Sombor.info

Dvorac porodice Kovač u Riđici, najsevernijem naselju opštine Sombor, deli sumornu sudbinu sličnih velelepnih vojvođanskih zdanja - oronuo i decenijama zaboravljen.

Iako devastiran predstavlja značajno svedočanstvo svog vremena, a koji bi adaptacijom i sanacijom postao neprocenjiva vrednost regiona.

Novi život u kaštel udahnula bi sveobuhvatna obnova, što se uskoro može i desiti s obzirom na to da je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture raspisao javni poziv za rekonstrukciju, dogradnju i novu gradnju pomoćnog objekta (procenjena vrednost radova 27.916.667 dinara). U sklopu radova biće promenjena namena dvorca, odnosno služiće kao ugostiteljski objekat sa prenoćištem i vinskim podrumom - piše Dnevnik.

Planirano je da ugostiteljski deo ima 138 sedećih mesta, a prenoćište sedam soba, sa sedam bračnih kreveta i dva pomoćna. U prizemlju će biti restoran-kafe, na prvom spratu su planirane sale za proslave, a u potkrovlju prenoćište, dok je u podrumu planirano smeštanje vina i degustacije za oko 30 ljudi.

Objekat je danas i spolja i iznutra u prilično derutnom stanju

Dvorac je 1806. godine izgradio imućni Imre Kovač u kasno baroknom stilu kao kompaktnu spratnu građevinu. Kaštel se sastojao od 16 prostorija, od kojih su tri bile dvorane, a ostale sporedne prostorije. Podignut je na parceli od 26 jutara i 47 hvati zemlje, opasan zidom od cigale. Zidao ga je zidar Bišof iz Baje, a u njegovoj gradnji učestvovalo je celo selo. U prizemlju istaknuti deo fasade je bio otvoren i natkrivao je kolski ulaz sa rampama, dok je objekat zidan ciglom starog formata i čine ga masivni podužni i poprečni zidovi. Danas su sve četiri fasade u izrazito lošem stanju i uočena su brojna oštećenja. Stolarija je uglavnom povađena, a preostala je dotrajala.

U odnosu na prvobitni izgled dvorca, uočen je nedostatak fasadne ornamentike koja ga je krasila. Naime, delovi fasade i ornametnike su oštećeni vlagom, te odpadaju, uz to i krovni pokrivač je takođe u dotrajalom stanju, a kao osnovni nedostajući element stručnjaci navode rizalit, istaknuti deo pročelja neke građevine. Fasadni malter je većinski otpao do same opeke, što se najviše uočava na istočnoj i severnoj fasadi. Podovi u svim prostorijama su demontirani i prekriveni šutom i otpadom. Stepenište za sprat je drveno i relativno dobro očuvano, ali je deo tavanice između sprata i potkrovnog prostora urušen.

Dvorište u engleskom stilu

Iza dvorca je bio park u engleskom stilu, kroz koji je proticala rečica Plazović (Kiđoš). U parku sa senovitim šetalištima, retkim ukrasnim, plemenitim drvećem i lozom, sa mostovima preko Plazovića, bio je i staklenik, a postojala je i vodenica potočara. Dvorište ispred zgrade, veličine dva katastarska jutra, bilo je zasađeno lipama i ukrasnim grmljem. Sa leve strane od glavnog ulaza bilo ograđeno letvama između zidanih stubova, a s obe strane ulaza bila su dva ogromna ambara s muljaricom, šest zgrada za sluge i staje na koje se nadovezivalo prostrano ekonomsko dvorište, sa štalama i svinjcima, kolarskim i kovačkim radionicama.

Shodno svim oštećenjima koje je naneo zub vremena, verovatno i vandali, kaštel Kovačevih očekuju obimni i razni radovi. U delu prizemlja i sprata biće dograđen nedostajući rizalit, koji će se izvoditi kao nezavisan sklop u odnosu na postojeću masivnu konstrukciju objekta. Planirana je dogradnja platoa, odnosno terase na zapadnoj strani u nivou prizemlja. U funkcionalnom smislu prizemlje je zamišljeno kao ugostiteljski deo i sadržaće kuhinju, restoran, kafe, otvorenu terasu, sanitarne čvorove i glavni ulazni hol. Na spratu je rekonstrukcijom planirano formiranje tri sale za proslave koje mogu biti kao zasebne celine ili kao jedna, ukoliko se vrata između njih otvore. Etaža potkrovlja adaptacijom krovne konstrukcije i tavanskog prostora biti prilagođen za sedam soba, apartmana za prenoćište turista i gostiju.

Sve više ljudi danas poseže za proteinskim suplementima jer ubrzani način života često ne ostavlja dovoljno vremena za pripremu balansiranih obroka bogatih proteinima. Oni olakšavaju unos potrebnih nutrijenata za rast i regeneraciju mišića, naročito kod onih koji redovno treniraju.

Društvene mreže su pune saveta da jedete više proteina, uključujući suplemente poput proteinskih šejkova. Proizvođači hrane takođe ističu sadržaj proteina na pakovanjima kako bi povećali prodaju.

Pored sportista, koriste ih i osobe koje žele da kontrolišu telesnu težinu jer proteini pružaju duži osećaj sitosti.

Ali da li nam sve to dodatno proteina zaista donosi korist – i da li može da bude previše?

Proteini su važni, ali mnogi jedu više nego što im treba.

