Sombor.info

Sinoć se dogodila teška saobraćajna nesreća na putu između Sombora i Bezdana, u kojoj su učestvovala dva putnička vozila.

Kako saznajemo, u ovoj saobraćajnoj nesreći povređeno je više lica, a do nesreće je došlo kada je jedno putničko vozilo prešlo u suprotnu saobraćajnu traku.

U nedelju 21.09.2025. godine održano je još jedno izdanje ‘’Berlin maratona’’ jedne od najvećih trka i jednog od sedam svetskih ‘’mejdžor’’ maratona. Svoj treći nastup na ovoj prestižnoj trci imala je najuspešnija gradska maratonka i članica Ark ‘’Somaraton’’ Sombor Tijana Kabić. Nažalost zbog veoma nepovoljnih vremenskih prilika – jednog od najtoplijih izdanja maratona u Berlinu Tijana je morala da odustane i prekine trku. Sada su svi planovi usmerni ka najvećem maratonu na svetu u Njujorku na kom će Tijana trčati u novembru mesecu, a to će to biti njen četvriti od sedam ‘’mejdžor’’ maratona.

Jelena Stanimirović istrčala je ovog vikenda polumaraton u Puli, Republika Hrvatska dok su Zoran Nikolić i Branislav Katić istrčali polumaraton u Rumi, a Dragana Bogojević trku od sedam kilometara u istom gradu.

Najviše uspeha ‘’Somaratonci’’ su zabeležili na drugom izdanju ‘’Somborske desetke’’ takmičenja u nordijskom hodanju koje je održano u Somboru u subotu 20.09.2025. godine. Bogdan Nikolić je u trci na deset kilometara osvojio treće mesto, a Đorđe Rackov drugo mestu u trci na pet kilometara

U poslednjih nekoliko meseci, divizma, poznata i kao divlji duvan, doživljava renesansu u popularnosti, posebno na TikToku.

TikTokerka Kandis Garet podelila je svoje iskustvo: nakon nekoliko dana konzumiranja biljnog napitka od divizme, "osetila je značajno poboljšanje i tvrdi da joj je disanje lakše nego ikad od tada".

Stručnjaci i influenseri na društvenim mrežama ističu da biljka može pomoći ljudima sa astmom, hroničnim kašljem ili pušačima, ali upozoravaju da se efekti razlikuju od osobe do osobe, piše Dnevno.hr.

Divizma ili lopen, kraljevska sveća, svećnjak (lat. Verbascum phlomoides) je biljka iz porodice strupnikovica (Scrophulariaceae). Rodu Verbascum pripada oko 250 vrsta.

Lako se prepoznaje po izduženoj stabljici i velikim žutim cvetovima koji cvetaju od jula do avgusta. Rasprostranjen je po šumskim čistinama, peščanim obalama reka i potoka u Evropi i zapadnoj Aziji.

Višegodišnja zeljasta biljka impozantnog izgleda za zeljastu biljku pošto može da dostigne visinu i od 120 cm. Čitava biljka pokrivena je mekim, filcovanim dlačicama. Jedne godine se formira samo lisna rozeta, a tek naredne stablo. Prizemni listovi su krupni i imaju dršku, dok su donji i srednji sedeći, a gornji osnovom obuhvataju stablo i svi su pepeljastosivi ili žutozeleni. Gornju polovinu stabla čine cvetovi sakupljeni u guste ili rastresite grozdaste cvasti, ili po nekoliko cvetova formira klasove. Cvetovi su sa krupnim, žutim kruničnim listićima spolja pokrivenim zvezdastim dlakama. Prašnika ima 5, sa hrapavim prašničkim kesama.[1] Boja cvetova može biti bela ili purpurna. Cveta u periodu od jula do avgusta. Sveži cvetovi imaju neprijatan miris, dok suvi mirišu na med. Plod je čahura pokrivena kratkim dlakama i sa semenom prizmatičnog oblika.

Lekovita svojstva divizme

U narodu, divizma se naziva i vučji rep. Preporučuje se iskopavanje korena u kasnu jesen prve godine rasta ili rano proleće, pre nego što biljka počne da zeleni. Cvetovi se beru od početka jula do kasne jeseni, a važno ih je brzo osušiti kako ne bi izgubili boju i lekovita svojstva. Isto važi i za listove, koji se beru nakon cvetanja po suvom i sunčanom vremenu.

Lekovita svojstva divizme poznata su još od davnina, a grčka mitologija pominje da je poslužila Odiseju protiv vračare Cirke. Biljka sadrži brojna jedinjenja sa antiinflamatornim, antibakterijskim i regenerativnim dejstvom: saponine, glikozide, iridoide, flavonoide, vitamin C, tanin, cink i selen. Naučna istraživanja potvrđuju njen doprinos respiratornim bolestima, upalama, infekcijama, blagim otocima, hemoroidima i infekcijama uha. Na primer, studija iz 2002. godine pokazala je da ekstrakt divljazme može inhibirati rast bakterija Escherichia coli i Staphylococcus aureus.

