Sombor.info

Jesenje druženje ljubitelja sitnih životinja održano je i ove godine početkom jeseni. I ovog puta Sombor je pokazao da je i dalje centar, ne samo Srbije, nego i celog regiona, kada je u pitanju odgoj sitnih životinja.

Od glodara, akvaristike, teraristike, kunića, do pernatih životinja; živine, ptica i golubova, sve odgajivačke grupe bile su zastupljene na jesenjoj berzi u Somboru. Dragan Čavić iz Šida, uzgajivač je golubova pomeranskih gušana već 42 godine. O tome kaže: "Pomeranski gušan, to je poreklo iz Holandije i Nemačke, to je mirna rasa. Kod njih je najglavnija odlika krupan golub, da ima veliku gušu, dobre noge, velike gaće, lepu figuru i ako su srcasti kao crni, da imaju izrazitu crnu boju, mora da ima mesec na grudima i tako. A inače što se tiče drugih rasa golubova, Sombor najviše izlagača ima svih rasa ovde, da ne kažem sad od somborskih, apatinskih, staparskih lepezana, maltezera, gušana, tarijera i svih ostalih. I najveća izložba i najposećenija je u Somboru" - piše RTS.

„Od dvanaeste godine držim životinjice, zečeve, patuljaste zečeve i hrčkove. Nije to neka korist velika, to je više ljubav, to su ljubimci. Nema velike vajde. Nešto se dobije novca i zaradi ali više je ljubav prema tim životinjama".

Robert Tomek, iz Subotice, dodaje: "Godinama dolazimo redovno kod naših komšija i iduće nedelje kod nas u Subotici, samo mi imamo pored toga i smotru mladih grla."

Na jesenjoj berzi posetioci su mogli da pribave kućnog ljubimca, a odgajivači nova grla.

Slobodan Svrkota, sekretar Društva odgajivača sitnih životinja "Sombor 1871", objašnjava: "Iz grane kunićarstva mogu da izdvojim da je zastupljeno na ovoj berzi dosta kunića i u više rasa. Kao što su orijaš, orijaki šarac, kalifornijski, novozelandski beli, novozelanski crveni, patuljasti."

Pored životinja mogla je da se nađe i oprema; kavezi, hranilice, pojilice i drugo.

Igor Gromilović, predsednik Društva odgajivača sitnih životinja "Sombor 1871", navodi: "Ovo je napravljeno tako da bi ljudi došli danas u Sombor, da bi se družili sa nama. Da bi došli, da bi nastavili odgajivačku delatnost svoju, da bi poneli kući ono što im treba za dalji odgoj. Cela naša izložbena sezona se bliži sada i da bi se pripremili, da bi to teklo kako treba oni su danas ovde, u Somboru, da bi uzeli neku novu krv i bilo šta, da bi mogli da uđu u tu izložbenu sezonu kako treba."

Prema tradiciji, Međunarodni sajam peradarstva 48. put održaće se poslednjeg vikenda u januru mesecu, gde će se obeležiti i 155 godina postojanja Društva odgajivača sitnih životinja "Sombor 1871."

Planirana isključenja struje u Somboru za utorak, 30. septembar

09:00 - 11:00
Ulice: Fruškogorska A-5, A-6, Prvomajski Bulevar A7, A8, A9, A10.

U utorak, 7. oktobra, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Vizura Eshatona”, umetnika Zorana Čalije, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 14. novembra 2025. godine.

Zoran Čalija – Biografija

Rođen u Skoplju 1963. godine. Završio Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek Slikarstvo u klasi prof. Mirjane Mihač 1989. Imao je preko 20 samostalnih i bio učesnik na preko 50 kolektivnih izložbi. Član je ULUS-a od 1989. godine. U statusu slobodnog umetnika od 1994. godine.

Umetnik Zoran Čalija izložbom Vizura Eshatona privodi kraju ciklus koji u fokusu ima srpsku srednjevekovnu umetnost kao deo vizantijske umetnosti. Kroz celokupan ciklus, koji je trajao više od dekade, Čalija je stvorio impozantan broj radova najuže vezanih za živopise srpskih sakralnih srednjevekovnih manastira. Ono što je noesporno u svim delima jeste jedna duboka, emotivna potreba umetnika povratak duhovnosti i korenima i neki apel da se svi vratimo našem biću. Biti raspričan na jednu temu petnaestak godina govori o velikoj umetnikovoj posvećenosti i istrajnosti, ali i o neiscrpnosti ideja i želji da se one kontinuirano prenesu publici. Istovremeno duboko introspektivan, a svestan opšeg društvenog nemara za sopstvenu kulturu, Čalijin vizantijski opus dobija obrise armagedonskih razmera u potrebi da drugog uputi na tradicionalne vrednosti koje se u eri pogrešne upotrebe internetskih modela smatraju suvišnim, dosadnim, čak, pežorativnim.

