Kraken – džinovsko morsko čudovište sa pipcima, sposobno da povuče brodove i mornare u dubine – potiče iz norveške mitologije. Međutim, pre više miliona godina, slično stvorenje vrebalo je u dubinama okeana.
Fosilizovane vilice otkrivaju da su ogromne hobotnice, koje su dostizale dužinu i do 19 metara, bile vrhunski predatori u morima u vreme kada su dinosaurusi vladali kopnom. Ovi džinovski glavonošci bili su verovatno najveće morske životinje tokom perioda krede i možda najveći beskičmenjaci koji su živeli u istoriji, navode istraživači u radu objavljenom 23. aprila u časopisu Sajens - piše RTS.
Proučavanje fosilnih hobotnica je otežano jer se većina njihovih mekih tela raspada pre nego što dođe do fosilizacije, kaže Jasuhiro Iba, paleontolog sa japanskog Univerziteta Hokaido u Saporu. Malo je čvrstih delova, poput njihovih kljunolikih vilica, koji mogu da se sačuvaju kao fosili.
Neke posebno velike fosilizovane vilice pronađene su u Japanu i na ostrvu Vankuver u Kanadi. One potiču iz kasnog perioda krede, pre oko 72 do 100 miliona godina, u sumrak ere dinosaurusa. Vilice su, kako se čini, pripadale stvorenjima nalik hobotnicama, ali njihova tačna klasifikacija, veličina za života i uloga u ekosistemu dugo su ostali misterija.
Iba i njegove kolege ponovo su analizirali 15 fosilnih vilica glavonožaca, pažljivo ih izmerili i uporedili sa vilicama drugih izumrlih i savremenih vrsta hobotnica i lignji.
Takođe su primenili posebnu tehniku kako bi otkrili i dokumentovali još 12 fosila vilica zarobljenih u stenama pronađenim u Japanu. Stene su brušene sloj po sloj i fotografisane u svakoj fazi. Uz pomoć veštačke inteligencije, tim je napravio detaljan digitalni model fosila koji su previše krhki da bi se izdvojili tradicionalnim metodama.
Iako se prvobitno smatralo da ovih 27 glavonožaca pripada pet različitih izumrlih vrsta, istraživači su ih svrstali u samo dve: nanaimoteuthis jeletzskui i znatno veću nanaimoteuthis haggarti. Na osnovu poređenja sa drugim vilicama glavonožaca, ove životinje su verovatno bile rani oblici perajastih hobotnica. Današnje perajaste hobotnice, poput dumbo octopus, žive u dubokom moru, imaju opnu između krakova i peraja na zadnjem delu tela.
Međutim, njihovi drevni rođaci bili su znatno veći. Najveća donja vilica vrste n. haggarti mogla je da obuhvati grejpfrut i bila je oko 50 odsto veća od vilice savremene džinovske lignje, duge oko 12 metara, jedne od najvećih glavonožaca danas. Iba i njegove kolege procenjuju da je, zajedno sa svojim velikim „kišobranom“ krakova, n. haggarti mogla dostići dužinu od oko sedam do 19 metara.
„Ova životinja možda je bila među najvećim beskičmenjacima u istoriji Zemlje“, kaže Iba.
N. haggarti je možda mogla da parira ili čak nadmaši veličinu najvećih morskih predatora tog vremena, uključujući ogromne gmizavce poput mosasaura i dugovratih plesiosaura.
Tragovi na fosilnim vilicama takođe ukazuju da su se ove hobotnice verovatno takmičile sa vrhunskim predatorima za mesto u lancu ishrane. Istraživači su pronašli dosledne tragove habanja i oštećenja na vilicama, što ukazuje da su bile snažni i proždrljivi predatori koji su rutinski grizli ljušture i kosti.
Otkriće ukazuje na to da su drevni morski ekosistemi bili složeniji i da su imali širi spektar predatora nego što se ranije mislilo.
„Dugo se smatralo da vrh morskog lanca ishrane zauzimaju veliki kičmenjaci. Naše istraživanje pokazuje da su džinovski beskičmenjaci — hobotnice — takođe imali tu ulogu u kredi“, kaže Iba.
