Evropa i dalje zadržava praksu prelaska s letnjeg na zimsko računjanje vremena, dok je u svetu ova praksa sve manje prisutna. Naši sagovornici iz sveta astronomije, zdravlja na radu i medicine, ukazuju da postoje različiti argumenti za i protiv ukidanja promene računjanja vremena u Srbiji, poput ekonomije i uticaja koje promena s letnjeg na zimsko vreme ima na bioritam čoveka.
Aleksandar Zorkić, urednik Astronomskog magazina, za Danas navodi da to nije neka fizička ili matematička formula po kojoj se nešto dešava, već je stvar procene vlade koja donosi ukazno vreme, a na osnovu procene potrebne za privredu, ekonomiju, kulturu - piše Danas.
„Mi smo mala zemlja u privrednom, ekonomskom, vojnom i svakom drugom smislu, i logično je da se ravnamo sa ekonomski, politički i vojno mnogo snažnijim zemljama u okolini. Ne možemo da koristimo vreme Sjedinjenih Američkih Država. Ali možemo da koristimo vreme okolnih zemalja koje su ekonomski jake, jer se nalazimo u toj zoni“, kaže.
Kako pojašnjava Zorkić, Srbija se po geografskoj širini nalazi tačno na granici – „mogli bismo da pređemo na jedan sat ispred pa da budemo jednaki sa Rumunijom, Grčkom, Turskom, Bugarskom, a mogli bismo da budemo u zoni sa Nemačkom, Mađarskom, Francuskom i tako dalje“.
„S kim ćemo da delimo vreme? Pa sa onima sa kojima najviše sarađujemo i na koje smo upućeni. Drugo, mnogo važnije pitanje je da li i te zemlje treba da imaju zimsko i letnje vreme, odnosno treba li da postoji ta razlika. To zavisi od ekonomije“, zaključuje urednik Astronomskog magazina.
Saša Dimitrijević, stručni saradnik za bezbednost i zdravlje na radu UGS „Nezavisnost“, smatra da bi promenu vremena trebalo ukinuti zato što, kako kaže, na svakog čoveka, pa i na onog ko nije radno angažovan, ta promena utiče u nekom psihofizičkom smislu.
„Kad je organizam naviknut na neki ritam funkcionisanja, pogotovo se to odnosi na radnike koji rade po smenama, jer oni su najugroženiji u suštini, siguran da to vrlo utiče na stanje organizma koje se kroz neko vreme, jer mi imamo šest meseci jedan režim, šest meseci drugi i onda svakako da je to šok za organizam. Mi nažalost nemamo mogućnost da imamo neku jaku privredu koja bi u tom nekom periodu, kroz možda promene organizacije posla, dovodila do toga da se radi neka adaptacija zaposlenih na tu promenu“, navodi Dimitrijević.
Dodaje da se to dešava i kod rada na vrućinama, na hladnoći. „Smatram da bi bilo bolje za zaposlene, pogotovo za zaposlene koji obavljaju poslove u smenskom radu, da se ukine ta promena“, navodi naš sagovornik.
Miljko Ristić, kardiohirurg, kaže da verovatno postoje neki razlozi za promenu vremena, po pitanju veće potrošnje struje, i slično.
„Ali mislim da nekako ljudi ne znaju šta će sa sobom, pa stalno izmišljaju neka pravila. Ne samo u elektrodistribuciji, nego uopšte u životu. Apsolutno sam protiv promena na letnje i na zimsko vreme. To nikakve veze nema sa zdravlje, više utiče promena temperature. Kada odete u Afriku gde je plus 60 ili u Rusiji, tamo u Sibiru, minus 60, to ima uticaja na zdravlje“, navodi Ristić.