Na tom putu, svojevrsnom bibliom pauperum umetnik je uspešno opisao etos (svog) naroda spajajući srednjevekovnu tematiku sa klasičnim umetničkim jezikom u savremenom miljeu. Čalija se služi osobitom igrom koju tvori nestalnost linije i pojavnost sfumatične atmsofere; one dalje tvore bezidentitetsku istočnohrišćansku tematiku široko poznatu i verujućem i ateisti. Univerzalnost slikanog piktograma postupkom likovnosti biva prevedena u okvire asocijativnog, gde smenjivanje zlatastih, iskričavih partija biva smirena dubokom, manasijsko plavom.

U tako svečanom fonu, hladnoća plave i toplina zlatne, ojačana tu i tamo crvenim akcentom kakve srednjevekovne odežde ili insignije, nikako jedna drugu ne gase, već čine da svaka dosegne maksimum svoje izražajnosti. Odeća je data isključivo kroz likovni predložak, bez posebnih detalja koji bi inače podsetili verujućeg u značaj prikazanog svetog lika, Praznika, ili kavog drugog verskog ceremonijala. Dakle, bez potrebe za reprezentacijom, ili adoracijom u klasičnom verujućem modelu, iako polaznu tačku ima u ortodoksnoj tematici, Čalija je dalje razvija i preispituje, pre svega, u dubini svog bića, te nam je nudi u legitimnim okvirima umetničkog diskursa. Slično se dešava sa linijom koja kubističkim shvatanjem prostora ume da, na strogo dvodimenzionalnoj površini, prikaže figuru ili scenu iz različitih uglova. U takvoj insenaciji i lica i scene su date, mahom, bez anatomskih detalja, a kako bi se celina mogla naslutiti u vidu piktoralnog arhetipa duboko upisanog u pravoslavni gen. Čini se da su kanonski obrasci preskočeni ne sa nekom posebnom namenom, već da bi njihovim izostavljanjem posmatrač bio bliže sentimentu celine. Dela odišu istim onim mirom i dostojanstvenošću koje osetimo pri poseti svetim mestima, gde oprost biva isti i prema pravednicima i prema grešnicima.

Za Čalijin opus od izuzetne važnosti je jedna vrlina: iskrenost. S tim u vezi, umetnik insistira na minimumu detalja, svedenoj paleti i pročišćenom prostoru kako ne bi narušio čistotu najtananije emotivne vibracije koje inače pokreću njegov stvaralački mehanizam …, i gde se ovozemaljsko oplemenjuje nebeskim. Minucioznost je se ovde koncentrisala na damare kompleksnosti umetnikovog bitka koji postaje prvostepeni nosilac vizuelne poruke koja dalje pronalazi intimne puteve ka duhovnoj memoriji užeg ili šireg okruženja.

Slađana Dragičević Trošić

Tradicionalna manifestacija u čast berbe grožđa – „Grožđebal“, u subotu, 27.9.2025. godine, organizovana je u Doroslovu. Manifestacija je i ove godine okupila veliki broj kako učesnika, tako i zvanica, a započela je svečanim defileom fijakera.

„Grožđebal“ je organizovalo Mađarsko kulturno – umetničko društvo „Moric Žigmond“ iz ovog naseljenog mesta, a ispred Grada Sombora prisustvovao je član Gradskog veća za oblast međunarodne saradnje Tamaš Кanižai.

Defile fijakera je prevezao ovogodišnje domaćine „Grožđebala“ do centralnog mesta proslave, nakon čega su usledili nastupi kulturno – umetničkih društava na čelu sa domaćinima Mađarskim kulturno – umetničkim društvom „Moric Žigmond“. Prisutni su imali priliku da vide raskoš i šarenilo tradicionalnih nošnji, kao i vešto izvedene tradicicionalne plesove, nakon čega je „Grožđebal“ natavljen uz svečanu večeru i bal.

