Sombor.info

Ministar finansija Siniša Mali objasnio je danas, gostujući na televiziji Pink, na koji način će penzioneri moći da se prijave za penzionerske kartice.

„U sredu, 15. marta, krećemo sa kampanjom da pozovemo penzionere da se prijave za karticu, ali i društveno odgovorne kompanije da se uključe u akciju. Svako ko se prijavi za karticu imaće popuste u prodavnicama, u salonima, i tako će ne samo štedeti, već će im ostati i više novca za unučiće i decu“, kaže Mali.

Prema njegovim rečima, pravo na prijavu imaju svi penzioneri, a sam proces prijavljivanja biće jednostavan.

„Prijave kreću u filijalama PIO fonda od srede. Sve je spremno, prost je formular. U svakoj filijali će biti osoba koja može da pomogne da se to sve popuni“, objašnjava ministar Mali.

Kako navodi, kartice će u primenu krenuti od 1. oktobra.

„Svaki penzioner će imati svoju karticu. To znači da će moći da skuplja bodove, pa da ide u besplatne obilaske muzeja i pozorišta. U maloprodajnim lancima će imati popuste na određene ili sve artikle. Doprinećemo kvalitetu života u trećem dobu“, ističe Mali.

Mali takođe kaže da će u sklopu pomoći penzionerima biti povećan budžet za PIO fond, kako bi još veći broj penzionera mogao besplatno da ide u banje.

„Najvažnije je povećanje penzija. Obećanje koje je predsednik Vučić dao ispunjavamo. Pre mesec dana smo imali obećanje da će svaki penzioner dobiti jedan vodič, i to je i urađeno. Na adrese svih penzionera stigli su ti vodiči. Meni je važno da znaju da su penzije bezbedne i sigurne, tu nema igre. Kao što je predsednik obećao, rašće još više i brže“, dodaje ministar finansija.

Izvor: danas.rs

Četvoro dece nastradalo je u jezivom požaru koji se dogodio minulog vikenda u Novom Pazaru i tim povodom u ovom gradu je proglašen Dan žalosti. Novi Pazar se proteklih godina često zaticao u fokusu javnosti zbog stravičnih tragedija koje su se događale, o čemu najbolje svedoči činjenica da je u proteklih 15 meseci taj grad čak četiri puta proglašavao Dane žalosti.

Četvoro dece nastradalo je u jezivom požaru koji se dogodio tokom vikenda u Novom Pazaru i tim povodom u ovom gradu je proglašen Dan žalosti. Novi Pazar se proteklih godina često zaticao u fokusu javnosti zbog stravičnih tragedija koje su se događale, o čemu najbolje svedoči činjenica da je u proteklih 15 meseci taj grad čak četiri puta proglašavao Dane žalosti.

Ovaj crni rekord Novi Pazar postavlja, jer nijedan drugi grad u Srbiji, ali i u regionu nije imao toliko dana žalosti koliko ovaj grad u Raškoj.

Tragedija koja se dogodila prošle nedelje potresla je javnost u regionu. Naime, u ranim jutarnjim satima došlo je do požara u stanu u zgradi, u kojem su nastradala četiri mališana, dok su njihovi roditelji zadobili teške povrede.

Pomenuti slučaj potresao je građane, a komšije su za Novu ispričale šta se tačno dogodilo.

„Čuo sam galamu, veliku buku, izašao na hodnik i video plamen, počeo sam da vičem, porodicu sklonio do terase, za svaki slučaj jer u hodnik nije moglo da se izađe. Dvojica momaka su nekako razbili vrata da probaju da pomognu, ali za decu je već bilo kasno“, prepričao je komšija za Novu.

Komšije su, prema njegovim rečima, zajedno sa vatrogascima uspeli da ugase požar i na taj način spreče da se požar raširi na druge stanove i tako ova ogromna tragedija postane još veća.

Povodom ove tragedije grad Novi Pazar proglasio je 6. marta Dan žalosti.

Prethodna tragedija, koja je zavila u crno ovaj grad, dogodila se u januaru ove godine kada je došlo do velikih poplava. Naime, tada su se utopila dvojica prijatelja Ramiz Rožajac i Saget Zekić iz novopazarskog naselja Ćeremidžica.