Recepti i primena

Divizma može da se koristi na različite načine. Pripravak od cvetova u maslinovom ulju koristi se kod kožnih problema i bolova u uhu ili očima, dok ulje pomaže kod gihta, reume i rana. Tinktura cvetova koristi se kod infekcija, a oblozi i sirupi se koriste kod otoka, hemoroida i kožnih bolesti.

Najpoznatiji je čaj od divizme, koji se priprema tako što se jedna kašičica cvetova prelije sa dva decilitra ključale vode i ostavi da odstoji 15 minuta. Piti 2-3 šolje dnevno, uz dodatak meda po želji. Gotove mešavine divizme mogu da se kupe u specijalizovanim prodavnicama i na internetu. Konzumiranje čaja i drugih preparata je generalno bezbedno, ali trudnice, dojilje i hronično bolesni pacijenti treba da se konsultuju sa lekarom pre upotrebe - prenosi B92.

Jednostavan trik s kuhinjskom folijom pomaže da zadržite toplotu i smanjite potrošnju energije bez velikih ulaganja.

U susret najavljenom poskupljenju struje, mnogi se već preračunavaju koliko će im porasti troškovi za grejanje. Stručnjaci, međutim, tvrde da postoji jednostavan način kako smanjiti potrošnju i uštedeti ove zime – uz pomoć obične prozirne folije.

Ona se najčešće koristi za zamotavanje ostataka hrane, ali očigledno može poslužiti i kao jeftin izolator za prozore, jedan od najvećih “krivaca” za gubitak topline u domu.

Prozori odnose i do 20 posto toplote

Procene govore da prozori odnose i do 20 posto toplote iz prostorije. Ako imate stara ili loše izolirana stakla, problem je još izraženiji. Zato stručnjaci preporučuju da se, osim zavesa i zatvaranja pukotina, razmisli i o dodatnim slojevima izolacije.

Poznati britanski finansijski stručnjak Martin Luis pojasnio je zašto je upravo prozirna folija pametna ideja kad je reč o uštedi energije.

Folija se jednostavno postavlja s unutrašnje strane okvira, a ključna je stvar da mora biti dobro zategnuta i da ne propušta vazduh.

Time se stvara mali vazdušni džep između stakla i folije koji deluje poput dodatnog sloja stakla, smanjujući gubitak toplote. Zapravo, reč je o svojevrsnom improvizovanom „drugom zastakljenju“, piše Jutarnji list.

„Stavljanjem sloja posebno dizajnirane folije (ili dobre staromodne prozirne folije) na svaki od vaših prozora, zarobljavate mali sloj vazduha, što može pomoći u sprečavanju izlaska toplote. Ključ za dodavanje drugog sloja ‘zastakljenja’ je da bude proziran i hermetički zatvoren“, navodi Luis.

Kompanija za proizvodnju prozora Everest potvrdila je delotvornost ove metode, piše Express. Njihovi stručnjaci ističu da prozorska folija može reflektovati do 30 odsto toplote natrag u prostoriju tokom zime. Jeftinije varijante verovatno daju slabije rezultate, ali ušteda se svejedno oseti.

Trostruko staklo

Za one koji žele dugoročno rešenje, Everest preporučuje prelazak s dvostrukog na trostruko staklo. Takva moderna rešenja, kažu, mogu biti i do tri puta energetski efektnija od starih dvostrukih prozora. Ali, takva investicija je za mnoge jednostavno preskupa.

Zato je folija privlačna kao brzo i jeftino rešenje. Komplet za foliranje prozora u radnjama košta svega nekoliko evra, a za postavljanje je dovoljan fen za kosu i malo trake. Fenom se folija dodatno zategne i stvori se nepropusna barijera.

Male promene donose veliku uštedu

Osim folije, stručnjaci podsećaju na niz drugih sitnih trikova: spuštanje roletni noću, korišćenje debelih zavesa, zatvaranje vrata prostorija koje se ne greju, kao i jednostavno smanjenje temperature grejanja za jedan stepen. Svaka od tih sitnica, tvrde, dugoročno pravi razliku na računu.

„Kad se svake godine dogodi hladni talas, prioritet je zadržati toplotu u domu. Cene energenata rastu, a istovremeno nas pritiska i problem klimatskih promena. Zato su ovakvi mali, ali delotvorni trikovi važniji nego ikad“, poručuju iz Everesta.

Vredi li pokušati?

