Sombor.info

Redovni preventivni pregledi predstavljaju jedan od najvažnijih koraka ka očuvanju zdravlja i blagovremenom otkrivanju bolesti. Cilj preventivnih pregleda nije da otkriju bolest kada se ona već razvila, već da prepoznaju rane znake koji ukazuju na potrebu za daljom dijagnostikom ili promenom životnih navika.

U okviru projekta prekogranične saradnje „Skill Lab: Cooperation in the field of healthcare practical training and public health education in the region of Baja and Sombor” (HUSRB/23R/21/045), Dom zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ sprovodi besplatnu zdravstvenu akciju preventivnih pregleda na celoj teritoriji opštini Sombor uključujući prigradska naselja (tačni datumi će biti blagovremeno najavljeni). Građani mogu da preuzmu digitalni VODIČ ZA PREVENTIVNE PREGLEDE na sledećim linkovima:

https://dzsombor.rs/wp-content/docs/uploads/docs/BrosuraSkillLabSRB.pdf

https://dzsombor.rs/wp-content/docs/uploads/docs/BrosuraSkillLabHUN.pdf

Projekat Skill-Lab sprovodi se u okviru programa Interreg i instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), kroz finansijski okvir Evropske unije za period od 2021. do 2027. godine. Partneri na projektu su Bolnica Sent Rokus iz Baje kao vodeći partner i Dom zdravlja „Dr Đorđe Lazić“. Projektne aktivnosti započele su u junu 2024. godine, a planirani rok završetka projekta je do 31. Januara 2026. godine.

Program Interreg VI A IPA Mađarska Srbija se sprovodi u okviru finansijskog okvira Evropske unije 2021-2027, u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Na osnovu „podeljenog sistema upravljanja“ zemalja učesnica Mađarske i Srbije, Program finansira i podržava projekte saradnje organizacija koje se nalaze u programskom području, mađarskim županijama Čongrad Čanad i Bač Kiškun, i srpskim teritorijama: Zapadna Bačka, Severna Bačka, Južnobačka, Severnobanatska, Centralna Banat, Južni Banat i Srem.Program pomaže razvoju stabilnog i kooperativnog regiona i opštem kvalitetu života u pograničnom regionu. Omogućava ekonomsku saradnju organizacija iz dve zemlje, neguje zajednički identitet, kulturno i istorijsko nasleđe pograničnog regiona i doprinosi njegovom očuvanju životne sredine održivost i bezbednost. Ovaj članak je kreiran uz finansijsku podršku Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program Mađarska-Srbija. Za sadržaj ovog članka je odgovoran isključivo Dom zdravlja ,,Đorđe Lazić” u Somboru, i sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela Programa. Za više informacije posetite: www.hungary-serbia.eu 

https://hungary-serbia.eu/projects/skill-lab

SKILL LAB STUDIJA

Izveštaj o socio-ekonomskim trendovima javnog zdravlja

urađen u okviru istraživačkog projekta

“SKILL LAB: Cooperation in the Field of Healthcare Practical Training and Public Health Education in the Region of Baja and Sombor”

(referentni broj ugovora: HUSRB-23R-21-045-4-Research)

Pristup zdravstvenim uslugama ostaje još jedan ključni izazov, posebno u ruralnim oblastima gde su medicinske ustanove manje opremljene kadrovima i drugim resursima. Građani se suočavaju sa problemima poteškoća u transportu, neadekvatnu infrastrukturu zdravstvene zaštite i nedostatak zdravstvenih radnika. Ova situacija nesrazmerno utiče na ranjivu populaciju, što dovodi do zdravstvenih nejednakosti koje komplikuju sveukupne rezultate javnog zdravlja u zemlji. Rešavanje ovih razlika je od vitalnog značaja za obezbeđivanje sveobuhvatne dostupnosti zdravstvene zaštite u svim demografskim kategorijama.

Ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu u nedovoljno pokrivenim oblastima ima za cilj proširenje pristupa osnovnim uslugama i poboljšanje zdravstvenih rezultata za ruralno stanovništvo.

U sklopu projekta prekogranične saradnje “SKILL LAB: Cooperation in the field of healthcare practical training and public health education in the region of Baja and Sombor” urađeno je istraživanje, zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program Mađarska-Srbija, sa ciljem identifikovanja stavova i mišljenja stanovnika Zapadno Bačkog okruga o zdravstvenim uslugama, kao i nivo njihovog zadovoljstva ponuđenim i realizovanim zdravstvenim uslugama.

U istraživanju su učestvovali stanovnici grada Sombora i ruralnih naselja u okruženju Sombora u sledećim naseljima: Doroslovo, Bezdan, Svetozar Miletić, Telečka, Gakovo, Stapar, Kljajićevo, Riđica i Kolut. Uzorak ispitanika je sačinjen kao polustruktuiran, tako što se obuhvatilo veliki broj naselja, a ispitanici su bili različitih sociodemografskih obeležja. Anketiranje je vršeno u ličnom kontaktu obučenih anketara sa stanovništvom i kompletno je obavljeno u decembru 2024. godine.

