Organska proizvodnja nedovoljno je zastupljena u Srbiji. Iako još uvek postoje nedoumice o tome šta je organski a šta domaći proizvod i zbog čega je organska i eko-proizvodnja važna za nas, poslednjih godina znatno se promenila svest ljudi o tome koliko je hrana bitna. Upravo ovakva proizvodnja neguje se već dvadeset godina u Somboru.
Organska proizvodnja obuhvata načine uzgoja koji se temelje na poštovanju prirodnih principa i izbegavanju štetnih hemikalija. Umesto sintetičkih đubriva i pesticida, koriste se organska đubriva, što doprinosi zaštiti životne sredine i proizvodnji zdravijih namirnica. I ove godine, u Somboru je održan Međunarodni tradicionalni festival organske i etno hrane i pića, domaće radinosti i folklora - piše RTS.
Bojana Karalić, Srednja poljoprivredno - prehrambena škola Sombor: kaže: "Danas se predstavljamo vinom, jabukovim sokom, grožđem, jabukama, paradajzom, šargarepama, svim prirodnim proizvodima koje je naša škola proizvela."
Bela Saulić, proizvođač iz Bajmoka, dodaje: "Proizvođač sam vina od višnje. Imamo naš zasad višanja, plantažu. Proizvodimo vino od višnje, liker od višnje i rakiju od višnje pravimo. Sa tim se porodično bavimo, to nam je porodični biznis. Sa tim se bavimo ja, supruga, sin i ćerka, snaja, zet i unučad, sad su već 13, 14 godina."
Timea Niradi, proizvođač iz Malog Iđoša, navodi: "Program nam je dosta raznovrstan. Imamo proizvode od konjskog mesa, od mangulice i od domaće svinje"
"Neka vam hrana bude lek, a lek hrana", poruka je koju šalje Udruženje za proizvodnju organske hrane "Eko enerdži" iz Sombora koje po, jubilarni, dvadeseti put organizuje ovaj festival. Sektor organske proizvodnje ima stabilan rast poslednjih godina, ali je Srbija još uvek ispod evropskog proseka.
Jovica Kelić, Udruženje za proizvodnju organske hrane „Eko enerdži" Sombor, objašnjava: "Situacija je zaista zabrinjavajuća. Evropska unija je planirala da do 2030. godine bude negde 25% ukupne površine proizvodnje u organskoj poljoprivredi, ali sami su priznali da to neće biti. Nedovoljno se radi na tome. U Srbiji mi imamo negde oko 22.000 hektara, a od toga oko 7.000 proizvođača. To je otprilike površine 2% od ukupne površine koja raspolaže obradivom površinom naše Republike. I to je žalosno. Moramo priznati da država podstiče to, imamo Nacionalnu asocijaciju Srbija Organika, što je nedovoljno. Ta podsticajna sredstva moraju biti garantovana, moraju sukcesivno biti ljudima isplaćena. Da imamo tu subvenciju ozbiljnu kakvu bi trebalo, naši proizvodi bi bili do 15, 20%, kao što je i u Evropi razlika u odnosu na konvencionanu proizvodnju."
Organska proizvodnja u Srbiji svakako je sve popularnija i ekonomski značajnija, a zahvaljujući potencijalima koji se, pre svega, ogledaju u usitnjenom posedu i zemljištu koje nije kontaminirano štetnim materijama, ovaj vid poljoprivrede može značajno doprineti razvoju ruralnih područja, a time i poljoprivrede uopšte.