Za domaćinstva koja nisu spremna na veliku investiciju u nove prozore, prozirna folija može biti pravo rešenje. Iako ne može potpuno da zaustavi gubitak toplote, može da ga značajno uspori i time smanji potrebe za dodatnim grejanjem.

Drugim rečima, dok čekamo dugoročna rešenja i sistemske mere energetske efikasnosti, možda se isplati posegnuti za najobičnijom folijom iz kuhinjskog ormarića. Ako ništa drugo, grejanje će se uključivati kasnije, a računi bi mogli biti nešto manji.

Ponekad najbliža mesta poznajemo najmanje. Možda zato što smo ih stavili u fioku sa etiketom „nije za mene“. Možda zato što nam ih niko nije ispričao onako kako zaslužuju. Tunis je upravo takvo mesto – blizu, a daleko. Često pogrešno shvaćen, a zapravo pun iznenađenja. I možda je upravo sada trenutak da ga pogledamo iz novog ugla.

Jer Tunis nije samo letovalište. To je slojevita, kulturološki bogata, bezbedna i iskreno gostoljubiva destinacija, piše kulturizam.com.

Na mestu gde je nekada stajala Kartagina

Kada zakoračite na tlo Tunisa, niste tek u još jednoj novoj zemlji – nalazite se u svojevrsnom lavirintu gde se prepliću antička i moderna istorija Afrike i Evrope. Na obodu današnjeg glavnog grada, tik uz Sredozemno more, nalaze se ostaci drevne Kartagine. Da, one Kartagine iz udžbenika istorije, čiji je general Hanibal prelazio Alpe na slonovima, koja je vekovima bila trn u oku Rimskom carstvu.

Danas su to arheološki parkovi, muzeji na otvorenom i miris borova dok koračate po starim pločnicima. Ne osećate se kao turista, već kao svedok. I to je snaga Tunisa – istorija ovde nije muzejska tišina, već živi sloj stvarnosti.

Medine: lavirinti identiteta

Ako želite da razumete srce Tunisa, ne tražite ga u modernim avenijama. Tražite ga u medinama – starim gradskim četvrtima, zaštićenim zidinama i satkanim od prašnjavih sokaka, prodavnica, mirisa i boja.

Medina Susa, jedna od najautentičnijih u severnoj Africi, nije samo pijaca. Ona je pozornica na kojoj se vekovima odvija trgovina, ali i svakodnevni život. Tu se prodaju začini, lampioni, rukotvorine, koža, narukvice i… vreme. Jer ovde vreme usporava. I svaki kutak ima svoju priču.

Medina Monastira je mirnija, gotovo romantična. Njene bele zidine i pogled na more ostavljaju utisak večnosti. Hamamet, grad umetnika i moreplovaca, ima jednu od najlepših medina – šarenu, živopisnu i tik uz morsku obalu. I, naravno, cenkanje je ovde deo kulture. To nije dosadna obaveza, već umetnost komunikacije. Lokalni prodavci nisu agresivni – oni su glumci u drami trgovine. Prava mala škola lokalnog duha.

Plaže koje nisu razvikane, ali su nezaboravne

Letovanje u Tunisu nosi jednu posebnu prednost: mir i pristupačnost. I što je najbolje – bez gužvi kakve znamo sa popularnih evropskih destinacija.

Mahdija je dragulj među tuniskim obalama. Njene zlatne plaže izgledaju kao da su naslikane. More je čisto, mirno u svim nijansama tirkizne i plave. U Mahdiji nema previše buke, sve je usmereno na opuštanje. Idealno za parove, porodice ili solo putnike u potrazi za tišinom.

Na drugoj strani, Jasmin Hamamet pruža sve čari luksuznog letovališta: uređene promenade, beach barove, luksuzne hotele, ali i kulturne sadržaje. Tu su i spa centri, golf tereni, kao i prelepa stara medina koja vas zove na večernju šetnju posle kupanja.

Gde se kupuje – i kako

Tunis je pravi mali raj za kupoholičare. I to ne samo zbog povoljnih cena, već i zbog raznovrsnosti. Ako volite lokalne pijace, medina u Susu je prava adresa. Tu ćete naći kožne torbe, tepihe, rukom oslikane činije, parfeme i – naravno – nezaobilazne začine.

Cenkanje je pravilo, a ne izuzetak. Nije pitanje da li ćete se cenkati, već koliko uspešno. I ne brinite – Tunižani to doživljavaju kao sport. Niko vas neće juriti, pritiskati ni moliti da kupite – ali ako krenete u igru, očekujte osmeh i „specijalnu cenu“ na kraju.

