Sombor.info

Naučnici koji su posmatrali ajkule kod obale Nove Kaledonije ostali su iznenađeni kada su uočili tri ajkule koje se pare uzajamno.

Tokom ovog neobičnog susreta, dva mužjaka leopard ajkule parila su se sa jednom ženkom u brzom nizu koji je trajao je svega 110 sekundi.

"Sve se završilo brzo za oba mužjaka, jedan za drugim. Prvi je trajao 63 sekunde, drugi 47", objasnio je dr Hugo Lasos koji je snimio susret, piše Dejli Mejl.

Nakon toga, mužjaci su "izgubili svu energiju" i ostali nepomični na dnu mora. Nasuprot njima, ženka je "aktivno otplivala".

Veruje se da je ovo prvi put da je zabeleženo kako se dva mužjaka iste vrste pare sa jednom ženkom.

Međutim, ajkule nisu jedine životinje koje učestvuju u parenju u troje. Bonobo majmuni, delfini, sivi kitovi, pegave hijene i lemuri su među životinjama kod kojih je takođe primećeno ovakvo ponašanje.

Dr Lasos, morski biolog sa Univerziteta Sunčane Obale (University of the Sunshine Coast), ronio je na oko 15 km od obale Nove Kaledonije kada je uočio nešto neuobičajeno.

"Ranije sam viđao mužjake kako brzo plivaju za ženkama i često bih stigao odmah nakon što bi se mužjak i ženka razdvojili, ali nikada nisam video celu sekvencu", objasnio je.

"Rekao sam kolegi da odmakne čamac kako ne bismo uznemirili ajkule, a ja sam ostao da čekam na površini, gledajući dole kako gotovo nepomične ajkule leže na morskom dnu."

U svom radu objavljenom u časopisu Journal of Ethology, istraživači su napisali:

"Ponašanje tokom parenja sledilo je strukturisanu sekvencu, uključujući produženo pozicioniranje pre parenja, držanje ženke za peraja i rep, uočljive sifonske kesice, kopulacione potiske i upotrebu klaspera (reproduktivnog organa mužjaka), što je u skladu sa ranijim izveštajima iz kontrolisanih uslova."

Leopard ajkule (Stegostoma tigrinum) su označene kao ugrožene od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), a do sada su uglavnom proučavane u zatočeništvu.

Dr Kristina Dažon (Christine Dudgeon), glavna autorka studije, rekla je: "Iznenađujuće je i fascinantno što su se dva mužjaka uključila uzastopno u ovom slučaju. Sa aspekta genetske raznovrsnosti, želimo da otkrijemo koliko očeva učestvuje u oplodnji jaja koje ženke polažu svake godine." - piše B92.

Već neko vreme svi pričaju o ašvagandi, ali dok se jedni kunu u nju, drugi pominju zabranu korišćenja iste u Danskoj. O čemu se zapravo radi?

Adaptogeni su poslednjih godina postali vrlo popularna tema, a ašvaganda je jedan od najspominjanijih. Kao što i samo ime sugeriše, adaptogeni navodno pomažu telu da se prilagodi stresu. Zato nije iznenađenje što njihova popularnost naglo raste među ljudima. Ipak, ovi „zen“ favoriti nisu naročito novi.

Ašvaganda se u ajurvedskoj medicini koristi već stotinama godina zbog navodnih brojnih zdravstvenih benefita – od povećanja nivoa energije, regulacije nervnog sistema, poboljšanja sna i odmora, prevencije ili zaustavljanja opadanja kose izazvanog stresom, pa čak i podizanja libida. Neki je preporučuju i za zdravlje creva.

Sve što nam može pomoći da se bolje izborimo sa stresom privlači našu pažnju, ali ne možemo, a da ovakvim stvarima ne pristupimo sa zdravom dozom skepticizma. Šta ašvaganda zaista može da učini i da li postoje neželjeni efekti na koje treba obratiti pažnju? Pre tog dela, hajde da razjasnimo zašto je Danska zabranila ašvagandu 2023.

Zašto je Danska zabranila ašvagandu

Danska je zabranila ašvagandu u dodacima ishrani u aprilu 2023. godine zbog izveštaja Danskog tehničkog univerziteta (DTU) iz 2020, koji je ukazao na rizike, uključujući moguće negativne efekte na hormone štitne žlezde i polne hormone, plodnost, kao i potencijalna abortivna svojstva, zbog čega nije bilo moguće odrediti bezbednu dozu.

