Sombor.info

Operacija, porođaj, bilo koja vrsta hirurške intervencije, lakša je i daleko podnošljivija, a često i jedino moguća, ukoliko pacijent prethodno primi anesteziju. Međutim, u Srbiji, kao i u celom svetu, specijalisti anesteziologije su najdeficitarniji, u našoj zemlji ih ima oko 1000, a nedostaje nam još minimum 200. Mladi lekari se retko odlučuju za ovu granu medicine, a oni koji je završe neretko odlaze u inostranstvo, gde rade i za pet puta veće plate. U Srbiji su prinuđeni da rade u više različitih zdravstvenih ustanova istovremeno, preskaču godišnje odmore i praznike, a pacijenti su uvek u neizvesnosti da li će pre intervencije primiti anesteziju. Naime, nedovoljan broj anesteziologa, pre svega, rezultirao je odlukom Ministarstva zdravlja, da mladi medicinari ubuduće budu usmeravani da prihvataju specijalizacije iz deficitarnih grana, pa će većina biti upućena upravo na ovu, od koje, pre ili kasnije, svi zavisimo.

Tačan broj anesteziologa, tačnije specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije u Srbiji, teško je utvrditi. Udruženje je pre nekoliko godina postavilo sebi kao cilj upravo utvrđivanje tačnog broja naših kolega i prema tom upitniku bilo ih je blizu 800. Realno je da je taj broj danas oko 1000 i nažalost daleko je ispod broja potrebnog da se izađe u susret zahtevima zdravstvenog sistema u Srbiji. Upravo zbog toga anesteziolozi su preopterećeni svakodnevnim prezahtevnim poslom, viškom radnih sati, neiskorišćenim danima godišnjih odmora iz kovid godina, nažalost realnim potrebama za skraćenjem lista čekanja pre svega iz ortopedske hirurgije koje zahteva dodatno angažovanje anesteziologa i van radnog vremena“, objašnjava u razgovoru za Nova.rs anesteziolog prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš i predsednik Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije.

Najveći deo anesteziologa, ističe on, radi u državnom sistemu zdravstva, ali jasan je trend prelivanja u privatne bolnice sa punim radnim vremenom.

“To je pre svega slučaj u velikim gradovima, a neretko odlaze i u zapadne zemlje gde je njihov rad višestruko više plaćen, ali i cenjen. Poseban problem je i nedostatak anesteziologa u manjim mestima gde često radi svega jedan ili dvoje, a postoji potreba za prisustvom anesteziologa i recimo u porodilištima”, kaže prof. dr Janković.

On upozorava da ovakva situacija može dovesti i do gašenje pojedinih hirurških grana i preusmeravanja pacijenata ka velikim centrima u kojima su anesteziolozi već preopterećeni poslom.

“Ovo je hroničan problem i nije nastao poslednjih godina. Srbija nije jedina država koja se suočava sa ovakvom situacijom, jer anesteziolozi su deficitarni svuda u svetu. Pre svega, moderna anesteziologija nije samo rad u operacionim salama i ‘vođenje anestezije’. Današnja anesteziologija je u pravom smislu perioperativna medicina, koja zahteva detaljno poznavanje patofiziologije, farmakologije, transfuzijske medicine, interne medicine i hirurgije. Medicinska tehnologija i njeno poznavanje, osnova je bez koje moderna, bezbedna anesteziologija danas nije moguća. Zahteva stalno praćenje novih saznanja i njihovo uvežbavanje”, naglašava profesor Janković.

Anesteziolozi danas gotovo u potpunosti pokrivaju intenzivne nege odnosno lečenje najteže obolelih pacijenata nakon velikih onkoloških i drugih hirurških procedura, ali i lečenje politraumatizovanih pacijenata i onih obolelih od sepse.