Proteini su neophodni za formiranje mišićnog tkiva, enzima i hormona, a igraju i važnu ulogu u imunom sistemu. Takođe, pružaju energiju, piše Yahoo.

Prema australijskim smernicama za zdravu ishranu, koje su napisali stručnjaci i podržane od strane vlade, trebalo bi da unosimo 15–25% dnevnih kalorija iz proteina.

Preporučeni dnevni unos proteina za odrasle je:
0,84 g po kilogramu telesne težine za muškarce
0,75 g po kilogramu telesne težine za žene
To znači oko 76 g dnevno za muškarca od 90 kg ili 53 g za ženu od 70 kg.

Za one koji žele povećati mišićnu masu kroz vežbe otpora (npr. dizanje tegova), unos proteina do 1,6 g po kilogramu telesne težine dnevno može pomoći u povećanju snage i mišićne mase. Ipak, istraživanja pokazuju da dodatni unos iznad toga ne donosi dodatni efekat.

Za većinu nas nema koristi od unosa proteina preko preporučenog nivoa. Naprotiv – previše proteina može izazvati probleme.

Šta se dešava kada jedete previše proteina?

Višak proteina se ne izbacuje jednostavno kroz urin ili stolicu – on ostaje u telu i može izazvati različite efekte.

Proteini su izvor energije, pa previše proteina znači unos dodatne energije. Kada unosimo više energije nego što nam je potrebno, telo višak pretvara u masno tkivo za skladištenje.

Postoje i zdravstvena stanja kod kojih treba izbegavati prekomerni unos proteina. Na primer, osobe sa hroničnom bolesti bubrega treba da prate unos proteina pod nadzorom nutricioniste kako bi zaštitile bubrege.

Postoji i stanje poznato kao “otrov od proteina”, kada se unosi previše proteina bez dovoljno masti, ugljenih hidrata i drugih nutrijenata. Ovo je poznato i kao „zajednička glad kunića“ – termin iz ranog 20. veka, kada su istraživači koji su se hranili uglavnom zečetinom brzo obolevali jer je to meso veoma nemasno.

Odakle dolazi protein je važno

Proteine možemo unositi iz biljnih izvora (pasulj, sočivo, integralne žitarice) i životinjskih izvora (jaja, mlečni proizvodi, meso, riba).

Visok unos proteina iz životinjskih izvora povezan je sa povećanim rizikom od prevremene smrti kod starijih osoba, naročito od raka, kao i sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2.

S druge strane, veći unos proteina iz biljnih izvora povezan je sa:

manjim rizikom od smrti od raka
smanjenim rizikom od dijabetesa tipa 2
poboljšanjem nivoa holesterola u krvi.

Mnogi životinjski izvori proteina su takođe bogati zasićenim mastima, koje povećavaju rizik od hroničnih bolesti, poput bolesti srca. Većina ljudi unosi više zasićenih masti nego što im je potrebno.

Biljni izvori proteina, pored proteina, obično sadrže i dijetetska vlakna, koja većini ljudi nedostaju. Više vlakana pomaže u smanjenju rizika od hroničnih bolesti i podržava zdravlje creva.

Ključ je u balansu

Gde dolazi protein – i balans između životinjskih i biljnih izvora – važnije je od stalnog povećavanja unosa proteina.

Proteini, masti i ugljeni hidrati rade zajedno da održe telo zdravim i energičnim. Svi makronutrijenti, zajedno sa vitaminima i mineralima, potrebni su u pravim proporcijama za optimalno zdravlje.

Čuli ste to hiljadu puta - onaj ritmični, ponekad iritantno glasan zvuk koji dolazi od vašeg partnera dok spava. Ili možda vi budite ukućane svojim hrkanjem?

Bilo da ste vi taj koji hrče ili živite sa nekim ko to radi, znate koliko ova naizgled bezazlena navika može narušiti kvalitet sna i odnosa. Ali, da li ste se ikada zapitali šta zapravo uzrokuje hrkanje i kako ga možete zaustaviti?

Hrkanje nije samo neprijatna smetnja. Često može biti signal ozbiljnijih poremećaja spavanja koji zahtevaju pažnju. Srećom, postoji niz efikasnih metoda i strategija koje možete primeniti kako biste se rešili ovog problema - piše N1.

Razumevanje uzroka hrkanja

Pre nego što krenemo u borbu protiv hrkanja, važno je razumeti šta ga zapravo izaziva. Hrkanje se javlja kada vazduh teško prolazi kroz disajne puteve tokom sna. Taj otežani prolazak stvara vibracije mekog tkiva u grlu, što rezultira onim prepoznatljivim zvukom.

Ali, šta dovodi do tog otežanog prolaska vazduha? Najčešći uzroci uključuju:

Blokirane disajne puteve usled alergija ili sinusitisa
Opuštene mišiće grla (što je često posledica starenja ili konzumiranja alkohola)
Anatomske anomalije poput devijacije septuma
Prekomerna telesna težina
Položaj spavanja (posebno na leđima)
Upotreba tableta za spavanje ili sedativa
Konzumiranje alkohola pre spavanja

Znate li koji je vaš okidač? Možda je kombinacija nekoliko faktora? Prepoznavanje osnovnog uzroka je prvi korak ka efikasnom rešenju.

Efikasne metode za zaustavljanje hrkanja

Dobra vest je da postoji niz jednostavnih i pristupačnih metoda koje možete odmah primeniti. Da li ste spremni da isprobate neke od njih već večeras?