Radionica u Domu zdravlja "Dr Đorđe Lazić" Sombor u okviru projekta Skill-Lab sa predavačima iz bolnice "Szent Rókus" iz Baje, Foto: Dom zdravlja "Dr Đorđe Lazić" Sombor

Polna struktura po naseljima je zastupljena u približnom procentu, tako što je iz sela anketu popunilo 34% muškaraca i 37% osoba ženskog pola, a iz grada Sombora, anketu je popunilo 23% muškog pola i 16% ženskog pola.

Rezultati o percepciji zdravlja ispitanika iz sela i grada oslikavaju značajne sociološke razlike koje proizilaze iz životnih uslova, pristupa zdravstvenim uslugama i zdravstvene kulture.

Ovi podaci ukazuju na širi društveni obrazac – u selima, zdravstveni problemi se često prepoznaju kasno, dok u gradovima postoji veća zdravstvena svest, ali i specifične bolesti koje prate urbani stil života. Sociološki gledano, ovi rezultati reflektuju nejednak pristup zdravstvenim resursima, ali i različite kulture zdravlja koje oblikuju način na koji ruralno i urbano stanovništvo percipira svoje fizičko stanje.

Na pitanje o pristupačnosti usluga Doma zdravlja,  anketirani ispitanici su dali sledeće odgovore:  njih 40% smatra da su usluge apsolutno pristupačne, 27% ispitanika smatra da su pristupačne, 21% ispitanika ne zna odgovor na postavljeno pitanje, 7% ispitanika smatra da nisu pristupačne usluge, a 5% ispitanika smatra da usluge nisu pristupačne.

Odgovori na pitanje: „Da li su vam pristupačne usluge naših ambulanti?“ po naseljima (selo-grad):

Ovi rezultati ukazuju na to da je pristupačnost usluga generalno viđena kao pozitivan faktor u oba okruženja, ali postojanje nesigurnosti ili negativnih odgovora u oba slučaja ukazuje na potrebu za daljim unapređenjem infrastrukture, organizacije i informacija o uslugama. Povećanje efikasnosti sistema, bolje informisanje građana o dostupnim uslugama i rešavanje problema sa prevozom ili čekanjima moglo bi doprineti još većoj dostupnosti i boljoj percepciji usluga među građanima.

Pitanje koje je glasilo: “Šta je ono što nedostaje u smislu infrastrukture ili usluga i kako bi rešili taj problem” bilo je otvorenog tip a ispitanici su mogli sami da napišu svoje komentare i zapažanja. Anketirani ispitanici su naveli brojne nedostatke u radu doma zdravlja Sombor za koje su definisali i predloge za poboljšanje: istakli su se problemi komunikacije, problemi preopterećenosti postojećeg kadra i organizacioni problemi i potrebe.

Uočeni problemi sa kojima se korisnici suočavaju i na njima zasnovani predlozi mera kako da se problemi prevaziđu, pokazuju postojanje svesti o zdravstvenim potrebama i načinima na koje bi one mogle biti zadovoljene. Predlozi su realistični i ne zahtevaju velika materijalna ulaganja, više su stvar organizacije posla i harmonizacije potreba i mogućnosti koje bi zajedničkim angažovanjem mogli biti rešeni.

Plan javnog zdravlja grada Sombora, napisan za period od 2018-2025. godine ukazuje na važne socijalne podatke o slici i predviđanjima zdravstvenog stanja stanovnika ovog grada (https://www.sombor.rs/wp-content/uploads/2020/02/PLAN-JAVNOG-ZDRAVLJA-2018-2028SOMBOR-A4-2-2.pdf).

Dobijeni rezultati otkrivaju značajne socijalne i organizacijske izazove u zdravstvu, koji se ne mogu gledati samo kroz prizmu efikasnosti sistema, već i kroz socijalne i kulturne aspekte života u ruralnim i urbanim sredinama. U ruralnim sredinama, problem je često u fizičkoj udaljenosti, manjoj dostupnosti specijalizovanih usluga i opremi. Takođe, organizacija usluga, uključujući prevoz i smene lekara, često ne zadovoljava specifične potrebe tih zajednica. U urbanim sredinama, iako su usluge dostupnije, i dalje postoje izazovi u komunikaciji i organizaciji, kao i u opterećenju osoblja.

Ovi problemi ukazuju na potrebu za sveobuhvatnim pristupom koji se fokusira ne samo na poboljšanje infrastrukture, već i na kulturne i socijalne aspekte koji oblikuju stavove građana prema zdravstvu. Upotrebom modernih tehnologija, boljim organizovanjem smena i proširivanjem usluga, može se značajno poboljšati pristup zdravstvenim uslugama u svim sredinama.

Bez obzira na postojeća ograničenja istraživanja koji se ogledaju u malom broju ispitanika, anketnom upitniku koji je mogao obuhvatti i mnoge druge aspekte zdravstvenog sistema i načinu prikupljanja podataka, od velikog značaja je praćenje stavova korisnika zdravstvenih usluga koji su najvažnija korekcija sistema organizovanja i pružanja zdravstvenih usluga. Složenost problema sa kojima se suočava zdravstveni sistem u Srbiji se odražava i na zdravlje stanovnika koji se ne snalaze uvek u pozitivnoj meri u novim uslovima rada zdravstvenih organizacija i sa novim pravilima koja su uspostavljena. Stoga su obe strane podjednako odgovorne za unapređenje rada zdravstvenog sistema, kojem je potrebno mnogo više razumevanja državnog aparata, korisnika usluga ali i samih davalaca usluga. Kako je svetska zdravstvena organizacija (WHO/SZO) definisala je zdravlje kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti, jasno je da je problem zdravstvene zaštite mnogo složeniji i da obuhvata aktivnosti kompletne društvene zajednice. Javno zdravlje predstavlja celokupno društveno delovanje kojim se teži poboljšanju zdravlja, produženju života i poboljšanju kvaliteta života ukupnog stanovništva, putem promovisanja zdravlja, prevencije bolesti i na brojne druge načine.

