Sombor.info

Fiat 126 ne pravi se već 25 godina. Danas bi bio mikroautomobil za gradske uslove vožnje, ali u mnogim zemljama istočne Evrope ovaj model, dugačak tek nešto više od 3 metra, godinama je korišćen kao pravo porodično putničko vozilo.

Fiat je u svojoj istoriji imao nekoliko veoma uspešnih malih modela automobila (kao što su originalni Fiat 500 i Fiat 600), a čak i danas njegovi modeli Panda i 500 vladaju evropskim automobilskim "A" segmentom - piše B92.

Iako je formalno predstavljao naslednika legendarnog Fiata 500, "kockasti " dizajn 126-ice označio je raskid da zaobljenim linijama prethodnika. U Italiji, Fiat 126 se proizvodio relativno kratko, od 1972. do 1980, ali je pravi bum napravio u zemljama nekadašnjeg Istočnog bloka (pa i u bivšoj Jugoslaviji, gde je bio poznatiji kao "peglica"), zahvaljujući tome što se po licenci izrađivao u Poljskoj (1973-2000).

Uprkos malim dimenzijama (automobil je dugačak tek 3,05 m, dok međuosovinsko rastojanje iznosi svega 1,84 m), Poljski Fiat 126p bio je veoma popularan u istočnoj Evropi, zbog svoje niske cene i jednostavne konstrukcije.

Za pogon je u početku korišćen dvocilindarski motor sa vazdušnim hlađenjem, zapremine 594 ccm, koji je razvijao 23 ks (17 kW). Kasnije je zapremina povećana na 652 ccm - snaga je ostala ista, ali je maksimalni obrtni moment porastao sa 39 na 43 Nm.

Motor se nalazio pozadi, neposredno iza zadnjih sedišta, a pristupalo mu se kroz mali poklopac. Automobil je unapređen 1987. (kada je dobio dodatak Bis u nazivu), ugradnjom motora sa vodenim hlađenjem zapremine 704 ccm i snage 26 ks (19 kW), a osim manjih stilskih intervencija, 126-ica je dobila i treća vrata, tako da je, osim u prednjem delu, kupcima na rspolaganju bio i mali prtljažni prostor pozadi, iznad motora.

Iako je osnovna koncepcija automobila do kraja proizvodnje ostala ista, tokom nepune tri decenije proizvodnje Fiat 126p pretrpeo je brojna tehnička poboljšanja. Unapređene su kočnice, sistem paljenja motora, a poboljšana je i svetlosna signalizacija uvođenjem zadnih svetala za maglu i kretanje u rikverc.

U Jugoslaviji, kada je izašla, "Peglica" je bila najjeftiniji novi automobil. Do 22. septembra 2000. godine, kada je najzad okončana proizvodnja 126-ice, sa fabričkih traka u Poljskoj sišlo je čak 3.318.674 vozila, dok je u Italiji za osam godina izrađeno 1.352.912 automobila.

Za sva domaćinstva koja papirni račun za električnu energiju zamene elektronskim i plate ga do 20. u mesecu, Elektroprivreda Srbije (EPS) od računa za oktobar omogućava popust od sedam odsto.

Kako se ističe u saopštenju EPS-a, prvi korak je da kupci izaberu elektronsku dostavu računa. To mogu da urade na portalu i aplikaciji "EPS Uvid u račun", na šalterima u poslovnicama EPS ili popunjavanjem zahteva koji se nalazi na sajtu www.eps.rs.

Procedura za izbor e-računa je jednostavna i prednost je što kupci dobijaju račun na mejl adresu. Tako štede papir i svoje vreme i nema više čekanja poštara, a ujedno daju svoj doprinos očuvanju životne sredine. Naredni korak je da izmire svoj račun do 20. u mesecu i ostvaruju popust od sedam odsto - piše B92.

Elektronski račun EPS već koristi oko 300.000 građana i oni ako žele da ostvare popust od sedam odsto treba samo da plaćaju svoje račune do 20. u mesecu.

