Sombor.info

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić potpisao je još 92 ugovora sa dobitnicima seoskih kuća sa okućnicom u 72 sela širom Srbije.

"Ubeđen sam da ima nade za ove mlade ljude koji odlaze u sela Srbije i tamo nastavljaju svoj život. Nadam se da ima nade i za ove koji ostaju u velikim gradovima. Ovo su globalno teška vremena, vremena u kojima se donose velike odluke koje trajno određuju budućnost ljudi. Selo, svoj krov nad glavom i svoje parče zemlje uvek su bili, jesu i biće najbolja garancija opstanka našeg naroda i naše države", poručio je Krkobabić.
Ukupan broj oživelih domaćinstava time se popeo na 3.820.

"Ovim tempom pribložavamo se prvom cilju od 4.000 useljenih kuća sa preko 20.000 ljudi u selima Srbije uz uzuzetno bitnu činjenicu da su oni u proseku mlađi od 30 godina", dodao je Krkobabić.
Nove komšije ovoga puta dolaze u sela 34 gradova i opština širom Srbije, od Odžaka i Kikinde do Dimitrovgrada, Pirota i Vranja, a više od polovine novih vlasnika je svoj dom je pronašlo u Vojvodini.
Somborska sela koja su već rekorderi po broju useljenih kuća uz pomoć ovog programa, sada su bogatija za još šest novih vlasnika domova. Time je od početka programa ovde krov nad glavom pronašlo 225 porodica.

Ne zaostaje mnogo ni Bačka Palanka, koja sada ima ukupno 184 novouseljenih domova, a niže u Pomoravlju na isti način svoja sela oživljava Jagodina.

Štab za vanredne situacije grada Sombora obaveštava građane grada Sombora i naseljenih mesta da će se dana 24.09.2025. godine u 12:00 časova izvršiti aktiviranje sirena za uzbunjivanje u cilju provere sistema za uzbunjivanje.

Sirene na teritoriji grada Sombora i svih naseljenih mesta biće aktivirane emitovanjem signala jednoličnog tona u trajanju od 60 sekundi (znak „PRESTANAК OPASNOSTI“).

Obaveštenje se izdaje radi blagovremenog informisanja građana da nema opasnosti niti razloga za uznemirenje u navedenim terminima aktiviranja sirena.

U čast poznatog violiniste Mike Ivošev Кuzme u nedelju, 21.9.2025. godine, održan je 31. festival „Mikini dani“. Tradicionalna manifestacija održana je na letnjoj pozornici u Bačkom Bregu, a na njoj su nastupili muzički sastavi iz zemlje i regiona.
Festival je zvanično otvorio član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Nebojša Trivunović.

„Ovo je 31. put da se organizuje festival posvećen muzici, igri i sećanju na Miku Ivoševa Кuzmu, čoveka koji je muzički nadahnuo brojne generacije u periodu predratne i posleratne Jugoslavije. Ovo je sećanje na čoveka koji je svojim orkestrom i emocijama ulepšao život mnogim sugrađanima. Grad Sombor podržava i podržaće ovakav vid manifestacija koje za cilj imaju očuvanje i promociju kulturnog, istorijskog i tradicionalnog nasleđa, ali i sećanja na naše zaslužne građane, kakav je zasigurno i Mika“ poručio je Trivunović.

U okviru programa nastupili su Tamburaško društvo iz Subotice pod dirigentskom palicom prof. Mire Temunović, Кamerni orkestar „Pajo Кolarić“ iz Osijeka, „Euforija bend“, kao i mališani iz HКPD „Silvije Strahimir Кranjčević“.
Manifestaciji je prisustvovao i pomoćnik gradonačelnika za oblast poljoprivrede Davor Francuz, predstavnici Hrvatskog nacionalnog vijeća, kao i brojne druge zvanice.
Festival „Mikini dani“ organizovalo je Hrvatsko kulturno prosvetno društvo „Silvije Strahimir Кranjčević“.

Obaveštavamo građane Apatina da akcija odnošenja kabastog otpada počinje 29.09.2025. godine i traje do 10.10.2025. godine, prema ustaljenom rasporedu iznošenja kućnog smeća.

Kabasto smeće odložiti uz ivicu kolovoza tako da otpad bude uočljiv.

U kabasti otpad spadaju:

Nameštaj
Električni uređaji (veš mašine, televizori, šporeti, frižideri, usisivači itd.)
Dušeci
Ćebad
Peći (ne uljne i gasne)
Tepisi
Keramika iz kupatila itd.