Projektne aktivnosti su započele 01. juna 2024. godine a planirani rok završetka projekta je do januara 2026. godine.

Program Interreg VI A IPA Mađarska Srbija se sprovodi u okviru finansijskog okvira Evropske

unije 2021-2027, u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Na osnovu „podeljenog

sistema upravljanja“ zemalja učesnica Mađarske i Srbije, Program finansira i podržava projekte saradnje organizacija koje se nalaze u programskom području, mađarskim županijama Čongrad Čanad i Bač Kiškun, i srpskim teritorijama: Zapadna Bačka, Severna Bačka, Južnobačka, Severnobanatska, Centralna Banat, Južni Banat i Srem.

Program pomaže razvoju stabilnog i kooperativnog regiona i opštem kvalitetu života u pograničnom regionu. Omogućava ekonomsku saradnju organizacija iz dve zemlje, neguje zajednički identitet, kulturno i istorijsko nasleđe pograničnog regiona i doprinosi njegovom

očuvanju životne sredine održivost i bezbednost.

Ovaj članak je kreiran uz finansijsku podršku Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program

Mađarska-Srbija. Za sadržaj ovog članka je odgovoran isključivo Dom zdravlja ,,Đorđe Lazić” u Somboru, i sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela Programa.

Za više informacije posetite: www.hungary-serbia.eu

https://hungary-serbia.eu/projects/skill-lab

https://www.facebook.com/skill.lab.project

Krivično delo obljuba bez pristanka, za koji je zaprećena blaža kazna zatvora od tri do dvanaest godina, novi je član u predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika Srbije koje je Ministarstvo pravde stavilo na javnu raspravu, a ovaj potez vlasti izazvao je veliki osudu javnosti, kao i organizacija koje se bave zaštitom žene. Iako je slučajeva nasilja nad ženama proteklih godina sve više, čini se da se novom izmenom ono dodatno relativizuje, a koliko pomenuto krivično delo može biti pogubno pokazalo se na primerima u zemljama u okolini, smatra za Nova.rs Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).

Obljuba bez pristanka bi u praksi značila blaži oblik silovanja, koji bi se odnosio na slučajeve u kojima žrtva nije pružila otpor. Takođe, za ovo krivično delo predviđena je i blaža kazna od postojaće za silovanje a koja se kreće od pet do 15 godina zatvora, dok u slučaju smrti žrtve ona može biti i doživotna - piše Nova.rs.

Ovo nije prvi put da vlast pokušava da uvede pomenuto krivično delo, a ista situacija je bila i 2016. godine, kada se pod pritiskom javnosti odustalo od toga. Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra za Nova.rs objašnjava šta je sporno kod uvođenja krivičnog dela obljuba bez pristanka.

„Izmene Krivičnog zakonika se planiraju duže vreme i, ako se sećate, oktobra prošle godine je bila javna rasprava vezano za izmene Krivičnog zakonika. Tada Ministarstvo pravde nije predlagalo izmenu vezanu za definiciju silovanja, niti uvođenje blažeg dela. Javna rasprava suštinski i formalno nije bila završena zbog svih dešavanja u zemlji, niti je bilo izveštaja. Očigledno je da je, u međuvremenu, Ministarstvo pravde donelo odluku i otvorilo novu javnu raspravu i mi smo je videli na sajtu eKonsultacije. Tada smo videli da je u ovim izmenama zakona uneto da će obljuba bez pristanka biti blaži oblik krivičnog dela silovanja. To je ideja naše države koja je postojala i 2016. godine, kada je bio pokušaj da se uvede pomenuto delo, ali je bivša ministarka Nela Kuburović, na našu inicijativu, povukla predlog“, kaže za Nova.rs Vanja Macanović.

Naša sagovornica ističe da se država Srbija obavezala još 2013. godine da će izmeniti definiciju krivičnog dela silovanja, jer je ona zastarela, ali da se uvođenjem novog krivičnog dela radi pogrešna stvar i da to nije nikakvo rešenje, naprotiv.

„Radi se o tome da je država Srbija 2013. godine ratifikovala Istanbulsku konveciju (Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici), koja se odnosi na sprečavanje svih oblika nasilja nad ženama i ona vrlo jasno kaže da su države, koje su njene potpisnice, obavezane da izmene definiciju silovanja, tako da ona sada u svojoj suštini sadrži da je silovanje seksualni čin gde ne postoji saglasnost, a mi, odnosno Srbija, kao i mnoge evropske zemlje, imamo zastarelu definiciju koja podrazumeva upotrebu sile ili pretnju da će se sila upotrebiti. To u sudskoj praksi podrazumeva očekivanje da se žrtve brane i ako se žrtva nije branila, to se tumači kao da je ona pristala. To je ono što je najveći problem“, navodi naša sagovornica i dodaje:

„Pomenuta odredba je u Konveciju ušla na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu silovanja devojke, koja se potpuno zaledila, te je doneta odluka da su postojaće definicije zastarele i da se one moraju promeniti“.