Osim toga, od računa za oktobar omogućen je i popust od šest odsto za domaćinstva koja sama očitaju stanje na brojilu, pošalju podatke EDS i plate račun do 20. u mesecu.

Takođe, i dalje je moguć stari popust od pet odsto za one koji račun izmire do 28. u mesecu.

Važno je da građani znaju da domaćinstvo može da ostvari samo jedan popust i sami odlučuju koji će od ponuđenih iskoristiti.

Od juče, 1. oktobra, domaćinstva i mali kupci utrošenu električnu energiju plaćaće skuplje – u proseku za 6,6 odsto.

Takođe, od danas će potrošači brže ulaziti u takozvanu „crvenu zonu“ potrošnje – čim pređu 1.200 kWh na mesečnom nivou, čime im se automatski kilovat sati obračunavaju po znatno višim cenama. Granica između ove dve zone do sada je bila na 1.600 kWh, podseća N1.

Po novom cenovniku Elektroprivrede Srbije „jeftiniji“ kilovat-sat u zelenoj zoni, koji je do sada u dvotarifnom merenju bio 2,2773 dinara, poskupljuje na – 2,4034 dinara, bez PDV, što je rast za 5,5 odsto. „Skuplja“ struja u ovoj zoni potrošnje do 350 kWh poskupljuje sa dosadašnjih 9,1092 dinara na 9,6136 dinara, bez poreza.

Podsetimo – za utrošenih do 350 kWh mesečno, kilovat-sati obračunavaju se po jednoj ceni u takozvanoj „zelenoj zoni“.

Kada se utroši više od 350 kWh a ne pređe 1.200 kWh mesečno, prelazi se u „plavu zonu“ potrošnje za koju važe drugačije, više cene – jeftiniji kilovat-sat u plavoj zoni, u dvotarifnom merenju, poskupljuje sa 3,4160 dinara na 3,6051 dinara, dok cena „skupe struje“ u ovoj zoni potrošnje raste sa 13,6638 dinara na 14,4203.

Najskuplji su kilovat-sati u takozvanoj „crvenoj zoni“ gde „jeftini“ kWh (u dvotarifnom merenju) poskupljuje sa 6,8319 dinara na 7,2102 dinara, a „skupi“ sa 27,3276 na 28,8407 dinara.

Sve cene su navedene bez PDV.

Kompletan novi cenovnik pogledajte OVDE.

Kolike su bile cene do sada pogledajte na OVOM linku.

Pomenuta granica između plave i crvene zone pomerila se sa dosadašnjih 1.600 kWh na 1.200 kWh, što znači da će potrošači koji mesečno troše mnogo električne energije brže ulaziti u zonu gde su kilovat-sati duplo skuplji (umesto „plavih“ 3,4 dinara – plaćaće „crvenih“ 6,8 dinara po nižoj tarifi „jeftine struje“).

„Spuštanje granice između crvene i plave zone sa 1.600 na 1.200 kWh uzrokovaće rast prosečne cena za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje maksimalno do 1,9 odsto. Međutim, ova korekcija će imati uticaja samo na račune potrošača koji troše više od 1.200 kWh, kojih u ukupnom broju potrošača ima oko 1% od aprila do oktobra, oko 3% tokom februara, marta i novembra, a tokom decembra i januara oko 7%“, objavio je nedavno EPS.

Podsetimo, na zahtev Elektroprivrede Srbije Savet Agencije za energetiku Republike Srbije je na sednici održanoj 28. avgusta 2025. godine dao saglasnost na odluku o ceni električne energije za garantovano snabdevanje koje će se primenjivati počev od 1. oktobra 2025. godine.

Srbija se, inače, u dokumentu koji je tokom jula objavio Međunarodni monetarni fond, obavezala da poveća cenu struje „za najmanje sedam odsto od 1. oktobra 2025. godine“.

Hleb često ima lošu reputaciju, ali to ne mora uvek da bude slučaj. Iako spada u ugljene hidrate, on i dalje može biti deo uravnotežene ishrane – pod uslovom da se bira odgovarajuća vrsta. S obzirom na veliki broj opcija koje su danas dostupne, ključno pitanje je: kako prepoznati onaj koji je najbolji za vaše zdravlje? Da bi pomogli u toj dilemi, troje registrovanih dijetetičara podelilo je svoje savete sa Health.com.

