Sombor.info

Dijareja je česta pojava kod dece i najčešće je posledica infekcije digestivnog trakta.

U uzrastu do dve godine najčešći uzročnici infekcije digestivnog trakta su virusi, a značajno ređe bakterije.

Od virusa, Rota virus je na prvom mestu uzročnika, a pored njega mogu biti i drugi, poput Adeno, Noro i Astro virusa, piše za Stetoskop dr Nataša Dragutinović, specijalista pedijatrije i gastroenterolog.

Simptomi bolesti uglavnom počinju sa povraćanjem i povišenom temperaturom, a vrlo brzo se razvija i dijareja. Uporno povraćanje, dijareja i nemogućnost da dete pojede mogu usloviti dehidraciju i elektrolitne poremećaje.

Osnovne smernice lečenja akutnog enterokolitisa

Pravilna rehidracija
Nastaviti podoje ukoliko odojče sisa.

Pojenje elektrolitnim rastvorima (ORS): Pojenje elektrolitnim rastvorima najprirodniji je i najbolji put rehidracije deteta. Na ovaj način nadoknadiće se i izgubljena tečnost i elektroliti.

Elektrolitne rastvore treba davati polako (jedan do dva gutljaja na nekoliko minuta). Veći unos bilo koje tečnosti (dete će sigurno hteti, jer je žedno) može provocirati dodatno povraćanje. Budite pored deteta i kontrolišite unos tečnosti.
Ne pojiti dete isključivo vodom i/ili čajevima. Na taj način nadoknađujete samo vodu, ne i elektrolite, što može dodatno pogoršati već postojeći elektrolitni disbalans.
Izbegavajte gazirane napitke, voćne sokove i pića bogata šećerom - mogu pogoršati dijareju.

Probiotici

Probiotici mogu pomoći u obnovi crevne flore i ubrzati oporavak. Nemojte očekivati da će probiotik odmah obustaviti dijareju. Studije su pokazale da davanje probiotika može skratiti prirodan tok bolesti za jedan dan.

Diosmectit

Preparati na bazi Diosmectita imaju za cilj da u digestivnom traktu vežu patogene (viruse i bakterije) i njihove toksine i obezbede njihovu bržu eliminaciju iz creva.

Takođe, smanjuju zapaljenski proces i obezbeđuju bolju fizičku zaštitu sluznice od oštećenja. Studije su pokazale da značajno skraćuju trajanje i intenzitet dijareje.

Pravilna ishrana

Unos hrane ćemo započeti oko 3-4 sata nakon prestanka povraćanja.
Savetujemo da dete uzima češće, ali manje obroke.
Od hrane davati lako svarljivu hranu: hleb, dvopek, jogurt, bareni krompir, pirinač, piletinu, belu ribu.
Ne davati teško svarljivu, začinjenu hranu, masnu i hranu sa koncentrovanim šećerima, jer će pogoršati dijareju.

Kada je neophodno odmah potražiti pomoć lekara?

Dete ima manje od 6 meseci
Nemogućnost pojenja deteta (svaki oralni unos izaziva povraćanje)
Prisustvo krvi u povraćenom sadržaju
U stolici se pojavljuje krv i/ili sluz

Dete prikazuje znake teške dehidratacije:
- Značajno smanjeno mokrenje ili ne mokri

- Dete je bledo, halonirano, suvih usnica i jezika

- Promena stanja svesti: razdražljivo, pospano, letargično

- Hladna i/ili cijanotična periferija (hladne šake i stopala)

- Ubrzano disanje i ubrzan puls

- Uvučena fontanela kod beba

Ključne stvari koje bi treba imati na umu

Mala deca i bebe imaju najveći rizik od teške dehidracije.
Blaga dehidracija se može lečiti kod kuće davanjem tečnosti za oralnu rehidrataciju. Nemojte davati napitke sa visokim sadržajem šećera.
Ako vaše dete pokazuje znake teške dehidratacije, potražite pomoć pedijatra.
Ukoliko dijareja traje duže od 14 dana, tada je u pitanju hronična dijareja i ona zahteva pomoć dečjeg gastroenterologa.