Naša sagovornica objašnjava da žrtve mogu reagovati na tri načina na strašnu situaciju.

„Da se bore, da beže i da se zalede. Imamo mnoge slučajeve gde se koriste različite droge, alkohol, odnosno gde su situacije kada žrtva nije mogla da pruži otpor i to je jedan od razloga što se traži promena definicije silovanja. Odnosno, da onaj koji je okrivljen mora da dokazuje da je imao pristanak“, izričita je naša sagovornica.

Vanja Macanović ističe da je uvođenje obljube bez pristanke loše rešenje.

„Mi imamo opomenu Grevio komiteta koji prati primenu Istanbulske konvecije, imamo stalne opomene Evropske unije da moramo da promenimo definiciju silovanja i ono što Ministarstvo pravde pokušava da uradi to je da podmetne ovaj predlog i da kažu: „Evo, sada imamo ovo krivično delo“, iako ćemo sa njim dobiti samo goru varijantu. Mi to vidimo na primeru Hrvatske, koja je to isto krivično delo imala od 2012. do 2019. godine. Imali su ozbiljne probleme u praksi i sve im se gonilo kao krivično delo obljuba bez pristanka, odnosno gotovo ništa im se više nije gonilo kao silovanje“, kaže naša sagovornica.

Macanović navodi i da je ovo situacija kada država hoće da „čekira“ da smo nešto ispunili, iako bismo sa tim suštinski dobili loše, zakonsko rešenje.

„Ono što je suština jeste da ne postoji politička volja da se promeni osnovni oblik definicije silovanja. Biti žrtva krivičnog dela silovanja u Srbiji je agonija. Žrtvama silovanja u Srbiji se ne veruje i to je situacija u 99 odsto slučajeva. Maltretretman koji žrtve silovanja prolaze je nešto nedopustivo, od same prijave u policijskoj stanici“, navodi ona.

U nedelju 14.09.2025. godine u Bačkoj Topoli održano je 16. po redu izdanje memorijalne trke ‘’Pal Skenderović’’. 180 finišera prošlo je kroz cilj trka na 5 i 10 kilometara. Start i cilj je po prvi put bio ispred stadiona fudbalskog kluba TSC Bačka Topola. Pobednik trke na 10 kilometara je bio Aleksandar Stajić iz Novog Sada sa 38 minuta i 18 sekundi dok je kod dama trijumfovala Čila Bognar iz Kanjiže sa vremenom 41 minut i 13 sekundi.

Učešće na trci je uzelo i 11 članova Atletsko rekrativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor. Najbrži na trci na 10 kilometara bio je Jovan Jovanović koji je istrčao sedmo mesto u generalnom plasmanu i drugo mesto u starosnoj kategoriji. Đuka Čeljuska zauzeo je osmo mesto generalno i prvo u svojoj kategoriji. Istu distancu su istrčali i Boško Elek, Vedran Berleković, Mario Kundit, Zoran Nikolić, Arpad Šarkezi drugi u staronsoj kategoriji, Boško Jerković treći u kategoriji kao i Danica Grujić Firanj prva u kategoriji. Trku na 5 kilometara istrčali su Konstantin Jerković i Đorđe Rackov.

Za trkače nova trasa je bila vrlo zahtevna, trčalo se dva kruga, a glavna karakteristika bio je uspon koji je činio tri čevrtine trase što je veoma neobično za trke koje se održavaju u Vojvodini.

Šta sve jedna jabuka sadrži i na koje načine možemo da je dajemo bebi?

Jabuka je jedna od najčešće konzumiranih voćki na našim prostorima i dostupna je tokom cele godine. Ustaljen savet nutricionista je da bi jabuka trebala da bude na našem spisku namirnica svakog dana jer nas svojim hraniljivim vrednostima čuva od mnogih bolesti i doprinosi boljem funkcionisanju organizma - piše portal za roditelje Biti roditelj.

Na portalima koji se bave zdravom ishranom, jabuka je često namirnica koja se nalazi u prvih 10 najzdravijih.

Zato nije ni čudo da je jabuka uglavnom prvi izbor kada želimo da našim bebama uvrstimo ovu vrstu namirnica u jelovnik.

Evo koji su važni nutritivni benefiti JABUKE:

Vitamin C - jabuka zadrži vitamin C koji je prirodan antioksidans i veoma važan u borbi protiv infekcija
Kompleks vitamina B - pod ovim vitaminima podrazumevaju se riboflavin, tiamin i vitamin B-6; ovi vitamini su presudni u održavanju crvenih krvnih zrnaca i čine da nervni sistem bolje funkcioniše
Kalcijum i fosfor - jabuka je bogata ovim neophodnim mineralima
Dijetska vlakna - s obzirom na to da je jabuka bogata vlaknima, ona pomaže organizmu da se odbrani od različitih bolesti ali i da smanji nivo lošeg holesterola
100 grama jabuke sadrži čak 85g vode dok joj je energetska vrednost je 52 kalorije.