Otpad koji ne spada u kabasti otpad:

Auto delovi
Ulja i maziva
Akumulatori
Gume
Građa
Građevinski otpad
Poljoprivredni otpad
Otpad životinjskog porekla (uginule životinje, iznutrice itd.)
Izolacioni materijal itd.

U sredu, 24. septembra, doći će do isključenja struje na teritoriji grada Sombora. 

Do isključenja će doći u terminu od 8.30 do 14 časova na Gakovačkom putu, te u prigradsko-salaškim naseljima Nenadić i Rančevo. Takođe, struju neće od 8.30 do 12.30 časova, imati potrošači koji žive u ulicama Prijedorska, Boška Buhe i Hadži Svetića.

Napomena: U slučaju ranijeg završetka radova i električna energija će biti uključena pre planiranog roka.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 23. septembar

Fizičari dugo veruju da crne rupe eksplodiraju na kraju svog života i da se takve eksplozije dešavaju, u najboljem slučaju, jednom u 100.000 godina. Novo istraživanje fizičara sa Univerziteta Masačusets u Amherstu, međutim, otkrilo je da postoji više od 90 odsto verovatnoće da bi jedna od ovih eksplozija crnih rupa mogla biti viđena u narednoj deceniji, i da bi, ako budemo spremni, svemirski i zemaljski teleskopi mogli da posmatraju taj događaj.

Takva eksplozija bila bi snažan dokaz za teorijsku, ali nikada viđenu vrstu crnih rupa, takozvane „primordijalne crne rupe“, koje su mogle nastati manje od sekunde nakon Velikog praska pre 13,8 milijardi godina.

Štaviše, eksplozija bi nam pružila konačan katalog svih subatomskih čestica u postojanju – uključujući one koje smo već otkrili, poput elektrona, kvarkova i Higsovih bozona, one koje smo samo pretpostavili, poput čestica tamne materije, kao i sve druge koje nauka još uopšte ne poznaje. Taj katalog bi konačno odgovorio na jedno od najstarijih pitanja čovečanstva: odakle je sve nastalo?

Znamo da crne rupe postoje i prilično dobro razumemo njihov životni ciklus – stara, velika zvezda ostaje bez goriva, urušava se u snažnoj supernovi i ostavlja za sobom oblast prostor-vremena sa tako intenzivnom gravitacijom da ništa, čak ni svetlost, ne može da pobegne. Takve crne rupe su neverovatno teške i uglavnom stabilne.

Međutim, kako je fizičar Stiven Hoking ukazao 1970. godine, postoji i druga vrsta – primordijalne crne rupe, koje nisu nastale kolapsom zvezde već iz prvobitnih uslova svemira neposredno posle Velikog praska. Kao i standardne, one su toliko guste da gotovo ništa ne može da im pobegne, zbog čega su „crne“.

Iako su guste, mogu biti mnogo lakše od crnih rupa koje smo do sada uočili. Hoking je takođe pokazao da crne rupe imaju temperaturu i da bi, teorijski, mogle polako ispuštati čestice preko procesa koji je danas poznat kao „Hokingova radijacija“.

„Što je crna rupa lakša, to bi trebalo da bude toplija i da ispušta više čestica. Kako primordijalne crne rupe, postaju sve lakše, a samim tim i toplije, emitujući još više radijacije u procesu koji se ubrzava sve dok ne dođe do eksplozije. Upravo tu Hokingovu radijaciju naši teleskopi mogu da otkriju“, kaže Andrea Tam, vanredni profesor fizike na Univerzitetu Masačusets Amherst i koautor studije objavljene časopisu Physical Review Letters.

Ipak, iako bi trebalo da je moguće, niko nikada nije direktno posmatrao PBH.

„Znamo kako da posmatramo ovu Hokingovu radijaciju. Možemo je uočiti našim teleskopima, a pošto jedine crne rupe koje danas mogu eksplodirati jesu upravo PBH, ako vidimo Hokingovu radijaciju, znaćemo da posmatramo eksploziju crne rupe“, kaže Žoakim Igvas Huan, postdoktorand u fizici na istom univerzitetu.

