Sombor.info

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 18. septembra, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Pozivamo sve naše sugrađane koji imaju između 18-65 godina, zdravi su i žele da daruju krv, da se odazovu na akciju.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 17. septembar

Uredba kojom se ograničavaju trgovačke marže ponovo je izmenjena. Ovog puta, novina je ta da se iz dela Uredbe kojom se ograničavaju cene dobavljača izuzimaju voće i povrće, sveže meso i riba, kao i kafa i kakao. Za ove namirnice, dakle, taj deo Uredbe neće važiti, odnosno njihove nabavne cene neće biti zamrznute.

Kako je objavljeno u Službenom glasniku, Vlada je na sednici 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, koja je popularnija kao Uredba o ograničenju marži. Uredba se menja u delu kojim je određeno da fakturne cene dobavljača ne mogu biti veće od fakturnih cena koje su važile na dan 1. avgust 2025. godine. Drugim rečima, cene po kojima dobavljači prodaju ovu robu trgovinskim lancima neće biti zamrznute.

Uredba se, dakle, u tom delu neće odnositi na “sveže voće i povrće, sveže meso i svežu ribu, kao i berzansku robu, odnosno kafu i kakao”. Dakle, cene ovih namirnica moći će da se menjaju u skladu sa promenama na tržištu.

U novom dokumentu koji je usvojila Vlada precizirano je da se maksimalna marža od 20 odsto primenjuje “od stavljanja robe prvi put u promet na tržište Republike Srbije”.

Dalje, u Uredbi se sada navodi i da “ukoliko su naknade, kao i logistički rabat i naknade za manjak robe ili otpis bili manji na dan 1. avgusta 2025. godine, ne mogu se povećavati”. Takođe, trgovci na malo koji nisu imali ugovorene naknade, kao i logistički rabat i naknadu za manjak robe ili otpis na dan 1. avgusta 2025. godine, mogu prilikom obračuna marže u maloprodajnu cenu uključiti dozvoljeni iznos propisan Uredbom. Dakle, država je ovime zapravo dozvolila trgovcima da podignu svoje cene za ove troškove, čak i ako do sada te troškove i naknade nisu naplaćivali. Time se dodatno otupljuje oštrica prvobitne uredbe.

Konačno, izmenjeni su i delovi Uredbe koji se tiču dostavljanja cenovnika, kao i podataka koji se dostavljaju. Konkretno, izmenama je utvrđeno da trgovci imaju obavezu da cenovnike dostavljaju u elektronskom formatu koji Ministarstvo trgovine objavljuje na svojoj internet stranici. Trgovci će ubuduće morati da navedu i bar kod za svaki proizvod.

Inače, Uredba kojom se ograničavaju marže na 20 odsto, stupila je na snagu 1. septembra. Međutim, i pre nego što je počela da važi, Uredba je morala da se menja jer su, kako su naveli predstavnici vlasti, trgovci pokušali da zaobiđu nova pravila.

Kada jedemo određenu hranu, vrlo nam je važno kako ćemo se osećati nakon obroka, naročito ako se posle toga vraćamo poslovnim obavezama. Zato je jedna od najiritantnijih pojava posle jela nadutost stomaka, što može biti posebno neugodno ako nosimo usku odeću.

Nutricionistkinja Zrinka Babić piše o namirnicama koje nadimaju i da ovaj problem ne potiče nužno samo od hrane.

Naime, hoće li nas neki obrok naduti zavisi od stanja naše crevne flore, koja je pak pod uticajem nivoa stresa i životnih navika poput nezdrave ishrane, fizičke neaktivnosti i sličnog. Veća je verovatnoća da će određena hrana izazvati nadutost u sledećim slučajevima:

kod osoba sa sindromom iritabilnog creva (IBS)
kod narušene crevne mikroflore
kod onih koji naglo i brzo jedu gutajući vazduh
kod osoba koje su naglo povećale unos vlakana
kod osoba sa intolerancijom na pojedine namirnice.

Dakle, ista hrana neće svakoga naduvati, bez obzira na to što u sebi ima potencijal za nadutost. Pre nego što odlučite da prestanete da jedete namirnice koje nadimaju, a nutritivno su bogate, važno je da preispitate svoje životne navike, posebno način ishrane, jer upravo to određuje zdravlje creva - piše Nova.rs.

Hrana koja izaziva nadutost

Kada se pojavi nadutost, najčešće tražimo odgovor koja hrana je uzrokuje. Neke od tih namirnica su nutritivno bogate, celovite i zdrave.

Evo opšte liste namirnica i pića koje najčešće dovode do nadutosti:

mahunarke, posebno pasulj – zbog ugljenih hidrata i vlakana koja se u tankom crevu ne razgrađuju u potpunosti
prokelj i karfiol – zbog teško svarljivih sumpornih spojeva i vlakana
mlečni proizvodi, posebno mleko – zbog laktoze i intolerancije na nju
gazirana pića – zbog ugljen-dioksida
pojedine vrste voća poput jabuka, krušaka i suvog voća – zbog fruktoze koja se kod nekih ljudi slabije apsorbuje
namirnice sa puno veštačkih zaslađivača, poput žvaka i bombona – jer se sporije vare
masna i pržena hrana – usporava varenje i može izazvati osećaj nadutosti.

