CIKLUS u čijem središtu je nadahnuće srpskom srednjovekovnom umetnošću, koja je deo vizantijske kulture i duhovnosti, slikar Zoran Čalija, zaokružiće, posle više od 15 godina, izložbom "Vizura Eshatona", koja će svečano biti otvorena u utorak, 7. oktobra, u 19 časova u Velikoj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" u Somboru.
Ovaj autor, rođen u Skoplju 1963. godine, koji je slikarstvo završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mirjane Mihač, do sada je imao više od 20 samostalnih, i učenjstvovao na preko 50 kolektivnih izložbi - pišu Novosti.
- Inspiracija da otpočnem ovaj ciklus pre deceniju i po bila je u tome što sam dosta boravio u Metohiji, družio se sa našim ljudima u Orahovcu i Velikoj Hoči, bio opčinjen lepotom tamošnjih srpskih srednjovekovnih manastira - kaže za "Novosti" Zoran Čalija. - Istovremeno to je u meni pobudilo zapitanost nad činjenicom gde je naša savremena umetnost u odnosu na tu izuzetnu baštinu. Pokušao sam tako da kroz svoje radove oživim tu tradiciju i publiku uputim da okrene pogled ka sopstvenoj duhovnoremeno slikarstvo, smatra ovaj umetnik, razvija se na iskustvima i vrednosti umetnosti sa Zapada, zapostavljajući bogatstvo koje smo nasledili u sopstvenoj kulturi:
- Svet, posebno onaj na Zapadu ne možemo da impresioniramo onim što oni već imaju, već nečim što je naše, autentično - nastavlja Čalija. - U zrelom dobu čovek shvati da energuju treba crpiti iz svojih korena. Posle 15 godina, baveći se ovom temom, i u radovima na novoj izložbi, zadržao sam kolorit, ali sam otišao i korak dalje.
Kroz celokupan ovaj ciklus, kako tvrdi istoričarka umetnosti Slađana Dragičević Trošić, Čalija je stvorio impozantan broj radova najuže vezanih za živopise srpskih sakralnih srednjovekovnih manastira:
- Ono što je neosporno u svim delima jeste jedna duboka, emotivna potreba umetnika povratak duhovnosti i korenima i neki apel da se svi vratimo našem biću. Istovremeno duboko introspektivan, a svestan opšeg društvenog nemara za sopstvenu kulturu, Čalijin vizantijski opus dobija obrise armagedonskih razmera u potrebi da drugog uputi na tradicionalne vrednosti koje se u eri pogrešne upotrebe internetskih modela smatraju suvišnim, dosadnim, čak, pežorativnim.
Hladnoća plave i toplina zlatne
ČALIJA se služi osobitom igrom koju tvori nestalnost linije i pojavnost sfumatične atmsofere; one dalje tvore bezidentitetsku istočnohrišćansku tematiku široko poznatu i verujućem i ateisti - objašnjava Slađana Dragičević Trošić. - Univerzalnost slikanog piktograma postupkom likovnosti biva prevedena u okvire asocijativnog, gde smenjivanje zlatastih, iskričavih partija biva smirena dubokom, manasijsko plavom. U tako svečanom fonu, hladnoća plave i toplina zlatne, ojačana tu i tamo crvenim akcentom kakve srednjovekovne odežde ili insignije, nikako jedna drugu ne gase, već čine da svaka dosegne maksimum svoje izražajnosti.
Kustoskinja postavke koja će trajati do 14. novembra, ističe i da dela ovog autora odišu istim mirom i dostojanstvenošću koje osetimo pri poseti svetim mestima, koja su ga inspirisala:
- Za Čalijin opus od izuzetne važnosti je jedna vrlina: iskrenost. Umetnik insistira na minimumu detalja, svedenoj paleti i pročišćenom prostoru kako ne bi narušio čistotu najtananije emotivne vibracije koje inače pokreću njegov stvaralački mehanizam, i gde se ovozemaljsko oplemenjuje nebeskim - zaključuje Slađana Dragičević Trošić.