Proslava „Grožđebala“ u Doroslovu svedoči da vinogradi nekad nisu bili retki u ovom selu, gde nekadašnje običaje povodom sezone berbe grožđa i danas čuvaju meštani.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 30. septembar

Stopala možda ne negujemo detaljno i predano kao lice, a nas svakodnevno nose kroz brojne izazove i napore. Zbog toga zaslužuju posebnu pažnju koja će im vratiti mekoću i od čega će biti nežna kao bebina koža.

Suva, ispucala, gruba stopala nikako ne deluju lepo i mogu da naruše samopouzdanje, posebno u toplim danima kada smo u otvorenoj obući ili bosi - piše zadovoljna.rs.

Dobra stvar je što nega stopala ne mora da podrazumeva uvek odlazak u salon. Uz nekoliko jednostavnih, ali efikasnih trikova lako ćete postići da vaša stopala budu glatka, hidrirana i zdrava.

Na Instagram beauty stranici Belallure prikazano je nekoliko proverenih saveta koji će vam pomoći da vaše stopala izgledaju nežno kao nikada pre.

Losion i vazelin za meka stopala

Kombinacija losiona i vazelina uz sokne učiniće vaša stopala potpuno glatkim.

Takođe je dobro za ispucala suva stopala.

Maska za nežna stopala

Tu je i regenerišuća maska za stopala.

Sadrži ši puter, ulje avokada i provitamin B5, te obnavlja suvu kožu i čini je mekom i glatkom.

Ova maska se navlači kao čarapice i deluje desetak minuta.

Silikonske čarape za negu stopala

Još jedan predlog su silikonske čarapice koje neguju stopala.

One su alternativa takozvanim noćnim čarapama koje su dizajnirane za nošenje tokom spavanja i obično imaju hidratantne gelove i specifičnog su tkanja da bi delovale negujuće na stopala.

Glikolna kiselina za piling stopala

Za glikolnu kiselinu se navodi da je treba stavljati dva, tri puta nedeljno da bi mrtve ćelije nestale sa kože stopala i da bi ona bila meka i lepa. A pritom ovaj preparat ublažava ožiljke i fleke.

Električna turpija za stopala

Tu je i jedna spravica koja potpuno menja igru.

Žuljeva možete da se rešite uz električnu turpiju za stopala, a najbolje je da je primenite pre kupke.

Jabukovo sirće za stopala

Na kraju, tu je i jedan trik za neprijatan miris i tvrdu kožu.

Možete da uronite noge u jabukovo sirće da biste revitalizovali umorna stopala i rešili se žuljeva i neprijatnog mrisa.

Kako se dani skraćuju, možete početi da osećate posledice manjka prirodne sunčeve svetlosti. Vitamin D, često nazivan i „vitamin sunca“, jedan je od prvih nutrijenata koji strada, jer naše telo zavisi od sunčeve svetlosti kako bi ga proizvelo. Nizak nivo vitamina D može da vas učini umornim, da utiče na raspoloženje i oslabi imunitet.

Ipak, postoji nekoliko stvari koje možete učiniti da nadoknadite ovaj manjak. Uz pravi izbor namirnica i malo znanja, moguće je povećati unos vitamina D i ostati energičan i dobro raspoložen tokom mračnijih meseci.

Jedite više masne ribe

„Nažalost, dovoljno vitamina D je prilično teško uneti samo putem hrane“, kaže nutricionistkinja Rejčel Gargano. Ali kako dani postaju kraći, možete prilagoditi ishranu i izvući maksimum. Uključivanje različitih vrsta masne ribe u nedeljni jelovnik pomaže da redovno zadovoljite potrebe za ovim vitaminom.

„Masna riba, kao što su losos i skuša, najbolji su izvor vitamina D, jedna porcija od 85 g može da obezbedi i do 100% dnevnih potreba“, objašnjava Gargano. Na primer, jedna porcija lososa sadrži 570 internacionalnih jedinica (IU), odnosno 71% preporučene dnevne vrednosti. Dobar izbor su i tuna, pastrmka, haringa i sardine.

Izađite napolje tokom dana

Naše telo ne može da proizvodi vitamin D ako sunčevi zraci dolaze kroz prozor, odeću ili ako koristimo kremu za sunčanje. Kada zahladi i počnemo da nosimo duge rukave, prirodna proizvodnja vitamina D naglo opada.