Poruka

„Dijareja je ozbiljno stanje koje zahteva pažljivo praćenje i pravovremeno lečenje, posebno kod malih beba i dece. Ukoliko simptomi potraju ili se stanje pogorša, važno je potražiti stručnu pomoć”, poručuje dr Dragutinović.

Merenje stvarnih emocionalnih i intelektualnih sposobnosti pasa je veoma izazovno, posebno kada se uporede sa ljudima.

Mnogi vlasnici pasa veruju da su njihovi ljubimci izuzetno pametni. Ali dok psi mogu biti iznenađujuće pronicljivi, ponekad smo skloni da im pripišemo ljudske osobine koje možda nemaju. To se naziva antropomorfizacija. Upravo zato često precenjujemo njihov stvarni nivo inteligencije, piše Psychology Today.

Mnogi ljudi veruju da njihovi psi pokazuju empatiju, ljubomoru ili čak namerno pokušavaju nešto da sakriju. Iako takve tvrdnje zvuče slatko i često se zasnivaju na iskustvu, teško ih je naučno potvrditi. Merenje stvarnih emocionalnih i intelektualnih sposobnosti pasa je veoma izazovno, posebno kada se uporede sa ljudima, prenosi Index.hr.

Šta nauka kaže o psima?

Istraživanje objavljeno u časopisu Scientific American fokusiralo se posebno na izuzetno inteligentne rase, kao što su border koliji. Naučnici su otkrili da mnogi psi mogu razviti određeni „rečnik“ – prepoznaju osnovne komande, svoje ime, kao i pojmove kao što su „šetnja“, „večera“ ili „igračka“.

U jednom zanimljivom eksperimentu, istraživači su testirali deset specijalno dresiranih pasa. Cilj je bio da se otkrije da li psi mogu da razumeju ne samo naziv, već i funkciju predmeta.

Učili su da razlikuju dve grupe igračaka: one za vučenje (kao što je konopac) i one za donošenje (kao što je lopta). Reči „povuci“ i „baci“ bile su povezane sa ovim igračkama.

Psi koji razumeju funkciju predmeta

Nakon četiri nedelje treninga, psima su date potpuno nove igračke koje su imale istu funkciju kao i one iz treninga. Kada im je rečeno da donesu „povuci“ ili „baci“, u dve trećine slučajeva su birali ispravnu igračku, iako je ranije nisu videli.

Ovo je pokazalo da mogu da povežu reč sa funkcijom predmeta, sposobnost koju deca razvijaju oko 14 meseci starosti.

Iskustvo iz stvarnog života

Ali kako psi reaguju u stvarnim, nepredvidivim situacijama? Autor članka je podelio svoju priču sa svojim zlatnim retriverom Hanterom i mačkom Hankom.

Jedne večeri, autor je slučajno ostavio mačku napolju. Ubrzo je primetio da se pas ponaša neobično. Stalno je trčao unutra-nazad, kružeći oko kuće i gledajući svog vlasnika, kao da pokušava nešto da kaže.

Autor je pratio Hantera do strane dvorišta, gde je video mačka Hanka kako sedi na grani drveta, okružen kojotom.

Pas ga je očigledno doveo do tačnog mesta gde se mačka skrivala. Vlasnik je uspeo da ga spase i odvede kod veterinara, gde se oporavio od ujeda.

Da li je pas zaista znao da mu je potrebna pomoć?

Pitanje koje se postavlja je: da li je pas razumeo da je mačka u opasnosti i odlučio da potraži pomoć, ili je samo reagovao na nešto što mu je bilo neobično ili uznemirujuće?