“Prisustvo anesteziologa danas je standard i kod izvođenja nekih endoskopskih, bilo dijagnostičkih, bilo hirurških procedura. Tu je i njihovo učešće u terapiji bola, reanimaciji. Upravo zbog ovakvog pritiska i svakodnevnih izazova, anesteziolozi su česte žrtve tzv ‘burn out sindroma’ ili sindroma prevelikog izgaranja na poslu, što neretko demotiviše mlade lekare da krenu našim putem i uzmu specijalizaciju iz anesteziologije”, kaže predsednik Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije..

Procene su da Srbiji trenutno nedostaje minimum 200 anesteziologa u državnom zdravstvu.

“To su neke naše procene, a motivacija mlađih kolega predstavlja pravi izazov. Siguran sam da materijalni razlozi i visina plate nisu jedini uslov za motivaciju. Bez obzira što su anesteziolozi tokom kovida opravdano dobili naziv medicinskih heroja, realno je da je upravo kovid doveo do smanjenja motivacije. Anesteziolozi su i pored toga što lečenje infektivnih bolesti nije njihova uža specijalnost, poneli najveći teret i žrtvu, lečeći najveći broj najteže obolelih od kovida 19, suočavajući se sa teškim ljudskim sudbinama i velikim brojem smrtnih ishoda, upravo pred njihovim očima, prolazeći kroz pravo fizičko, psihološko i emotivno razarenje“, naglašava prof. dr Janković.

Anesteziologija je teška i kompleksna specijalizacija i nije atraktivna, kao recimo kardiologija ili ginekologija, gde možete da radite i privatno i da, recimo, otvorite kliniku, objašnjava u razgovoru za Nova.rs dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS).

“To je jedan od razloga zašto se jako malo studenata odlučuje za ovu granu. Anesteziolozi su ljudi koji po ceo dan stoje u operacionoj sali, a ekipe lekara se samo smenjuju. Oni su jedini koji znaju da rade sve oko intenzivne nege. Nažalost, anesteziolozi su jedini koji su uvek i svima neophodni pri bilo kakvoj intervenciji, a ostaju u senci i o njihovim zaslugama se retko govori“, priča prof. dr Lađević.

Odlazak zdravstvenih radnika iz Srbije, nažalost, uobičajena je pojava, ali je među anesteziolozima najčešća, jer su najtraženiji.

„Postoji fluktuacija anesteziologa, koji odlaze u inostranstvo. Često mlađi ljudi sa naše klinike ovde volontiraju, steknu potrebne veštine, ali samo da bi lakše pronašli posao na Zapadu, gde rade i za pet puta veće plate. Potrebno je da anesteziolog bude mlad, jer ovaj posao se ne radi dugo. Čim zađete u pozne godine, morate se prebaciti na neku srodnu granu. Ljudi u poznijim godinama slabije vide, teško im je da satima nepomično stoje u sali, mora im biti mirna glava i mirne ruke, jer nemaju pravo na grešku. Ako ne daj bože dođe do greške, više nema nazad. Stanete iznad pacijenta i ako mu date u venu pogrešnu dozu, nema povratka“, priča prof. dr Lađević.

Podsetimo, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek saopštio je nedavno da je utvrđen spisak deficitarnih specijalizacija i da mladi lekari više neće moći da biraju dalju karijeru.

„Oni se moraju prilagoditi potrebama zdravstvenog sistema, a specijalizacije koje su najveći problem su anesteziolozi, intenzivisti, radiolozi i transfuzijska medicina. To je posledica politike koja je specijalizacije delila kako ko hoće. Naš zadatak je sada da forsiramo čak 11 deficitarnih, kako bismo nadoknadili ono što je propušteno u nekom ranijem periodu“, rekao je Đerlek.

Izvor: nova.rs

Neka mesta u Grčkoj nisu primerena za decu.

Grčka je idealna destinacija ukoliko idete na letovanje sa decom, ali treba imati u vidu da postoje određena mesta koja su poznata po žurkama i na kojima je fokus na provodu.