Stručnjaci preporučuju od 5 do 30 minuta boravka na suncu, dva do tri puta nedeljno, između 10 i 16 časova, bez zaštitne kreme. „Ali obavezno nanesite kremu ukoliko planirate duži boravak napolju“, savetuje Gargano. Čak i tokom zime UVA zraci prolaze kroz staklo, pa zaštita ostaje važna.

Ako nemate vremena da provodite duže napolju, i kratka šetnja tokom pauze za ručak može doprineti podizanju nivoa vitamina D. Izložite lice, ruke i podlaktice makar na kratko i kombinujte sunčeve zrake sa laganom fizičkom aktivnošću.

Dodajte pečurke

Pečurke su retka biljna namirnica koja prirodno sadrži vitamin D. „Pola šolje svežih, isečenih pečuraka može obezbediti oko polovinu dnevnih potreba, ali samo ako su gajene uz UV svetlost“, napominje Gargano. Na deklaraciji proizvoda piše da li je to slučaj.

Pečurke se lako uklapaju u obroke, možete ih sotirati i dodati na omlet, testeninu ili žitarice, ili ih ispeći zajedno sa sezonskim povrćem. Za obrok bogat vitaminom D, ispecite lososa i pečurke u istoj posudi sa malo maslinovog ulja.

Birajte obogaćene proizvode

Obogaćene namirnice mogu popuniti prazninu kada sunce, riba i pečurke nisu dovoljni. „Kravlje mleko i biljna mleka obogaćena vitaminom D obično sadrže oko 25% dnevnih potreba“, kaže Gargano. Samo proverite deklaraciju da biste bili sigurni.

Drugi obogaćeni proizvodi mogu biti:

žitarice i granola
jogurt
sok od pomorandže
proteinske pločice
margarin i namazi
sir
proteinski praškovi i zamenske šejkove

Jednostavne zamene olakšavaju unos, dodajte obogaćeno mleko u kafu, napravite smuti sa sokom od pomorandže ili skuvajte sutlijaš sa obogaćenim mlekom.

Pojedite dodatno jaje za doručak

Iako jaja nisu najbogatiji izvor vitamina D, mogu doprineti ukupnom unosu. Jedno žumance sadrži oko 6% dnevnih potreba. Neke marke dodatno obogaćuju svoja jaja, pa jedno žumance tada ima znatno više vitamina D.

Ako obično jedete jedno jaje, dodavanje još jednog može doprineti unosu ovog nutrijenta. Za dodatni efekat napravite kajganu sa obogaćenim sirom i mlekom, a uz nju popijte čašu obogaćenog soka od pomorandže. Tako ćete u jednom obroku uneti više izvora vitamina D, poboljšati energiju i raspoloženje.

Leptirić na veš mašini je izgleda oznaka koja zbunjuje mnoge.

Mašine za pranje veša imaju različite funkcije, ali mnogi od nas većinu njih čak i ne koriste. I ne samo to, već mnogi ne znaju ni čemu koja služi.

Ikonica “leptirića” na mašini zbunila je jednu korisnicu Tvitera, pa je zamolila da joj u komentarima objasne čemu služi.

“Šta znači leptirić na veš mašini?”, napisala je i dobila mnoštvo komentara, piše City magazine.

Među brojnim šaljivim odgovorima koji su ovu ikonicu na mašini objasnili “leptirićima u stomaku”, javili su se i oni koji zaista znaju njenu svrhu, a to je program za pranje delikatnog/osetljivog rublja (svila, saten, zavese…)

Program “leptir” nije za baš zaprljane stvari jer traje vrlo kratko (što zavisi od proizvođača do proizvođača). On služi samo za omekšavanje mlakom vodom i ima minimalnu centrifugu, a savršen je kad treba samo malo da properete nekoliko krpica.

U tekstu doc. dr Petra Ristića, endokrinologa, saznajte šta se dešava u organizmu, koji su simptomi i kako se insulinska rezistencija povezuje sa gojaznošću, dijabetesom tip 2 i bolestima srca.

Insulinska rezistencija – simptomi, lečenje, ishrana

Insulinska rezistencija predstavlja stanje organizma u kome uobičajena koncentracija insulina nije dovoljna za ostvarivanje efekata na tkiva. Tkiva u kojima insulin ostvaruje efekte slabije prenose signal koji insulin daje ćelijama, a koji povećava ili smanjuje aktivnost određenih gena, piše Stetoskop.info.