Bez mogućnosti verbalne komunikacije, teško je sa potpunom sigurnošću proceniti nivo inteligencije kod životinja. Ali jedno je sigurno, njihova odanost, instinkt i sposobnost posmatranja često prevazilaze naša očekivanja.

Građani Sombora sproveli su anketu o izgradnji marine u Bezdanu, planirane u sklopu projekta „Expo 2027“. Projekat bi trebalo da se realizuje u blizini specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, „dok bi sama marina i njena zagađenja u potpunosti upropastila naš Veliki bački kanal“, navode građani iz inicijative Sombor u blokadi. Oni pokazuju nepoverenje građana u gradske i državne institucije, izraženu zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu i pretežno negativan stav prema projektu.

Anketa je bila aktivna od 21. do 27. septembra i u njoj je učestvovalo 545 ispitanika. Prema statističkim pravilima, ovakav uzorak dovoljan je da reprezentuje mišljenje oko 90.000 građana opštine Sombor i obezbeđuje statističku pouzdanost rezultata - piše Mašina.rs.

Izgradnja marine, planirane za 120 plovila, procenjena je na 400 miliona dinara i biće u potpunosti finansirana iz državnog budžeta. Marina će biti smeštena na 118 km dugom Velikom bačkom kanalu, koji je deo mreže kanala Dunav-Tisa-Dunav.

O upoznatosti sa projektom, 70% ispitanika je čulo za projekat, ali 83% nije znalo da se održala javna prezentacija.

Što se tiče transparentnosti, 79% smatra da gradska uprava i Ministarstvo nisu transparentni, a 65% kaže da nema nikakve informacije o projektu. Za informisanje, građani se najčešće oslanjaju na internet (59%).

Anketa takođe ukazuje na osećaj da građani nisu bili uključeni u proces odlučivanja o marini. 89% smatra da je trebalo sprovesti referendum ili neki drugi vid upita javnosti o projektu. Štaviše, kada bi bio raspisan referendum, 68% bi bilo protiv gradnje marine.

O tome ko ima najveću korist od planirane marine, 67% veruje da će od projekta imati korist samo pojedinci, dok 75% smatra da prosečan stanovnik Sombora neće imati nikakvu korist.

Ispitanici su većinski istakli zabrinutost zbog uticaja marine na životnu sredinu: 61% se protivi gradnji marine pored zaštićenog područja, čak iako bi svi standardi bili ispoštovani. Dodatnih 32% ne veruje da će propisi biti sprovedeni. Dodatno, 78% ispitanika nema poverenja da bi eventualna šteta po životnu sredinu bila brzo sanirana, a preko 80% generalno nema poverenja u projekat.

Prema nalazima ankete, ispitanici se uveliko (84%) protive ideji da opština postane deo Expo 2027 kroz ovaj projekat. Da se na kraju i izgradi marina, gotovo 80% ispitanika kaže da ne bi koristilo usluge marine.

Ispitanici su imali i priliku da napišu svoj lični komentar o projektu. Komentari se uglavnom svode na nepoverenje u lokalne i nacionalne institucije, brigu o zaštiti životne sredine i o dostupnosti informacija o projektu.

„Moje lično mišljenje je da od ovog projekta korist će videti samo pojedinci, a bojim se da će nam zagaditi kanal i neće ga nikad sanirati. Gledajući sve što renoviraju, uzimaju ogromne pare, samo ušminkavaju i ostavljaju to tako bez osvrtanja, bez obzira na posledice”, napisao je jedan ispitanik.

Druga ispitanica naglasila je zabrinutost za životnu sredinu: „Smatram da je projekat potpuno bespotreban, da neće doprineti ni građanima, ni prirodi. Zabrinuta sam za prirodu tog područja i smatram da na zaštićenom području ne sme da se izvode ovakvi projekti. Takođe, mislim da građani nisu dovoljno (ili uopšte) obavešteni o sprovođenju ovog plana.”