Kako smanjiti nadutost?

Dok neke namirnice s pravom možemo izbaciti iz ishrane jer su nutritivno siromašne i donose samo „prazne kalorije”, poput gaziranih pića, određene vrste povrća i mahunarki ne bi trebalo u potpunosti izbegavati.

Evo nekoliko saveta koji mogu pomoći:

Ako ste odlučili da jedete više povrća i voća, vlakna uvodite postepeno, uz dovoljan unos vode. Nagli unos većih količina vlakana izaziva nadutost. Vlakna su dragocena za zdravlje, pa ih ne treba izbacivati već ih unositi postepeno i pametno.

Određene namirnice postaju lakše svarljive ako ih potopimo u vodu. To se posebno odnosi na mahunarke, koje je najbolje namakati preko noći i više puta ispirati, jer se tako smanjuje prisustvo supstanci koje izazivaju nadutost.

Ako vam je so i biber glavni izbor začina, vreme je da uvedete i prirodne začine koji olakšavaju varenje. U jela dodajte komorač, kim, đumbir, korijander ili lovorov list. Izbegavajte industrijske mešavine sa dodatom solju.

Redovna fizička aktivnost podstiče rad creva i smanjuje nadutost. Manji i češći obroci, temeljno žvakanje hrane, sporije jedenje i dovoljan unos vode ključni su za dobru probavu.

Kod nekih ljudi i pogrešno kombinovanje hrane može biti problem, na primer previše masti, proteina i vlakana odjednom. Ako ste osetljiviji, voće je bolje jesti samostalno, kao užinu.

Važno je znati da je povremena nadutost normalna pojava. Međutim, ako je učestala i praćena grčevima i bolovima, potrebno je potražiti stručnu pomoć.

U većini slučajeva dovoljno je prilagoditi ishranu i način pripreme hrane, a ne samoinicijativno izbacivati povrće, voće i mahunarke koje su osnova zdrave ishrane.

Dobar unos fermentisanih proizvoda, korisne bakterije ili enzimi kao dodaci ishrani mogu se razmotriti kao dodatna podrška, ali tek nakon što se prehrana uredi. Neke namirnice se mogu privremeno izbaciti u dogovoru sa nutricionistom dok se stanje creva ne obnovi.

Misao o starenju predstavlja veliki stres za mnoge ljude, možda čak i više nego sam fizički proces starenja. Ako ste među njima, pripremite se.

Starenje je neizbežno, a evo gde se godine prvo vide.

Vaša glava zapravo stari brže od ostatka tela. Pre nego što se uplašite, znajte da je razlika minimalna – u nanosekundama, tačnije 90 milijarditih delova sekunde tokom 79 godina. Takva razlika je potpuno neprimetna ljudskom oku.

Ovo se događa zbog teorije relativnosti koju je razvio Ajnštajn: brzina proticanja vremena zavisi od toga koliko brzo se krećete i koliko ste blizu gravitacionom polju. Na primer, satovi na višim nadmorskim visinama rade nešto brže nego oni na nivou mora, piše The Healthy.

Istraživači sa Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST) želeli su da testiraju ovu teoriju na još manjoj skali – na razlici od svega jednog stopala (oko 30 cm). Koristili su atomske satove koji „otkucavaju“ dok se jedan aluminijumski jon vibrira između dva energetska nivoa više od milion milijardi puta u sekundi. Kada su podigli jedan sat trećinu metra iznad drugog, viši sat je radio nešto brže jer je bio pod manjom gravitacionom silom, prenosi Danas.

Dakle, ako vreme protiče brže na razlici od samo jednog stopala, sigurno protiče još brže na razlici visine između vaše glave i nogu, čineći glavu „najstarijim“ delom vašeg tela.

Opet, ovo starenje nema značajan uticaj na ljudski izgled – verovatno bismo ga već primetili da ima – iako NIST veruje da ovo otkriće može imati praktične primene u oblastima poput geofizike.

Septembar će, po svemu sudeći, biti vrlo promenljiv kad je u pitanju prognoza.

Republički hidrometeorološki zavod jutros je najavio da se danas pre podne u Srbiji očekuje mestimično niska oblačnost, a po pojedinim kotlinama, dolinama reka i nizijama magla. Sredinom dana i posle podne u svim predelima pretežno sunčano. Vetar slab i umeren, ujutru i pre podne severozapadni, posle podne južni i jugoistočni. Najviša temperatura od 23 do 27 °C.

Vreme narednih dana
U utorak 16. spetembra pre podne i sredinom dana na severu i zapadu, a do kraja dana i tokom noći ka sredi i u ostalim krajevima prolazno naoblačenje mestimično sa kišom, plјuskovima i grmlјavinom, javlja RHMZ.

„Narednih dana pretežno sunčano uz slab i umeren razvoj dnevne oblačnosti i porast temperature, pa se u većini mesta od četvrtka ponovo očekuje oko 30 °C.“

Pritom, RHMZ grafikoni pokazuju kako to preciznije izgleda za narednih pet i mesec dana.