Javnost Srbije saznala je za ovaj tragičan događaj kada je na društvene mreže dospeo snimak na kom se vidi da je jedan o muškarac upao u nabujalu reku, dok je drugi posle nekoliko sekundi skočio u mutnu vodu kako bi spasio svog prijatelja. Međutim, njih dvojica nestaju pod vodom, a kasnije su pronađeni mrtvi u potrazi koja je učestvovao Mup Srbije, komšije, prijatelji i rođaci.

Prethodni Dan žalosti u Novom Pazaru bio je u decembru prošle godine, odnosno 2022., kada je devojčica (15) nastradala u jezivoj saobraćajnoj nesreći, kada je na nju dok je prelazila pešački prelaz naleteo „Golf“, za čijim volanom je bio maloletnik.

Nesrećno dete od siline udarca odletelo je pod kombi koji je išao u suprotnom smeru.

Godinu dana pre ove tragedije, dogodila još jedna, kada je u saobraćajnoj nesreći u mestu Lukare nastradala četvorica mladića iz Novog Pazara. Kako su tada pisali mediji, njih četvorica nalazili su se u automobilu kraljevačkih registarskih tablica.

Tada je došlo do saobraćajne nesreće u kojoj je učesvovalo nekoliko automobila, a mladići su se nalazili u „golfu“ koji je krenuo u preticanje, nakon čega je došlo do direktnog sudara sa „fordom“ u kom se nalazila tročlana porodica.

Izvor: nova.rs

Latif je bio najsiromašniji prosjak u gradu, spavao je u hodniku jedne stare kuće. Ipak, Latif je važio za najmudrijeg čovjeka u gradu. Jednog jutra kralj se pojavio na pijaci, podanici su mu pričali o njemu i došao je da ga vidi.
Kralj, zabavljen, priđe prosjaku i reče:
- Ako odgovoriš na jedno pitanje, daću ti ovaj zlatnik.
I postavio je pitanje koje ga danima mučilo i nije mogao riješiti problem.
Latifov odgovor je bio tačan i kreativan.
Kralj se iznenadio i ostavio je novčić kod nogu prosjaka.

Sutradan se kralj vratio i postavio mu još jedno pitanje, a Latif je ponovo odgovorio brzo i mudro.
- Latife, trebam te.- rekao je kralj.
- Molim te, dođi u palatu i budi moj savjetnik. Obećavam da ti ništa neće nedostajati.
Lafit je prihvatio kraljev prijedlog. U narednih nekoliko sedmica, kraljeva pitanja
su postale uobičajena. Očigledno je to izazvalo ljubomoru svih dvorjana.
Jednog jutra, ostali savjetnici su tražili prijem kod kralja i rekli mu:
- Vaš prijatelj Latif, planira da vas svrgne.
- Nije moguće, ne vjerujem u to - reče kralj.
- Možete to potvrditi vlastitim očima.

Kralj je bio razočaran i povrijeđen. Morao je to vidjeti. Tog popodneva, u pet sati, čekao je skriven u uglu stepeništa stare kuće. Odatle je ugledao Latifa kako zaista dolazi, pogleda lijevo-desno, te otvara drvena vrata. Tiho se ušunjao u sobu.
- Jeste li vidjeli? - vikali su dvorjani.
Praćen ličnom stražom, kralj je pokucao na vrata.
- Ko je? - pitao je Latif iznutra.
- Kralj, otvori!
Latif otvori vrata. Bio je sam u praznoj sobi. Bez prozora, bez tajnih vrata, bez namještaja da se neko ili nešto sakrije. Na podu je bio samo jedan tanjir, u jednom uglu štap za hodanje, a nasred sobe poderani kaput okačen na kuku koja visi sa plafona.
- Da li kuješ zavjeru protiv mene Latife?
- Kako možete pomisliti takvo nešto, Vaše Veličanstvo? Zašto bih to uradio?
- Pa, dolaziš ovdje krišom svako popodne.
Šta tražiš, zašto se kriješ?
Latif se nasmiješi i krenu prema pocijepanom kaputu koji visi sa plafona. Utješnim glasom rekao je kralju:
- Prije šest mjeseci, kada sam stigao u dvorac, imao sam samo ovaj kaput, ovaj tanjir i ovaj drveni štap. Sada se osjećam tako ugodno u odjeći koju nosim, krevet u kojem spavam je tako udoban, poštovanje koje mi pružate je tako laskavo i moć koju mi daje moje mjesto pored Vas je tako fascinantna...
I da, dolazim svaki dan ovdje da se uvjerim i podsjetim na bitnu stvar.
Da nikada ne zaboravim ko sam i odakle potičem.