Podizanje uzglavlja kreveta

Verovali ili ne, nešto tako jednostavno kao što je podizanje uzglavlja vašeg kreveta za oko deset centimetara može napraviti značajnu razliku. Kada spavate pod blagim nagibom, gravitacija radi u vašu korist, smanjujući pritisak na disajne puteve i olakšavajući prolazak vazduha.

Kako to postići? Možete koristiti posebne podupirače za krevet, ali i improvizovati sa čvrstim predmetima poput drvenih blokova ili čak starih, debelih knjiga ispod okvira kreveta na strani uzglavlja. Mnogi koji su probali ovu metodu prijavljuju trenutno olakšanje.

Specijalizovani jastuci protiv hrkanja

Jeste li znali da postoje jastuci dizajnirani specifično za borbu protiv hrkanja? Ovi jastuci podržavaju pravilno poravnanje vrata i glave, omogućavajući dublje opuštanje mišića vrata i grla bez blokiranja disajnih puteva.

Kada su disajni putevi otvoreni, vazduh prolazi slobodnije kroz traheju, značajno smanjujući ili čak potpuno eliminišući hrkanje. Ovi jastuci se mogu pronaći u specijalizovanim prodavnicama ortopedskih proizvoda.

Promena položaja spavanja

Da li ste oduvek spavali na leđima? Možda je vreme za promenu. Spavanje na leđima često pogoršava hrkanje jer u tom položaju jezik ima tendenciju da pada prema zadnjem delu grla, delimično blokirajući protok vazduha.

Pokušajte sa spavanjem na boku. Ovaj položaj omogućava vratu da ostane u prirodnom, pravom položaju, što olakšava prolazak vazduha kroz grlo. Ako se tokom noći nesvesno vraćate na leđa, postoji jednostavan trik: prišijte tenisku lopticu na zadnji deo pidžame. Nelagoda će vas podsvesno podsticati da se okrenete na bok.

Bradne trake - jednostavno ali efikasno rešenje

Zvuči neobično, ali bradne trake mogu biti iznenađujuće efikasne u borbi protiv hrkanja. Ove trake pomažu da usta ostanu zatvorena tokom sna, sprečavajući opuštanje vilice koje često dovodi do hrkanja.

Kada je vilica podržana, smanjuje se pritisak na disajne puteve, što rezultira boljim protokom vazduha i tišim snom. Bradne trake su pristupačne i mogu se nabaviti u većini apoteka i drogerija.

Nazalne trake za lakše disanje

Ako je vaš problem u nosu, nazalne trake mogu biti pravo rešenje za vas. Ove jednostavne lepljive trake se postavljaju preko gornjeg dela nosa i deluju kao mali klip, otvarajući prostor u nozdrvama i olakšavajući disanje.

Pored smanjenja hrkanja, mnogi korisnici prijavljuju i olakšanje kod nazalne kongestije uzrokovane alergijama ili prehladama, što takođe može doprineti hrkanju. I ove trake su lako dostupne u apotekama.

Nazalni sprejevi protiv suvoće i zapušenosti

Suvoća disajnih puteva može značajno doprineti hrkanju. Nazalni sprejevi vlaže i podmazuju nos i grlo, smanjujući vibracije i olakšavajući prolazak vazduha.

Posebno su korisni za osobe koje pate od alergija, prehlade, gripa ili sinusitisa, stanja koja često pogoršavaju hrkanje. Većina ovih sprejeva je dostupna bez recepta, što ih čini praktičnim rešenjem koje možete odmah isprobati.

Oprez sa tabletama za spavanje

Da li koristite tablete za spavanje poput alprazolama ili diazepama? Možda upravo one doprinose vašem problemu sa hrkanjem. Ovi lekovi često uzrokuju prekomerno opuštanje mišića grla, što povećava rizik od hrkanja.

Umesto tableta, razmislite o prirodnim alternativama za bolji san. Šolja umirujućeg čaja od kamilice ili matičnjaka pre spavanja može imati sličan opuštajući efekat bez negativnog uticaja na vaše disanje tokom sna.

Prirodni načini za prevenciju hrkanja

Pored specifičnih metoda za zaustavljanje hrkanja, postoje i životne navike koje mogu značajno smanjiti verovatnoću da ćete hrkati. Implementacijom ovih promena načina života ne samo da ćete se boriti protiv hrkanja, već ćete poboljšati svoje opšte zdravlje.

Prestanak pušenja

Ako ste pušač, evo još jednog razloga da razmislite o prestanku. Duvan iritira disajne puteve i može uzrokovati oticanje grla, što direktno doprinosi hrkanju. Studije pokazuju da pušači imaju znatno veće šanse da hrču u odnosu na nepušače.

Prestanak pušenja je jedna od najefektivnijih promena koje možete napraviti ne samo za smanjenje hrkanja, već i za poboljšanje celokupnog zdravlja disajnih puteva.

Ograničenje alkohola pre spavanja

Čaša vina uz večeru možda vam pomaže da zaspite, ali paradoksalno, može značajno narušiti kvalitet vašeg sna. Alkohol opušta mišiće grla više nego što je poželjno, što često rezultira intenzivnijim hrkanjem.

Pokušajte da izbegavate alkohol najmanje četiri sata pre spavanja. Primetićete razliku ne samo u smanjenom hrkanju, već i u kvalitetu sna i jutarnjem osećaju odmorenosti.

