Sombor.info

Pošto je danas dostupno toliko muzike i toliko podkasta za slušanje, nije ni čudo što su slušalice toliko popularne.

Bežične slušalice su postale posebno tražene. Dok ih mnogi korisnici obožavaju, na društvenim mrežama pojavile su se i zabrinutosti zbog njihovih potencijalnih zdravstvenih rizika. BBC Bitesize Other Side of the Story pobliže je istražio te brige kako bi razdvojio činjenice od neistina - prenosi N1.

Da li su bežične slušalice bezbedne?

Bežične slušalice (i one koje idu preko ušiju i one koje idu u uši) koriste Bluetooth tehnologiju da bi se povezale s našim telefonima. To uključuje elektromagnetno polje, što je neke navelo da poveruju da bi to moglo da našteti našem mozgu.

Postojala su naučna istraživanja o bežičnim slušalicama i njihovim potencijalnim rizicima. One emituju vrstu zračenja koja se zove radiofrekventno zračenje, koje funkcioniše na mnogo nižoj frekvenciji od vrste zračenja koje može da našteti ljudima.

Godine 2019, Cancer Research UK je izjavio da nema dovoljno dokaza da bi Bluetooth slušalice mogle da izazovu štetu i da istraživanja sprovedena na velikim grupama ljudi nisu pronašla vezu s povećanim rizikom od raka. Međutim, do 2025. istraživanje o efektima bežičnih slušalica na naše zdravlje i dalje traje.

Da li su skupe slušalice bolje?

Slušalice koje poništavaju buku (noise-cancelling) relativno su nov izum. One sadrže poseban softver koji eliminiše spoljašnju buku, poput televizora ili laveža psa, omogućavajući korisniku da se usredsredi isključivo na jedan zvuk.

Časopis Which?, gde tim stručnjaka testira različite modele i brendove proizvoda, otkrio je da je moguće dobiti dobar kvalitet funkcija za poništavanje buke i kod slušalica koje koštaju oko 50 funti, tako da nije uvek neophodno potrošiti mnogo novca – ali na kraju, koliko će neko potrošiti u potpunosti zavisi od njega.

Da li slušalice koje poništavaju buku štite naš sluh?

Other Side of the Story razgovarao je sa Kler Benton, predsednicom Britanske akademije za audiologiju, da bi saznao više o slušalicama koje poništavaju buku. Kler je objasnila da one mogu da pomognu u zaštiti sluha jer fokusiranje na jedan zvuk, dok su svi drugi eliminisani, znači da ne mora da se sluša na visokom nivou jačine.

„I dalje morate da se pridržavate pravila dobre higijene slušanja“, rekla je Kler. „Pravite pauze za uši, držite nivo jačine na bezbednom nivou bez obzira na to, jer i dalje postoji iskušenje da ga pojačate. Neki ljudi zaista uživaju u glasnoj muzici i znamo da je to zaista opasno ako to radite predugo. Osamdeset pet decibela (dB) tokom osam sati je ono što (zvanični) propisi kažu da je bezbedno, bez ikakve zaštite sluha.“

Osamdeset pet decibela je ekvivalent buci koju pravi gust saobraćaj ili blender za hranu. Ako biste nešto slušali samo tri decibela glasnije, rekla je Kler, vreme tokom kojeg biste mogli bezbedno da slušate odjednom bi se prepolovilo sa osam sati na četiri.

Kler je dodala: „Ako ste osoba koja se lako dekoncentriše zbog spoljašnje buke ili joj smeta pozadinska buka, slušalice koje poništavaju buku mogu biti od pomoći da se osećate smirenije na tim bučnim mestima.

Počela su da se postavljaju pitanja da, ako previše koristite slušalice koje poništavaju buku, to možda može da promeni vaše veštine obrade zvuka. Postoji mogućnost da nošenje slušalica koje poništavaju buku predugo ometa vašu sposobnost da obrađujete govor u buci kada ih ne nosite, ali to je za sada čisto anegdotalno.“

Koja je razlika između slušalica i čepića za uši?