Za one koji više vole uređenu atmosferu – moderni tržni centri u Susu, Monastiru i Hamametu nude evropske i lokalne brendove. Cene su često znatno povoljnije nego u Evropi, naročito kada je reč o koži i modnim dodacima.

I da, nemojte se vratiti kući bez urmi. One iz Tunisa važe za najbolje u severnoj Africi – sočne, slatke, često punjene orasima i kandiranim narandžama. Savršen suvenir – ili poklon koji neće dugo opstati u fioci.

Hoteli, izleti i više od mora

Tunis je destinacija koja zna da ugosti. Bilo da tražite all-inclusive resort, mali hotel u mediniili porodični smeštaj, ponuda je bogata i raznovrsna. Hoteli nude sve što vam treba – od bazena, spa centara pa sve do lokalnih specijaliteta – ali pravi duh putovanja nalazi se izvan hotelskih zidova.

Tu su izleti u El Džem, gde se nalazi treći najveći rimski amfiteatar na svetu – toliko očuvan da gotovo čujete gladijatore. Ljubitelji istorije ne smeju da propuste Bardo muzej u glavnom gradu – mesto sa jednom od najlepših kolekcija mozaika na svetu. A oni koji traže avanturu mogu krenuti prema Sahari, gde vas čekaju oaze, berberska sela i tišina pustinje koja leči.

Tunižani – kultura osmeha i lakoće života

Jedan od najlepših utisaka koji nosite iz Tunisa su – ljudi. Tunižani su tihi, zadovoljni životom i uvek nasmejani. Umeju da vas pozovu na čaj, da vam objasne nešto bez ijedne reči zajedničkog jezika. I ono što je najvažnije – nisu napadni, čak ni prodavci na plaži koji nude sadnice palmi i suvenire, čekaju da vi priđete i pitate za cenu a ne prilaze vašim ležaljkama i uznemiravaju dok uživate na suncu. Oni nude. Vi birate. I taj balans je dragocen.

Iako većinski muslimanska zemlja, Tunis je sekularan, otvoren i izuzetno tolerantan. Oseća se uticaj Francuske, ali i blizina Italije, Španije, pa čak i Balkana. Ljudi su obrazovani, mnogi govore više jezika, a turisti su im više gosti nego potrošači.

Zašto baš Tunis?

Zato što vas neće opčiniti lepim slikama sa naslovnice kataloga – već sadržajem koji nudi. Zato što ne glumi luksuz – već ga nudi na jednostavan način. Zato što vas ne zove glasno – ali vas pamti.

Tunis nije mesto koje vas osvaja na prvu. Ali jeste ono koje vam ostaje u mislima. I kome se vraćate, jer ste tek zagrebali površinu.

Tunis nije kliše. Nije ni destinacija za „čekiranje“ na turističkoj mapi. To je mesto za one koji traže više od savršenog selfija. Za one koji žele iskustvo, zaključuje kulturizam.com.

Ručak bi trebalo da bude prilika da se osvežite i napunite energijom. U nekim zemljama ljudi čak napuštaju radno mesto i vraćaju se kući da jedu sa porodicom, a ponekad i da prilegnu na kratku dremku – što je za mnoge od nas tek san.

S obzirom na užurbanost radnog dana, sastanke sa kolegama u različitim vremenskim zonama ili brigu o porodici, pronalaženje optimalnog trenutka za ručak često zavisi od više faktora, ne samo od gladi.

Prema istraživanjima i savetima nutricionista, evo šta stručnjaci preporučuju kao idealno vreme za ručak.

Najbolje vreme zavisi od doručka

„Određivanje najboljeg vremena za ručak počinje razumevanjem važnosti doručka u vašoj dnevnoj rutini“, objašnjava Odra Vilson, registrovani nutricionista iz Northwestern Medicine. Bez obzira da li pokušavate da smršate ili samo želite više energije tokom dana, doručak je ključan za stabilizaciju apetita i raspoloženja. Jesti doručak odmah nakon buđenja pomaže da telo dobije energiju i promoviše zdravije navike ishrane.

Da bi se bez problema dočekao ručak, važno je izbegavati grickanje nakon doručka. Ako niste gladni ujutro, počnite sa malim, proteinima bogatim doručkom – na primer, jaje sa belancetom, jogurt sa voćem ili tost sa puterom od kikirikija. Ovo pomaže telu da razvije prirodne signale gladi i postavi temelje za uravnotežene obroke tokom dana.

Idealno vreme za ručak

Preporuka je da ručak bude četiri do pet sati nakon doručka kako bi se održao stabilan nivo šećera u krvi. „Ako ste doručkovali u 7 sati ujutro, ciljajte na ručak između 11 i 12 sati“, savetuje Vilson. Ako vaš raspored nalaže kasniji ručak, mali, zdrav obrok može vas održati do tada – idealni su kombinacija proteina, ugljenih hidrata i zdravih masti, poput jabuke sa šakom orašastih plodova ili povrća sa humusom.