Pametno planiranje obroka

Da li ste primetili da više hrčete nakon obilne večere? Teški obroci pre spavanja mogu izazvati refluks i iritaciju grla, što direktno doprinosi hrkanju. Dodatno, pun stomak pritiska dijafragmu, što može otežati normalno disanje tokom sna.

Pokušajte da večerate najmanje tri sata pre odlaska na spavanje i birajte lakše obroke za večeru. Vaše grlo (i vaš partner) će vam biti zahvalni.

Održavanje zdrave telesne težine

Višak kilograma, posebno oko vrata i grla, može značajno povećati rizik od hrkanja. Masno tkivo se nakuplja u zadnjem delu grla, sužavajući disajne puteve i otežavajući prolazak vazduha.

Čak i umeren gubitak težine može dovesti do značajnog smanjenja hrkanja. Kombinacija redovne fizičke aktivnosti i balansirane ishrane je ključna za održavanje zdrave telesne težine i, posredno, za smanjenje hrkanja.

Vežbe za jačanje mišića grla

Jeste li znali da možete vežbati mišiće grla kako biste smanjili hrkanje? Baš kao što vežbate druge mišiće, možete jačati i one koji su odgovorni za držanje disajnih puteva otvorenim tokom sna.

Jednostavne vežbe poput izgovaranja samoglasnika naglas nekoliko minuta dnevno ili držanja olovke između zuba na 10 minuta pre spavanja mogu značajno ojačati ove mišiće. Konsultujte se sa vašim lekarom o specifičnim vežbama koje bi vama najviše odgovarale.

Kada potražiti stručnu pomoć

Iako su kućne metode efikasne za mnoge, ponekad je potrebna stručna intervencija. Ako ste isprobali više različitih pristupa bez značajnog poboljšanja, vreme je da posetite lekara.

Ovo je posebno važno ako je vaše hrkanje praćeno drugim simptomima poput:

Zastoja disanja tokom sna (apneja)
Prekomernog umora tokom dana uprkos dovoljnom snu
Jutarnjih glavobolja
Visokog krvnog pritiska
Problema sa koncentracijom

Specijalista otorinolaringolog može identifikovati specifične anatomske uzroke vašeg hrkanja, poput devijacije septuma ili uvećanih krajnika, i preporučiti odgovarajući tretman. U nekim slučajevima, može biti potrebna i hirurška intervencija da bi se problem trajno rešio.

Hrkanje nije samo stvar neprijatnosti – to je zdravstveno pitanje koje zaslužuje vašu pažnju. Sa pravim pristupom i istrajavanjem, većina ljudi može značajno smanjiti ili čak potpuno eliminisati hrkanje.

Započnite sa jednostavnim promenama poput podizanja uzglavlja kreveta ili korišćenja nazalnih traka večeras. Pratite efekte i postepeno uvodite druge metode dok ne pronađete kombinaciju koja vama najbolje odgovara. Vaš partner, ukućani, a najviše vaše sopstveno zdravlje, biće vam zahvalni na trudu koji ulažete u rešavanje ovog problema.

Zdrav san je temelj dobrog zdravlja, a život bez hrkanja je korak bliže ka tom cilju. Zar ne zaslužujete da se budite odmorni i puni energije, spremni za sve izazove koje dan donosi?

U nekim slučajevima, jetra gubi i do 90 odsto svoje funkcije pre nego što se pojave jasni znaci da nešto nije u redu.

Jetra je jedan od najvažnijih organa u telu, ali problemi sa njenim funkcionisanjem često ostaju neprimećeni dok bolest ne napreduje. Upravo zato je važno obratiti pažnju na suptilne znakove koje nam telo šalje, čak i ako ih lako možemo zameniti za nešto bezopasno, prenosi Index.hr.

Oštećenje jetre može napredovati godinama bez ikakvih vidljivih simptoma. U nekim slučajevima, jetra gubi i do 90 odsto svoje funkcije pre nego što se pojave jasni znaci da nešto nije u redu. Zato je ključno prepoznati male, ali značajne promene na vreme koje ukazuju na to da je jetra preopterećena ili oštećena.

Znaci na koje treba obratiti pažnju

Osećaj punoće na desnoj strani stomaka
Osećaj težine ili pritiska ispod desnog rebra može biti posledica uvećane ili upaljene jetre. Mnogi ovaj osećaj pogrešno shvataju za loše varenje ili bol u mišićima, ali ako se ponavlja, treba ga shvatiti ozbiljno. Bol se ponekad širi na desno rame.

Umor i smanjena izdržljivost
Ako vam se čini da ste stalno iscrpljeni, iako dovoljno spavate i redovno jedete, razlog može biti u jetri. Kada jetra ne radi kako treba, smanjuje se i sposobnost tela da proizvodi energiju.

Svrab kože, posebno na stopalima
Hronični svrab, posebno na tabanima, može biti znak da jetra nije u stanju da pravilno filtrira žučne soli koje zatim završavaju u krvotoku. Ovaj svrab ne nestaje kremama ili antihistaminicima i često se pogoršava noću.

Crvene mrlje i kapilare na koži
Sa oslabljenom funkcijom jetre, dolazi do hormonskog disbalansa, posebno povećanja nivoa estrogena. Rezultat mogu biti male crvene mrlje ili prošireni kapilari na gornjem delu tela, najčešće na grudima i rukama. Povećanje tkiva dojki može se javiti i kod muškaraca.