Šta hleb čini zdravim?

Prema rečima stručnjaka, hleb se smatra zdravim ako ispunjava nekoliko ključnih zahteva. Pre svega, trebalo bi da bude bogat vitaminima i mineralima koji doprinose opštem zdravlju. Takođe je važno imati dovoljnu količinu dijetetskih vlakana, koja pomažu varenju i pomažu da duže ostanete siti, piše Index.hr.

„Za razliku od belog hleba, integralni hleb zadržava sve delove zrna. To znači da vašem telu daje sve koristi koje zrno prirodno pruža“, objašnjava Lena Bil iz Akademije za ishranu i dijetetiku.

Zašto je proklijali hleb još bolji?

Registrovana dijetetičarka Grejs Deroča posebno ističe proklijali integralni hleb. Ovo je hleb napravljen od zrna koja su proklijala, što povećava njihovu hranljivu vrednost.

„Klijanje poboljšava svarljivost, povećava sadržaj proteina i pomaže u boljoj apsorpciji hranljivih materija poput vitamina B i gvožđa“, kaže Deroča.

Ona dodaje da proklijali hleb takođe može imati blaži efekat na nivo šećera u krvi, što je korisno za ljude koji paze na glikemijski indeks hrane. Nutricionistkinja Samanta Kaseti se slaže, napominjući da klijanje čini hleb lakšim za varenje i dodatno povećava hranljivu vrednost hleba.

Dakle, ako tražite najzdraviji hleb, stručnjaci preporučuju da izaberete hleb od 100% celog zrna, a ako imate priliku, odlučite se za proklijali integralni hleb. Hranljiviji je, lakše se vari i može imati bolji efekat na nivo šećera u krvi.

Uravnotežena ishrana ne znači izbacivanje hleba, već izbor prave vrste.

Lekarka opšte prakse dr Širin, poznatija na društvenim mrežama kao Doctor Shireen, podelila je jednostavan savet za borbu protiv prehlade i gripa.

Metodu je opisala kao „izuzetno jednostavnu“, naglašavajući da može skratiti trajanje i ublažiti simptome svake prehlade koju možemo dobiti ove zime. Istakla je da je važno reagovati brzo, već kod prvih znakova poput grebanja u grlu ili curenja nosa, prenosi Index.

„Čim primetite svrabež grla, curenje nosa, peckanje očiju – bilo šta što bi moglo ukazivati na prehladu ili kašalj – želim da uzmete dve stvari: vitamin C i cink“, objasnila je Širin u videu.

Dodala je da ti dodaci mogu biti i u obliku šumećih tableta za one kojima je teško da progutaju kapsule. „Ja lično to radim poslednjih nekoliko godina i mogu da vam kažem da zaista deluje“, naglasila je lekarka.

Pre uzimanja dodataka važno je posavetovati se s lekarom

Dr Širin naglašava da se kašalj ili prehlada ne mogu potpuno sprečiti, ali postoje istraživanja koja pokazuju da vitamin C i cink smanjuju njihovo trajanje i jačinu simptoma. Ipak, upozorava da je pre uzimanja dodataka važno potražiti savet lekara. Na to podseća i lekar dr Karan Radž, koji objašnjava da previše kalcijuma može ometati apsorpciju gvožđa i savetuje razmak od nekoliko sati između uzimanja kalcijuma i gvožđa.

Prema podacima NHS-a, vitamin C je ključan za zaštitu ćelija, zarastanje rana i zdravlje kože, krvnih sudova, kostiju i hrskavice. Dobri izvori su pomorandže, brokoli, jagode, crna ribizla, prokelj, paprika i krompir. Odraslima je potrebno oko 40 miligrama vitamina C dnevno, a kako ga telo ne može skladištiti, potrebno ga je unositi svakog dana.