Slušalice koje poništavaju buku su jedan način da se smanji nivo zvuka, ali nisu praktične za događaje uživo kao što su koncerti ili muzički festivali. Međutim, upravo su to tipovi okruženja u kojima vredi brinuti o svojim ušima – a čepići za uši mogu biti opcija.

Istraživanje Kraljevskog nacionalnog instituta za gluve osobe (RNID) otkrilo je da je 58 odsto ljudi starosti između 18 i 28 godina iskusilo neki oblik gubitka sluha ili problem vezan za sluh nakon izloženosti glasnoj muzici. Većinu vremena efekti ne traju dugo, ali kontinuirano izlaganje naših ušiju tako glasnim okruženjima može da izazove trajna oštećenja. Novi stil čepića, koji postaje popularan na festivalima, dozvoljava prolazak zvuka, ali na smanjenom nivou, što može da olakša prisustvovanje ovakvim događajima ako vam smetaju visoki nivoi buke.

Da li čepići za uši rade?

Čepići za uši zaista rade. Čak i najjeftiniji penušavi čepići stvaraju barijeru između spoljašnjeg zvuka i ušnog kanala – iako je potreban oprez prilikom stavljanja i vađenja.

Prosečan muzički festival ima nivo zvuka između 90 dB i 100 dB, dok ljudsko uvo može bezbedno da podnese produženo slušanje zvuka do najviše 80 dB.

Saira Husein je audiolog, koja je za BBC Sounds Sliced Bread podkast iznela svoje mišljenje o čepićima za uši: „Iz ugla zdravstvene zaštite, drago mi je što sada postoji svest, ili veća svest, o zaštiti sluha od buke. Dakle, svakako, kada idete na festival… obavezno imajte nešto da zaštitite svoje uši.“

Trevor Koks, koji se takođe pojavio u Sliced Bread, profesor je akustičkog inženjeringa na Univerzitetu u Salfordu. Rekao je da bi, kada bi kupovao čepiće, tražio one za koje se oglašava specifično smanjenje decibela. Međutim, dodao je: „Ne bih im verovao da ih kupim jer ne bih znao šta rade dok ne stignu.“

U našem organizmu se obično nalaze četiri paratiroidne žlezde, koje su smeštene iza štitaste žlezde.

Iako su veoma male – svega 3 do 5 mm – njihova uloga u regulaciji metabolizma kalcijuma je izuzetno značajna, piše za Stetoskop dr Tijana Dangubić, specijalista interne medicine, endokrinolog.

Kako funkcionišu paratiroidne žlezde?

Paratiroidne žlezde luče paratiroidni hormon (PTH) koji ima više ključnih zadataka:

oslobađa kalcijum iz kostiju,
povećava njegovu reapsorpciju u bubrezima,
deluje na vitamin D kako bi se povećala apsorpcija kalcijuma u crevima,
povećava izlučivanje fosfata preko bubrega.
Na ovaj način, PTH održava ravnotežu kalcijuma i fosfata u organizmu.

Zašto je teško otkriti poremećaje paratireodnih žlezda?

Paratiroidne žlezde se ne mogu opipati, a poremećaji u njihovom radu često ne daju jasne simptome – osim ako nivo kalcijuma u krvi nije značajno poremećen.

„Zato je za postavljanje dijagnoze obično neophodno uraditi laboratorijske analize, ultrazvuk i scintigrafiju, radi njihove vizuelizacije”, navodi dr Dangubić.

Simptomi poremećaja

Kada je kalcijum povišen (hiperkalcemija), mogu se javiti sledeći simptomi:

bubrežni kamenci,
Zatvor, mučnina, bol u stomaku,
depresija, umor, slabost mišića,
promene u EKG-u.
Kod sniženog nivoa kalcijuma (hipokalcemija) simptomi mogu uključivati:

grčenje i trnjenje mišića, nevoljni pokreti,
anksioznost, depresija, zbunjenost,
lomljivi nokti, opadanje kose,
katarakta kod dugotrajnog sniženja,
promene u EKG-u.

Jedan od prvih znakova disfunkcije paratiroidnih žlezda može biti i osteoporoza, što je razlog da se u okviru ispitivanja obavezno analiziraju PTH, kalcijum i fosfor.

