Sombor.info

Tradicionalna manifestacija u čast berbe grožđa – „Grožđebal“, u subotu, 27.9.2025. godine, organizovana je u Doroslovu. Manifestacija je i ove godine okupila veliki broj kako učesnika, tako i zvanica, a započela je svečanim defileom fijakera.

„Grožđebal“ je organizovalo Mađarsko kulturno – umetničko društvo „Moric Žigmond“ iz ovog naseljenog mesta, a ispred Grada Sombora prisustvovao je član Gradskog veća za oblast međunarodne saradnje Tamaš Кanižai.

Defile fijakera je prevezao ovogodišnje domaćine „Grožđebala“ do centralnog mesta proslave, nakon čega su usledili nastupi kulturno – umetničkih društava na čelu sa domaćinima Mađarskim kulturno – umetničkim društvom „Moric Žigmond“. Prisutni su imali priliku da vide raskoš i šarenilo tradicionalnih nošnji, kao i vešto izvedene tradicicionalne plesove, nakon čega je „Grožđebal“ natavljen uz svečanu večeru i bal.

Proslava „Grožđebala“ u Doroslovu svedoči da vinogradi nekad nisu bili retki u ovom selu, gde nekadašnje običaje povodom sezone berbe grožđa i danas čuvaju meštani.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 30. septembar

Stopala možda ne negujemo detaljno i predano kao lice, a nas svakodnevno nose kroz brojne izazove i napore. Zbog toga zaslužuju posebnu pažnju koja će im vratiti mekoću i od čega će biti nežna kao bebina koža.

Suva, ispucala, gruba stopala nikako ne deluju lepo i mogu da naruše samopouzdanje, posebno u toplim danima kada smo u otvorenoj obući ili bosi - piše zadovoljna.rs.

Dobra stvar je što nega stopala ne mora da podrazumeva uvek odlazak u salon. Uz nekoliko jednostavnih, ali efikasnih trikova lako ćete postići da vaša stopala budu glatka, hidrirana i zdrava.

Na Instagram beauty stranici Belallure prikazano je nekoliko proverenih saveta koji će vam pomoći da vaše stopala izgledaju nežno kao nikada pre.

Losion i vazelin za meka stopala

Kombinacija losiona i vazelina uz sokne učiniće vaša stopala potpuno glatkim.

Takođe je dobro za ispucala suva stopala.

Maska za nežna stopala

Tu je i regenerišuća maska za stopala.

Sadrži ši puter, ulje avokada i provitamin B5, te obnavlja suvu kožu i čini je mekom i glatkom.

Ova maska se navlači kao čarapice i deluje desetak minuta.

Silikonske čarape za negu stopala

Još jedan predlog su silikonske čarapice koje neguju stopala.

One su alternativa takozvanim noćnim čarapama koje su dizajnirane za nošenje tokom spavanja i obično imaju hidratantne gelove i specifičnog su tkanja da bi delovale negujuće na stopala.

Glikolna kiselina za piling stopala

Za glikolnu kiselinu se navodi da je treba stavljati dva, tri puta nedeljno da bi mrtve ćelije nestale sa kože stopala i da bi ona bila meka i lepa. A pritom ovaj preparat ublažava ožiljke i fleke.

Električna turpija za stopala

Tu je i jedna spravica koja potpuno menja igru.

Žuljeva možete da se rešite uz električnu turpiju za stopala, a najbolje je da je primenite pre kupke.

Jabukovo sirće za stopala

Na kraju, tu je i jedan trik za neprijatan miris i tvrdu kožu.

Možete da uronite noge u jabukovo sirće da biste revitalizovali umorna stopala i rešili se žuljeva i neprijatnog mrisa.

Kako se dani skraćuju, možete početi da osećate posledice manjka prirodne sunčeve svetlosti. Vitamin D, često nazivan i „vitamin sunca“, jedan je od prvih nutrijenata koji strada, jer naše telo zavisi od sunčeve svetlosti kako bi ga proizvelo. Nizak nivo vitamina D može da vas učini umornim, da utiče na raspoloženje i oslabi imunitet.

