kada se zabrinuti i posetiti lekara?

Povremeni gubitak pamćenja nije naročito zabrinjavajući. Međutim, ako problemi počnu postajati učestali — npr. češće gubljenje predmeta — to može ukazivati na početak ozbiljnijeg problema, upozorava dr Frederiks.

Dete pokušava da vam pokaže kako se oseća ali nema reči da to izrazi.

Da li je moguće da tantrum vašeg deteta zapravo ima smisla? Da vikanje, plač i bacanje igračaka nisu znak „nevaspitanja“, već neurološki signal koji roditelj treba da razume? Upravo to tvrdi Daniel J. Siegel, profesor psihijatrije na UCLA i autor bestselera „The Whole-Brain Child“ i „No-Drama Discipline“. Njegova misija je da roditeljima pokaže da disciplina ne znači kaznu, već – učenje - piše Zadovoljna.rs.

„Roditelji često misle da dete pokušava da ih iznervira. U stvarnosti, ono pokušava da im pokaže kako se oseća – samo nema reči da to izrazi“, kaže Siegel.

Ko je Daniel Siegel i zašto ga zovu „doktor za dečji mozak“

Siegel je utemeljio koncept interpersonalne neurobiologije – spoj nauke o mozgu, psihologije i svakodnevnog života. Njegova polazna tačka je jednostavna – deca nisu mali odrasli. Njihov mozak se razvija u slojevima, a emotivni „donji mozak“ često preplavljuje racionalni „gornji mozak“. Zbog toga dete od četiri godine može da plače zbog slomljene igračke isto onako kako bismo mi reagovali na raskid ili otkaz.

Roditelj koji to razume neće vikati: „Preteruješ“, već će reći: „Vidim da si tužan jer se igračka pokvarila. Hajde da vidimo šta možemo da uradimo.“

Pravilo br. 1: Poveži se pre nego što koriguješ

Siegel stalno ponavlja: „Povezivanje pre korekcije.“ Kada se dete iznervira, prvo mu treba pružiti sigurnost i razumevanje, pa tek onda objašnjenje ili granicu. Ako dete plače jer ne želi da izađe iz parkića, roditelj može da ga podigne, zagrli i kaže: „Znam da ti je baš lepo ovde i da ne želiš da ideš kući.“ Tek kad se emocije smire, vredi objasniti da večera čeka i da se sutra opet može doći u park.

Zašto je ovo važno? Kada se dete oseća viđeno i shvaćeno, mozak mu prelazi iz „emocionalne poplave“ u stanje otvoreno za učenje. Drugim rečima, povezanost otvara vrata disciplini.

Pravilo br. 2: Disciplinujte da biste učili, a ne da biste kažnjavali

Siegel podseća da reč „disciplina“ potiče od latinske reči discipulus – učenik. Njegov moto je: „Svaka kriza je prilika za učenje.“

Umesto da pošaljete dete u kaznu zbog prosutog soka, Siegel predlaže da ga uključite u rešenje: „Sok se prosuo, hajde da uzmemo krpu i obrišemo ga zajedno.“ Tako dete uči šta je odgovornost, a ne strah od kazne.

Pravilo br. 3: Naučite ih „mentalnoj pauzi“

Siegel preporučuje da roditelji nauče decu veštinama samoregulacije – da prepoznaju kada im je „gornji mozak“ isključen. On koristi metaforu ruke: kada palac (emocije) preplavi prste (racionalnost), dolazi do gubitka kontrole.

Jedna od tehnika je pauza za disanje. Dete može da diše duboko tri puta dok broji do pet. To nije kazna, već „reset“ dugme. „Naša deca moraju naučiti da emocije dolaze i odlaze – a ne da ih se stidimo ili potiskujemo“, objašnjava Siegel.

Pravilo br. 4: Greške su šansa

Siegel naglašava da ne postoje savršeni roditelji.