Glavni obrok za ručak treba da bude bogat istim nutritijentima kako biste izdržali do večere. To može biti salata sa proteinom, posuda sa kinoom i povrćem ili tortilja sa ćuretinom i avokadom. Sve ove opcije nude balansiran nutritivni profil.

Ručak utiče i na večeru

Slično pravilo važi i za večeru: jedite četiri do pet sati nakon ručka. Ovo pomaže da se izbegne prejedanje uveče. Ako rana večera nije moguća, lagani i hranljivi užina popodne može kontrolisati glad. Neki stručnjaci preporučuju da završite obrok tri sata pre spavanja, što pomaže u održavanju zdrave telesne težine i stabilnog šećera u krvi.

Da li vreme ručka zaista znači?

Da. Studije potvrđuju značaj pravilnog tajminga obroka. Istraživanje Northwestern University iz 2023. godine pokazalo je da ograničeno vremensko jedenje može biti podjednako efikasno kao i brojanje kalorija u kontroli ishrane. Ova metoda podrazumeva da se svi obroci unesu u određenom vremenskom okviru, obično osam do 12 sati dnevno.

Šejna Aleksandrija, doktor nauka i saradnica istraživanja, ističe da brojanje kalorija često vodi u zamor dijetom, dok vremenski ograničena ishrana olakšava rutinu jer se fokusira na vreme jela, a ne na broj kalorija.

Praćenje sata i planiranje obroka može biti strategija koja vam pomaže da imate zadovoljnije i zdravije dane.

Meteorolozi su objavili kakvo je vreme pred nama i čini se da su letnje vrućine opet u igri, ali i jesen je blizu.

Republički hidrometeorološki zavod javlja da se danas posle prohladnog jutra, naročito u jugozapadnoj, južnoj i istočnoj Srbiji, tokom dana u celoj zemlјi očekuje sunčano i veoma toplo vreme za ovaj period godine. Vetar slab i umeren, u košavskom području povremeno jak, južni i jugoistočni, a na jugu Banata i u donjem Podunavlјu povremeno i sa udarima olujne jačine. Najviša dnevna temperatura od 29 do 33 °C.

Početkom sledeće sedmice zadržaće se toplo vreme sa dnevnom temperaturom oko i malo iznad 30 °C - piše Nova.rs.

„U prvoj polovini sledeće sedmice pretežno sunčano, ujutro prohladno, a tokom dana toplo sa najvišom dnevnom temperaturom od 29 do 33 °C, a u ponedelјak u košavskom području i vetrovito sa umerenim i jakim, na jugu Banata i donjem Podunavlјu povremeno i olujnim jugoistočnim vetrom“, javlja RHMZ.

Od srede 24. septembra temperatura u svakodnevnom i postepenom padu, a uz promenlјivu oblačnost, povremeno se očekuju i kratkotrajne padavine, najpre u Vojvodini i zapadnoj Srbiji, a potom i u ostalim krajevima.

Košava će ponovo duvati od četvrtka 25. septembra do subote 27. septembra.

I meteorolog amater Marko Čubrilo na svom Fejsbuku kaže da će do sledeće srede biti sunčano i relativno toplo, a zatim sledi promena vremena i dolazak jesenjih dana.

„Do sledeće srede preovlađivaće pretežno sunčano i relativno toplo. Duvaće slab, povremeno i umeren južni i jugoistočni vetar. Noći će biti sveže uz minimume od +5 do +18 stepeni Celzijusa, ali će dnevni maksimumi biti iznad proseka i trebalo bi da se kreću od +26 do +31 stepen Celzijusa, na jugu Hercegovine i koji stepen više.“

Kad u Srbiju stiže jesenje vreme
U sledeću sredu počinje pogoršanje vremena koje donosi sekundaran ciklon nad Đenovskim zalivom, kaže Čubrilo.

„Naoblačenje sa kišom i pljuskovima će tog dana prvo zahvatiti jugozapadne, zapadne i severozapadne delove regiona, da bi se sledeći dan proširilo na ostali deo. Dovaće umeren i jak jugoistočni vetar (košava), dok će se u čevrtak maksimumi kretati od +16 do +24 stepena Celzijusa. Petak posle podne donosi novo pogoršanje, tako da bi za sledeći vikend bilo pretežno oblačno i osetno hladnije uz kišu ponegde i umeren do pojačan istočni i severoistočni vetar. Za vikend dnevni maksimumi najverovatnije od +11 do +18 stepeni Celzijusa.“

Oko 29. septembra deluje da bi se vreme nakratko malo prolepšalo, ali oko 3. oktobra je izgledno novo pogoršanje.