Građanin koji je popunio anketu u komentaru navodi propuste u procesu javne rasprave: „Saznao sam za prezentaciju projekta. Do navedenog datuma sam dostavio pisane primedbe na plan izgradnje marine. Javna rasprava se nikad nije održala, jer nisam pozvan, a ni obavešten da se održava. U međuvremenu su promenili i namenu zemljišta i ko zna šta još…”

U nedostatku transparentne i demokratske rasprave o projektu, građani su samoinicijalno sproveli ovu anketu kako bi sami procenili stavove javnosti. Time su želeli da popune prazninu u informisanju i uključe mišljenje sugrađana u proces odlučivanja, pokazujući aktivan interes za sudbinu svog grada i životne sredine.

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” u Somboru organizuje tradicionalnu književnu manifestaciju „Podunavski dan Janoša Hercega”, koja će biti održana u petak, 10. oktobra, sa početkom u 19 časova, u „Legatu Miroslava Josića Višnjića“. Centralni deo večeri biće svečano uručenje Književne nagrade „Janoš Herceg”, koja je ove godine pripala Ferencu Maku (Mák Ferencu).

U Regionalnoj privrednoj komori Zapadnobačkog upravnog okruga održan je sastanak na kojem su bili predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za energetiku Republike Srbije, kao i čelnici EPS-a i EDS-a.

Predstavnici EDS-a apostrofirali su pravilno planiranje angažovane snage, kao i troškova reaktivne energije, koji se često zanemaruju, ali mogu značajno uticati na uštede u dugoročnom periodu. Ova tema je važna za sve kompanije koje žele da optimizuju svoje troškove energije i poboljšaju ekonomsku efikasnost. Između ostalog, cilj skupa bio je da se bolje razumeju izazovi s kojima se suočavaju privredni subjekti i elektroenergetski sektor, te da se nađe zajedničko rešenje za efikasnije upravljanje energijom. Učesnici su se složili da je važno razvijati nove strategije i rešenja koja će doprineti većoj konkurentnosti domaće privrede i uštedi energije. Istaknuta je važnost razmene informacija između elektroenergetskog sektora i privrednih subjekata, te da se razmatraju načini za efikasnije upravljanje energijom u privrednim društvima - piše RTV.

Predstavnici Elektroprivrede (EPS) i Elektrodistribucije Srbije (EDS) održali su sastanak sa privrednicima zapadnobačkog okruga, na kojem su predstavljeni ključni aspekti energetske ponude i strategije. Reč je o šest modela ugovora o snabdevanju električnom energijom, kako bi komercijalni kupci mogli da odaberu rešenje prilagođeno svom proizvodnom procesu i potrošnji. Privrednici kažu da je važno pravilno planiranje angažovane snage, jer to značajno doprinosi smanjenju ukupnih troškova i unapređenju energetske efikasnosti kompanija.

"Iz prve ruke smo saznali sve potrebne informacije, otvorili su nam se novi aspekti da shvatimo ovu novu problematiku. U svakom slučaju nam je otvorilo put za pronalaženja najboljeg rešenja za uštede", rekao je Zoran Mandić iz "AF Hladnjača sistem" Apatin.

"Veoma je važna brza i prava informacija koja će nam pomoći da se organizujemo oko potrošnje i eventualnih ušteda. Veoma je važan direktan kontakt ljudi iz ministarstava, komore i ljudi iz EPS-a da nam daju prave informacije da bi nama bilo lakše", istakao je Nikola Stokuća iz "Naša familija" Sombor.

Glavno pitanje bilo je kako da komercijalni kupci prepoznaju skrivene troškove u potrošnji.

"To su pre svega neki tehnički momenti, a reč je o gubicima u distributivnoj mreži i o prekomernoj angažovanoj snazi ili angažovanoj snazi koja nije dovoljno iskorišćena i treći važan element je reaktivna energija", rekao je Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije.