„Ako ste savršeni, vaša deca neće naučiti kako izgleda oporavak nakon sukoba.“ Kada viknete na dete, priznajte svoju grešku i izvinite se. Time pokazujete da i odrasli greše, ali i da je važno da se odnosi popravljaju.

To gradi poverenje i emocionalnu otpornost kod dece. Dete koje je naučilo da konflikt može da se razreši mirno, kasnije će bolje upravljati odnosima u školi, na poslu, u braku.

Pravilo br. 5: Povezanost je važnija od savršenstva

Roditelji danas često žive pod pritiskom „idealnog roditeljstva“. Siegel ih oslobađa: „Deci nisu potrebni savršeni roditelji. Potrebni su im roditelji koji su dovoljno prisutni.“

Umesto da jurite bezgrešnost, fokusirajte se na male trenutke povezanosti – da pogledate dete u oči dok vam priča, da ga saslušate bez telefona u ruci, da ga zagrlite kada vam se ne žuri. Upravo ti trenuci grade osećaj sigurnosti i razvijaju emocionalnu inteligenciju.

Zašto roditelji širom sveta vole Siegela

Njegova pravila nisu teorija koja se teško primenjuje – naprotiv, svako može odmah da ih isproba. Siegel spaja naučne dokaze sa svakodnevnim scenama sa ulice, iz parkića, kuće. Zato njegovi saveti deluju oslobađajuće, a ne kao još jedna lista obaveza.

U eri kada deca rastu uz telefone, multitasking roditelje i brzi ritam života, Siegel vraća fokus na ono što je zaista važno – emocionalnu povezanost. A upravo ta povezanost je temelj srećnog detinjstva i buduće psihološke stabilnosti.

Pošto je danas dostupno toliko muzike i toliko podkasta za slušanje, nije ni čudo što su slušalice toliko popularne.

Bežične slušalice su postale posebno tražene. Dok ih mnogi korisnici obožavaju, na društvenim mrežama pojavile su se i zabrinutosti zbog njihovih potencijalnih zdravstvenih rizika. BBC Bitesize Other Side of the Story pobliže je istražio te brige kako bi razdvojio činjenice od neistina - prenosi N1.

Da li su bežične slušalice bezbedne?

Bežične slušalice (i one koje idu preko ušiju i one koje idu u uši) koriste Bluetooth tehnologiju da bi se povezale s našim telefonima. To uključuje elektromagnetno polje, što je neke navelo da poveruju da bi to moglo da našteti našem mozgu.

Postojala su naučna istraživanja o bežičnim slušalicama i njihovim potencijalnim rizicima. One emituju vrstu zračenja koja se zove radiofrekventno zračenje, koje funkcioniše na mnogo nižoj frekvenciji od vrste zračenja koje može da našteti ljudima.

Godine 2019, Cancer Research UK je izjavio da nema dovoljno dokaza da bi Bluetooth slušalice mogle da izazovu štetu i da istraživanja sprovedena na velikim grupama ljudi nisu pronašla vezu s povećanim rizikom od raka. Međutim, do 2025. istraživanje o efektima bežičnih slušalica na naše zdravlje i dalje traje.

Da li su skupe slušalice bolje?

Slušalice koje poništavaju buku (noise-cancelling) relativno su nov izum. One sadrže poseban softver koji eliminiše spoljašnju buku, poput televizora ili laveža psa, omogućavajući korisniku da se usredsredi isključivo na jedan zvuk.

Časopis Which?, gde tim stručnjaka testira različite modele i brendove proizvoda, otkrio je da je moguće dobiti dobar kvalitet funkcija za poništavanje buke i kod slušalica koje koštaju oko 50 funti, tako da nije uvek neophodno potrošiti mnogo novca – ali na kraju, koliko će neko potrošiti u potpunosti zavisi od njega.

Da li slušalice koje poništavaju buku štite naš sluh?