Kavos na Krfu, Malia na Kritu, Laganas na Zakintosu i Kardamena na ostrvu Kos su jedna od takvih mesta na koja dolaze mladi željni dobrog provoda.

Iako su ova ostrva bez sumnje veoma lepa i ako budete u prilici obavezno ih posetite, ona ne poseduju toliko sadržaja za decu.

Na Mikonosu, recimo, ima mnogo lepih peščanih plaža koje su idealne za kupanje i sunčanje ali većina ljudi odlazi tamo zbog zabavnog programa koji uključuje dnevne i noćne žurke na plaži.

Zbog velikog broja barova, klubova i velike buke, ova destinacija se nikako ne preporučuje porodicama sa decom.

Međutim ukoliko su vaša deca malo starija, možete imati zabavan i prijatan odmor.

Ako imate bebu ili mlađe dete možda bi trebalo da izbegnete velike gužve i mesta sa mnogo turista, kao i ostrva za čiji obilazak treba više pešačenja.

Santorini i Krit su poznati po velikim gužvama u špicu sezone i zbog toga ih treba zaobilaziti. Mnogi izleti i atrakcije se nalaze na visokim liticama, što može biti teško za malu decom koja ne mogu da hodaju dugo ili se brzo umaraju.

Takođe, neke od plaža na Santoriniju su kamenite i mogu biti neprijatne za malu decu. Međutim, postoji nekoliko plaža sa peskom na kojima se deca mogu zabaviti i bezbedno kupati.

Dakle, preporuka je da idete u poznata letovališta, koja imaju dosta sadržaja koji je prilagođen deci i da izbegavate nedostupna mesta sa lošom infrastrukturom i nerazvijenim putevima.

Ukoliko planirate letovanje sa decom u Grčkoj savetujemo istražite različite opcije i odlučite koja je najbolja za vas u zavisnosti od vaših potreba i interesovanja, prenosi portal grčkainfo.

Sa predstavom GALEB Antona Pavloviča Čehova u adaptaciji i režiji Milana Neškovića somborsko pozorište učestvuje na 72. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine. Ovogodišnji Festival se održava od 18. do 25. aprila u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“, u Zrenjaninu.

U predstavi igraju Ivana V. Jovanović, Nikola Knežević, Srđan Aleksić, Ana Rudakijević, Pero Stojančević, Julija Petković, Saša Torlaković, Ninoslav Đorđević, Stefan Beronja.

Scenograf predstave je Marija Kalabić, kostimograf Biljana Grgur, kompozitor i autor songova Duda Buržujka; scenski pokret Andreja Kulešević, scenski govor Saša Latinović.

(...)„Somborska predstava radikalizuje odnose i pojačano markira karakterne osobine likova - vinovnike tog uništenja, izdvojivši svaki lik u fokus kao glavni. Štafetu budućnosti predaje u ruke Maši, pobunjenici, komentatorki i ceremonijal majstoru ove životne komedije. A šta ovakva pobuna očajnika može da učini - ostaje bez odgovora.“

Aleksandra Glovacki, selektor Festivala

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, tokom akcije pojačane kontrole saobraćaja koja je od 6. do 12. marta ove godine, sprovedena u 30 evropskih zemalјa članica organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), otkrili su 11.562 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa i 383 prekršaja nepropisnog prevoženja dece u vozilima.

U akciji koja je bila usmerena na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa i nepropisnog prevoženja dece u vozilima, sankcionisano je 9.216 vozača i 2.346 putnika u vozilima koji nisu bili vezani sigurnosnim pojasevima.

Takođe, sankcionisano je čak 137 osoba zbog nepropisnog prevoženja dece na prednjim sedištima.

Tokom trajanja ove akcije pripadnici Uprave saobraćajne policije kontrolisali su 70.497 vozila i otkrili ukupno 30.082 različita prekršaja.

 Proteklog vikenda je u Subotici održano Prvenstvo Vojvodine za kadete i kadetkinje. Rvači somborskog „Radničkog“ su nastupili sa osam takmičara, osvojivši isto toliko medalja.

