Štitna žlezda je odgovorna za proizvodnju hormona koji regulišu vitalne telesne funkcije, a ako ne funkcioniše kako treba, može da dovede do disbalansa hormona, što dalje izaziva stanja poput umora, bolova i lošeg raspoloženja.
Hipertireoza se odnosi na stanje u kom štitna žlezda proizvodi previše hormona, dok je hipotireoza stanje u kojem se ne proizvodi dovoljno hormona. Ova stanja su češća nego što mislite, i veća je verovatnoća da će ih imati žene nego muškarci. Lekari iz Patient Claim Linea otkrili su na koje simptome treba da pazimo.
Tako su u početku rekli da su umor i bolovi u mišićima uobičajeni znaci da možda imate bolest štitne žlezde, kao i da ste osetljivi na niske i visoke temperature. Poznato je da slabo funkcionisanje štitne žlezde kod mnogih obolelih izaziva depresiju.
Dalje, prema SZO-u, stariji ljudi sa nedovoljno aktivnom štitnom žlezdom mogu biti izloženi povećanom riziku od gubitka pamćenja, dok deca mogu doživeti sporiji razvoj koji vodi do puberteta. Prekomerno aktivna štitna žlezda može se manifestovati i kao otok na vratu zbog njenog povećanja. Ovaj otok je obično bezbolan, ali može izazvati kašalj i poteškoće u govoru.
„Bolest štitne žlezde može da pogodi svakoga, ali prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi, češća je kod žena nego kod muškaraca i obično se javlja između 20. i 40. godine. Genetika takođe igra veliku ulogu, a istraživanje Verywell-a sugeriše da otprilike 64 odsto nivoi hormona koji stimulišu štitastu žlezdu su genetski determinisani, to bi značilo da ako imate nekog bliskog člana porodice sa ovim poremećajem, vi ste pod povećanim rizikom.
Međutim, ako vaša porodica takođe ima istoriju bolesti kao što su anemija ili lupus, možda ćete biti u većem riziku od bolesti štitne žlezde. Ako patite od autoimunog poremećaja kao što je dijabetes tipa 1, verovatno ćete razviti dodatni autoimuni poremećaj kao što je ovaj.
Takođe, ako ste pušač, prestanak pušenja može smanjiti rizik od bolesti štitne žlezde jer dim sadrži toksine koji menjaju rad štitne žlezde.
Izvor: danas.rs