Detaljnim pregledom izveštaja uočeno je da nisu predstavljeni novi podaci, već samo sažetak ranijih naučnih eksperimenata. Jedna studija na glodarima pokazala je da ašvaganda smanjuje kvalitet i količinu sperme, dok je jedno ispitivanje na ljudima pokazalo da ašvaganda može povećati nivo hormona štitne žlezde. Ako se hormoni štitne žlezde previše povećaju, to može dovesti do retkog stanja koje se zove tireotoksikoza. Iako su ovi neželjeni efekti zabrinjavajući, izveštaj ne daje jasan dokaz o uticaju ašvagande na hormone i plodnost. Slučajevi koje autori pominju retki su, a u mnogim studijama nije pronađen nikakav dokaz o problemima sa štitnom žlezdom.

Što se tiče abortusa, izveštaj ne predstavlja nikakav klinički dokaz da je ašvaganda abortiv. Navodi se preporuka Svetske zdravstvene organizacije da ljudi ne bi trebalo da konzumiraju ašvagandu tokom trudnoće ili dojenja jer „postoje informacije da se koren koristio kao abortiv“. Poreklo tih informacija nije jasno, ali je verovatno preneto u okviru ajurvedskog medicinskog sistema. S druge strane, neki naučni članci navode da je ašvaganda bezbedna za upotrebu tokom trudnoće i da se čak koristila za jačanje zdravlja pre i posle porođaja. Bez jasnih dokaza, Danska je odabrala najoprezniju opciju i potpuno zabranila ašvagandu.

Šta je ašvaganda

Ašvaganda – poznata i kao Withania somnifera ili „indijski ženšen“ – koren je koji se široko koristi u ajurvedskoj medicini.

„Jedno od glavnih svojstava ašvagande su njena adaptogena dejstva“, kaže akupunkturolog i naturopatski lekar Ellie Heintze. „Može pomoći u balansiranju nivoa stresa, podizanju raspoloženja, kao i u poboljšanju mentalne jasnoće i fokusa. Postoje i studije koje pokazuju da ašvaganda može pomoći kod upala i smanjenja bola.“

Mnoge studije o adaptogenima male su i ograničenog obima, pa nema mnogo kliničkih podataka koji potvrđuju sve potencijalne koristi adaptogena za telo.

Za i protiv ašvagande

Sajt Healthline navodi potencijalne benefite ašvagande među kojima su: smanjenje stresa i anksioznosti, bolje sportske performanse, ublažavanje simptoma nekih mentalnih stanja, moguće podizanje nivoa testosterona i povećanje plodnosti kod muškaraca, smanjenje upalnih stanja, bolje funkcionisanje mozga i pobošljšanje memorije, bolji kvalitet sna.

Ašvaganda je verovatno bezbedna za većinu ljudi kada se koristi do 3 meseca, iako njeni dugoročni efekti nisu poznati.

Međutim, ašvaganda možda nije bezbedna ako je osoba:

trudna
doji
ima hormonski osetljiv rak prostate
uzima određene lekove, poput benzodiazepina, antikonvulzanata ili barbiturata
treba da ide na operaciju
ima autoimuno ili oboljenje štitne žlezde
ima probleme sa jetrom

Neki ljudi koji koriste suplemente sa ašvagandom prijavili su sledeće neželjene efekte:

nelagodnost u gornjem delu gastrointestinalnog trakta
pospanost
dijareju
povraćanje

Efekti ašvagande možda neće biti trenutni i može biti potrebno uzimati je nekoliko meseci pre nego što se primete rezultati.

Uvek se posavetujte sa lekarom kako biste bili sigurni da je upotreba ašvagande ili drugih suplemenata bezbedna za vas.

Ideje koje ti mogu pomoći da smanjiš stres

• Provedi vreme u prirodi.
• Potrudi se da dovoljno spavaš.
• Pokreni svoje telo kroz aktivnosti u kojima uživaš.
• Provedi vreme sa voljenim osobama.
• Postavi granice kako bi zaštitio/la i stavio/la u prioritet svoje fizičko i mentalno zdravlje.

Povišen nivo šećera u krvi najčešće ukazuje na dijabetes, ali ne mora uvek da znači da je bolest već razvijena. Kada je glukoza iznad normalnih vrednosti, a ipak nedovoljna da bi se svrstala u dijabetes tipa 2 (jutarnja glikemija od 5,6 do 6,9 mmol/L), govori se o stanju predijabetesa, ozbiljnom riziku koji u čak 70 odsto slučajeva vodi ka razvoju šećerne bolesti.

"Predijabetes je uvod u moguće velike i nepovoljne promene po zdravlje. Upravo zato ovo stanje shvatamo kao šansu za prevenciju. Ako reagujemo na vreme, možemo sprečiti razvoj dijabetesa i posledice koje on nosi", objašnjava prof. dr Teodora Beljić Živković, endokrinolog iz Klinike za interne bolesti Kliničko Bolničkog Centra Zvezdara.

Dijabetes je hronična bolest koja pogađa gotovo sve organe, od srca i krvnih sudova, preko bubrega, očiju i nerava, pa do zuba i stopala. Zato je rana dijagnoza ključna - piše N1.