U prvih godinu dana beba dobija jabuku na različite načine:

# kuvanu i pasiranu jabuku

#kuvanu i pasiranu jabuku u kombinaciji sa drugim voćem

# pečenu ispasiranu jabuku

# svežu ispasiranu jabuku

# isceđenu jabuku u vidu sokića

#iseckanu jabuku koju beba uzima prstićima

S obzirom na to da je jabuka obično jedan od prvih izbora pri uvođenju nemlečne hrane bebama, važno je da budete sigurni da vašoj bebi dajete hranu koja je bezbedna i proverena. Ukoliko se odlučite da to, barem za početak, budu kupovne kašice, znajte da ste napravili pravi izbor i da svojoj bebi dajete hranu koja je blaga za njeno varenje i nutritivno bogata.

Nova studija na 15 miliona ljudi pokazuje da mentalno obolele osobe često biraju jedni druge kao partnera – i da to utiče i na njihovu decu.

Neki ljudi osećaju potrebu da peru ruke 20 puta dnevno, neki zbog depresije ponekad danima ne mogu da ustanu iz kreveta. Trećima je teško da ukrote misli koje im se vrtoglavom brzinom vrte po glavi.

Više od milijardu ljudi pati od mentalnih bolesti. Ovo je u svom nedavnom izveštaju saopštila Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

To zvuči kao veliki broj. Istovremeno, ovaj podatak sugeriše da je većina ljudi na svetu mentalno zdrava.

Ipak, čini se da se ljudi s mentalnim bolestima češće druže s onima koji takođe imaju mentalne bolesti. To pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Nature Human Behavior".

Šizofrenija, depresija, anksioznost: Partneri su često istovremeno pogođeni

Za svoju studiju, istraživači su ispitali podatke gotovo 15 miliona ljudi. Pri tome su posmatrali devet kliničkih slika: šizofreniju, bipolarne poremećaje, depresiju, anksioznost, ADHD, autizam, opsesivno-kompulzivni poremećaj OCD, zloupotrebu droga i anoreksiju.

Ako je jednom partneru dijagnostikovano jedno od ovih devet oboljenja, verovatnoća je bila znatno veća da će i drugom partneru biti dijagnostikovana mentalna bolest. Često je to bila ista bolest.

"Pomislili biste da ako je neko anksiozan ili depresivan, traži partnera koji je stabilan i pruža sigurnost", kaže Robert Plomin, profesor bihevioralne genetike na King's koledžu u Londonu, koji nije radio na studiji. "Ali upravo je suprotno slučaj!"

Jedno od ograničenja studije, po njegovom mišljenju, jeste to što morate da pogledate dodatak studije kako biste utvrdili koliko je jaka ta korelacija. To je neobično i pomalo nepošteno, kaže Robert Plomin. Ipak, efekat je stabilan, a broj proučavanih osoba daje težinu studiji. 15 miliona ljudi – to je prilično impresivno, kaže on.

Slični rezultati u Evropi i Aziji

Prve naznake da se mentalno bolesne osobe češće druže s drugima koji su takođe mentalno bolesni pojavile su se 1960-ih. Međutim, studije sprovedene u to vreme bile su uglavnom male. Tek pre nešto manje od deset godina sprovedena je prva veća studija, iako je ona proučavala samo ljude iz severne Evrope.

U ovoj studiji, tim koji je vodio istraživač populacije i genetike Čun Čije Fan iz Laureate Institute for Brain Research u Oklahomi želeo je da sazna da li je ovaj obrazac odabira partnera prisutan u različitim kulturama. Stoga su prikupili podatke u tri različite zemlje: Danskoj, Švedskoj i Tajvanu.

"Iznenađujuće je bilo da su obrasci sličnosti gotovo identični bez obzira na zemlju", kaže autor studije Fan.

Razlike su pronađene samo za opsesivno-kompulzivni poremećaj, bipolarni poremećaj i anoreksiju. Na Tajvanu, na primer, bračni partneri imali su veću verovatnoću da će oboje patiti od opsesivno-kompulzivnog poremećaja nego u severnoj Evropi.

Još jedno saznanje: Za većinu poremećaja verovatnoća da su partneri dobili istu dijagnozu ostala je stabilna decenijama. To pokazuju podaci iz Tajvana, prikupljeni tokom više od 50 godina. Za zloupotrebu droga verovatnoća se čak povećala. Samo se za opsesivno-kompulzivni poremećaj smanjila.

"I to uprkos činjenici da su se zdravstveni sistem, politika i društvo na Tajvanu značajno promenili tokom ovog vremena", kaže Čun Čije Fan.

Zašto se mentalno bolesni ljudi često pronalaze

Ali zašto su mentalno bolesni ljudi češće u vezama s ljudima sličnih karakteristika? Postoje tri razloga za to: prvo, traže nekoga ko im je sličan. Drugo, zajedničko okruženje ih čini slično bolesnima. Treće, stigma vezana za mentalne bolesti ograničava izbor partnera.

Neko vreme se pretpostavljalo da je upravo prva opcija ta koja zbližava ljude, kaže autor studije Fan. Prema tome, ljudi biraju ljude sa sličnim karakteristikama za vezu. U tehničkom smislu, to se naziva "asortativni odabir partnera".

Mogući razlozi za to mogli bi biti da druga osoba bolje razume bolest. Ili da ih povezuju slične pozitivne karakteristike – na primer, oboje su kreativniji od drugih ljudi.