Dakle, do srede ostajemo u letnjem režimu vremena, a zatim stižu jesenje vremenske prilike, zaključuje Čubrilo.

Hodanje 7.000 koraka dnevno može biti dovoljno da poboljša moždane funkcije i pomogne u zaštiti od raznih bolesti, pokazuje velika studija.

Možda je to realniji cilj od 10.000 koraka, što se često smatra standardom koji treba dostići.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Lancet Public Health, pokazalo je da je ta brojka povezana sa smanjenim rizikom od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući rak, demenciju i srčane bolesti, piše BBC.

Nalazi bi mogli da podstaknu više ljudi da prate broj koraka kao praktičan način za poboljšanje zdravlja, kažu istraživači.

„Imamo percepciju da treba da pređemo 10.000 koraka dnevno“, kaže glavna autorka dr Melodi Ding, „ali to nije zasnovano na dokazima“.

Deset hiljada koraka odgovara otprilike pet milja ili osam kilometara. Tačna udaljenost varira kod svakog pojedinca, u zavisnosti od dužine koraka, koja zavisi od visine, pola i brzine hodanja – brži hodači imaju duže korake.

Broj od 10.000 koraka potiče iz marketinške kampanje iz Japana 1960-ih. Uoči Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine, lansiran je pedometar pod nazivom manpo-kei, što se prevodi kao „brojač od 10.000 koraka“.

Dr Ding kaže da je ta brojka „izvučena iz konteksta“ i postala neformalna smernica koju mnogi fitnes uređaji i aplikacije i dalje preporučuju.

Studija objavljena u Lancetu analizirala je prethodna istraživanja i podatke o zdravlju i aktivnostima više od 160.000 odraslih osoba širom sveta.

U poređenju sa onima koji su hodali 2.000 koraka dnevno, utvrđeno je da 7.000 koraka dnevno dovodi do smanjenog rizika od:

kardiovaskularnih bolesti – za 25%
raka – za 6%
demencije – za 38%
depresije – za 22%

Međutim, istraživači navode da neke brojke možda nisu sasvim precizne jer potiču iz ograničenog broja studija.

Generalno, pregled sugeriše da čak i skromne količine hodanja – oko 4.000 koraka dnevno – donose bolje zdravlje u poređenju sa vrlo niskom aktivnošću od samo 2.000 koraka.

Kod većine zdravstvenih stanja, korist se stabilizuje nakon 7.000 koraka, iako dodatna korist za srce postoji kod većeg broja koraka.

„Radi se o izlasku i kretanju“

Jon Strajd, koji često pređe i 16.000 koraka dnevno, rekao je za BBC da ne bi trebalo da se fokusiramo samo na brojke.

„Radi se o izlasku i kretanju, i koristima za mentalno zdravlje koje su opipljive, iako ih nije lako kvantifikovati kao broj koraka.“

Strajd, star 64 godine, počeo je svakodnevno da hoda nakon što je 2022. godine doživeo srčani udar – inspirisan tastom koji je imao srčani udar u istim godinama.

„Živim u ruralnom mestu u Dorsetu, i obično šetam sat vremena ujutro. Jedini sam koji šeta bez psa.“

Jon kaže da mu brojanje koraka na telefonu pruža izazov, ali i zdravstvene koristi: „Kad dostigneš određeni broj, pomisliš – mogu još malo da hodam.“

Većina smernica za fizičku aktivnost fokusira se na vreme provedeno u vežbanju, a ne na broj koraka.

Na primer, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja ili 75 minuta intenzivne aerobne aktivnosti nedeljno.

Dr Ding kaže da ovakve preporuke ponekad ljudima mogu biti teške za razumevanje, ali da su i dalje važne.

„Ima ljudi koji plivaju, voze bicikl ili imaju fizičke invaliditete koji im ne dozvoljavaju da prave korake“, objašnjava ona.

Ali dodaje da bi preporuka u vezi sa brojem koraka mogla biti uključena kao „dodatak“.

Dr Danijel Bejli, stručnjak za sedentarno ponašanje i zdravlje sa Univerziteta Brunel u Londonu, kaže da ova studija osporava „mit“ da je 10.000 koraka dnevno neophodno.

Dok je 10.000 koraka dobar cilj za one koji su aktivniji, on kaže da bi cilj od 5.000 do 7.000 mogao biti „realniji i dostižniji“ za ostale.

Dr Endrju Skot, viši predavač kliničke fiziologije vežbanja na Univerzitetu u Portsmutu, slaže se da tačan broj nije važan.

On kaže da je „više uvek bolje“ i da ljudi ne treba da brinu ako ne dostignu određeni cilj, naročito onim danima kada su manje aktivni.