Kod kadeta zlatne medalje osvojili su Kristian Dobi do 48kg i Mladen Patarčić do 110kg. Bronzane medalje osvojili su Milan Kosovac do 45kg, Srećko Malbaša do 51kg i Srđan Todorović do 80kg. U ekipnom plasmanu ekipa „Radničkog“ je zauzela ekipno 2. mesto od 12 ekipa, iza ekipe Sente. Pehar za drugo mesto je podigao Mladen Patarčić kao takmičar koji je sva tri meča pobedio tušem. Kristian Dobi i Mladen Patarčić bi trebalo da se nađu na spisku reprezentacije koja će učestvovati na Međunarodnom memorijalnom kadetskom turniru „Refik Memičević Brale“ 25. marta u Subotici.

Među kadetkinjama zlatnu medalju osvojila je Nađa Liščević do 49 kg, srebrnu Sara Demir do 61kg, dok je bronzana bila Sunčica Forgić do 57 kg. Kadetkinje su osvojile ekipno 1. mesto na Prvenstvu Vojvodine u konkurenciji 7 ekipa.

U petak, 10. marta, u Beogradu je održana godišnja konferencija NALED-a na kojoj je predstavlјeno 15. izdanje Sive knjige sa 100 preporuka Vladi Srbije za pojednostavlјenje administrativnih procedura.

Kroz Sivu knjigu, tokom prethodnih godina inicirane su neke od najvećih sistemskih reformi poput uvođenja elektronskih građevinskih dozvola, eŠaltera za upis u katastar, unapređenja sistema paušalnog oporezivanja, fiskalizacije i fakturisanja, kao i reforma sezonskog zapošlјavanja. Rešene su i brojne administrativne procedure koje su privredi i građanima trošile puno vremena i novca – uplata poreza i doprinosa na jedan umesto 12 računa, ukidanje firmarine, elektronska prijava radnika u CROSO, automatska overa zdravstvene kartice, ukidanje radne knjižice, elektronska registracija u APR-u i dr.

Godišnja konferencija bila je i prilika da NALED uruči specijalna priznanja za doprinos reformama zaslužnim pojedincima i timovima koji su u 2022. najviše uradili za poslovni ambijent i reforme u Srbiji, a Gradu Somboru, na čelu sa gradonačelnikom Antoniom Ratkovićem, dodelјeno je timsko priznanje za doprinos unapređenju javnih usluga i regionalne saradnje, kroz uvođenje četbot platforme za podršku građanima, digitalizaciju upravlјanja polјoprivrednim zemlјištem i pilotiranje javnih nabavki sa socijalnim elementima.

Ministar finansija Siniša Mali poneo je najveće priznanje – Reformator godine za 2022. Priznanje NALED-a je ministru dodelјeno za uvođenje eFiskalizacije i eFaktura, sistemske reforme koje će unaprediti transparentnost finansijskih transakcija, naplatu poreza i doprineti suzbijanju sive ekonomije u Srbiji.

Kroz Sivu knjigu tokom 14 godina prošlo je 320 jedinstvenih inicijativa od kojih su institucije sprovele 155 od čega su 82 procedure rešene u potpunosti, a 73 delimično. Najagilnije u sprovođenju preporuka bilo je Ministarstvo finansija sa 59 potpuno ili delimično unapređenih procedura i propisa. Drugo i treće mesto zauzeli su resori rada i građevinarstva sa 14 odnosno 13 rešenih preporuka.