Nizak nivo vitamina D
Jetra aktivira vitamin D u telu. Ako ne funkcioniše kako treba, dolazi do nedostatka ovog važnog vitamina, što može oslabiti imunitet, izazvati bolove u mišićima i povećati rizik od upale. Često se ovo ne povezuje odmah sa jetrom, iako je uzročno povezano.

Zašto ne bi trebalo da ignorišete ove simptome

Svaki od gore navedenih simptoma možda ne deluje zabrinjavajuće sam po sebi. Ali kada se pojave zajedno, osećaj pritiska u stomaku, hronični umor, problemi sa kožom i nedostatak vitamina D, to može biti ozbiljan znak da jetra pati.

Pošto jetra ne šalje „glasne“ signale kao neki drugi organi, moramo pažljivo slušati tihe.

Rani odgovor, kroz promene u ishrani, više vežbanja, prestanak konzumiranja alkohola i lekarske preglede, može pomoći u sprečavanju trajnog oštećenja.

Rak grlića materice svake godine u Srbiji odnese živote više od 700 žena, iako se može sprečiti jednostavnom imunizacijom protiv humanih papiloma virusa (HPV), koji predstavljaju najvažniji faktor rizika za nastanak ove maligne bolesti. Predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis ističe da se ova bitka ne može dobiti bez angažmana čitave društvene zajednice.

Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, obuhvat vakcinacije protiv HPV u Srbiji, uprkos besplatnoj vakcinaciji, i dalje je zabrinjavajuće nizak – samo 8,5 odsto dece i mladih uzrasta od devet do 19 godina primilo je prvu dozu vakcine - piše N1.

Redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu doktor Georgios Konstantinidis, koji je i predsednik Udruženja pedijatara Srbije, objašnjava da se vakcina protiv HPV-a u odnosu na druge razlikuje po tome što ne sprečava tzv. zarazne bolesti već maligne, pre svega karcinom materice.

Koliko je vakcinacija protiv HPV-a značajna ilustruje na primerima Australije i Novog Zelanda, gde je, kako kaže, rak grlića materice praktično iskorenjen.

U Srbiji se vakcinacija preporučuje devojčicama i dečacima od devet godina pa naviše, a dr Konstantinidis ističe da je to najbolje učiniti pre početka seksualne aktivnosti mladih.

„Tada vakcina ispoljava svoj efekat koji je, u primerima Australije i Novog Zelanda, gotovo stopostotan. Sprečava karcinom grlića materice, penisa, jednjaka, pojavu kondiloma itd.“, objašnjava doktor za portal N1.

Nakon što se o vakcini dobro informisala, slušala o iskustvima u zemljama u kojima se primenjuje dugi niz godina i razgovarala sa majkom koja je medicinski radnik, da vakciniše svoju desetogodišnju ćerku odlučila je i Ivana.

U maloj sredini u kojoj živi, kako kaže, nema velike zainteresovanosti za vakcinaciju protiv HPV-a, ali ipak neke mame školskih drugara njenog deteta o tome razmišljaju. Ističe da je najveći uzrok tome, prema njenom mišljenju, nedovoljna informisanost.

„U ambulantama stoje posteri o štetnosti alkohola, droge, cigareta. Postoje promotivni materijali koji ukazuju na problem HIV-a i kako se zaštititi. Istaknuti su i kalendari obavezne vakcinacije, ali nigde nikada nisam videla informaciju o HPV-u. O tome sam morala samoinicijativno da se informišem na različite načine i susretala sam se sa brojnim dezinformacijama, što mislim da je jedan od uzroka nedovoljnog odziva na imunizaciju protiv ovog virusa“, navodi ona.

Kako bi se povećala obaveštenost roditelja o vakcinaciji protiv HPV-a, prema rečima doktora Konstantinidisa, Udruženje pedijatara Srbije pokrenulo je inicijativu, koja je već zaživela i u praksi, da se, prilikom pregleda dece, pedijatrima u elektronskim kartonima signalizira da je dete u uzrastu kada može da primi vakcinu, nakon čega oni obaveštevaju roditelje o tome i pružaju sve potrebne informacije. Ipak, dodaje da se ova bitka ne može dobiti bez angažmana čitave društvene zajednice.

Ove godine Udruženje Roditelj pokrenulo je platformu HPVinfo.rs kao najrelevantniji i najobuhvatniji izvor informacija o humanom papiloma virusu (HPV), njegovoj povezanosti s različitim oboljenjima i značaju HPV vakcinacije.

Dr Konstantinidis navodi i da je najbolje primiti vakcinu pre stupanja u seksualne odnose, iako to nije kontraindikacija, te da ju je moguće dobiti i nakon toga.

„Interesantno je da u zapadnim zemljama, poput SAD, vakcinu protiv HPV-a primaju i ljudi stariji od 40 godina koji nisu zaraženi, a koji su seksualno aktivni“, objašnjava on.

I u Srbiji je moguće vakcinisati se nakon navršenih 19 godina. Studentkinja Anđela za N1 kaže da je to učinila tokom studiranja, kada se njena bliska prijateljica zarazila HPV-om.

