Najava Ministarstva pravde da se u izmenama Krivičnog zakonika uvede krivično delo "obljuba bez pristanka" izazvala je buru u civilnom društvu. Ministarstvo ovo pravda time da će kaznena politika za silovatelje biti mnogo oštrija, dok civilno društvo pita - postoji li obljuba sa pristankom?
Ministarstvo pravde u nameri da, kako kaže, proširi zaštitu žrtava seksualnog nasilja, odlučilo je da u Krivični zakonik uvede novo krivično delo „obljuba bez pristanka“.
Za njega su zaprećene blaže kazne nego za silovanje - piše N1.
"Ono što je naš strah – ako je lakše dokazati nedostatak pristanka, onda je vrlo verovatno da će tužioci kada sila, prinuda i otpor nisu jasni i vidljivi, biće mu lakše da zapravo dokaže obljubu bez pristanka što se učiniocu isplati. Može da pristane na sporazum o priznanju krivice i tako dobije čak i manju kaznu od zaprećene koja je tri godine", kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.
Uvođenje novog krivičnog dela nije odgovor na potrebe društva, smatra poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
"Potreba društva je da se izmeni definicija krivičnog dela silovanja, jer je ona zastarela, ne samo kod nas, nego i u mnogim drugim evropskim državama. Svi imamo istu potrebu, ta definicija mora biti bazirana na nepristanku. Sadašnje krivično delo je bazirano na dve radnje, a to je prinuda i obljuba", kaže Janković.
Ministar pravde Nenad Vujić kaže da država ovom izmenom Krivičnog zakona, između ostalog, ispunjava i obavezu prema Istanbulskoj konvenciji. Da se sa njom uskladi pokušala je na isti način i Hrvatska.
"U praksi je to dovelo zapravo do toga da su se u svim situacijama gde je to bilo moguće, gde je odbrana prepoznala prostor, kvalifikacije usmeravale prema kaznenom delu koje je na neki način blaže, odnosno retorički je blaže", navodi Dalija Orešković, zastupnica hrvatskog sabora.
Zato je on nakon šest godina ukinut.
"Usklađivanje sa Istanbulskom konvencijom, njenim članom 36, podrazumeva izmenu člana 178, dakle izmenu definicije silovanja, a ne uvođenja novog krivičnog dela", kaže Janković.
"Većina država je uključila to zapravo u delo silovanja, one koje nisu, kao što je Hrvatska, su videle da sudska praksa ne ide u dobrom smeru i uneli su izmene. Dakle, zašto bismo mi sad, koji inače kasnimo u predefinisanju krivičnog dela silovanje, uvodili nešto što znamo da je u drugim državama pokazalo lošu praksu", pita Ignjatović.
Probala je država i 2016. godine istu izmenu zakona, ali su tada, kao i danas, bile iste i kritike.
Javna rasprava o Nacrtu izmena Krivičnog zakonika traje do 1. oktobra, do kada se Ministarstvu pravde može poslati predlog da se ovaj član zakona povuče.