Ono na šta studija ne može da odgovori jeste: Šta je bilo prvo – veza ili mentalna bolest? Za to bilo bi zanimljivo dugoročno posmatranje, kaže Robert Plomin.

Takođe ostaje nejasno: Da li je mentalno bolesnim supružnicima zapravo dobro u njihovom braku? Da li slično mentalno stanje predstavlja recept za dobar odnos, ili pogoršava bolest? I za ovo nedostaju dugoročna posmatranja.

Ukratko: Iz studije se ne mogu izvući nikakve preporuke za izbor partnera.

Deca takođe pate (i oboljevaju)

Međutim, istraživači su otkrili da deca čiji roditelji imaju istu bolest imaju dvostruko veću verovatnoću da će razviti mentalnu bolest u odnosu na dece čiji je samo jedan roditelj pogođen.

"Izbor partnera povećava mogućnost prenošenja mentalne bolesti", kaže Fan. Efekat je bio posebno jak u slučajevima šizofrenije, depresije, bipolarnog poremećaja i bolesti zavisnosti.

Za lekare i terapeute to znači da u lečenju uzimaju u obzir i porodicu. Partneri i deca obolelih često bi takođe mogli da imaju koristi od terapije - piše B92.

Kamilica vam može pomoći da bolje spavate noću, a istovremeno nudi i višestruke potencijalne zdravstvene prednosti, poput snižavanja krvnog pritiska i sprečavanja određenih bolesti.

Ova popularna biljka koristila se kroz istoriju kao lek, a prema modernoj medicini, može vam pomoći da imate bolji san.

To je zato što kamilica sadrži aktivni sastojak apigenin, koji se vezuje za određene moždane receptore, smanjujući aktivnost centralnog nervnog sistema i ublažavajući anksioznost.

Nutricionistkinja Bet Ćervoni (Beth Czerwony) navela je da kamilica u suštini deluje kao blagi sedativ – lekovi koji suzbijaju osećaj teskobe, razdražljivosti, uznemirenosti i straha.

Međutim, biljka nudi mnoge prednosti i van boljeg sna. Prema Healthline-u, ova biljka blagog ukusa sadrži razne korisne jedinjenja, poput flavonoida, terpenoida i kumarina, koji doprinose njenim terapeutskim svojstvima.

Takođe je utvrđeno da kamilica snižava krvni pritisak. Istraživački rad iz 2020. godine istakao je njen potencijal u oblastima kao što su regulacija pritiska, kao i protivupalno delovanje, antioksidativna svojstva, zaštita jetre i potencijalno antikancerogeno dejstvo.

Pored toga, ovaj mali beli cvet bogat je i kalijumom – elektrolitom koji pomaže u održavanju zdravlja nervnog sistema, štiti zdravlje kostiju, sprečava bubrežne kamence i reguliše rad srca.

Još jedna prednost kalijuma je to što može smanjiti negativne efekte ishrane bogate solju, kao što je visok krvni pritisak. Kamilica je takođe bogata kalcijumom, koji pomaže u održavanju jakih kostiju i zuba, reguliše mišićne kontrakcije i pomaže normalnom zgrušavanju krvi.

Može biti dobra i za zdravlje srca. Kamilica je bogata antioksidansima koji mogu poboljšati rad srca. Osim toga, potencijalno može pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom tipa 2.

Na kraju, kamilica može čak pomoći i u prevenciji određenih bolesti. Ljudi koji piju čaj od kamilice potencijalno mogu imati zaštitu od nekih vrsta raka, prema Harvardu - piše B92.

Narodna medicina orahe svrstava u hranu koja čuva srce i daje energiju, a novija istraživanja pokazala su da je ovo domaće koštunjavo voće odlično za mentalno zdravlje, zdravlje creva, pa čak i za održavanje optimalne težine, iako je veoma kalorično.

Antioksidansi prisutni u orasima boljeg su kvaliteta u odnosu na one koji se nalaze u bademima i lešnicima i samim tim efikasniji su u sprečavanju oštećenja ćelija organizma.

- Samo jedna šaka oraha ili tri kašike orahovog ulja četiri dana u nedelji može znatno da smanji rizik od srčanih bolesti. Orasi su i prirodni afrodizijak, sadrže vitamine B1 i B2, koji telu daju energiju i vitalne elemente koji su važni za razvoj polnih žlezda. Bogati su cinkom, koji je važan za normalnu seksualnu aktivnost i dobru funkciju prostate - kaže dr Peni Kris-Eterton, autor istraživanja.

Šaka oraha svakog drugog dana savetuje se i tokom držanja dijete jer će nadoknaditi vredne sastojke organizmu, a u toj količini neće uticati na povećanje kilaže.

Ako želite da smanjite količinu mesa u jelovniku, zamenite ga mlevenim orasima i napravite vegetarijanske ćufte. U blenderu izmiksajte jedan pečeni patlidžan, šaku mlevenih oraha, malo soli, bibera i kašiku maslinovog ulja. Formirajte ćufte i servirajte ih u sosu od paradajza.

Kompanija Vanarama sprovela je zanimljivo istraživanje u kojem su, koristeći matematiku, nauku i zlatni rez, pokušali da otkriju koji automobil je najmanje estetski dizajniran.

Svaki automobil ocenjen je na osnovu dva ključna faktora dizajna: ukupnih dimenzija vozila i vizuelnih proporcija, odnosno kako našim očima izgledaju oblici i linije automobila, piše Vanaraama.