Iako su fizičari još od Hokinga smatrali da su šanse da se eksplozija primordijalne crne rupe vidi zanemarljivo male, Igvas Huan ističe: „Naš posao kao fizičara je da preispitujemo pretpostavke, da postavljamo bolja pitanja i dolazimo do preciznijih hipoteza.“

Nova hipoteza tima? Spremimo se sada da vidimo eksploziju. „Verujemo da postoji i do 90 odsto šanse da u narednih 10 godina budemo svedoci eksplozije primordijalne crne rupe“, kaže Ajdan Sajmons, koautor rada i diplomac fizike na UMass Amherst.

Tamni elektron

Tim je istraživao takozvani „dark-QED toy model“ – suštinski kopiju uobičajene električne sile kakvu poznajemo, ali koja uključuje veoma tešku, hipotetičku verziju elektrona, koju nazivaju „tamni elektron“.

Ponovo su razmatrali dugogodišnju pretpostavku o električnom naboju crnih rupa. Standardne crne rupe nemaju naboj, a isto se pretpostavljalo i za PBH.

„Mi pravimo drugačiju pretpostavku. Pokazujemo da ako se primordijalna crna rupa formira sa malim tamnim električnim nabojem, onda model predviđa da bi mogla biti privremeno stabilizovana pre konačne eksplozije“, kaže Majkl Bejker, koautor i vanredni profesor fizike.

Uzevši u obzir sve poznate eksperimentalne podatke, zaključuju da bi eksplozija primordijalne crne rupe mogla biti uočena ne jednom u 100.000 godina kao što se do sada mislilo, već jednom u 10 godina.

„Ne tvrdimo da će se to sigurno dogoditi u ovoj deceniji, ali postoji 90 odsto šanse da hoće. Pošto već imamo tehnologiju za posmatranje ovih eksplozija, treba da budemo spremni“, kaže Bejker,

„Ovo bi bio prvi direktan dokaz i Hokingove radijacije i postojanja primordijalne crne rupe. Takođe bismo dobili konačan zapis svake čestice koja čini sve u univerzumu. To bi potpuno promenilo fiziku i pomoglo nam da prepravimo istoriju univerzuma“, dodaje Igvas Huan.

Prema terapeutu, postoje dva straha koja oblikuju gotovo svaku ljubavnu vezu, a evo i objašnjenja.

Romantične veze često u sebi nose obrasce iz detinjstva. Dva osnovna straha koja unosimo u odrasle odnose prisutna su još pre nego što napustimo dom. Jedan od njih postaje primaran, dok drugi ostaje u pozadini, a upravo izbor partnera često odražava taj sekundarni strah.

Prema terapeutu, savetniku i psihologu Paulu Dunionu, dva straha koja oblikuju gotovo svaku ljubavnu vezu uključuju:

- Strah od napuštanja - gubitka voljene osobe.

- Strah od gubitka sebe - osećaj da nestaje sopstveni identitet.

"Ti strahovi se razvijaju u porodicama koje naginju ka prevelikoj povezanosti ili udaljenosti. U porodicama s preteranom povezanošću granice su tanke, naglasak je na zajedništvu i ugađanju drugima, pa deca kasnije u vezama često nose strah od gubitka sebe ili od napuštanja.

U udaljenim porodicama vrednosti se zasnivaju na samostalnosti i slobodi, a odrasla deca iz takvih okruženja u vezama mogu da nose bilo koji od ova dva straha - ili čežnju za povezanošću, ili strah od gubitka identiteta", objašnjava Dunion za Psychology Today.

Dodaje da u partnerskim odnosima ti strahovi mogu da se pojave u različitim kombinacijama - piše B92.

"Ponekad jedan partner teži stalnoj bliskosti, dok drugi naglašava granice. U drugim slučajevima oba partnera mogu deliti isti strah - bilo od napuštanja, što dovodi do spajanja i nedostatka individualnosti, ili od gubitka sebe, što rezultira velikom međusobnom udaljenošću", ističe terapeut.

Proces isceljenja uključuje učenje zdravih granica koje nisu ni preterano slabe ni rigidne.

"Oni koji nose strah od napuštanja treba da razviju odgovornost za sopstvenu sreću i stvore dodatne izvore podrške. Oni koji nose strah od gubitka sebe treba da uče kako da održe emocionalne granice bez udaljavanja i prihvate partnerovu potrebu za povezanošću. Ravnoteža se postiže kroz granice koje istovremeno pružaju sigurnost i dozvoljavaju iskrenu komunikaciju i ljubav", zaključuje Dunion.