Cink pomaže u stvaranju novih ćelija i enzima i može se pronaći u mesu, školjkama, mlečnim proizvodima i žitaricama. Preporučena dnevna količina je 9,5 miligrama za muškarce i 7 miligrama za žene, a NHS savetuje da se ne uzima više od 25 miligrama dodataka dnevno bez preporuke lekara.

Udruženje ljubitelja prirode „Franc Špajzer“ iz Apatina poziva sve zainteresovane da se pridruže događaju naziva “Noć slepih miševa”. Ova edukativna avantura zakazana je za subotu, 4. Oktobar, sa početkom u 16 sati, u OŠ “Žarko Zrenjanin”.

“Pridružite nam se na jedinstvenoj manifestaciji „Noć slepih miševa u Apatinu“, koju organizujemo uz podršku Prirodnjačkog muzeja iz Beograda! Gost predavač biće biolog i kustos muzeja Jovan Kokotović, stručnjak za slepe miševe. On će nas voditi kroz svet ovih fascinantnih stvorenja – razbićemo mitove, učiti o njihovoj ulozi u prirodi i otkriti zašto su naši saveznici”, izjavili su u Udruženju ljubitelja prirode „Franc Špajzer“.

Otvaranje izložbe dečjih likovnih radova u školi zakazano je za 16 sati, a nakon toga, ako vreme dozvoli, prisutni se sele u prostorije Udruženja „Franc Špajzer“ i crkvu u Žarka Zrenjanina 14, gde ih očekuje praktični deo edukacije, koji podrazumeva traženje slepih miševa detektorom, a ako vremenski uslovi dozvole, organizatori će postaviti i mrežu - piše Radio Apatin.

“Zašto je važno da dođete? Naučićete zašto su slepi miševi ključni za zdrav ekosistem. Razbićemo strahove i predrasude. Deca će se upoznati sa naukom na zabavan i interaktivan način. Ponesite osmeh, radoznalost i telefon – biće prilike za sjajne fotke! Vidimo se u Apatinu. Neka ova noć bude puna znanja, prirode i šišmišaste zabave”, poručuju u Udruženju ljubitelja prirode „Franc Špajzer“.

Ovaj događaj besplatan je za sve posetioce.

Zbog održavanja stručnog seminara za bibliotekare, Gradska biblioteka Karlo Bijelicki u Somboru i ogranci, u petak, 10. oktobra, neće raditi sa korisnicima.

Seniorski kup Srbije u rvanju održan je proteklog vikenda u Zrenjaninu, uz učešće 111 takmičara iz 24 kluba. Prema očekivanju, najuspešnija ekipa bila je domaćina Proletera, ali pravo iznenađenje pripredili su somborski „Sokoli“ plasmanom na drugo mesto. Tome su ponajviše doprineli Luka Zelić, jedan od najmlađih takmičara, osvajanjem prvog mesta u kategoriji do 67 kg.

Za nijansu slabiji bio je Simo Jovišić, drugoplasirani u kategoriji do 77 kg. Ukupnom rezultatu doprineli su Mihajlo Šnajderbek kao četvri, Marko Fratrić, Stefan Grba i Nikola Nikić plasmanom na peta mesta u svojim kategorijama. Ovim su završena ovogodišnja takmičenja za Kup u svih šest uzrasnih kategorija – navodi se u saopštenju somborskog kluba. Soko je bio pobednik u konkureniciji starijih pionira i kadeta, drugi kod seniora, a treći kod mlađih seniora - piše somborsport.org.

Na svojoj zvaničnoj stranici, Grad Sombor objavio je Javni konkurs za dodelu stipendija u školskoj 2025/26. godini. Ove godine, biće dodeljeno ukupno 35 stipendija za studente akademskih i strukovnih studija, kao i redovne studente sa hendikepom sa teritorije lokalne samouprave.

Pravo na dodelu gradske stipendije ostvaruje se za jednu školsku godinu i isplaćuje se u deset jednakih mesečnih rata u iznosu od 15.000 dinara, a Konkurs je otvoren do 1. decembra.

Se dodatne informacije u vezi sa uslovima, kao i prijavni obrazac dostupni su OVDE.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 2. oktobar