Efekat insulina na organizam

Ključni efekti insulina su preuzimanje glukoze nakon obroka u tkiva pre svega skeletne mišiće, sprečavanje prekomernog stvaranja glukoze u jetri, sinteza depoa glukoze u jetri i mišićima i usmeravanje preostalih energetskih materija u ćelije masnog tkiva. Ovo je naravno samo deo efekata koje insulin ostvaruje u organizmu.

Skeletni mišići slabijim preuzimanjem glukoze iz krvi pod dejstvom insulina dovode do dužeg zadržavanja povišene koncentracije glukoze u krvi što stimuliše dodatno stvaranje insulina u beta ćelijama endokrinog pankresa i podstiče stanje povećanog insulina u krvi.

Ovome doprinosi fizička neaktivnost i posledično povećanje koncentracije masnoća u ćelijama mišića.

Insulinska rezistencija smanjuje sposobnost organizma da obuzda odnosno kontroliše stvaranje glukoze u jetri pa koncentracija glukoze raste a ovo izaziva još veće stvaranje insulina.

Dakle insulinska rezistencija u tkivima uzrokuje povećanu koncentraciju insulina u krvi. Ovo je značajno obzirom da insulin kao hormon koji služi između ostalog da omogući deponovanje energije sprečava potrošnju masti iz adipocita (ćelija koje čuvaju višak masti). Zato osobe sa povišenim insulinom otežano troše masne naslage i u većoj meri zavise od energije koju su uneli obrokom.

Pacijenti sa insulinskom rezistencijom se žale da su stalno gladni, da iako manje jedu ne gube u telesnoj masi već naprotiv ona raste.

Ovo se dešava zato što povišen insulin usmerava energiju u ćelije masnog tkiva, a da pritom ne dozvoljava da se ona nakon deponovanja troši.

Insulin je služio našim davnašnjim precima da sačuvaju što više energije u vreme obilja kako bi u vreme gladovanja (kada insulin pada) mogli da prežive koristeći rezerve masti.

Danas se hrana unosi često i u većoj količini od neophodne što svaki put aktivira beta ćelije pankreasa da stvaraju sve više insulina kako bi se održala normalna koncentracija glukoze u krvi, a viškovi energije sačuvali kao glikogen u jetri i mišićima i kao masnoće u ćelijama masnog tkiva.

Visok insulin podstiče gojaznost, krutost krvnih sudova i povišeni krvni pritisak, a ako stanje insulinske rezistencije traje dugo ćelije koje stvaraju insulin posustaju od prevelikog rada. Posustaju prvo u svojoj sposobnosti da odgovore zahtevu organizma za više insulina, a zatim i odumiru. Ovako nastaje šećerna bolest tip 2.

Svako od navedenih stanja, a posebno ako su ispoljeni zajedno, što je i najčešći slučaj, povećava oboljevanje srca i krvnih sudova uključujući moždanu cirkulaciju, bolesti bubrega, ali i pojavu malignih bolesti.

Kako se dijagnostikuje insulinska rezistencija?

Insulinsku rezistenciju otkrivamo kada uporedimo vrednost glukoze i insulina u krvi našte.

Što je njihov proizvod veći od predviđene vrednosti veća je insulinska rezistencija. Ovo znači da je potrebno više insulina za održavanje te vrednosti glukoze.

Zatim, može se raditi opterećenje organizma glukozom tako što se pacijentu da da ujutro našte popije rastvor 75 grama glukoze i prati reakcija organizma.

Rane faze insulinske rezistencije karakteriše veliki porast insulina na ovakvu stimulaciju, a kada 3 do 5 sati nakon unosa ovog rastvora dođe do pada glikemije ispod 4mmol/l prepoznajemo takozvanu stimulativnu hipoglikemiju i znamo da je funkcija beta ćelija poremećena, da hiperinsulinemija predugo traje što je predznak dolazeće šećerne bolesti tip 2.

Petočasovni OGTT sa određivanjem glikemija i insulinemija startno i na svaki sat vremena do kraja testa je „zlatni standard“ za dijagnostiku poremećaja glikoregulacije i postojanje insulinske rezistencije. Dužina testa omogućava adekvatno sagledavanje krive glukoze i insulina i neuporedivo je informativniji od nažalost popularnog dvočasovnog testa.