Ipak, postoji nekoliko stvari koje možete učiniti da nadoknadite ovaj manjak. Uz pravi izbor namirnica i malo znanja, moguće je povećati unos vitamina D i ostati energičan i dobro raspoložen tokom mračnijih meseci.

Jedite više masne ribe

„Nažalost, dovoljno vitamina D je prilično teško uneti samo putem hrane“, kaže nutricionistkinja Rejčel Gargano. Ali kako dani postaju kraći, možete prilagoditi ishranu i izvući maksimum. Uključivanje različitih vrsta masne ribe u nedeljni jelovnik pomaže da redovno zadovoljite potrebe za ovim vitaminom.

„Masna riba, kao što su losos i skuša, najbolji su izvor vitamina D, jedna porcija od 85 g može da obezbedi i do 100% dnevnih potreba“, objašnjava Gargano. Na primer, jedna porcija lososa sadrži 570 internacionalnih jedinica (IU), odnosno 71% preporučene dnevne vrednosti. Dobar izbor su i tuna, pastrmka, haringa i sardine.

Izađite napolje tokom dana

Naše telo ne može da proizvodi vitamin D ako sunčevi zraci dolaze kroz prozor, odeću ili ako koristimo kremu za sunčanje. Kada zahladi i počnemo da nosimo duge rukave, prirodna proizvodnja vitamina D naglo opada.

Stručnjaci preporučuju od 5 do 30 minuta boravka na suncu, dva do tri puta nedeljno, između 10 i 16 časova, bez zaštitne kreme. „Ali obavezno nanesite kremu ukoliko planirate duži boravak napolju“, savetuje Gargano. Čak i tokom zime UVA zraci prolaze kroz staklo, pa zaštita ostaje važna.

Ako nemate vremena da provodite duže napolju, i kratka šetnja tokom pauze za ručak može doprineti podizanju nivoa vitamina D. Izložite lice, ruke i podlaktice makar na kratko i kombinujte sunčeve zrake sa laganom fizičkom aktivnošću.

Dodajte pečurke

Pečurke su retka biljna namirnica koja prirodno sadrži vitamin D. „Pola šolje svežih, isečenih pečuraka može obezbediti oko polovinu dnevnih potreba, ali samo ako su gajene uz UV svetlost“, napominje Gargano. Na deklaraciji proizvoda piše da li je to slučaj.

Pečurke se lako uklapaju u obroke, možete ih sotirati i dodati na omlet, testeninu ili žitarice, ili ih ispeći zajedno sa sezonskim povrćem. Za obrok bogat vitaminom D, ispecite lososa i pečurke u istoj posudi sa malo maslinovog ulja.

Birajte obogaćene proizvode

Obogaćene namirnice mogu popuniti prazninu kada sunce, riba i pečurke nisu dovoljni. „Kravlje mleko i biljna mleka obogaćena vitaminom D obično sadrže oko 25% dnevnih potreba“, kaže Gargano. Samo proverite deklaraciju da biste bili sigurni.

Drugi obogaćeni proizvodi mogu biti:

žitarice i granola
jogurt
sok od pomorandže
proteinske pločice
margarin i namazi
sir
proteinski praškovi i zamenske šejkove

Jednostavne zamene olakšavaju unos, dodajte obogaćeno mleko u kafu, napravite smuti sa sokom od pomorandže ili skuvajte sutlijaš sa obogaćenim mlekom.

Pojedite dodatno jaje za doručak

Iako jaja nisu najbogatiji izvor vitamina D, mogu doprineti ukupnom unosu. Jedno žumance sadrži oko 6% dnevnih potreba. Neke marke dodatno obogaćuju svoja jaja, pa jedno žumance tada ima znatno više vitamina D.

Ako obično jedete jedno jaje, dodavanje još jednog može doprineti unosu ovog nutrijenta. Za dodatni efekat napravite kajganu sa obogaćenim sirom i mlekom, a uz nju popijte čašu obogaćenog soka od pomorandže. Tako ćete u jednom obroku uneti više izvora vitamina D, poboljšati energiju i raspoloženje.

Leptirić na veš mašini je izgleda oznaka koja zbunjuje mnoge.

Mašine za pranje veša imaju različite funkcije, ali mnogi od nas većinu njih čak i ne koriste. I ne samo to, već mnogi ne znaju ni čemu koja služi.