Sastanak je bio prilika za konstruktivan dijalog koji će, u budućnosti, rezultirati konkretnim merama, a koje bi trebalo da pomognu u racionalizaciji potrošnje energije i poboljšanju poslovnog ambijenta u Srbiji.

Organska proizvodnja nedovoljno je zastupljena u Srbiji. Iako još uvek postoje nedoumice o tome šta je organski a šta domaći proizvod i zbog čega je organska i eko-proizvodnja važna za nas, poslednjih godina znatno se promenila svest ljudi o tome koliko je hrana bitna. Upravo ovakva proizvodnja neguje se već dvadeset godina u Somboru.

Organska proizvodnja obuhvata načine uzgoja koji se temelje na poštovanju prirodnih principa i izbegavanju štetnih hemikalija. Umesto sintetičkih đubriva i pesticida, koriste se organska đubriva, što doprinosi zaštiti životne sredine i proizvodnji zdravijih namirnica. I ove godine, u Somboru je održan Međunarodni tradicionalni festival organske i etno hrane i pića, domaće radinosti i folklora - piše RTS.

Bojana Karalić, Srednja poljoprivredno - prehrambena škola Sombor: kaže: "Danas se predstavljamo vinom, jabukovim sokom, grožđem, jabukama, paradajzom, šargarepama, svim prirodnim proizvodima koje je naša škola proizvela."

Bela Saulić, proizvođač iz Bajmoka, dodaje: "Proizvođač sam vina od višnje. Imamo naš zasad višanja, plantažu. Proizvodimo vino od višnje, liker od višnje i rakiju od višnje pravimo. Sa tim se porodično bavimo, to nam je porodični biznis. Sa tim se bavimo ja, supruga, sin i ćerka, snaja, zet i unučad, sad su već 13, 14 godina."

Timea Niradi, proizvođač iz Malog Iđoša, navodi: "Program nam je dosta raznovrstan. Imamo proizvode od konjskog mesa, od mangulice i od domaće svinje"

"Neka vam hrana bude lek, a lek hrana", poruka je koju šalje Udruženje za proizvodnju organske hrane "Eko enerdži" iz Sombora koje po, jubilarni, dvadeseti put organizuje ovaj festival. Sektor organske proizvodnje ima stabilan rast poslednjih godina, ali je Srbija još uvek ispod evropskog proseka.

Jovica Kelić, Udruženje za proizvodnju organske hrane „Eko enerdži" Sombor, objašnjava: "Situacija je zaista zabrinjavajuća. Evropska unija je planirala da do 2030. godine bude negde 25% ukupne površine proizvodnje u organskoj poljoprivredi, ali sami su priznali da to neće biti. Nedovoljno se radi na tome. U Srbiji mi imamo negde oko 22.000 hektara, a od toga oko 7.000 proizvođača. To je otprilike površine 2% od ukupne površine koja raspolaže obradivom površinom naše Republike. I to je žalosno. Moramo priznati da država podstiče to, imamo Nacionalnu asocijaciju Srbija Organika, što je nedovoljno. Ta podsticajna sredstva moraju biti garantovana, moraju sukcesivno biti ljudima isplaćena. Da imamo tu subvenciju ozbiljnu kakvu bi trebalo, naši proizvodi bi bili do 15, 20%, kao što je i u Evropi razlika u odnosu na konvencionanu proizvodnju."

Organska proizvodnja u Srbiji svakako je sve popularnija i ekonomski značajnija, a zahvaljujući potencijalima koji se, pre svega, ogledaju u usitnjenom posedu i zemljištu koje nije kontaminirano štetnim materijama, ovaj vid poljoprivrede može značajno doprineti razvoju ruralnih područja, a time i poljoprivrede uopšte.

CIKLUS u čijem središtu je nadahnuće srpskom srednjovekovnom umetnošću, koja je deo vizantijske kulture i duhovnosti, slikar Zoran Čalija, zaokružiće, posle više od 15 godina, izložbom "Vizura Eshatona", koja će svečano biti otvorena u utorak, 7. oktobra, u 19 časova u Velikoj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" u Somboru.