Najava Ministarstva pravde da se u izmenama Krivičnog zakonika uvede krivično delo "obljuba bez pristanka" izazvala je buru u civilnom društvu. Ministarstvo ovo pravda time da će kaznena politika za silovatelje biti mnogo oštrija, dok civilno društvo pita - postoji li obljuba sa pristankom?

Ministarstvo pravde u nameri da, kako kaže, proširi zaštitu žrtava seksualnog nasilja, odlučilo je da u Krivični zakonik uvede novo krivično delo „obljuba bez pristanka“.

Za njega su zaprećene blaže kazne nego za silovanje - piše N1.

"Ono što je naš strah – ako je lakše dokazati nedostatak pristanka, onda je vrlo verovatno da će tužioci kada sila, prinuda i otpor nisu jasni i vidljivi, biće mu lakše da zapravo dokaže obljubu bez pristanka što se učiniocu isplati. Može da pristane na sporazum o priznanju krivice i tako dobije čak i manju kaznu od zaprećene koja je tri godine", kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

Uvođenje novog krivičnog dela nije odgovor na potrebe društva, smatra poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

"Potreba društva je da se izmeni definicija krivičnog dela silovanja, jer je ona zastarela, ne samo kod nas, nego i u mnogim drugim evropskim državama. Svi imamo istu potrebu, ta definicija mora biti bazirana na nepristanku. Sadašnje krivično delo je bazirano na dve radnje, a to je prinuda i obljuba", kaže Janković.

Ministar pravde Nenad Vujić kaže da država ovom izmenom Krivičnog zakona, između ostalog, ispunjava i obavezu prema Istanbulskoj konvenciji. Da se sa njom uskladi pokušala je na isti način i Hrvatska.

"U praksi je to dovelo zapravo do toga da su se u svim situacijama gde je to bilo moguće, gde je odbrana prepoznala prostor, kvalifikacije usmeravale prema kaznenom delu koje je na neki način blaže, odnosno retorički je blaže", navodi Dalija Orešković, zastupnica hrvatskog sabora.

Zato je on nakon šest godina ukinut.

"Usklađivanje sa Istanbulskom konvencijom, njenim članom 36, podrazumeva izmenu člana 178, dakle izmenu definicije silovanja, a ne uvođenja novog krivičnog dela", kaže Janković.

"Većina država je uključila to zapravo u delo silovanja, one koje nisu, kao što je Hrvatska, su videle da sudska praksa ne ide u dobrom smeru i uneli su izmene. Dakle, zašto bismo mi sad, koji inače kasnimo u predefinisanju krivičnog dela silovanje, uvodili nešto što znamo da je u drugim državama pokazalo lošu praksu", pita Ignjatović.

Probala je država i 2016. godine istu izmenu zakona, ali su tada, kao i danas, bile iste i kritike.

Javna rasprava o Nacrtu izmena Krivičnog zakonika traje do 1. oktobra, do kada se Ministarstvu pravde može poslati predlog da se ovaj član zakona povuče.

Evropska unija uvodi Sistem ulaska i izlaska (Entry/Exit System – EES), koji u potpunosti menja način na koji građani van EU prelaze granice Šengenske zone. Ovaj sistem namenjen je putnicima koji planiraju kraći boravak, do 90 dana u periodu od pola godine, i ima za cilj da modernizuje granične kontrole, poveća bezbednost i ubrza procedure na granici.

Početna primena EES-a planirana je od 12. oktobra 2025. godine, a očekuje se da sistem bude potpuno funkcionalan do 10. aprila 2026. godine. Za građane Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Albanije, ovo znači da će pri prvom ulasku u Šengen morati da predaju pasoš i biometrijske podatke, uključujući otiske prstiju i fotografiju lica. Nakon inicijalnog unosa, prilikom narednih prelazaka granice službenici će samo proveravati podatke u sistemu, što značajno ubrzava proces - piše Nova.rs.

Sistem beleži ime putnika, broj i tip pasoša, datume i mesta ulaska i izlaska iz Šengena, kao i eventualna prekoračenja dozvoljenog boravka ili ranije odbijene ulaske. Centralizovana baza podataka omogućava da sve zemlje članice u realnom vremenu prate kretanje putnika, čime se olakšava identifikacija onih koji pokušavaju da koriste lažne pasoše ili ostanu duže nego što je dozvoljeno.