Azeem Madžid, lekar opšte prakse i profesor na Imperijal koledžu u Londonu, kaže da bi i manji broj koraka bio koristan za starije ljude ili one sa hroničnim bolestima.

Iako kaže da je „hodanje generalno fizički laka aktivnost“, osobe sa srčanim oboljenjima, artritisom ili hroničnim plućnim bolestima mogu imati poteškoće.

Ali dodaje da i kućni poslovi „kao što su usisavanje ili baštovanstvo“ mogu doprineti dnevnoj fizičkoj aktivnosti.

Dvorac porodice Kovač u Riđici, najsevernijem naselju opštine Sombor, deli sumornu sudbinu sličnih velelepnih vojvođanskih zdanja - oronuo i decenijama zaboravljen.

Iako devastiran predstavlja značajno svedočanstvo svog vremena, a koji bi adaptacijom i sanacijom postao neprocenjiva vrednost regiona.

Novi život u kaštel udahnula bi sveobuhvatna obnova, što se uskoro može i desiti s obzirom na to da je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture raspisao javni poziv za rekonstrukciju, dogradnju i novu gradnju pomoćnog objekta (procenjena vrednost radova 27.916.667 dinara). U sklopu radova biće promenjena namena dvorca, odnosno služiće kao ugostiteljski objekat sa prenoćištem i vinskim podrumom - piše Dnevnik.

Planirano je da ugostiteljski deo ima 138 sedećih mesta, a prenoćište sedam soba, sa sedam bračnih kreveta i dva pomoćna. U prizemlju će biti restoran-kafe, na prvom spratu su planirane sale za proslave, a u potkrovlju prenoćište, dok je u podrumu planirano smeštanje vina i degustacije za oko 30 ljudi.

Objekat je danas i spolja i iznutra u prilično derutnom stanju

Dvorac je 1806. godine izgradio imućni Imre Kovač u kasno baroknom stilu kao kompaktnu spratnu građevinu. Kaštel se sastojao od 16 prostorija, od kojih su tri bile dvorane, a ostale sporedne prostorije. Podignut je na parceli od 26 jutara i 47 hvati zemlje, opasan zidom od cigale. Zidao ga je zidar Bišof iz Baje, a u njegovoj gradnji učestvovalo je celo selo. U prizemlju istaknuti deo fasade je bio otvoren i natkrivao je kolski ulaz sa rampama, dok je objekat zidan ciglom starog formata i čine ga masivni podužni i poprečni zidovi. Danas su sve četiri fasade u izrazito lošem stanju i uočena su brojna oštećenja. Stolarija je uglavnom povađena, a preostala je dotrajala.

U odnosu na prvobitni izgled dvorca, uočen je nedostatak fasadne ornamentike koja ga je krasila. Naime, delovi fasade i ornametnike su oštećeni vlagom, te odpadaju, uz to i krovni pokrivač je takođe u dotrajalom stanju, a kao osnovni nedostajući element stručnjaci navode rizalit, istaknuti deo pročelja neke građevine. Fasadni malter je većinski otpao do same opeke, što se najviše uočava na istočnoj i severnoj fasadi. Podovi u svim prostorijama su demontirani i prekriveni šutom i otpadom. Stepenište za sprat je drveno i relativno dobro očuvano, ali je deo tavanice između sprata i potkrovnog prostora urušen.

Dvorište u engleskom stilu

Iza dvorca je bio park u engleskom stilu, kroz koji je proticala rečica Plazović (Kiđoš). U parku sa senovitim šetalištima, retkim ukrasnim, plemenitim drvećem i lozom, sa mostovima preko Plazovića, bio je i staklenik, a postojala je i vodenica potočara. Dvorište ispred zgrade, veličine dva katastarska jutra, bilo je zasađeno lipama i ukrasnim grmljem. Sa leve strane od glavnog ulaza bilo ograđeno letvama između zidanih stubova, a s obe strane ulaza bila su dva ogromna ambara s muljaricom, šest zgrada za sluge i staje na koje se nadovezivalo prostrano ekonomsko dvorište, sa štalama i svinjcima, kolarskim i kovačkim radionicama.

Shodno svim oštećenjima koje je naneo zub vremena, verovatno i vandali, kaštel Kovačevih očekuju obimni i razni radovi. U delu prizemlja i sprata biće dograđen nedostajući rizalit, koji će se izvoditi kao nezavisan sklop u odnosu na postojeću masivnu konstrukciju objekta. Planirana je dogradnja platoa, odnosno terase na zapadnoj strani u nivou prizemlja. U funkcionalnom smislu prizemlje je zamišljeno kao ugostiteljski deo i sadržaće kuhinju, restoran, kafe, otvorenu terasu, sanitarne čvorove i glavni ulazni hol. Na spratu je rekonstrukcijom planirano formiranje tri sale za proslave koje mogu biti kao zasebne celine ili kao jedna, ukoliko se vrata između njih otvore. Etaža potkrovlja adaptacijom krovne konstrukcije i tavanskog prostora biti prilagođen za sedam soba, apartmana za prenoćište turista i gostiju.