Ikonica “leptirića” na mašini zbunila je jednu korisnicu Tvitera, pa je zamolila da joj u komentarima objasne čemu služi.

“Šta znači leptirić na veš mašini?”, napisala je i dobila mnoštvo komentara, piše City magazine.

Među brojnim šaljivim odgovorima koji su ovu ikonicu na mašini objasnili “leptirićima u stomaku”, javili su se i oni koji zaista znaju njenu svrhu, a to je program za pranje delikatnog/osetljivog rublja (svila, saten, zavese…)

Program “leptir” nije za baš zaprljane stvari jer traje vrlo kratko (što zavisi od proizvođača do proizvođača). On služi samo za omekšavanje mlakom vodom i ima minimalnu centrifugu, a savršen je kad treba samo malo da properete nekoliko krpica.

U tekstu doc. dr Petra Ristića, endokrinologa, saznajte šta se dešava u organizmu, koji su simptomi i kako se insulinska rezistencija povezuje sa gojaznošću, dijabetesom tip 2 i bolestima srca.

Insulinska rezistencija – simptomi, lečenje, ishrana

Insulinska rezistencija predstavlja stanje organizma u kome uobičajena koncentracija insulina nije dovoljna za ostvarivanje efekata na tkiva. Tkiva u kojima insulin ostvaruje efekte slabije prenose signal koji insulin daje ćelijama, a koji povećava ili smanjuje aktivnost određenih gena, piše Stetoskop.info.

Efekat insulina na organizam

Ključni efekti insulina su preuzimanje glukoze nakon obroka u tkiva pre svega skeletne mišiće, sprečavanje prekomernog stvaranja glukoze u jetri, sinteza depoa glukoze u jetri i mišićima i usmeravanje preostalih energetskih materija u ćelije masnog tkiva. Ovo je naravno samo deo efekata koje insulin ostvaruje u organizmu.

Skeletni mišići slabijim preuzimanjem glukoze iz krvi pod dejstvom insulina dovode do dužeg zadržavanja povišene koncentracije glukoze u krvi što stimuliše dodatno stvaranje insulina u beta ćelijama endokrinog pankresa i podstiče stanje povećanog insulina u krvi.

Ovome doprinosi fizička neaktivnost i posledično povećanje koncentracije masnoća u ćelijama mišića.

Insulinska rezistencija smanjuje sposobnost organizma da obuzda odnosno kontroliše stvaranje glukoze u jetri pa koncentracija glukoze raste a ovo izaziva još veće stvaranje insulina.

Dakle insulinska rezistencija u tkivima uzrokuje povećanu koncentraciju insulina u krvi. Ovo je značajno obzirom da insulin kao hormon koji služi između ostalog da omogući deponovanje energije sprečava potrošnju masti iz adipocita (ćelija koje čuvaju višak masti). Zato osobe sa povišenim insulinom otežano troše masne naslage i u većoj meri zavise od energije koju su uneli obrokom.

Pacijenti sa insulinskom rezistencijom se žale da su stalno gladni, da iako manje jedu ne gube u telesnoj masi već naprotiv ona raste.

Ovo se dešava zato što povišen insulin usmerava energiju u ćelije masnog tkiva, a da pritom ne dozvoljava da se ona nakon deponovanja troši.

Insulin je služio našim davnašnjim precima da sačuvaju što više energije u vreme obilja kako bi u vreme gladovanja (kada insulin pada) mogli da prežive koristeći rezerve masti.

Danas se hrana unosi često i u većoj količini od neophodne što svaki put aktivira beta ćelije pankreasa da stvaraju sve više insulina kako bi se održala normalna koncentracija glukoze u krvi, a viškovi energije sačuvali kao glikogen u jetri i mišićima i kao masnoće u ćelijama masnog tkiva.

Visok insulin podstiče gojaznost, krutost krvnih sudova i povišeni krvni pritisak, a ako stanje insulinske rezistencije traje dugo ćelije koje stvaraju insulin posustaju od prevelikog rada. Posustaju prvo u svojoj sposobnosti da odgovore zahtevu organizma za više insulina, a zatim i odumiru. Ovako nastaje šećerna bolest tip 2.