Ovaj autor, rođen u Skoplju 1963. godine, koji je slikarstvo završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mirjane Mihač, do sada je imao više od 20 samostalnih, i učenjstvovao na preko 50 kolektivnih izložbi - pišu Novosti.

- Inspiracija da otpočnem ovaj ciklus pre deceniju i po bila je u tome što sam dosta boravio u Metohiji, družio se sa našim ljudima u Orahovcu i Velikoj Hoči, bio opčinjen lepotom tamošnjih srpskih srednjovekovnih manastira - kaže za "Novosti" Zoran Čalija. - Istovremeno to je u meni pobudilo zapitanost nad činjenicom gde je naša savremena umetnost u odnosu na tu izuzetnu baštinu. Pokušao sam tako da kroz svoje radove oživim tu tradiciju i publiku uputim da okrene pogled ka sopstvenoj duhovnoremeno slikarstvo, smatra ovaj umetnik, razvija se na iskustvima i vrednosti umetnosti sa Zapada, zapostavljajući bogatstvo koje smo nasledili u sopstvenoj kulturi:

- Svet, posebno onaj na Zapadu ne možemo da impresioniramo onim što oni već imaju, već nečim što je naše, autentično - nastavlja Čalija. - U zrelom dobu čovek shvati da energuju treba crpiti iz svojih korena. Posle 15 godina, baveći se ovom temom, i u radovima na novoj izložbi, zadržao sam kolorit, ali sam otišao i korak dalje.

Kroz celokupan ovaj ciklus, kako tvrdi istoričarka umetnosti Slađana Dragičević Trošić, Čalija je stvorio impozantan broj radova najuže vezanih za živopise srpskih sakralnih srednjovekovnih manastira:

- Ono što je neosporno u svim delima jeste jedna duboka, emotivna potreba umetnika povratak duhovnosti i korenima i neki apel da se svi vratimo našem biću. Istovremeno duboko introspektivan, a svestan opšeg društvenog nemara za sopstvenu kulturu, Čalijin vizantijski opus dobija obrise armagedonskih razmera u potrebi da drugog uputi na tradicionalne vrednosti koje se u eri pogrešne upotrebe internetskih modela smatraju suvišnim, dosadnim, čak, pežorativnim.

Hladnoća plave i toplina zlatne

ČALIJA se služi osobitom igrom koju tvori nestalnost linije i pojavnost sfumatične atmsofere; one dalje tvore bezidentitetsku istočnohrišćansku tematiku široko poznatu i verujućem i ateisti - objašnjava Slađana Dragičević Trošić. - Univerzalnost slikanog piktograma postupkom likovnosti biva prevedena u okvire asocijativnog, gde smenjivanje zlatastih, iskričavih partija biva smirena dubokom, manasijsko plavom. U tako svečanom fonu, hladnoća plave i toplina zlatne, ojačana tu i tamo crvenim akcentom kakve srednjovekovne odežde ili insignije, nikako jedna drugu ne gase, već čine da svaka dosegne maksimum svoje izražajnosti.

Kustoskinja postavke koja će trajati do 14. novembra, ističe i da dela ovog autora odišu istim mirom i dostojanstvenošću koje osetimo pri poseti svetim mestima, koja su ga inspirisala:

- Za Čalijin opus od izuzetne važnosti je jedna vrlina: iskrenost. Umetnik insistira na minimumu detalja, svedenoj paleti i pročišćenom prostoru kako ne bi narušio čistotu najtananije emotivne vibracije koje inače pokreću njegov stvaralački mehanizam, i gde se ovozemaljsko oplemenjuje nebeskim - zaključuje Slađana Dragičević Trošić.