Other Side of the Story razgovarao je sa Kler Benton, predsednicom Britanske akademije za audiologiju, da bi saznao više o slušalicama koje poništavaju buku. Kler je objasnila da one mogu da pomognu u zaštiti sluha jer fokusiranje na jedan zvuk, dok su svi drugi eliminisani, znači da ne mora da se sluša na visokom nivou jačine.

„I dalje morate da se pridržavate pravila dobre higijene slušanja“, rekla je Kler. „Pravite pauze za uši, držite nivo jačine na bezbednom nivou bez obzira na to, jer i dalje postoji iskušenje da ga pojačate. Neki ljudi zaista uživaju u glasnoj muzici i znamo da je to zaista opasno ako to radite predugo. Osamdeset pet decibela (dB) tokom osam sati je ono što (zvanični) propisi kažu da je bezbedno, bez ikakve zaštite sluha.“

Osamdeset pet decibela je ekvivalent buci koju pravi gust saobraćaj ili blender za hranu. Ako biste nešto slušali samo tri decibela glasnije, rekla je Kler, vreme tokom kojeg biste mogli bezbedno da slušate odjednom bi se prepolovilo sa osam sati na četiri.

Kler je dodala: „Ako ste osoba koja se lako dekoncentriše zbog spoljašnje buke ili joj smeta pozadinska buka, slušalice koje poništavaju buku mogu biti od pomoći da se osećate smirenije na tim bučnim mestima.

Počela su da se postavljaju pitanja da, ako previše koristite slušalice koje poništavaju buku, to možda može da promeni vaše veštine obrade zvuka. Postoji mogućnost da nošenje slušalica koje poništavaju buku predugo ometa vašu sposobnost da obrađujete govor u buci kada ih ne nosite, ali to je za sada čisto anegdotalno.“

Koja je razlika između slušalica i čepića za uši?

Slušalice koje poništavaju buku su jedan način da se smanji nivo zvuka, ali nisu praktične za događaje uživo kao što su koncerti ili muzički festivali. Međutim, upravo su to tipovi okruženja u kojima vredi brinuti o svojim ušima – a čepići za uši mogu biti opcija.

Istraživanje Kraljevskog nacionalnog instituta za gluve osobe (RNID) otkrilo je da je 58 odsto ljudi starosti između 18 i 28 godina iskusilo neki oblik gubitka sluha ili problem vezan za sluh nakon izloženosti glasnoj muzici. Većinu vremena efekti ne traju dugo, ali kontinuirano izlaganje naših ušiju tako glasnim okruženjima može da izazove trajna oštećenja. Novi stil čepića, koji postaje popularan na festivalima, dozvoljava prolazak zvuka, ali na smanjenom nivou, što može da olakša prisustvovanje ovakvim događajima ako vam smetaju visoki nivoi buke.

Da li čepići za uši rade?

Čepići za uši zaista rade. Čak i najjeftiniji penušavi čepići stvaraju barijeru između spoljašnjeg zvuka i ušnog kanala – iako je potreban oprez prilikom stavljanja i vađenja.

Prosečan muzički festival ima nivo zvuka između 90 dB i 100 dB, dok ljudsko uvo može bezbedno da podnese produženo slušanje zvuka do najviše 80 dB.

Saira Husein je audiolog, koja je za BBC Sounds Sliced Bread podkast iznela svoje mišljenje o čepićima za uši: „Iz ugla zdravstvene zaštite, drago mi je što sada postoji svest, ili veća svest, o zaštiti sluha od buke. Dakle, svakako, kada idete na festival… obavezno imajte nešto da zaštitite svoje uši.“

Trevor Koks, koji se takođe pojavio u Sliced Bread, profesor je akustičkog inženjeringa na Univerzitetu u Salfordu. Rekao je da bi, kada bi kupovao čepiće, tražio one za koje se oglašava specifično smanjenje decibela. Međutim, dodao je: „Ne bih im verovao da ih kupim jer ne bih znao šta rade dok ne stignu.“

U našem organizmu se obično nalaze četiri paratiroidne žlezde, koje su smeštene iza štitaste žlezde.