Svako od navedenih stanja, a posebno ako su ispoljeni zajedno, što je i najčešći slučaj, povećava oboljevanje srca i krvnih sudova uključujući moždanu cirkulaciju, bolesti bubrega, ali i pojavu malignih bolesti.

Kako se dijagnostikuje insulinska rezistencija?

Insulinsku rezistenciju otkrivamo kada uporedimo vrednost glukoze i insulina u krvi našte.

Što je njihov proizvod veći od predviđene vrednosti veća je insulinska rezistencija. Ovo znači da je potrebno više insulina za održavanje te vrednosti glukoze.

Zatim, može se raditi opterećenje organizma glukozom tako što se pacijentu da da ujutro našte popije rastvor 75 grama glukoze i prati reakcija organizma.

Rane faze insulinske rezistencije karakteriše veliki porast insulina na ovakvu stimulaciju, a kada 3 do 5 sati nakon unosa ovog rastvora dođe do pada glikemije ispod 4mmol/l prepoznajemo takozvanu stimulativnu hipoglikemiju i znamo da je funkcija beta ćelija poremećena, da hiperinsulinemija predugo traje što je predznak dolazeće šećerne bolesti tip 2.

Petočasovni OGTT sa određivanjem glikemija i insulinemija startno i na svaki sat vremena do kraja testa je „zlatni standard“ za dijagnostiku poremećaja glikoregulacije i postojanje insulinske rezistencije. Dužina testa omogućava adekvatno sagledavanje krive glukoze i insulina i neuporedivo je informativniji od nažalost popularnog dvočasovnog testa.

Kada se nekome prepozna insulinska rezistencija potrebno je da se utvrdi stepen oštećenja funkcije beta ćelija pankreasa kako bi se prepoznala stanja predijabetesa ili dijabetesa tip 2, što zahteva specifično lečenje.

Utvrđuje se i eventualno prisutvo arterijske hipertenzije, ishemijske bolesti srca i poremećaj sinteze lipoproteina kao i potreba za lečenjem ovih poremećaja.

Lečenje insulinske rezistencije

Za lečenje insulinske rezistencije se mogu koristiti preparati poput metformina i pioglitazona zavisno od procene lekara. Pre i pored lekova potrebna je promena načina ishrane i fizičke aktivnosti.

U osnovi želimo da sprečimo stimulaciju beta ćelija da stvaraju insulin, redukujemo telesnu masu i povećamo osetljivost tkiva na insulin.

Smanjen unos hrane do nivoa potrebnog za održavanje metaboličkih potreba je način da se smanji stimulacija beta ćelija ali više od same količine energetskih materija važan je njihov tip i način kako se unose. Potrebno je koristiti one namirnice koje manje stimulišu aktivnost beta ćelija pankreasa.

Danas su pomoću interneta lako dostupni spiskovi namirnica uz naznaku njihovog glikemijskog i insulinemijskog indeksa. Ovi indeksi pokazuju koliko svaka od namirnica povećava glikemiju i insulin nakon unosa.

Poželjan je povećan unos hrane sa niskim indeksima i preporučujemo maksimalno izbegavanje namirnica koje brzo i značajno povećavaju glukozu i/ili insulin. Pored pomenutih indeksa važno je voditi računa i o ukupnoj količini energetskih materija koja se unose porcijom.

Potrebno je izbegavati šećere, hranu bogatu skrobom i proizvode od brašna. Ovde se spisak ne završava i za svako ko želi da ishranom utiče na stepen insulinske rezistencije mora pažljivo da analizira svoje dijetetske izbore.

Nisu sve ukusne namirnice opasne, spiskovi kriju i prijatna iznenađenja.

Sledeći korak je učestalost obroka. Insulin će se sniziti ukoliko postoji dovoljan razmak između obroka. Koncentracija insulina sporije pada nakon obroka u insulinskoj rezistenciji. U gladovanju se snižava insulin što uklanja barijeru da se koriste rezerve energije iz masnih ćelija. Iz ovog razloga se savetuje izbegavanje međuobroka kod lečenja insulinske rezistencije.