Istraživanje je analiziralo odnose kod 50 automobilskih modela, uzimajući u obzir dimenzije kao što su međuosovinsko rastojanje, dužina, ali i ključne dizajnerske karakteristike – raspored svetala, oznake i detalje karoserije.

Naravno, nisu zaboravili ni zlatni rez, proporciju koju naše oči nesvesno prepoznaju kao najlepšu i najharmoničniju. Automobili koji su bili najbliži zlatnom rezu u procentima dobili su najviše ocene.

Najlepši automobili za svakodnevne upotrebu

„audi A3“ – 83 boda
Ovaj model je ocenjen kao najlepši svakodnevni automobil, sa visokim brojem bodova koji odražavaju njegovu estetsku usklađenost.

„volkswagen golf“ i „vauxhall mokka“ – 80 bodova
Oba modela dele drugo mesto, sa sličnim ocenama koje ukazuju na njihov privlačan dizajn.

„BMW Serija 1“ – 78 bodova
Ovaj model se ističe svojim prepoznatljivim izgledom i visokim ocenama u istraživanju.

„mercedes-benz A-klasa“ – 77 bodova
Elegantan i sofisticiran dizajn ovog modela doprinosi njegovoj visokoj poziciji na listi.

„opel astra“ – 76 bodova
Ovaj model nudi balans između funkcionalnosti i estetskog izgleda, što ga čini popularnim izborom.

U proseku, nemački brendovi dominiraju u kategoriji najlepših automobila svakodnevne upotrebe, sa prosečnom ocenom od 77 bodova.

Koji su automobili prošli najlošije?

Najruži automobili svakodnevne upotrebe

„kia picanto“ – 7 bodova
Ovaj model je ocenjen kao najruži, sa značajno nižim brojem bodova u poređenju sa konkurencijom.

„citroën C1“ – 12 bodova
Iako popularan, ovaj model se nije istakao u estetskom smislu prema istraživanju.

„kia sportage“ – 15 bodova
Ovaj SUV je ocenjen kao treći najruži, uprkos svojoj funkcionalnosti i popularnosti.

Na dnu liste našla se kia picanto, koja je dobila samo 7 od 100 poena, jer je, prema analizi, „svetlosne godine“ udaljena od zlatnog reza i samim tim manje prijatna oku. Ipak, podaci o prodaji pokazuju da kupci imaju drugačije mišljenje.

Drugo mesto zauzeo je „citroën C1“ sa 12 poena, dok je treće mesto pripalo još jednom modelu Kije – „kia sportage“, sa svega 15 poena. Ipak, „sportage „spada među najpopularnije automobile u Evropi, što potvrđuje pogled na evropske ulice.

Dakle, Kia je odnesla „titulu“ najružnijeg proizvođača u ovom istraživanju.

Brend Kia se ističe kao najlošiji u pogledu dizajna, sa prosečnom ocenom od 19 bodova, dok su Citroën i Fiat takođe među najslabijima sa prosečnim ocenama od 22 boda.

Automobili južnokorejskog proizvođača u proseku su dobili samo 11 poena, dok je Land Rover sa prosečnih 18 poena zauzeo drugo mesto, a Fiat sa 22 poena treće.

Najlošiju ocenu kod italijanskog brenda dobio je fiat 500, iako je ovaj model i dalje jedan od najpopularnijih automobila i kod nas.

S druge strane, najbolje su prošli audi A3, VW golf i opel mokka, koji su prema ovom istraživanju najprijatniji za oko.

Povećanje minimalne zarade najpre od 1. oktobra ove godine na 500 evra, a zatim od 1. januara 2026. godine na 551 evro preti da dovede do kompresije zarada, naročito u javnom sektoru.

Kompresija zarada označava situaciju kada su razlike u platama među zaposlenima male, bez obzira na razlike u iskustvu, obrazovanju, odgovornostima ili učinku - piše Danas.

Drugim rečima, razlike u zaradama se „kompresuju“ tako da zaposleni sa značajno različitim kvalifikacijama i pozicijama primaju slične ili gotovo iste plate.

Upravo iz tog razloga su zaposleni u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u petak stupili u štrajk, a od početka najave povećanja minimalca na ovaj problem ukazuju i sindikati.

Koji su zahtevi zaposlenih u Institutu?

Oni traže pravičan raspon koeficijenata i veće zarade, odnosno povratak na raniji raspon koeficijenata i povećanje cene rada.

Njihov zahtev je da osnovna zarada za najniži koeficijent iznosi najmanje 120 odsto minimalne zarade koja stupa na snagu u oktobru 2025. godine, uz predviđeno novo usaglašavanje od januara 2026. godine.

Ukazuju da problem kompresije zarada, gde su zarade zaposlenih sa višim stepenom stručne spreme svedene na nivo minimalne zarade, nije usamljen slučaj.

„On pogađa čitav javni sektor i biće naročito izražen od 1. oktobra 2025. godine, kada stupa na snagu povećanje minimalne zarade, a zatim i ponovo od 1. januara 2026. godine. Ako se ovakav trend nastavi, kompresija će pogoditi i radnike sa visokim diplomama, čime će se obesmisliti sistem koeficijenata i ugroziti dostojanstvo rada u nauci“, upozorili su.