Nova Siva knjiga 15 donosi 18 novih preporuka i 82 nerešene iz prethodnog izdanja. Najveći broj preporuka (23) upućen je na adresu Ministarstva finansija, 18 je u nadležnosti više institucija dok bi po osam preporuka trebalo da reše resori građevinarstva, zaštite životne sredine i zdravlјa.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas, 145. sednicu, na čijem dnevnom redu se našlo 8 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće prihvatilo je ponudu Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ Sombor za sanaciju manjih divlјih deponija u gradu i naselјenim mestima – „Mesec čistoće“ za 2023. godinu. Grad je u budžetu obezbedio sredstva u iznosu od 32.000.000,00 dinara, kako bi građani i ove godine imali priliku da potpuno besplatno odlože kabasti otpad koji će JKP „Čistoća“ prikupiti i prevesti na deponiju „Rančevo“, prema rasporedu koji će biti utvrđen i objavlјen. Veoma je važno da sugrađani otpad iznesu i propisno odlože tako da ne ugrožava bezbednost i funkcionisanje saobraćaja, najranije dva dana pred termin odnošenja koji će biti označen u rasporedu po ulicama. Ukoliko sugrađani iznošenje otpada ne budu sproveli u skladu sa propisanim pravilima akcije „Mesec čistoće“, Komunalna milicija sprovešće propisane kaznene odredbe.

U okviru finansijskih pitanja Gradsko veće odobrilo je sufinansiranje projekta „Umrežena Srbija“ i „Kros serije RTS-a“. Projekti su podržani od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva spolјnjih poslova, Ministarstva omladine i sporta, a i Grad Sombor nastavlјa saradnju. U okviru projekta „Umrežena Srbija“ deca će imati priliku da uče nemački i francuski jezik i kulturu kroz projektne aktivnosti vođene direktnom komunikacijom između učenika korišćenjem elektronskih alata, a na takmičenju iz Kros serije RTS-a učestvaće predškolci, osnovci, srednjoškolci i seniori iz zemlјe i inostranstva. Prvi program radio Beograda prenosiće takmičenje i pripremiće se specijalna emisija-reportaža uz predstavlјanje grada domaćina.

Na 145. sednici Gradsko veće prihvatilo je predlog Rešenja o obrazovanju Komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup polјoprivrednog zemlјišta u državnoj svojini za 2023. godinu, kao i predlog Rešenja o obrazovanju Komisije za izradu predloga godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja polјoprivrednog zemlјišta na teritoriji Grada Sombora za 2024. godinu, koji će se naći pred odbornicima na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

PR tekst na sajtu sombor.info

Na sajtu Sombor.info možete objaviti PR tekstove sa eksternim likovima po vašoj želji. Jednom objavljen sadržaj ostaje zauvek u arhivi sajta. Cena za ovaj vid promocije vašeg sajta je samo 1.500 dinara po objavljenom tekstu.

(Tekst može imati max 3 eksterna linka, neograničen broj karaktera i max 3 fotografije u sklopu teksta.)

Postoji mogućnost zadržavanja PR teksta uvek na prvom mestu naslovne strane i kategorije - 1000 dinara po danu pozicije na prvom mestu vesti.

Zaštitniku gradjana Sombora, u prošloj godini, gradjani su podneli više od 1.112 usmenih i 139 pisanih pritužbi, navodi se u gdišnjem izveštaju lokalnog ombudsmana.

Više od polovine pismenih pritužbi, ali i veliki broj usmenih, odnosio se na odeljenja Gradske uprave Sombora i lokalna komunalna preduzeća.

Ostale pritužbe odnosile se se na predmete iz sudske nadležnosti ali i na one u nadležnosti pokrajinskog ili republičkog zaštitnika građana.

Izvor: danas.rs

Na današnji dan pre 14 godina Bernard Medof priznao je pred sudom na Menhetnu da je svoje klijente oštetio za čak 65 milijardi dolara uz pomoć ''Ponzijeve šeme''. Medof je samo prepisao ideju Italijana Čarlsa Ponzija koji je lakovernim klijentima, početkom prošlog veka, ukrao veliki novac.

Vladimir Pavlović, finansijski analitičar i jedan od prvih portfolio menadzera u našoj zemlji objašnjava za RTS da je Ponzijeva šema sistem prevare gde se investitorima obećava visoka zarada za neki sjajan posao koji je u pozadini, uz objašnjenje da u tom procesu investiranja nema velikog rizika.