Kada sumnjati na poremećaj paratireodnih žlezda?

U rutinskim laboratorijskim analizama preporučuje se da se proveri nivo:

kalcijuma,
fosfora,
vitamina D.

Ukoliko je paratiroidni hormon povišen, stanje se naziva hiperparatiroidizam, a uzroci mogu biti:

adenom paratirodinih žlezda (benigni tumor) – najčešći uzrok,
hiperplazija (uvećanje) žlezda,
karcinom paratiroidnih žlezda (izuzetno retko),
hronična bubrežna bolest,
nizak nivo vitamina D,
poremećaj apsorpcije kalcijuma (npr. kod celijakije).

„Hiperparatiroidizam je retka bolest (1–4 osobe na 1000), a najčešće se javlja kod žena u menopauzi”, naglašava dr Dangubić.

Šta je hipoparatiroidizam?

Za razliku od hiper-hipoparatiroidizam je stanje kada žlezde luče nedovoljno PTH, što vodi ka smanjenju nivoa kalcijuma. Uzroci mogu biti:

hirurško uklanjanje žlezda tokom operacije štitaste žlezde,
autoimuna ili genetska oboljenja,
privremeni poremećaji izazvani niskim nivoom magnezijuma ili upotrebom lekova.

Kako se leče poremećaji paratireodnih žlezda?

Kod adenoma paratirodinih žlezda – najčešćeg uzroka hiperparatiroidizma – primenjuje se hirurško uklanjanje žlezde.

Kod hipoparatiroidizma, neophodno je redovno praćenje i nadoknada kalcijuma i vitamina D.

Iako male i često "nevidljive", paratiroidne žlezde imaju ogromnu ulogu u održavanju ravnoteže kalcijuma u organizmu. Redovne laboratorijske analize mogu pomoći da se potencijalni problemi uoče na vreme i uspešno leče.

„Ukoliko imate simptome koji mogu ukazivati na poremećaj nivoa kalcijuma – ne zanemarujte ih. Konsultujte se sa endokrinologom i uradite potrebne analize”, porčuje dr Dangubić.

Koliko mudri moraju da budu pri odabiru lozinki, mnogi saznaju tek kada otkriju da im je neko pristupio nekom nalogu.

Pažljivo su postupali sa svojim podacima, tako da ne mogu da shvate šta je pošlo po zlu. Česta greška možda da bude korišćenje dela lozinke u više naloga i na različitim platformama, prenosi RTS.

Ponovna upotreba iste reči u lozinkama – čak i ako je izmenjena tako da uključuje brojeve ili simbole – pruža kriminalcima način da pristupe vašim nalozima, upozoravaju stručnjaci za sajber bezbednost, piše britanski Gardijan.

Brendin Mertag, „beli haker“ to jest haker koji poštuje etičke norme, kaže da informacije dobijene kada su ukradeni podaci na sajtovima kao što su DropBox i Tumblr, kao i druge sajber napade, kruže internetom već neko vreme.

Hakeri dobijaju lozinke i testiraju ih na drugim veb-lokacijama, što je metoda poznata kao credential stuffing, kako bi videli da li mogu da provale u naloge na različitim platformama.

Ono što predstavlja problem je što u nekim slučajevima hakeri ne pokušavaju samo sa tačnim lozinkama iz baze podataka već pokušavaju da pristupe nalozima koristeći izvedene lozinke.

Istraživanje kompanije "Virgin Media O2" pokazalo je da 80 odsto ljudi koristi iste ili skoro identične lozinke za različite onlajn naloge.

„Korišćenje neznatno izmenjenih lozinki – kao što je Guardian1 umesto Guardian – otvara vrata hakerima da kompromituju više naloga“, objasnio je Martag u izjavi za britanski Gardijan.

Radeći sa stručnjacima kompanije Virgin Media O2, pokazao je volonterima koliko je lako doći do njihove lozinke kada navedu svoju imejl adresu. Lozinka je otkrivena u roku od nekoliko minuta u više slučajeva.

„Ljudsko ponašanje je prilično lako imitirati. Kriminalci znaju, na primer, da možete koristiti jednu lozinku, a zatim joj u nalogu na drugom sajtu samo dodati tačku ili uzvičnik na kraju“, objašnjava portparol "Virgin Media O2".