Kada se nekome prepozna insulinska rezistencija potrebno je da se utvrdi stepen oštećenja funkcije beta ćelija pankreasa kako bi se prepoznala stanja predijabetesa ili dijabetesa tip 2, što zahteva specifično lečenje.

Utvrđuje se i eventualno prisutvo arterijske hipertenzije, ishemijske bolesti srca i poremećaj sinteze lipoproteina kao i potreba za lečenjem ovih poremećaja.

Lečenje insulinske rezistencije

Za lečenje insulinske rezistencije se mogu koristiti preparati poput metformina i pioglitazona zavisno od procene lekara. Pre i pored lekova potrebna je promena načina ishrane i fizičke aktivnosti.

U osnovi želimo da sprečimo stimulaciju beta ćelija da stvaraju insulin, redukujemo telesnu masu i povećamo osetljivost tkiva na insulin.

Smanjen unos hrane do nivoa potrebnog za održavanje metaboličkih potreba je način da se smanji stimulacija beta ćelija ali više od same količine energetskih materija važan je njihov tip i način kako se unose. Potrebno je koristiti one namirnice koje manje stimulišu aktivnost beta ćelija pankreasa.

Danas su pomoću interneta lako dostupni spiskovi namirnica uz naznaku njihovog glikemijskog i insulinemijskog indeksa. Ovi indeksi pokazuju koliko svaka od namirnica povećava glikemiju i insulin nakon unosa.

Poželjan je povećan unos hrane sa niskim indeksima i preporučujemo maksimalno izbegavanje namirnica koje brzo i značajno povećavaju glukozu i/ili insulin. Pored pomenutih indeksa važno je voditi računa i o ukupnoj količini energetskih materija koja se unose porcijom.

Potrebno je izbegavati šećere, hranu bogatu skrobom i proizvode od brašna. Ovde se spisak ne završava i za svako ko želi da ishranom utiče na stepen insulinske rezistencije mora pažljivo da analizira svoje dijetetske izbore.

Nisu sve ukusne namirnice opasne, spiskovi kriju i prijatna iznenađenja.

Sledeći korak je učestalost obroka. Insulin će se sniziti ukoliko postoji dovoljan razmak između obroka. Koncentracija insulina sporije pada nakon obroka u insulinskoj rezistenciji. U gladovanju se snižava insulin što uklanja barijeru da se koriste rezerve energije iz masnih ćelija. Iz ovog razloga se savetuje izbegavanje međuobroka kod lečenja insulinske rezistencije.

Pojačana reaktivnost beta ćelija i prenaglašeni skokovi insulina na stimulaciju su karakteristični za početne stadijume poremećaja glikoregulacije. Što ređe podstičemo pankreas na stvaranje insulina lakše će se trošiti masne naslage. Na sreću prvo se troše one najopasnije nakupljene u tkivima, jetri i unutar trbušne maramice.

Pravilna ishrana u insulinskoj rezistenciji

Pravilna ishrana podrazumeva unos dovoljne količine kvalitetnih aminokiselina, masnih kiselina, vlakana, minerala i vitamina.

Povrće je osnov zdrave ishrane a sve ostalo doprinosi raznovrsnosti.

Pažljiv unos kvalitetnih masti je bolji izvor energije od skrobnih ugljenih hidrata i šećera, omogućava duži period sitosti i ne podstiče stvaranje insulina.

Važno: sa mastima je lako prekoračiti kalorijski unos pa je oprez neophodan kako se umesto manje stimulacije beta ćelija ne bi dobilo preoptrećenje jetre i mišića mastima i posledično pogoršanje insulinske rezistencije.

Između obroka nije poželjno unositi sokove, sladolede, mlečne proizvode ili bilo šta što bi moglo izazvati novi skok insulina.

Problem funkcije beta ćelija u insulinskoj rezistenciji je što previše i prečesto rade, zato dijetetski pristup koji omogućava više odmora i oporavka ovim ćelijama obezbeđuje na duže staze njihovo bolje funkcionisanje. Previše rada i premalo odmora vode prvo gubitku kvaliteta a zatim i sposobnosti.

Smanjenjem gojaznosti smanjuje se insulinska rezistencija između ostalog i u samim masnim ćelijama (adipociti). Kada prerastu određenu veličinu adipociti pojačano stvaraju citokine koji podstiču inuslinsku rezistenciju i inflamaciju. Ove ćelije stvaraju stotine različitih supstanci koje u svojoj okolini i udaljenim tkivima regulišu metabolizam.