- Međutim, u suštini se dešava da najčešće do investiranja i ne dolazi, već ulaganje novih ulagača služi da se isplate obećane zarade prethodnim ulagačima i tako ta Ponzijeva šema može da funkcioniše sve dok su nove uplate dovoljno velike da se prethodni ulagači isplaćuju, a kada nove uplate prestanu iz različitih razloga onda se cela šema urušava i onda svi investitori ostaju bez najvećeg dela svojih sredstava - naglašava Pavlović.

Ističe da je glavna u celoj priči – ljudska želja za brzom zaradom.

- Prosto jedan čovek ili jedna organizacija kada plasiraju takvu priču, ljudi često zanemaruju neke signale koje su videli, ne žele da racionalni razmišljaju i u želji da brzo zarade odlučuju se da naprave takve investicije. Nažalost, posle toga izgube najveći deo svog novca - kaže Pavlović.

Možemo biti deo prevare bez obzira koliko smo uložili

Naglašava da Ponzijeva šema može da stoji iza različitih stvari – i za kapitalne stvari praćene velelepnim projektima, ali i za sitne poslovne poduhvate.

Ukazuje da možemo biti deo prevare u takvoj šemi bez obzira koliko smo uložili, kao i da treba obratiti pažnju u šta ulažemo novac.

- Svaki pojedinac shodno svom riziku treba da vodi računa u koju vrstu imovine ulaže. Za nekoga je 10.000 evra kao što je za nekoga milion evra. Tako da svaki pojedinac treba da vodi računa o rizicima i to ne samo za pojedinačne investicije, već i ostale investicije koje je napravio - kaže Pavlović.

Pored toga, ključan je za sve investitire proces diverzifikacije – to znači da nema samo jedno ulaganje tj. jednu vrstu imovine, nego da podeli na različite vrste ulaganja.

Da li je danas teže upasti u zamku Ponzijeve šeme

Govoreći o tome da li je danas teže sprovesti Ponzijevu prevaru zbog lakše dostupnih informacija na internetu, Pavlović kaže da nam interent jeste olakšao život i finansijske transakcije, ali da bismo izbegli takve prevare potrebno je da imamo osnovna znanja o investicijama.

- To je nešto što se nažalost ne uči u našim školama, ali što je kulturološki prisutno u zapadnim ekonomijama i ljudi kada dođu do svoje 18. ili 20. godine, već imaju znanja o procesu investiranja - rekao je Pavlović.

Pored toga, kako kaže, na razvijenijim tržištima ima mnogo više finansijskih savetnika sa kojima možete da se posavetujete kako ne biste doneli pogrešnu odluku.

Svaka investicija nosi rizik

Ističe da svaka vrsta investicija kao ključne pokazatelje ima rizik i očekivani prinos.

- Svi smo upoznati sa recimo bankarskim depozitima koji nose par procenata prinosa na godišnjem nivou. Sa druge strane, ako investirate u akcije na globalnim tržištima gruba računica pokazuje za nekih desetak godina udvostručićete vašu investiciju. Ako želite da preuzmete još malo više rizika, pa da ulažete u jednu aset kalsu koja se zove privatni kapital onda je recimo moguće za deset godina utrostručiti investiciju - istakao je Pavlović.

- Kada se to preračuna na neki mesečni prinos, bilo koja od ovih mogućnosti će vam dati prinos koji je manji od jedan posto na mesečnom nivou. Kada pričamo o Ponzijevoj šemi, da bi bila jako interesantna i da bi privukla interesovanje potencijalnih ulagača, često se investitorima nudi pet, deset i više procenata na mesečnom nivou što je zaista odličan signal da nešto nije u redu i da treba dobro razmotriti da li u to treba uložiti - dodao je Pavlović.

Za Ponzijevu šemu kazna i do 10 godina

Krivični zakon republike Srbije Ponzijevu šemu kategoriše kao prevaru, te je za takvu vrstu krivičnog dela zaprećena novčana i zatvorska kazna, objašnjava advokat Nikola Ilić za Blic.