Godišnja kontrola šećera u krvi i redovne konsultacije sa lekarom mogu učiniti razliku između zdravlja i ozbiljnih komplikacija. Jedna od deset odraslih osoba ima predijabetes, a da to i ne zna. Simptomi gotovo da ne postoje, dok posledice vremenom postaju ozbiljne. Najugroženije su oni koji u porodici imaju dijabetes, kao i osobe sa povišenim pritiskom, gojazne osobe i žene sa sindromom policističnih jajnika.

Najčešće posledice predijabetesa su dijabetes tipa 2, kardiovaskularni događaji, moždani udar, promene na krvnim sudovima, masna jetra i bolesti bubrega. Pored merenja jutarnje glikemije našte iz krvi, neophodno je uraditi i dodatne analize u saradnji sa izabranim lekarom radi postavljanja dijagnoze, ukoliko postoji sumnja na predijabetes.

"Do skoro smo radili samo OGTT test sa merenjem šećera pre i posle dva sata. Danas se savetuje samo merenje nakon jednog sata, od uzimanja 75 grama glukoze u 300ml vode. Ako je vrednost veća od 8,6 mmol/L, rizik za predijabetes postoji.
Dodatno, glikozilirani hemoglobin (HbA1c) od 5,6 do 6,4 odsto ukazuje na predijabetes. Potrebno je uraditi insulin i glikemiiju iz krvi, sa računanjem HOMA indeksa, C-peptid, lipidni status, kao i ultrazvuk abdomena, radi uvida u stanje jetre i pankreasa. Na osnovu tih analiza lekar dobija sliku metaboličkog poremećaja, koji nije isti kod svakog, i kreira individualizovan terapijski pristup", ističe prof. dr Beljić Živković.

Predijabetes ne mora uvek da vodi u dijabetes. Male, ali dosledne promene u načinu života (zdrava ishrana, fizička aktivnost, kontrola telesne mase) mogu značajno smanjiti rizik, savetuje doktorka.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, najvažnije je redovno uzimati propisanu terapiju i pratiti uputstva lekara. Predijabetes je upozorenje, ali i prilika. Ako se na vreme prepozna i ozbiljno shvati, može postati ključna prekretnica ka zdravijem i kvalitetnijem životu

Društvo odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“ organizuje Jesenju berzu sitnih životinja u Somboru u nedelju 28. septembra 2025.

Berza sitnih životinja, najveća ove vrste u ovom delu Balkana, će se održati u dvorištu odnosno na prostoru fabrike „Panonka“ na Staparskom putu bb. Posetioci će imati priliku da pogledaju i kupe ptice, živinu, zečeve i druge sitne životinje, kao i opremu i hranu za njih. Vrata objekta za izlagače će biti otvorena već u 4 sata, dok će posetioci berzu moći da obiđu do 12 sati.

Organizatori su saopštili da je na berzi strogo zabranjeno izlaganje pasa i životinja koje nisu u skladu sa zakonom republike Srbije, osim ako vlasnik poseduje sve potrebne dokumente i dokaz o čipovanju i vakcinaciji pasa. Izlagači moraju imati uverenje o zdravstvenom stanju životinja.

Кako kažu organizatori u slučaju kiše biće obezbeđen natkriven prostor - piše Radio Dunav.

Danas (25. septembar) na glavnoj somborskoj ulici održaće se „Trka za srećnije detinjstvo“ za učenike osnovnih škola grada Sombora. Trka je namenjena deci od prvog do četvrtog razreda koja će trčati deonicu od 100 metara, kao i učenike od petog do osmog razreda koji će nastupati na deonici od 150 metara. Po navodima organizatora, trke imaju humanitarni karakter, i biće održane u obe konkurencije.

Prijave su išle preko škola, ali će svi zainteresovani učenici moći da se prijave na licu mesta. Cena startnog broja iznosi 100 dinara, a sav prihod biće poklonjen dečijem odeljenju Opšte bolnice dr. Radivoj Simonović u Somboru.

Organizator trke je Crveni krst Sombor, uz podršku Sportskog saveza grada Sombora, Grada Sombora i Atletsko – rekreativnog kluba Somaraton Sombor. Svečano otvaranje je u 10 časova, a nedugo potom kreću i nadmetanja po razredima - piše somborsport.org.