Smanjenjem insulinske rezistencije u masnom tkivu smanjuju se tihi upalni procesi u organizmu i značajno unapređuje zdravlje

Insulinska rezistencija i fizička aktivnost: kako da šećeri iz hrane završe u mišićima?
Da bi glukoza nakon obroka mogla da se usmeri tamo gde je za metabolizam najbolje – u mišiće potrebno je smanjiti depoe glikogena u mišićima fizičkom aktivnošću jer se ovi depoi ne mogu smanjiti na drugi način.

Vrsta rekreacije zavisi od fizičke spreme i interesovanja ali je neophodna jer se sa trošenjem rezervi glukoze u mišićima (glikogena) omogućava potrošnja nakupljenih masnoća u ćelijama a time se podstiče osetljivost tkiva na dejstvo insulina.

Za lečenje insulinske rezistencije je neophodna kontrola lekara specijaliste kako bi se na vreme uočile sve relevantne činjenice u lečenju ovog složenog sindroma.

Više od drugih na insulinsku rezistenciju treba da misle:
Gojazne osobe pogotovu sa abdominalnim tipom gojaznosti
Osobe sa srodnicima obolelim od dijabetesa tip 2
Pacijenti sa arterijskom hipertenzijom ili ishemijskom bolesti srca
Pacijenti sa učestalom pojavom kardiovaskularnih oboljenja u porodici
Pacijenti koji su imali nižu telesnu masu na rođenju
Dame koje su rađale decu veće telesne mase, koje su imale gestacijski dijabetes ili imaju dijagnozu policističnog ovarijalnog sindroma
U slučaju poremećaja inače redovnog ciklusa u kasnoj trećoj ili tokom četvrte decenije
Nova pojava akni u istoj dobi često može biti prvi znak razvoja insulinske rezistencije.
Simptomi hipoglikemije ( drhtanje, glad, preznojavanje , uznemirenost) 3-4 sata iza obroka bogatog ugljenim hidratima koji se povlače nakon novog obroka sa velikom verovatnoćom mogu ukazivati na postojanje hiperinsulinemije i poremećaj regulacije glukoze.

Novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (u javnosti poznat kao zakon o legalizaciji) daje građanima priliku da budu registrovani kao vlasnici objekata u kojima žive ili rade, i stavlja tačku na nelegalnu gradnju, piše na sajtu Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) uz boršuru kako izgleda postupak prijave.

Navodi se da će odluke o evidentiranju donositi Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, a cela procedura sprovodiće se isključivo onlajn, preko nove digitalne platforme, uz podršku lokalnih samouprava i RGZ-a.

Građani neće morati da pribavljaju dokumentaciju sami, već će Agencija pribavljati sve dostupne podatke iz javnih evidencija - piše danas.rs.

RGZ objašnjava da će se svi objekti evidentirati, a da će se odlučivati samo o vlasništvu, uz zabeležbu.

Budući nezakonito podignuti objekti biće ili uklonjeni ili upisani na Republiku Srbiju.

Zakon je juče usvojen u Vladi Srbije, a prema rečima zvaničnika očekuje se da će u Narodnoj skupštini biti usvojen do kraja oktobra.

Šta se podnosi uz prijavu?

– JMBG lica koje podnosi prijavu
– Broj katastarske parcele ili adresa
– Podaci o objektu
– Dokazi o objektu
– Dokazi o pravu na zemljištu ili objektu
– Izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dokazi tačni.

Kako upisati objekat?

Da bi se nepokretnost upisala, potrebno je prijaviti objekta putem digitalne platforme koju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, uz podršku RGZ-a.

Platfoma će ukrštati podatke iz prijave sa podacima o objektima i vlasnicima iz javnih evidencija da bi se utvrdili nosioci prava svojine.

Koliko košta upis?

Ako je investitor dostupan on podnosi prijavu za evidentiranje zgrade i snosi troškove naknade, a ne vlasnici stanova.

Ako investitor nije dostupan svaki stanar ili zainteresovano lice može podneti prijavu za evidentiranje zgrade, a nakon tog vlasnik podnosi prijavu za stan i plaća samo fiksnu naknadu u visini od 100 do 1000 evra.

Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.