Sve više ljudi danas poseže za proteinskim suplementima jer ubrzani način života često ne ostavlja dovoljno vremena za pripremu balansiranih obroka bogatih proteinima. Oni olakšavaju unos potrebnih nutrijenata za rast i regeneraciju mišića, naročito kod onih koji redovno treniraju.

Društvene mreže su pune saveta da jedete više proteina, uključujući suplemente poput proteinskih šejkova. Proizvođači hrane takođe ističu sadržaj proteina na pakovanjima kako bi povećali prodaju.

Pored sportista, koriste ih i osobe koje žele da kontrolišu telesnu težinu jer proteini pružaju duži osećaj sitosti.

Ali da li nam sve to dodatno proteina zaista donosi korist – i da li može da bude previše?

Proteini su važni, ali mnogi jedu više nego što im treba.

Proteini su neophodni za formiranje mišićnog tkiva, enzima i hormona, a igraju i važnu ulogu u imunom sistemu. Takođe, pružaju energiju, piše Yahoo.

Prema australijskim smernicama za zdravu ishranu, koje su napisali stručnjaci i podržane od strane vlade, trebalo bi da unosimo 15–25% dnevnih kalorija iz proteina.

Preporučeni dnevni unos proteina za odrasle je:
0,84 g po kilogramu telesne težine za muškarce
0,75 g po kilogramu telesne težine za žene
To znači oko 76 g dnevno za muškarca od 90 kg ili 53 g za ženu od 70 kg.

Za one koji žele povećati mišićnu masu kroz vežbe otpora (npr. dizanje tegova), unos proteina do 1,6 g po kilogramu telesne težine dnevno može pomoći u povećanju snage i mišićne mase. Ipak, istraživanja pokazuju da dodatni unos iznad toga ne donosi dodatni efekat.

Za većinu nas nema koristi od unosa proteina preko preporučenog nivoa. Naprotiv – previše proteina može izazvati probleme.

Šta se dešava kada jedete previše proteina?

Višak proteina se ne izbacuje jednostavno kroz urin ili stolicu – on ostaje u telu i može izazvati različite efekte.

Proteini su izvor energije, pa previše proteina znači unos dodatne energije. Kada unosimo više energije nego što nam je potrebno, telo višak pretvara u masno tkivo za skladištenje.

Postoje i zdravstvena stanja kod kojih treba izbegavati prekomerni unos proteina. Na primer, osobe sa hroničnom bolesti bubrega treba da prate unos proteina pod nadzorom nutricioniste kako bi zaštitile bubrege.

Postoji i stanje poznato kao “otrov od proteina”, kada se unosi previše proteina bez dovoljno masti, ugljenih hidrata i drugih nutrijenata. Ovo je poznato i kao „zajednička glad kunića“ – termin iz ranog 20. veka, kada su istraživači koji su se hranili uglavnom zečetinom brzo obolevali jer je to meso veoma nemasno.

Odakle dolazi protein je važno

Proteine možemo unositi iz biljnih izvora (pasulj, sočivo, integralne žitarice) i životinjskih izvora (jaja, mlečni proizvodi, meso, riba).

Visok unos proteina iz životinjskih izvora povezan je sa povećanim rizikom od prevremene smrti kod starijih osoba, naročito od raka, kao i sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2.

S druge strane, veći unos proteina iz biljnih izvora povezan je sa:

manjim rizikom od smrti od raka
smanjenim rizikom od dijabetesa tipa 2
poboljšanjem nivoa holesterola u krvi.

Mnogi životinjski izvori proteina su takođe bogati zasićenim mastima, koje povećavaju rizik od hroničnih bolesti, poput bolesti srca. Većina ljudi unosi više zasićenih masti nego što im je potrebno.

Biljni izvori proteina, pored proteina, obično sadrže i dijetetska vlakna, koja većini ljudi nedostaju. Više vlakana pomaže u smanjenju rizika od hroničnih bolesti i podržava zdravlje creva.

Ključ je u balansu

Gde dolazi protein – i balans između životinjskih i biljnih izvora – važnije je od stalnog povećavanja unosa proteina.

Proteini, masti i ugljeni hidrati rade zajedno da održe telo zdravim i energičnim. Svi makronutrijenti, zajedno sa vitaminima i mineralima, potrebni su u pravim proporcijama za optimalno zdravlje.