„S obzirom na to da sam s njom provodila dane, išla na terapije i uklanjanje bradavica izazvanih HPV virusom, a posebno bila svesna straha i nervoze kroz koje je ta osoba prolazila, odlučila sam da se raspitam i više informišem o ovoj temi. Znala sam da postoji neki HPV virus i neka HPV vakcina, ali nisam znala dovoljno. S obzirom na to da nisam iz Beograda, lečim se u Studentskoj poliklinici, koju sam pozvala za savet. Rekli su mi da kod njih postoji mogućnost besplatne vakcinacije za studentkinje, ali da trenutno vakcina nema na stanju dovoljno za prvu dozu i da pratim obaveštenja na sajtu. Posle nekoliko meseci sam videla obaveštenje da je vakcina dostupna i zakazala termin. Nisam imala nikakvih nuspojava“, objašnjava ona.

Procedura za studente je, kako kaže, jednostavna i potrebno je samo poneti ličnu kartu i indeks i popuniti kratak formular.

„Ono sto sam primetila jeste da su čekaonice uvek pune i da ima dosta devojaka koje se vakcinišu“, kaže Anđela.

U sve­ga ne­ko­li­ko po­sled­njih go­di­na, što za­hva­lju­ju­ći di­rekt­nim ula­ga­nji­ma gra­da, što pro­jek­tu par­ti­ci­pa­tiv­nog bu­dže­ti­ra­nja ko­ji omo­gu­ća­va da sa­mi gra­đa­ni iza­be­ru u šta će se ula­ga­ti sred­stva va­ro­škog bu­dže­ta, ob­no­vlje­no je ne­ko­li­ko po­sto­je­ćih i iz­gra­đe­no isto to­li­ko no­vih de­či­jih igra­li­šta u Som­bo­ru i nje­go­vim se­li­ma.

Ta­ko su i ovih da­na ži­te­lji grad­ske MZ No­va Se­len­ča, kao i se­o­ske MZ Bač­ki Mo­no­štor do­bi­li dva no­va me­sta za naj­mla­đe sta­nov­ni­ke, ko­ja ima­ju po se­dam re­kvi­zi­ta na­me­nje­nih igri i ra­zo­no­di u si­gur­nom okru­že­nju - piše Dnevnik.rs.

Na ža­lost, u isto vre­me, de­va­sti­ra­no je jed­no od naj­po­se­će­ni­jih igra­li­šta ko­je je na­me­nje­no i de­ci sa smet­nja­ma u raz­vo­ju, ko­ja ne­ma­ju mo­guć­nost da uži­va­ju u ča­ri­ma igre i spor­ta. In­klu­ziv­no igra­li­šte u Par­ku he­ro­ja, iza zda­nja Grad­ske skup­šti­ne, sve­do­či o van­da­li­zmu, ali i ne­ma­ru nad­le­žnih. Otvo­re­no pre pet go­di­na na ini­ci­ja­ti­vu ov­da­šnjeg Po­kre­ta ma­lih lju­di i fi­nan­si­ra­no iz sred­sta­va grad­skog bu­dže­ta i do­na­ci­je fir­me „Mo­bi­li­ti“, ovo igra­li­šte je ta­da opre­mlje­no spra­va­ma i pod­lo­gom ko­ja je omo­gu­ći­la pri­stup i igru i de­ci sa smet­nja­ma u raz­vo­ju, da bi da­nas bi­lo u vi­še ne­go ža­lo­snom sta­nju.

Kva­drat­ne plo­če ela­stič­ne pod­lo­ge ko­ja je po­sta­vlje­na za­rad bez­bed­no­sti de­ce iz­va­lje­ne su i ne­sta­le, ko­šar­ka­ška ta­bla ko­ju su ko­ri­sti­la de­ca u ko­li­ci­ma bez obru­ča je i pot­pu­no iša­ra­na, ro­ta­ci­o­ni ka­ru­sel na­kri­vljen...

Pri­li­kom sve­ča­nog otva­ra­nja ovog igra­li­šta te 2020. go­di­ne za či­ju je iz­grad­nju bi­lo za­du­že­no Jav­no ko­mu­nal­no pred­u­ze­će „Ze­le­ni­lo“ lo­kal­na vlast se po­hva­li­la i na­gra­dom ko­ju je som­bor­ska lo­kal­na sa­mo­u­pra­va 2018. do­bi­la od za­štit­ni­ka gra­đa­na za pri­stu­pač­nost, ali pet go­di­na ka­sni­je zbog van­da­li­zo­va­nja i usled ne­a­de­kvat­nog odr­ža­va­nja de­ca sa smet­nja­ma u raz­vo­ju ne mo­gu ni da pri­đu spra­va­ma ko­je iona­ko ni­su bez­bed­ne za ko­ri­šće­nje.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije pokreće sudske postupke protiv korisnika koji nisu postupili po pravili uredbe o uništavanju ambrozije, saopšteno je za Blic u tom Ministarstvu.

Na pitanje da li ima još negde u Srbiji takozvane slobodne, zelene zone, bez ambrozije, odgovaraju da se ova korovska biljka proširila po celoj teritoriji Srbije.

Kako nezvanično saznajemo, sledeće nedelje će prve lokacije biti pokošene po nalogu inspekcija u Somboru i Kruševcu.

Podsetimo, pre nekoliko dana Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije uputilo je svim lokalnim samoupravama obaveštenje o njihovim obavezama u sprovođenju Uredbe o merama za suzbijanje i uništavanje ambrozije.