Pojačana reaktivnost beta ćelija i prenaglašeni skokovi insulina na stimulaciju su karakteristični za početne stadijume poremećaja glikoregulacije. Što ređe podstičemo pankreas na stvaranje insulina lakše će se trošiti masne naslage. Na sreću prvo se troše one najopasnije nakupljene u tkivima, jetri i unutar trbušne maramice.

Pravilna ishrana u insulinskoj rezistenciji

Pravilna ishrana podrazumeva unos dovoljne količine kvalitetnih aminokiselina, masnih kiselina, vlakana, minerala i vitamina.

Povrće je osnov zdrave ishrane a sve ostalo doprinosi raznovrsnosti.

Pažljiv unos kvalitetnih masti je bolji izvor energije od skrobnih ugljenih hidrata i šećera, omogućava duži period sitosti i ne podstiče stvaranje insulina.

Važno: sa mastima je lako prekoračiti kalorijski unos pa je oprez neophodan kako se umesto manje stimulacije beta ćelija ne bi dobilo preoptrećenje jetre i mišića mastima i posledično pogoršanje insulinske rezistencije.

Između obroka nije poželjno unositi sokove, sladolede, mlečne proizvode ili bilo šta što bi moglo izazvati novi skok insulina.

Problem funkcije beta ćelija u insulinskoj rezistenciji je što previše i prečesto rade, zato dijetetski pristup koji omogućava više odmora i oporavka ovim ćelijama obezbeđuje na duže staze njihovo bolje funkcionisanje. Previše rada i premalo odmora vode prvo gubitku kvaliteta a zatim i sposobnosti.

Smanjenjem gojaznosti smanjuje se insulinska rezistencija između ostalog i u samim masnim ćelijama (adipociti). Kada prerastu određenu veličinu adipociti pojačano stvaraju citokine koji podstiču inuslinsku rezistenciju i inflamaciju. Ove ćelije stvaraju stotine različitih supstanci koje u svojoj okolini i udaljenim tkivima regulišu metabolizam.

Smanjenjem insulinske rezistencije u masnom tkivu smanjuju se tihi upalni procesi u organizmu i značajno unapređuje zdravlje

Insulinska rezistencija i fizička aktivnost: kako da šećeri iz hrane završe u mišićima?
Da bi glukoza nakon obroka mogla da se usmeri tamo gde je za metabolizam najbolje – u mišiće potrebno je smanjiti depoe glikogena u mišićima fizičkom aktivnošću jer se ovi depoi ne mogu smanjiti na drugi način.

Vrsta rekreacije zavisi od fizičke spreme i interesovanja ali je neophodna jer se sa trošenjem rezervi glukoze u mišićima (glikogena) omogućava potrošnja nakupljenih masnoća u ćelijama a time se podstiče osetljivost tkiva na dejstvo insulina.

Za lečenje insulinske rezistencije je neophodna kontrola lekara specijaliste kako bi se na vreme uočile sve relevantne činjenice u lečenju ovog složenog sindroma.

Više od drugih na insulinsku rezistenciju treba da misle:
Gojazne osobe pogotovu sa abdominalnim tipom gojaznosti
Osobe sa srodnicima obolelim od dijabetesa tip 2
Pacijenti sa arterijskom hipertenzijom ili ishemijskom bolesti srca
Pacijenti sa učestalom pojavom kardiovaskularnih oboljenja u porodici
Pacijenti koji su imali nižu telesnu masu na rođenju
Dame koje su rađale decu veće telesne mase, koje su imale gestacijski dijabetes ili imaju dijagnozu policističnog ovarijalnog sindroma
U slučaju poremećaja inače redovnog ciklusa u kasnoj trećoj ili tokom četvrte decenije
Nova pojava akni u istoj dobi često može biti prvi znak razvoja insulinske rezistencije.
Simptomi hipoglikemije ( drhtanje, glad, preznojavanje , uznemirenost) 3-4 sata iza obroka bogatog ugljenim hidratima koji se povlače nakon novog obroka sa velikom verovatnoćom mogu ukazivati na postojanje hiperinsulinemije i poremećaj regulacije glukoze.

Novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (u javnosti poznat kao zakon o legalizaciji) daje građanima priliku da budu registrovani kao vlasnici objekata u kojima žive ili rade, i stavlja tačku na nelegalnu gradnju, piše na sajtu Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) uz boršuru kako izgleda postupak prijave.