- Ponzijeva šema spada pod krivično delo "prevara". Kvalifikaciju određuje postupajući javni tužilac, s obzirom na pribavljenu protivpravnu imovinsku korist i nanetu štetu, kao i broja učinilaca navedenog krivičnog dela. Pod pretpostavkom da je učinilac samo jedno lice, jer takva definicija proizilazi iz Ponzijeve šeme, i da je velika imovinska šteta/protivpravna imovinska korist kvalifikovali bi radnju izvršenja iz člana 208 stav 4 krivičnog zakonika za koje je propisana kazna od 2 do 10 godina, kao i novčana kazna ukoliko je šteta preko milion i po dinara - kaže advokat Nikola Ilić.

Kako je propala Banka Silicijumske doline

Pre nekoliko dana Banka Silicijumske doline u SAD bankrotirala je uprkos tome što je imala depozite klijenata u vrednosti od 175 milijardi dolara. Pavlović objašnjava da to treba razdvojiti od Ponzijeve šeme.

- Kada su u pitanju finansijske institucije one imaju permanentan nadzor od strane regulatora i zaista meni je teško da poverujem da je to bio slučaj Ponzijeve šeme. U pitanju je klasičan tržišni rizik – ta banka je imala više apetita ka riziku, finansiralaje rizične poduhvate i zato su njeni akcionari izgubili novac koji su tu uložili - naglasio je Pavlović.

Ističe i da oni ljudi koji su stavili depozit u tu banku, oni su imali osiguranje do vidine od 250.000 dolara i svi oni će taj novac napliti.

"Krize se ne treba plašiti, za krizu se treba dobro pripremiti"

Mnoge je to podsetilo i na veliku krizu iz 2008. godine. Pavlović kaže da su finansijske krize svojstvene tržinim privredama, kao i da one nastupaju svakih desetak godina.

- Kriza je deo jednog privrednog ciklusa i krize se ne treba plašiti, za krizu se treba dobro pripremiti. Kako se pripremamo za krizu? Tako što smanjimo našu kreditnu izloženost, ako vodimo neki posao smanjimo troškove i pripremimo se za investicije - poručuje Pavlović.

Naglašava da su tokom krize vrednost određenih imovina niža i da ako ste investitor onda je najbolje investirti tokom krize jer je tada najveća zarada za šansu.

Poručuje da je uvek rizično ulagati i da se nikada ne može pobeći od rizika.

- Sa druge strane, danas je vrlo rizično ne ulagati, jer zbog visoke stop inflacije ako imate sredstva koja nisu uložena, vama će inflacija ta sredstva značajno umanjiti kroz određeni vremenski period. Tako da od rizika ne treba bežati, njemu treba pametno pristupiti i pametno upravljati - ističe Pavlović.

"Crkva je za verovanje, za investiranje ključna edukacija"

Na pitanje kome da verujemo, Pavlović kaže da je crkva najbolja institucija u kojoj pojedinci mogu da zadovolje svoju potrebu za verom.

- Kada pričamo o investiranju, potrebno je da se ljudi edukuju i steknu osnovna znanja, a ako treba da se savetuju sa profesionalcima koji se time bave - poručuje Pavlović.

Najavio je i da organizuju Akademiju za investitore gde se potencijalni ulagači mogu upoznati sa ključnim rizicima i očekivanim prinosima za određene vrste investiranja. Prijava za ovu akademiju je besplatna preko sajta fakulteta FEFA.

- Akademija je namenjena za sve potencijalne investitore, ne za profesionalce, oni obično već imaju ta znanja. Namenjena je pre svega onima koji nemaju velika iskustva prilikom investiranja i na praktičan način ćemo prikazati ključne stvari – rizik, očekivani prinos, potreba za likvidnosti različitih vrsta investicija - zaključio je Pavlović.

Izvor: blic.rs