Iako su veoma male – svega 3 do 5 mm – njihova uloga u regulaciji metabolizma kalcijuma je izuzetno značajna, piše za Stetoskop dr Tijana Dangubić, specijalista interne medicine, endokrinolog.

Kako funkcionišu paratiroidne žlezde?

Paratiroidne žlezde luče paratiroidni hormon (PTH) koji ima više ključnih zadataka:

oslobađa kalcijum iz kostiju,
povećava njegovu reapsorpciju u bubrezima,
deluje na vitamin D kako bi se povećala apsorpcija kalcijuma u crevima,
povećava izlučivanje fosfata preko bubrega.
Na ovaj način, PTH održava ravnotežu kalcijuma i fosfata u organizmu.

Zašto je teško otkriti poremećaje paratireodnih žlezda?

Paratiroidne žlezde se ne mogu opipati, a poremećaji u njihovom radu često ne daju jasne simptome – osim ako nivo kalcijuma u krvi nije značajno poremećen.

„Zato je za postavljanje dijagnoze obično neophodno uraditi laboratorijske analize, ultrazvuk i scintigrafiju, radi njihove vizuelizacije”, navodi dr Dangubić.

Simptomi poremećaja

Kada je kalcijum povišen (hiperkalcemija), mogu se javiti sledeći simptomi:

bubrežni kamenci,
Zatvor, mučnina, bol u stomaku,
depresija, umor, slabost mišića,
promene u EKG-u.
Kod sniženog nivoa kalcijuma (hipokalcemija) simptomi mogu uključivati:

grčenje i trnjenje mišića, nevoljni pokreti,
anksioznost, depresija, zbunjenost,
lomljivi nokti, opadanje kose,
katarakta kod dugotrajnog sniženja,
promene u EKG-u.

Jedan od prvih znakova disfunkcije paratiroidnih žlezda može biti i osteoporoza, što je razlog da se u okviru ispitivanja obavezno analiziraju PTH, kalcijum i fosfor.

Kada sumnjati na poremećaj paratireodnih žlezda?

U rutinskim laboratorijskim analizama preporučuje se da se proveri nivo:

kalcijuma,
fosfora,
vitamina D.

Ukoliko je paratiroidni hormon povišen, stanje se naziva hiperparatiroidizam, a uzroci mogu biti:

adenom paratirodinih žlezda (benigni tumor) – najčešći uzrok,
hiperplazija (uvećanje) žlezda,
karcinom paratiroidnih žlezda (izuzetno retko),
hronična bubrežna bolest,
nizak nivo vitamina D,
poremećaj apsorpcije kalcijuma (npr. kod celijakije).

„Hiperparatiroidizam je retka bolest (1–4 osobe na 1000), a najčešće se javlja kod žena u menopauzi”, naglašava dr Dangubić.

Šta je hipoparatiroidizam?

Za razliku od hiper-hipoparatiroidizam je stanje kada žlezde luče nedovoljno PTH, što vodi ka smanjenju nivoa kalcijuma. Uzroci mogu biti:

hirurško uklanjanje žlezda tokom operacije štitaste žlezde,
autoimuna ili genetska oboljenja,
privremeni poremećaji izazvani niskim nivoom magnezijuma ili upotrebom lekova.

Kako se leče poremećaji paratireodnih žlezda?

Kod adenoma paratirodinih žlezda – najčešćeg uzroka hiperparatiroidizma – primenjuje se hirurško uklanjanje žlezde.

Kod hipoparatiroidizma, neophodno je redovno praćenje i nadoknada kalcijuma i vitamina D.

Iako male i često "nevidljive", paratiroidne žlezde imaju ogromnu ulogu u održavanju ravnoteže kalcijuma u organizmu. Redovne laboratorijske analize mogu pomoći da se potencijalni problemi uoče na vreme i uspešno leče.