Navodi se da će odluke o evidentiranju donositi Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, a cela procedura sprovodiće se isključivo onlajn, preko nove digitalne platforme, uz podršku lokalnih samouprava i RGZ-a.

Građani neće morati da pribavljaju dokumentaciju sami, već će Agencija pribavljati sve dostupne podatke iz javnih evidencija - piše danas.rs.

RGZ objašnjava da će se svi objekti evidentirati, a da će se odlučivati samo o vlasništvu, uz zabeležbu.

Budući nezakonito podignuti objekti biće ili uklonjeni ili upisani na Republiku Srbiju.

Zakon je juče usvojen u Vladi Srbije, a prema rečima zvaničnika očekuje se da će u Narodnoj skupštini biti usvojen do kraja oktobra.

Šta se podnosi uz prijavu?

– JMBG lica koje podnosi prijavu
– Broj katastarske parcele ili adresa
– Podaci o objektu
– Dokazi o objektu
– Dokazi o pravu na zemljištu ili objektu
– Izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dokazi tačni.

Kako upisati objekat?

Da bi se nepokretnost upisala, potrebno je prijaviti objekta putem digitalne platforme koju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, uz podršku RGZ-a.

Platfoma će ukrštati podatke iz prijave sa podacima o objektima i vlasnicima iz javnih evidencija da bi se utvrdili nosioci prava svojine.

Koliko košta upis?

Ako je investitor dostupan on podnosi prijavu za evidentiranje zgrade i snosi troškove naknade, a ne vlasnici stanova.

Ako investitor nije dostupan svaki stanar ili zainteresovano lice može podneti prijavu za evidentiranje zgrade, a nakon tog vlasnik podnosi prijavu za stan i plaća samo fiksnu naknadu u visini od 100 do 1000 evra.

Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.

Evropa i dalje zadržava praksu prelaska s letnjeg na zimsko računjanje vremena, dok je u svetu ova praksa sve manje prisutna. Naši sagovornici iz sveta astronomije, zdravlja na radu i medicine, ukazuju da postoje različiti argumenti za i protiv ukidanja promene računjanja vremena u Srbiji, poput ekonomije i uticaja koje promena s letnjeg na zimsko vreme ima na bioritam čoveka.

Aleksandar Zorkić, urednik Astronomskog magazina, za Danas navodi da to nije neka fizička ili matematička formula po kojoj se nešto dešava, već je stvar procene vlade koja donosi ukazno vreme, a na osnovu procene potrebne za privredu, ekonomiju, kulturu - piše Danas.

„Mi smo mala zemlja u privrednom, ekonomskom, vojnom i svakom drugom smislu, i logično je da se ravnamo sa ekonomski, politički i vojno mnogo snažnijim zemljama u okolini. Ne možemo da koristimo vreme Sjedinjenih Američkih Država. Ali možemo da koristimo vreme okolnih zemalja koje su ekonomski jake, jer se nalazimo u toj zoni“, kaže.

Kako pojašnjava Zorkić, Srbija se po geografskoj širini nalazi tačno na granici – „mogli bismo da pređemo na jedan sat ispred pa da budemo jednaki sa Rumunijom, Grčkom, Turskom, Bugarskom, a mogli bismo da budemo u zoni sa Nemačkom, Mađarskom, Francuskom i tako dalje“.

„S kim ćemo da delimo vreme? Pa sa onima sa kojima najviše sarađujemo i na koje smo upućeni. Drugo, mnogo važnije pitanje je da li i te zemlje treba da imaju zimsko i letnje vreme, odnosno treba li da postoji ta razlika. To zavisi od ekonomije“, zaključuje urednik Astronomskog magazina.

Saša Dimitrijević, stručni saradnik za bezbednost i zdravlje na radu UGS „Nezavisnost“, smatra da bi promenu vremena trebalo ukinuti zato što, kako kaže, na svakog čoveka, pa i na onog ko nije radno angažovan, ta promena utiče u nekom psihofizičkom smislu.