"Ambrozija je jedna od najrasprostranjenijih i najštetnijih alergenih korovskih vrsta koja nanosi značajnu štetu poljoprivrednoj proizvodnji i zdravlju stanovništva. Zbog toga je neophodno da lokalne samouprave, vlasnici i korisnici zemljišta blagovremeno preduzmu sve propisane mere uništavanja ove biljke, i to pre početka njene faze cvetanja, koja traje od jula do septembra", navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Lokalne samouprave su u obavezi da odmah po prijemu informacija o prisustvu ambrozije na svojoj teritoriji pismeno obaveste vlasnike i korisnike zemljišta i nalože im uništenje ove štetne biljke u roku od 15 dana od prijema obaveštenja, saopšteno je.

Sudski postupak protiv onih koji ne unište ambroziju

U Ministarstvu su kaž i da je Vlada Republike Srbije još 2006. godine donela Uredbu o merama za suzbijanje i uništavanje korovske biljke ambrozije i da “njeno uništavanje kreće u maju i traje do završetka vegetacije”.

“U slučaju nepostupanja po ovoj uredbi vlasnika - korisnika parcela na kojoj se nalazi korovska biljka ambrozija, angažuje se gradsko zelenilo ili drugi izvođač koji će o trošku korisnika da izvrši mehaničko uništavanje ambrozije, a protiv korisnika pokreće se sudski postupak”, rekli su nam u Ministarstvu.

Ambrozija se proširila po celoj teritoriji Srbije

Na pitanje u kojim lokalnim samoupravama je ambrozija najrasprostranjenija, a u kojim je nema, rečeno nam je da je “ambrozija kao korovska biljka rasprostranjena u celoj Srbiji, kao i u okolnim zemljama u manjem ili višem obimu, tako da nema opštine ili grada gde nije prisutna”, ali i dodaju da lokalne samouprave preduzimaju radnje preko svojih komunalnih službi - meru uništavanja košenjem na području svojih opština”.

Ambrozije ranije nije bilo u ovolikoj meri, i postojale su takozvane zelene zone, ali sada se ova veoma jaka alergena korovska biljka proširila po celoj Srbiji.

Koliko je stanje alarmantno pokazuje primer Beograda, gde su koncentracije polena ambrozije najveće za poslednje 23 godine, koliko se uopšte i meri.

„To su najveće dnevne koncentracije polena ambrozije u prestonici od kada obavljamo ovaj monitoring, a krenuli smo pre 23 godine“, rekla je za Tan‌jug Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za monitoring alergenog polena – Agencije za zaštitu životne sredine.

Pre oko dve nedelje zabeležene su najveće dnevne koncentracije polena ambrozije u Beogradu od kada se vrši monitoring, a to su 992 polenova zrna po metru kubnom vazduha.

Inače, korovska biljka ambrozija može da se uništi na dva načina - mehanički košenjem u naseljenom mestu i hemijskim putem - upotrebom herbicida u ranoj fazi van naseljenog mesta, kao i sprovođenjem agrotehničkih mera u vidu obrade zemljišta i nege useva.

Valjevo rekorder po koncentraciji polena u septembru

Podsetimo da je koncentracija polena ambrozije u pojedinim danima u ovom mesecu najviše izmerena u Valjevu, Obrenovcu, na Novom Beogradu, Čukarici, u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Somboru, Subotici, zapravo, to je ceo pojas od Beograda ka centralnoj Srbiji, do Valjeva. Inače, Valjevo je u septembru apsolutni rekorder gde je zabeleženo 1.535 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, što je još gore od veća alarmantne situacije u Beogradu.

S druge strane, u Kragujevcu, Sokobanji i Vranju izmerena je minimalna koncentracija polena.

Polen ambrozije ima čičkastu strukturu koja se pričvršćuje za naše disajne organe i delove pluća

Još pre dve godine u Srbiji je bilo veoma malo slobodnih zona, odnosno mesta gde ambrozije nema.

Ima li „slobodnih zona od ambrozije" u Srbiji?

O tome je 2023. godine pričala takođe Mitrovićeva.

Po pitanju zahvaćenosti određenih delova Srbije ambrozijom, Mitrovićeva ističe da ova biljka invazivno napreduje ka delovima zemlje gde ranije nije bila prisutna.

- Ova biljka se širi ka Beogradu, Požarevcu, Valjevu i centralnoj Srbiji, što ukazuje na to da ambrozija invazivno napreduje prema drugim delovima zemlje gde ranije nije bila prisutna. I dalje postoje neki planinski predeli iznad 500 metara nadmorske visine gde se korov još uvek nije dobro raširio, kao što su Zlatibor i Sokobanja koja je u zelenoj zoni. Tamo se polen nalazi u malim količinama - kaže.

Cvetanje traje do oktobra

Granična vrednost za ambroziju je 30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, što je u odnosu na druge alergene duplo manje, a to govori u prilog njenoj agresivnosti.

- Po biologiji i dinamici ove biljke, njeno cvetanje traje do kraja oktobra, ali njen vrhunac je prošao i ona je u znatnom padu. Ipak, ambrozija i dalje beleži prekogranične vrednosti. Istine radi, daleko manje nego što je bilo, ali je i dalje u crvenom, što alergičnima pravi problem – rekla je za “Blic zdravlje” Mirjana Mitrović, rukovodilac Grupe za polen Agencije za zaštitu životne sredine.