Ističu da je rast minimalne zarade važan, ali da istovremeno mora biti praćen rastom svih plata – kako bi svaka struka i svaka odgovornost bile pravedno vrednovane.

Dragan Pantović iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže za Danas da je, kao i u mnogim drugim javnim preduzećima, i u njihovoj ustanovi problem isplate minimalne zarade rešavan povećanjem najnižeg koeficijenta u platnoj skali.

Time su plate, objašnjava, nekvalifikovanih radnika praktično izjednačene sa zaradama tehničara, dok su i visokoobrazovani kadrovi ostali vrlo blizu tog nivoa.

On navodi da razlika između najniže zarade i plate inženjera trenutno iznosi 0,85 puta 25.400 dinara, odnosno oko 21.600 dinara.

„Kompresija zarada moguća na mikro, ne na makro nivou“

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko ocenjuje da bi povećanje minimalne zarade u Srbiji moglo da dovede do kompresije zarada, ali prvenstveno u sektorima sa već niskim platama, gde nema velikih razlika u primanjima.

„Povećanje minimalne zarade u Srbiji nije ekstremno i teško da može da izazove ozbiljnije poremećaje. Možda jeste nešto veće, ali sigurno neće „spljeskati“ zarade u meri da bi se to smatralo velikim problemom“, kaže Arandarenko za Danas.

Arandarenko dodaje da će i posle najavljenih povećanja minimalna zarada ostati na nivou ispod polovine prosečne zarade, ili u tom nivou, što je i dalje, kako navodi, ispod evropskog proseka.

„U EU postoji direktiva koja preporučuje da minimalna zarada bude oko 60 odsto medijalne zarade, jer je to prag ispod kojeg se ulazi u sferu radnog siromaštva. Srbija, čak i kada minimalac poraste na 550 evra, neće drastično preći tu granicu, već će se postepeno usklađivati sa evropskim standardima“, objašnjava Arandarenko.

Na pitanje da li će kompresija zarada biti više izraženija u javnom nego u privatnom sektoru, s obzirom na to da danas imamo štrajk u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo upravo iz tog razloga, Arandarenko odgovara da pitanje kompresije zavisi od ustanove do ustanove i da je to nešto o čemu država, kao poslodavac, mora da vodi računa kroz internu politiku zarada.

Upitan da li su i privatni poslodavci u obavezi da proporcionalno povećaju i ostale plate kada raste minimalac, odgovara da bi to moglo biti „opasno“.

Minimalna zarada, dodaje, ima jasnu ekonomsku i društvenu funkciju: ona treba da motiviše ljude da uđu na tržište rada (ekstenzivna ponuda rada), ali i da rade više kada već jesu zaposleni (intenzivna ponuda).

„Neko mora da se odrekne brige o deci, kućnih obaveza da bi počeo da radi… Da bi se to desilo, rad mora da im se isplati, zato minimalna zarada tu igra ključnu ulogu da privuče radnika. To je ta ekstenzivna ponuda rada. A intenzivna ponuda je, kada već radite, onda treba da budete stimulisani da radite i više sati i onda tu je važniji ovaj efekat plate. Istovremeno, ljudi su veoma osetljivi na pitanja pravičnosti, pa se efekti povećanja prenose i na druge slojeve radne snage, kroz određene distribucione posledice“, objašnjava Arandarenko.

Sa akutelnim povećanjima minimalne zarade, ponavlja, ne očekuje drastičnu kompresiju plata, ali ne isključuje da je neće biti u pojedinim sektorima ili firmama, kao što je sada slučaj u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.

„Mada, to će više biti mikro tema. Na makro nivou, pre svega u privatnom sektoru, to neće biti toliko dramatično“, kaže naš sagovornik.

Smatra da naša privreda može da podnese veći minimalac, ali, ukazuje, da bi bilo pravednije da je poreski sistem drugačiji na način da su manje plate rasterećene velikih poreskih obaveza.

„Nikako da ukinemo te poreske obaveze, koje smo uveli 2001. godine i one su ostale nepromenjenje do danas“, zaključuje Arandarenko.

Čedanka Andrić, predsdednica UGS Nezavisnost slaže se da povećanje minimalne cene rada može dovesti do kompresija zarada posebno kod poslodavaca gde su osnovne zarade vezane za minimalnu cenu rada i kod poslodavaca koji imaju ograničenu masu sredstava za zarade, a deo njihovih zaposlenih trenutno ima osnovnu zaradu na nivou mininalne ili neznatno iznad nje.

„Ovaj efekat bi mogao da bude najizraženiji u javnom sektoru, gde postoji ograničena masa za zarade i gde je planirano povećanje zarada za narednu godinu 4 do 6 procenata sto je značajno ispod procentualnog rasta minimalne cene rada. U realnom, privatnom sektoru takođe postoji mogućnost kompresije zarada, jer povećanje minimalca ne znači automatsku obavezu poslodavca da i zarade koje su veće od minimalne povećava“, ističe ona.

Ovo je posledica cinjenice da je u poslednjih nekoliko godine minimalna cena rada postala osnova za određivanje zarada u mnogim preduzećima i nepostojanja kolektivnih ugovora u kojima će se zarade zaposlenih jasno regulisati u procesu pregovaranja predstavnika poslodavaca i sindikata, ističe Andrić.