Postepena primena u Hrvatskoj i Mađarskoj

Hrvatska i Mađarska već su najavile primenu EES-a na svojim granicama, što će biti posebno važno za turiste iz Srbije i Zapadnog Balkana. U Hrvatskoj će u početku registracija biometrijskih podataka trajati oko dva sata po smeni na svakom graničnom prelazu. Tokom prvog meseca sistem će se postepeno prilagođavati, a nakon šest meseci očekuje se puna primena.

Mađarska planira postepenu implementaciju: prvo na granici sa Ukrajinom, potom sa Srbijom, a na kraju i na aerodromima. Policija je unapredila tehničku opremu, uključujući čitače pasoša, otisaka prstiju, uređaje za fotografisanje i kioske, kako bi prelazak bio što efikasniji. Stručnjaci ipak upozoravaju da će u prvim mesecima biti gužvi, posebno tokom letnje sezone, kada hiljade putnika kreće na letovanje u Grčku, Hrvatsku ili Bugarsku.

ETIAS – nova elektronska dozvola

Pored EES-a, EU planira uvođenje Evropskog sistema za informisanje i autorizaciju putovanja (ETIAS), koji će postati operativan u poslednjem kvartalu 2026. godine. ETIAS predstavlja elektronsku dozvolu za ulazak u Šengen i važiće tri godine, omogućavajući višestruke posete u okviru dozvoljenog perioda boravka.

Za ETIAS se plaća naknada od 20 evra, a sistem omogućava unapred proveru bezbednosnih rizika. Zahtev se podnosi online ili putem mobilne aplikacije, a većina zahteva biće odobrena u roku od nekoliko minuta. U retkim slučajevima, obrada može trajati do 72 sata, dok u vanrednim okolnostima može potrajati i do četiri nedelje. ETIAS omogućava državama članicama da bolje procene rizike, spreče zloupotrebu putovanja i unaprede kontrolu granica, posebno u kontekstu migrantske krize i terorizma.

Praktične posledice za putnike iz Zapadnog Balkana

Za građane Srbije i regiona uvođenje EES-a i ETIAS-a znači da će prvi ulazak u Šengen biti formalniji zbog prikupljanja biometrijskih podataka, dok će naredni prelazi biti brži i sigurniji. ETIAS dozvola zahteva unaprednu online autorizaciju i plaćanje naknade, ali omogućava višestruke posete bez dodatnih procedura dok pasoš važi.

Putnici treba da budu spremni na moguće duže čekanje prilikom prvih prelazaka granice, posebno tokom letnje sezone. Preporučuje se da unapred provere pasoše, planiraju dolazak ranije i koriste eventualne aplikacije za unos podataka. Ukoliko aplikacija bude omogućena, putnici će moći da unapred unesu osnovne informacije poput imena, broja pasoša i datuma putovanja, čime bi se vreme čekanja na granici moglo značajno skratiti.

Prednosti i ciljevi EES-a i ETIAS-a

Evropska komisija ističe da su primarni ciljevi novih sistema povećanje bezbednosti i efikasnosti graničnih kontrola, ali i modernizacija prelaska granica. Biometrijski podaci i centralizovana evidencija omogućavaju bržu identifikaciju, bolju kontrolu ulaska i izlaska, kao i sprečavanje ilegalnih boravaka.

Korišćenje EES-a i ETIAS-a takođe će omogućiti da informacije budu deljene među zemljama članicama u realnom vremenu, što olakšava borbu protiv međunarodnog kriminala i terorizma. Novi sistem beleži sve podatke digitalno, čime se smanjuje mogućnost greške pri ručnoj kontroli i povećava sigurnost putnika.

Stručnjaci upozoravaju da će u prvim mesecima primene verovatno doći do redova na granicama, jer prva registracija biometrijskih podataka traje duže nego dosadašnje „pečatiranje“ pasoša. Međutim, nakon inicijalnog unosa, prelazak će biti znatno brži i jednostavniji.

Kako se pripremiti za nove procedure

Putnici se savetuju da unapred provere svoje pasoše i sve potrebne dokumente, da planiraju dolazak ranije na granične prelaze i da, ukoliko bude dostupno, koriste online aplikacije za unos podataka pre puta. Turističke agencije takođe će imati ulogu u informisanju putnika o procedurama i korišćenju sistema.

Osim praktičnih promena, uvođenje EES-a i ETIAS-a predstavlja i strateški korak EU ka centralizovanijoj i efikasnijoj kontroli granica, sa boljom evidencijom putnika i smanjenjem rizika od zloupotreba.