„Ukoliko imate simptome koji mogu ukazivati na poremećaj nivoa kalcijuma – ne zanemarujte ih. Konsultujte se sa endokrinologom i uradite potrebne analize”, porčuje dr Dangubić.

Koliko mudri moraju da budu pri odabiru lozinki, mnogi saznaju tek kada otkriju da im je neko pristupio nekom nalogu.

Pažljivo su postupali sa svojim podacima, tako da ne mogu da shvate šta je pošlo po zlu. Česta greška možda da bude korišćenje dela lozinke u više naloga i na različitim platformama, prenosi RTS.

Ponovna upotreba iste reči u lozinkama – čak i ako je izmenjena tako da uključuje brojeve ili simbole – pruža kriminalcima način da pristupe vašim nalozima, upozoravaju stručnjaci za sajber bezbednost, piše britanski Gardijan.

Brendin Mertag, „beli haker“ to jest haker koji poštuje etičke norme, kaže da informacije dobijene kada su ukradeni podaci na sajtovima kao što su DropBox i Tumblr, kao i druge sajber napade, kruže internetom već neko vreme.

Hakeri dobijaju lozinke i testiraju ih na drugim veb-lokacijama, što je metoda poznata kao credential stuffing, kako bi videli da li mogu da provale u naloge na različitim platformama.

Ono što predstavlja problem je što u nekim slučajevima hakeri ne pokušavaju samo sa tačnim lozinkama iz baze podataka već pokušavaju da pristupe nalozima koristeći izvedene lozinke.

Istraživanje kompanije "Virgin Media O2" pokazalo je da 80 odsto ljudi koristi iste ili skoro identične lozinke za različite onlajn naloge.

„Korišćenje neznatno izmenjenih lozinki – kao što je Guardian1 umesto Guardian – otvara vrata hakerima da kompromituju više naloga“, objasnio je Martag u izjavi za britanski Gardijan.

Radeći sa stručnjacima kompanije Virgin Media O2, pokazao je volonterima koliko je lako doći do njihove lozinke kada navedu svoju imejl adresu. Lozinka je otkrivena u roku od nekoliko minuta u više slučajeva.

„Ljudsko ponašanje je prilično lako imitirati. Kriminalci znaju, na primer, da možete koristiti jednu lozinku, a zatim joj u nalogu na drugom sajtu samo dodati tačku ili uzvičnik na kraju“, objašnjava portparol "Virgin Media O2".

Kako izgleda put do slične lozinke

Kriminalci koriste skripte – automatizovane skupove instrukcija za računar – da bi prošli kroz varijacije lozinki i tako pokušali da pristupe drugim nalozima. Ovo se može desiti u industrijskim razmerama, upozorava Martag.

„Veoma je retko da ste meta kao pojedinac. Obično ste u grupi od više hiljada ljudi koji su meta. Ovi procesi se skaliraju na isti način kao što se to radi u legalnom poslovanju“, ističe Martag.

Upozorenje da neko pokušava da otkrije vaše lozinke može stići u vidu poruka u kojima se navodi da ste pokušavali da promenite imejl adresu ili druge detalje u vezi sa nalogom.

Šta uraditi

Promenite sve lozinke koje su varijacije iste reči. Murtag savetuje da počnete sa četiri najvažnija seta naloga: za banke, imejl, poslovni nalozi i na mobilnom telefonu.

Koristite menadžere za lozinke – oni su često integrisani u veb-pregledače. „Epl“ ima iCloud Keychain, dok Android uređaji imaju Google Password Manager, a oba imaju opciju da predlažu i čuvaju komplikovane lozinke.

Napravite dvofaktorsku ili višefaktorsku autentifikaciju (2FA ili MFA), što znači da imate dva (ili više) koraka za prijavu na sajt.