Planirana isključenja struje u Stanišiću i Riđici za utorak, 7. oktobar

Stanišić

09:00 - 14:00
Ulice: Oslobođenja 207-221, 198-212, Bledska, Skadarska, Dalmatinska 145-177, 184-220, Dunavska 33-51, 48-56

Riđica

09:00 - 14:00
Ulice: Moše Pijade 1-51, 2-32, Crvene Zvezde, Vojvode Vuka, Cara Lazara

U subotu 27. septembra na Adi Ciganliji u okviru velikog sajma sporta koji je organizovao Sportski savez Srbije, održano je državno finale Lige malih šampiona u organizaciji Saveza za predškolski sport i fizičkog vaspitanje Srbije, uz podršku Ministarstva sporta i omladine Republike Srbije.

U finalu je učestvovalo 50 gradova i opština iz Republike Srbije. Manifestacija je okupila preko hiljadu predškolaca iz cele Srbije, uz pomoć njihovih vaspitača, predškolskih ustanova, stručnih saradnika, teritorijalnih sportskih saveza i naravno, roditelja. Među učesnicima našli su se i predškolci iz Sombora, iz vrtića Sunce i Venčić, koji su plasman na završnicu izborili na opštinskom takmičenju u Somboru. Kako je objavljeno u izveštajima sa ovog takmičenja somborski klinci su u poligonu spretnosti zauzeli odlično deveto mesto, dok su štafetnu trku završili na 19. poziciji.

Savez za predškolski sport Srbije je povodom završetka ovog takmičenja izdao saopštenje u kojem su se zahvalili svima koji su pomogli u organizaciji i realizaciji ovog takmičenja. „Veliki rad, trud i organizacija su iza nas, ali za ovoliko dečijih osmeha i sreće u sportu, vredelo je preći hiljade kilometara proteklih meseci tokom gradskih takmičenja i okupiti najveštije na ovom centralnom događaju“ – istakli su predstavnici ovog Saveza.

Izvor: somborsport.org

Trinaesti međunarodni plesni festival u Somboru “Orienthalia 2025.” – praznik umetnosti orijentalnog plesa, ritma i kulture koji spaja tradiciju i savremeni izraz ovog plesa biće održan 10. i 11. oktobra.

U ritmu pesme Ahmeda Saada “El youm el helw dah” koja podseća da je svaki trenutak jedinstven, da radost i pokret brišu granice, i da upravo ples može da spoji različite kulture u zajedničkom slavlju života, festival će okupiti plesače orijentalnog plesa od Norveške do Srbije kako bi predstavili bogatstvo ovog plesa – od klasičnih egipatskih stilova i shaabi duha ulice, do savremenih fuzija koje osvajaju scenu.

Festival Orijentalija 2025. je zamišljen kao putovanje: od ritmova ulice, preko korena tradicije pa sve do savremenih plesnih interpretacija.

Na to putovanje povešće vas plesna koprodukcija škole orijentalnog plesa “Anahata” iz Beograda i plesne škole “Jump dance Oriental Inanna” iz Sombora.

Neka “El youm el helw dah” bude naš zajednički refren poručuju organizatori događaja.

Program festivala:

Petak, 10. oktobar u 19:30 / Svečana sala Mađarske Кasine (Venac Petra Bojovića 13)
Gala koncert orijentalnog plesa “El youm el helw dah”
Ulaznice po ceni od 500 din biće u prodaji pre početka koncerta

Subota, 11. oktobar od 10:30 do 15:00 / Plesna škola Jump dance (Staparski put 14)
Radionice orijentalnog plesa
drum solo sa Helen Skaugen (Oslo, Norveška) i tarab sa Gordanom Anahata (Beograd, Srbija)

Festival “Orienthalia 2025.” organizuje Udruženje građana” ARTiFAКT” iz Sombora, a sufinansira se uz podršku Grada Sombora u okviru Кonkursa za finansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana za mlade u 2025. godini.