„Kad je organizam naviknut na neki ritam funkcionisanja, pogotovo se to odnosi na radnike koji rade po smenama, jer oni su najugroženiji u suštini, siguran da to vrlo utiče na stanje organizma koje se kroz neko vreme, jer mi imamo šest meseci jedan režim, šest meseci drugi i onda svakako da je to šok za organizam. Mi nažalost nemamo mogućnost da imamo neku jaku privredu koja bi u tom nekom periodu, kroz možda promene organizacije posla, dovodila do toga da se radi neka adaptacija zaposlenih na tu promenu“, navodi Dimitrijević.

Dodaje da se to dešava i kod rada na vrućinama, na hladnoći. „Smatram da bi bilo bolje za zaposlene, pogotovo za zaposlene koji obavljaju poslove u smenskom radu, da se ukine ta promena“, navodi naš sagovornik.

Miljko Ristić, kardiohirurg, kaže da verovatno postoje neki razlozi za promenu vremena, po pitanju veće potrošnje struje, i slično.

„Ali mislim da nekako ljudi ne znaju šta će sa sobom, pa stalno izmišljaju neka pravila. Ne samo u elektrodistribuciji, nego uopšte u životu. Apsolutno sam protiv promena na letnje i na zimsko vreme. To nikakve veze nema sa zdravlje, više utiče promena temperature. Kada odete u Afriku gde je plus 60 ili u Rusiji, tamo u Sibiru, minus 60, to ima uticaja na zdravlje“, navodi Ristić.

Juče je u Kljajićevu odigran somborski kuglaški superligaški derbi. Ekipa Kljajićeva slavila je nad sastavom Vihora sa 6:2 (3.391:3.317). Poene za domaćina u ovom duelu upisali su Milan Trkulja (592), Jovan Ćalić (599), Velimir Joković (570) i Marko Jovetić (554). Bodove za goste obezbedili su Danilo Mandić (600) i Aleksandar Stojšić (550). Zapisnik sa meča možete pogledati u prilogu.

Nakon tri odigrana kola Kljajićevo zauzima četvrto mesto sa četiri boda, dok je Vihor osmi tim lige sa dva boda.

Narednog vikenda Vihor dočekuje subotički Spartak 024 koji ima identičan učinak kao i Somborci, dok će ekipa iz Kljajićeva na gostovanje u Zrenjanin gde će odmeriti snage sa ekipom Banata. Ekipa Korduna nastavila je seriju pobedu u prvoligaškom šampionatu.

U trećem kolu gostovali su ekipi Doline koju su savladali sa 3:5 (3.239:3.302). Poene za goste uknjižili su Miloš Karagaća (548), Milan Mudrić (548) i Petar Mudrić (573). Zapisnik… Kordunaši zauzimaju prvo mesto sa šest bodova, koliko imaju još i ekipe Apatina i novosadskog 13. maja. U sledećem kolu Kordun dočekuje Slavia Okno iz Kovačice - piše somborsport.org.

Izložba „Monoštor – evropski Amazon“, fotografija nastalih na prostoru Bačkog Monoštora i Gornjeg Podunavlja, biće otvorena, u utorak 30. septembra, u 19 sati u centralnom zdanju Muzeja Vojvodine, Dunavska 35 u Novom Sadu.

Posetiocima izložbe biće predstavljeno oko šezdeset fotografija novosadskih fotografa koji su snimali tokom ovogodišnjeg foto-safarija, koji nosi ime čuvenog fotoreportera Jaroslava Papa.

Na šestoj po redu izložbi, učestvovalo je deset fotografa različitih generacija koji su, pored prirode, snimali i običaje i kulturu ljudi sela poznatog pod nazivom „selo na sedam Dunava“ i region koji mnogi nazivaju evropskim Amazonom - piše Radio Dunav.

Jaroslav Pap bio je urednik fotografije novosadskog dnevnog lista „Dnevnik“, fotoreporter Tanjuga i saradnik najvećih svetskih novinskih agencija. Proslavio se fotografišući prirodu.

Ovogodišnje fotografsko okupljanje održano je u sklopu projekta „Monoštor — tragovima budućnosti“, koji je podržala Fondacija „Sidro“, a organizatori su Foto-asocijacija Vojvodine i Udruženje građana „Podunav“, u saradnji i uz logističku podršku „Vojvodinašuma“.

Izložba će trajati do 10. oktobra.