Grad Sombor raspisao je dva konkursa putem kojih će se podržati rad i razvoj pčelarstva u ovom gradu, od kojih je jedan namenjen poljoprivrednim proizvođačima koji se bave uzgojem pčela i proizvodnjom meda, a drugi udruženjima pčelara, objavljeno je na oficijelnom gradskom sajtu.

Za realizaciju ovih konkursa za pčelarstvo odvojena su tri miliona dinara od čega za nabavku novih pčelinjih društava, opreme za pčelarstvo i vozila i prikolica za transport pčelinjih društava poljoprivrednim proizvođačima koji se bave uzgojem pčela 1,6 miliona dinara, a 1,4 miliona za udruženja pčelara u Somboru.

Pčelari i udruženja pčelara se na konkurse mogu javiti do 26. septembra. Konkursom će se sufinansirati nabavka novih pčelinjih društava, opreme za pčelarstvo i nabavka vozila i prikolica za transport pčelinjih društava, kao i nabavka novih mašina za udruženja.

Maksimalan iznos po prijavi za poljoprivredne proizvođače je 90.000 dinara, a za udruženja 400.000 dinara.

Povodom obeležavanja Dana sektora za vanredne situacije pripadnici Vatrogasno-spasilačkog bataljona Sombor, u periodu od 15. do 17. septembra, realizuju edukativno druženje sa najmlađim sugrađanima u dvorištu Vatrogasne jedinice Sombor.

Zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačkog bataljona Sombor, Dalibor Mrđenović, poručio je da se deci kroz ove aktivnosti prikazuje: na koji način se koristi oprema, da vide gde vatrogasci borave, kao i koja je uloga vatrogasaca u sistemu bezbednosti zaštite sugrađana.

Deca predškolskog i školskog uzrasta imala su priliku da se upoznaju sa opremom i vozilima koja vatrogasci-spasioci koriste prilikom spašavanja i gašenja požara.

Somborska policija zaplenila je više od kilograma narkotika i uhapsila muškarca iz Kule, saopšteno je danas.

U njegovom stana i automobilu policija je pronašla ukupno 530 grama praha za koji se sumnja da je amfetamin i 580 grama materije, verovatno marihuane.

Sumnjiči se za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet droga.

Policijska uprava Sombor je navela i da je za G.R. određeno zadržavanje do 48 sati i da će biti priveden u Tužilaštvo.

Tradicionalni “Apatinski Dunavski polumaraton”, u organizaciji Atletskog kluba Apatin, ove godine obeležava značajan jubilej, 30 godina postojanja. Ovaj veliki sportski događaj prepoznatljiv je ne samo u našoj zemlji, već i u celom regionu. Rekordan broj učesnika iz godine u godinu “Apatinski Dunavski polumaraton” svrstava u jedan od najbrojnijih u Srbiji, a karnevalska atmosfera, brojni propratni sadržaji, te humanitarni karakter, ovom događaju daju posebnu čar.

Dana 19. oktobra, manifestacija slavi tri decenije postojanja, a iduće godine 30. jubilarno izdanje, pošto tokom korone jedan Apatinski Dunavski polumaraton nije održan.

Pored glavne trke, polumaratona od 21,097 km, tu su i trka na 10 km, štafeta 2x5 km, kao i nordijsko hodanje u dužini od 10 km.

Prijave za 29. “Apatinski Dunavski polumaraton” su u toku, a svoje učešće svi zainteresovani trkači mogu evidentirati OVDE.

Iz godine u godinu, sve veća pažnja i zainteresovanost na manifestaciji pokazuje se za tradicionalnu “Trku za srećnije detinjstvo”, koju AK Apatin organizuje u saradnji sa apatinskim Crvenim krstom. Trka je besplatna za svu decu, a prijave se ove godine vrše online putem, na mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Sve bitne informacije vezane za ovaj događaj, roditelji mogu pronaći na Instagram stranici Dunavskog polumaratona - piše Radio Apatin.