Koncentracija najmanja tokom kiše

Po rečima Mitrovićeve, “polen ambrozije ima čičkastu strukturu koja se pričvršćuje za naše disajne organe i delove pluća, pa ga je teško iskašljati i eliminisati. Pre toga, dolazi do hemijske reakcije sa svim telesnim tečnostima, što stvara najveće probleme”.

Koncentracija polena je najveća ujutru i u toku prepodneva, a najmanja nakon kiše. Najveću produkciju polena, ambrozija ima u avgustu i septembru.

"Oči su mi natečene i krvave"

I na platformi Redit kosrisnici su podelili svoja mišljenja, a uglavnom su se javljali oni koje muči alergija ili poznaju nekog, a kroz napisane reči može se osetiti sva njihova patnja.

"Ljudi, kako vi ovo izdržavate? Ja poslednjih 15 dana ne mogu pet minuta da izdržim ili da ne kinem ili da ne duvam nos, oči me peku i skroz su mi natečene i krvave, a grlo me boli i peče. Koristim i jači lek za alergiju i kapi za nos, ali ne pomaže. Takođe, svi oko mene koji su alergični muku muče, neki ne izlaze iz kuće", očajan je jedan forumaš iz Beograda koji muku muči sa alergijom.

"Imao sam astmatičan napad"

Svoju muku je podelio još jedan forumaš: “Prošle nedelje sam prvi put u životu imao astmatični napad. Inače, alergičan sam na ambroziju. Evo me na lekovima i sa pumpicom”.

Nizali su se redom problemi i tegobe ljudi kojima ambrozija ozbiljno ugrožava zdravlje:

“Ujutru se budim sa osećajem da su mi sinusi ispunjeni čarapama. Na selu sam trenutno pa je situacija još gora nego u gradu. Juče smo išli putem koji je bukvalno obrastao sa obe strane u špalir ambrozije.”

“Ne sećam se kakav je osećaj disati na nos.”

“Bili na moru dečko i ja. On tamo za dan prodisao, vratio se ovde, za dan opet došlo do gušenja. Jezivo!”

Ovo je hrana koju treba izbegavati u vreme cvetanja ambrozije, među njom je i omiljeno voće koje pogoršava simptome alergije.

Da li ste znali da samo deset čestica polena ambrozije može da izazove jaku polensku reakciju.

U avgustu su merenja pokazala da je polen dupliran u odnosu na isti period prošle godine.

(Blic.rs)

Kulturni centar Apatin poslednje tri godine organizuje letnju likovnu radionicu namenjenu učenicima prvog i drugog razreda osnovnih škola. Kroz ovaj program, najmlađi su imali priliku da se upoznaju sa različitim likovnim tehnikama i da steknu osnovna znanja o pojmovima likovne umetnosti.

Direktorka Kulturnog centra Apatin, Danijela Obradović, istakla je da je zadovoljstvo najaviti izložbu radova nastalih tokom radionice, koja će biti otvorena u ponedeljak, 22. septembra, u 18 časova.

„U pitanju su dečiji radovi sa letnje likovne radionice i pozivamo publiku da ih podrži i pogleda šta su nam pripremili tokom leta“, rekla je Obradović.

Trećeg takmičarskog dana na regati Olimpijske nade u Račicama, srpska reprezentacija blistala je u trkama na 500 metara i dan završila sa tri medalje – sve tri zlatnog sjaja. Prvi je seriju uspeha otvorio Sebastijan Štaub u konkurenciji kadeta do 15 godina. Sebastijan je osvojio A finale rezultatom 1:49,361, ispred Mađara Bencea (1:50,509) i Slovaka Kissa (1:50,543). Ovo je ujedno bila i prva medalja Srbije na takmičenju u Račicama, a kasnije će se ispostaviti – i uvod u savršen zlatni niz. Potom je na scenu stupila Žofi Horvat. Ona je dominantno slavila u juniorskoj konkurenciji do 17 godina. Sa vremenom 1:55,218 ubedljivo je došla do trona, ostavivši iza sebe domaću takmičarku Janotovú (1:55,384) i Mađaricu Leskó (1:56,044). Ovom pobedom donela je drugo zlato za Srbiju i potvrdila sjajnu formu iz kvalifikacija i polufinala.

U dvosedu su Žofi Horvat i Kaja Sarić odvozile šampionsku trku i zlatom zaokružile srpski dan snova. Trku su završile sa vremenom 1:47,250, te su u cilj ušle ispred dve izuzetno jake posade Mađarske (1:48,186 i 1:49,150). Treće zlato za Srbiju – treće zlato ukupno. U dvosedu (500 m) Vuk Perović/Vladimir Čapo obezbedili su A finale juniora (U17) gde su zauzeli 6. mesto (1:33,423). U kadetskoj konkurenciji (U16), dvosed Luka Kolar/Sebastijan Štaub nastupili su u C finalu, završivši ukupno na 21. poziciji.

Među kadetkinjama (U16), dvosed Una Bošnjačić/Anastasija Gubica ušao je u A finale i završio na devetom mestu (1:59,075). Sutra je poslednji dan takmičenja. Očekuje nas polufinalni nastupi Žofi Horvat na 200m pojedinačno, Anje Loknar (u paru sa Andreom Vukašinović), te nastup Vuka Perović i Vladimira Čapa u juniorskom četvercu. Ženski srpski četverac (U17) u sastavu Žofi Horvat/Andrea Vukašinović/Anja Loknar/Kaja Sarić od 14.45 časova nastupiće u A finalu trke na pola kilometra - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22. septembar