Planirana isključenja struje u Somboru za četvrtak, 25. septembar

Sombor

09:00 - 14:00
Ulice: Čonopljanski put, Jug Bogdana, N.Grujića, S.Dečanskog, Baranjskih Dobrovoljaca, Lička, Braće Lukačev, Braće Jeftića, Banjalučka, Slavonska, Dvorska, Vodovodska, Sv.S.Arhiđakona, Jaroš Salaši, deo Partizanske. M.Grgurov, Radnička i deo H.Veljka

Somborski Salaši

08:30 - 14:00
Ulice: Bukovac, Lazići, Rokovci-deo, domaćinstva kod TS Sombor 1

08:30 - 11:30
Ulice: deo Rokovaca prema kanalu

Gradski muzej Sombor organizuje izložbu pod nazivom „Izgovoreno rukama“, koja će biti otvorena u sredu, 8. oktobra, u 18 časova. Postavka donosi predmete narodne kulture – peškire, dozidnice, čuture, nameštaj, keramiku i druge artefakte – kroz koje su nekadašnji majstori i domaćice „rukama ispričali“ svoje poruke.

Izložba će biti dostupna posetiocima do 16. novembra.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 25. septembar

Kada seks počne da bledi, muškarci se obično pitaju – šta se zapravo dogodilo?

Veze i brakovi često izgledaju kao da su "uhodani" – sve dok odjednom ne prestane da funkcioniše ono najvažnije: intimnost.

Prema rečima dr Sare Hensli, doktorke socijalne psihologije i stručnjaka za dejting, glavni razlog zbog kog žene prestaju da imaju seks sa svojim muževima nema veze sa fizičkom privlačnošću ili godinama, već sa – emocionalnom sigurnošću.

"Primarni razlog zbog kojeg žene prestaju da imaju seks sa svojim muževima je to što se ne osećaju emotivno bezbedno", otkriva Hensli. "Kada potrebe za vezanošću i bliskošću nisu zadovoljene, žena se oseća neprivučeno i nesigurno da svoje telo daje partneru."

Drugim rečima – ako žena ne oseća podršku, ljubav, ili makar osnovno poštovanje, teško da će želeti intimnost. Umesto privlačnosti, pojavljuje se odbojnost.

Hensli dodaje da različiti tipovi ličnosti imaju i različite zahteve. Anksiozne i nesigurne žene traže stalnu potvrdu da su voljene i da je veza stabilna. Distancirane i "izbegavajuće" žene traže prostor, autonomiju i – mir bez kritika. Kada partner ne prepoznaje ili ignoriše te potrebe, nastaje raskorak. Žena se oseća neshvaćeno i emotivno napušteno, što direktno ubija želju za seksom.

Naravno, Hensli naglašava da su ovo dominantni psihološki obrasci, ali komentari drugih stručnjaka i parova pokazuju da ulogu igraju i hormonalne promene, poljuljano poverenje, kao i svakodnevni stres – od vikanja i rasprava do toga da žena oseća kako više liči na "majku" nego na partnerku.

Ako se pitate zašto vaša partnerka sve ređe inicira seks – odgovor nije u spavaćoj sobi, već u svakodnevnom odnosu. Kritika, nedostatak pažnje i nepoštovanje nagrizaju intimnost daleko pre nego što se ugasi fizička želja.

Rešenje? Više iskrenog razgovora, manje kritika i stvaranje osećaja da ste partner, a ne protivnik. Kada žena oseti emocionalnu sigurnost, strast se mnogo lakše vraća - piše B92.

Kad je reč o zdravlju srca, izbor vrste sira igra veliku ulogu.

Kardiolog dr Tariqshah Syed naglašava da je presudno obratiti pažnju na količinu i vrstu sira koji konzumiramo, prenosi Index.hr

„Konzumacija sira u umerenim količinama obično ima mali uticaj na LDL holesterol, ali sirevi s visokim udelom masnoće mogu ga znatno povisiti ako se jedu preterano“, ističe za Parade.

Glavni razlog tome je sadržaj zasićenih masti, koje povećavaju rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i povišenog krvnog pritiska. Najproblematičniji su sirevi bogati zasićenim mastima i natrijumom.

„Prerađeni sirevi i tvrdi, punomasni sirevi poput čedar sira i parmezana sadrže više zasićenih masti i soli, što može povisiti LDL holesterol i krvni pritisak“, navodi dr Syed.

Najgori primer je maskarpone, koji u jednoj porciji ima čak 29 grama zasićenih masti i ukupno 44 grama masnoće. Za poređenje, otprilike 56 grama čedar sira sadrži 23 grama zasićenih masti i 364 miligrama natrijuma, što vrlo brzo može preći dnevne preporuke Američkog udruženja za srce.

Ipak, postoje i vrste sira koje se smatraju povoljnijim za zdravlje srca. Dr Syed preporučuje niskomasne opcije poput mocarele, rikote i svežeg sira. Na primer, pola šoljice rikote ima deset grama zasićenih masti, dok ista količina svežeg sira sadrži samo tri grama.

Osim odabira sira, važno je i s čim ga kombinujemo – stručnjaci savetuju da se jede uz voće ili celovite žitarice, što pomaže kontroli porcija i boljem prehrambenom balansu. Umerena konzumacija i pažljiv odabir mogu omogućiti da sir ostane deo prehrane bez većeg rizika za srce.