Kako izgleda put do slične lozinke

Kriminalci koriste skripte – automatizovane skupove instrukcija za računar – da bi prošli kroz varijacije lozinki i tako pokušali da pristupe drugim nalozima. Ovo se može desiti u industrijskim razmerama, upozorava Martag.

„Veoma je retko da ste meta kao pojedinac. Obično ste u grupi od više hiljada ljudi koji su meta. Ovi procesi se skaliraju na isti način kao što se to radi u legalnom poslovanju“, ističe Martag.

Upozorenje da neko pokušava da otkrije vaše lozinke može stići u vidu poruka u kojima se navodi da ste pokušavali da promenite imejl adresu ili druge detalje u vezi sa nalogom.

Šta uraditi

Promenite sve lozinke koje su varijacije iste reči. Murtag savetuje da počnete sa četiri najvažnija seta naloga: za banke, imejl, poslovni nalozi i na mobilnom telefonu.

Koristite menadžere za lozinke – oni su često integrisani u veb-pregledače. „Epl“ ima iCloud Keychain, dok Android uređaji imaju Google Password Manager, a oba imaju opciju da predlažu i čuvaju komplikovane lozinke.

Napravite dvofaktorsku ili višefaktorsku autentifikaciju (2FA ili MFA), što znači da imate dva (ili više) koraka za prijavu na sajt.

Grad Sombor raspisao je dva konkursa putem kojih će se podržati rad i razvoj pčelarstva u ovom gradu, od kojih je jedan namenjen poljoprivrednim proizvođačima koji se bave uzgojem pčela i proizvodnjom meda, a drugi udruženjima pčelara, objavljeno je na oficijelnom gradskom sajtu.

Za realizaciju ovih konkursa za pčelarstvo odvojena su tri miliona dinara od čega za nabavku novih pčelinjih društava, opreme za pčelarstvo i vozila i prikolica za transport pčelinjih društava poljoprivrednim proizvođačima koji se bave uzgojem pčela 1,6 miliona dinara, a 1,4 miliona za udruženja pčelara u Somboru.

Pčelari i udruženja pčelara se na konkurse mogu javiti do 26. septembra. Konkursom će se sufinansirati nabavka novih pčelinjih društava, opreme za pčelarstvo i nabavka vozila i prikolica za transport pčelinjih društava, kao i nabavka novih mašina za udruženja.

Maksimalan iznos po prijavi za poljoprivredne proizvođače je 90.000 dinara, a za udruženja 400.000 dinara.

Povodom obeležavanja Dana sektora za vanredne situacije pripadnici Vatrogasno-spasilačkog bataljona Sombor, u periodu od 15. do 17. septembra, realizuju edukativno druženje sa najmlađim sugrađanima u dvorištu Vatrogasne jedinice Sombor.

Zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačkog bataljona Sombor, Dalibor Mrđenović, poručio je da se deci kroz ove aktivnosti prikazuje: na koji način se koristi oprema, da vide gde vatrogasci borave, kao i koja je uloga vatrogasaca u sistemu bezbednosti zaštite sugrađana.

Deca predškolskog i školskog uzrasta imala su priliku da se upoznaju sa opremom i vozilima koja vatrogasci-spasioci koriste prilikom spašavanja i gašenja požara.

Somborska policija zaplenila je više od kilograma narkotika i uhapsila muškarca iz Kule, saopšteno je danas.

U njegovom stana i automobilu policija je pronašla ukupno 530 grama praha za koji se sumnja da je amfetamin i 580 grama materije, verovatno marihuane.

Sumnjiči se za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet droga.

Policijska uprava Sombor je navela i da je za G.R. određeno zadržavanje do 48 sati i da će biti priveden u Tužilaštvo.

Tradicionalni “Apatinski Dunavski polumaraton”, u organizaciji Atletskog kluba Apatin, ove godine obeležava značajan jubilej, 30 godina postojanja. Ovaj veliki sportski događaj prepoznatljiv je ne samo u našoj zemlji, već i u celom regionu. Rekordan broj učesnika iz godine u godinu “Apatinski Dunavski polumaraton” svrstava u jedan od najbrojnijih u Srbiji, a karnevalska atmosfera, brojni propratni sadržaji, te humanitarni karakter, ovom događaju daju posebnu čar.