Vremenska prognoza za narednih 5 dana

Vremenska prognoza za narednih 30 dana

Sve više dece u Evropi postaje kratkovido. Procenjuje se da će do 2050. čak 70 odsto mališana imati miopiju, a glavni krivci su telefoni, tableti i računari. Suve i umorne oči, peckanje, glavobolje, sve slabiji vid, posledice su prekomernog gledanja u ekran.

Kako je navela dr Marija Trifunović, oftalmolog, koja tokom cele godine radi sistematske preglede za upis dece u prvi razred osnovne škole, većina dece ima stopostotnu vidnu oštrinu, piše rts.rs.

„Ono što je primećeno u Evropi da je sve veći procenat dece koje imaju miopiju, odnosno dece koja nose minus dioptriju. Međutim, i u azijskim zemljama, Japan, Kina, Južna Koreja i tako dalje, kao i u Americi, veliki je porast miopije. Dosta dece gleda u ekran, ne trepću, ali akt treptanja je toliko bitan, zato što ne samo da kapci, gornji i donji, štite naše oči, već ih hidriraju pomoću suznog filma“, naglašava dr Trifunović.

Kada gledamo previše u ekrane, povijemo se, a samim tim je i naša postura lošija i vid je lošiji, objašnjava oftalmolog, i dodaje da se tada oči brže suše i umaraju.

Kako da predupredimo probleme

„Deca uzrasta od druge do pete godine života treba da se ograniče na sat vremena dnevno, školski uzrast na dva sata dnevno, a kasnije, kako smo stariji, sami da nivelišemo to vreme“, savetuje dr Trifunović govoreći o vremenu koje provodimo uz ekrane.

Međutim, kako dodaje, to je u današnje vreme nemoguće, zato je dobro decu angažovati na neki drugi način – sportom, a važno je i da što više vremena provode napolju.

„Iz mog iskustva, roditelji su nas bukvalno molili da uđemo u kuću, a sada molimo decu da izađu napolje. Dakle, što više igre, što više slobode, što više sporta i što više boravka u prirodi“, naglašava doktorka.

Najbolja „aplikacija“ za naše oči je priroda

Priroda, dvorište, park, igralište, zelenilo, plavetnilo… sve to utiče na odmor naših očiju. Naše očne mišiće relaksira kada gledamo više u daljinu. „Nismo stvoreni da provedemo 24 sata izolovani u zatvorenim prostorijama", naglašava doktorka Trifunović.

„Postoji više studija koje kažu da i preko dva sata provođenja u prirodi svakodnevno može da anulira negativne efekte. Preporuka SZO je da na svakih 20 minuta rada na blizinu, ne samo gledanja u ekran, već sve koji rade na blizinu, da 20 sekundi pogledaju u daljinu kroz prozor, i da bi bilo dobro da to bude plavetnilo, zelenilo...“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Redovna poseta oftalmologu

Čak i u periodu od rođenja do šestog meseca deteta, pedijatar ili roditelj mogu da prepoznaju da li postoji neki problem sa vidom deteta.

„Može da se vidi, recimo, ukoliko postoji, skretanje oka ka unutra, ka spolja, ukoliko postoji neki drugi ozbiljniji problem. Kasnije, tokom starijeg uzrasta, kada dete ima tri do četiri godine, možemo da vidimo da li preterano žmirka ispred ekrana, ili da se previše udubi u ekran“, objašnjava dr Trifunović.

Ukoliko se previše udaljava ili previše približava, previše žmirka ili previše trlja oči, to takođe treba da bude signal roditeljima da ipak dete odvedu kod dečjeg oftalmologa: „Kada postoji genetska predispozicija, ipak treba dete da odvedemo kod oftalmologa. To nije pregled koji traje ceo dan. I apel je da uvek kada roditelji primete bilo šta kod deteta, neka se slobodno odmah obrate dečjem oftalmologu“, naglašava dr Marija Trifunović za RTS.

Zbor građana Sombora je danas saopštio da je u solidarnoj akciji prikupio 435.880 dinara koje će uplatiti na račune troje prosvetnih radnika koji su pred početak školske godine dobili otkaze zbog podrške studentima.

Bila je ovo druga akcija prikupljanja solidarne pomoći u organizaciji neformalne grupe građana iz Sombora.

Tokom jula je od priloga građana na poziv somborskog zbora građana, obezbeđeno više od 400.000 dinara za porodicu iz Žitorađe koja je pretrpela veliku materijalnu štetu u požarima na jugu Srbije - piše snm.rs.

Mađarska građanska kasina protekle subote, 13.9.2025. godine, organizovala je tradicionalno, 22. po redu takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša.

Ove godine kuvao se 21 paprikaš, a prelazni trofej „lutajućeg kotlića“ za najbolji skuvan riblji paprikaš pripao je Arpadu Sabo iz Sombora.

Tradicionalna manifestacija i ove godine je okupila brojne goste, prijatelje i zvaničnike iz Srbije i okruženja. Ispred Grada Sombora manifestaciji je prisustvovao član Gradskog veća za oblast međunarodne saradnje Tamaš Кanižai.