Dana 19. oktobra, manifestacija slavi tri decenije postojanja, a iduće godine 30. jubilarno izdanje, pošto tokom korone jedan Apatinski Dunavski polumaraton nije održan.

Pored glavne trke, polumaratona od 21,097 km, tu su i trka na 10 km, štafeta 2x5 km, kao i nordijsko hodanje u dužini od 10 km.

Prijave za 29. “Apatinski Dunavski polumaraton” su u toku, a svoje učešće svi zainteresovani trkači mogu evidentirati OVDE.

Iz godine u godinu, sve veća pažnja i zainteresovanost na manifestaciji pokazuje se za tradicionalnu “Trku za srećnije detinjstvo”, koju AK Apatin organizuje u saradnji sa apatinskim Crvenim krstom. Trka je besplatna za svu decu, a prijave se ove godine vrše online putem, na mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Sve bitne informacije vezane za ovaj događaj, roditelji mogu pronaći na Instagram stranici Dunavskog polumaratona - piše Radio Apatin.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 18. septembra, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Pozivamo sve naše sugrađane koji imaju između 18-65 godina, zdravi su i žele da daruju krv, da se odazovu na akciju.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 17. septembar

Uredba kojom se ograničavaju trgovačke marže ponovo je izmenjena. Ovog puta, novina je ta da se iz dela Uredbe kojom se ograničavaju cene dobavljača izuzimaju voće i povrće, sveže meso i riba, kao i kafa i kakao. Za ove namirnice, dakle, taj deo Uredbe neće važiti, odnosno njihove nabavne cene neće biti zamrznute.

Kako je objavljeno u Službenom glasniku, Vlada je na sednici 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, koja je popularnija kao Uredba o ograničenju marži. Uredba se menja u delu kojim je određeno da fakturne cene dobavljača ne mogu biti veće od fakturnih cena koje su važile na dan 1. avgust 2025. godine. Drugim rečima, cene po kojima dobavljači prodaju ovu robu trgovinskim lancima neće biti zamrznute.

Uredba se, dakle, u tom delu neće odnositi na “sveže voće i povrće, sveže meso i svežu ribu, kao i berzansku robu, odnosno kafu i kakao”. Dakle, cene ovih namirnica moći će da se menjaju u skladu sa promenama na tržištu.

U novom dokumentu koji je usvojila Vlada precizirano je da se maksimalna marža od 20 odsto primenjuje “od stavljanja robe prvi put u promet na tržište Republike Srbije”.

Dalje, u Uredbi se sada navodi i da “ukoliko su naknade, kao i logistički rabat i naknade za manjak robe ili otpis bili manji na dan 1. avgusta 2025. godine, ne mogu se povećavati”. Takođe, trgovci na malo koji nisu imali ugovorene naknade, kao i logistički rabat i naknadu za manjak robe ili otpis na dan 1. avgusta 2025. godine, mogu prilikom obračuna marže u maloprodajnu cenu uključiti dozvoljeni iznos propisan Uredbom. Dakle, država je ovime zapravo dozvolila trgovcima da podignu svoje cene za ove troškove, čak i ako do sada te troškove i naknade nisu naplaćivali. Time se dodatno otupljuje oštrica prvobitne uredbe.

Konačno, izmenjeni su i delovi Uredbe koji se tiču dostavljanja cenovnika, kao i podataka koji se dostavljaju. Konkretno, izmenama je utvrđeno da trgovci imaju obavezu da cenovnike dostavljaju u elektronskom formatu koji Ministarstvo trgovine objavljuje na svojoj internet stranici. Trgovci će ubuduće morati da navedu i bar kod za svaki proizvod.

Inače, Uredba kojom se ograničavaju marže na 20 odsto, stupila je na snagu 1. septembra. Međutim, i pre nego što je počela da važi, Uredba je morala da se menja jer su, kako su naveli predstavnici vlasti, trgovci pokušali da zaobiđu nova pravila.