Svečano otvaranje izložbe kolekcije slika Jovanke Broz biće 23. marta u 19 časova u sali za tematske postavke Gradskog muzeja Sombor.

U fokusu izložbe je 36 dela likovne umetnosti domaćih i stranih autora, lični predmeti, fotografije i nekoliko komada nameštaja iz kuće u kojoj je Jovanka Broz živela nakon smrti Josipa Broza. Više od tri decenije nekadašnja prva dama Jugoslavije boravila je u svojevrsnom kabinetu uspomena koji je kao vremensku kapsulu prenela iz jednog okruženja u drugo, pokušavajući da što je više moguće imitira ambijent predsedničke Rezidencije u kojoj je živela sa Josipom Brozom Titom.

Svih 36 dela prošla su kroz kompleksne i sveobuhvatne konzervatorsko-restauratorske postupke. Sproveli su ih konzervatori Galerije Matice srpske predvođeni višom konzervatorkom Marijetom Sidovski.

Muzej Jugoslavije, Galerija Matice srpske i Gradski muzej Sombor, kroz ovu izložbu, pokazaće plodotvornost saradnje među nacionalnim ustanovama kulture i jedan mali deo bogatog fonda Muzeja Jugoslavije. Ovu saradnju inicirao je direktor Gradskog muzeja Sombor, David Firanj prepoznavši izložbu „Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz“ kao jedan od programa koji dodatno doprinosi obeležavanju jubileja – 140 godina muzeološke delatnosti u Somboru.

Autori izložbe su istoričari umetnosti msr Nikola Ivanović iz Galerije Matice srpske i Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije.

Izložba će biti otvorena do 26. aprila 2023.

Mada voli da se diči svojim urbanističko-arhitektonskim nasleđem, pre svega svojim glasovitim Vencem, Sombor poslednjih godina uveliko gubi svoj starostavni šarm zahvalјujući pre svega nemilosrdnom investitotorskom kapitalu koji u trci za profitom ruši stare kuće i u samom srcu grada ne bi li umesto njih „posadio“ bezlične višestambene zgrade preskupih kvadrata.

Upravo ta cena novog kvadratnog metra stana, koja divlјa u poslednje vreme omogućava investitorima plaćanje komunalnih pristojbi koje su još 2008.godine projektovane na nekoliko puta više u ovoj ekstra zoni nego u područjima van Venca, što je, pokazalo se, bila i jedina zaštita od alavih novokapitalista...

Pre nekoliko nedelјa se na društvenim mrežama pojavila građanska inicijativa, čiji se pokretači ne znaju, sa cilјem prikuplјanja potpisa na peticiju da bi se rekonstruisala odavno oronula somborska železnička stanica, koja je i u takvom stanju uspešno poslužila kao dekor prilikom snimanja filma „Dara u Jasenovcu“. Kod ove peticije nije ništa sporno, pošto je činjenica da grad Sombor do skora nije imao ni jedan jedini stari industrijski objekat koji je pod zaštitom države, odnosno Zakona o kulturnim dobrima, mada se donekle radi o kucanju na otvorena vrata pošto je rekonstrukcija stanice predviđena u sklopu remonta i modernizacije pružnog pravca Vrbas-Sombor, a pride je i nadležni Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture prošlog juna upravo ovaj objekat, kao prvi takve vrste u gradu, stavio pod takozvanu prethodnu zaštitu kao prostornu kulturno-istorijsku celinu.

To bi trebalo da obaveže državu kao investitora rekonstrukcije jednog od najvažnijih pružnih pravaca u Vojvodini, da vrati stari šarm železničkoj stanici koja je podignuta još davne 1869.godine, kada je u nju ušao i prvi voz na relaciji Subotica-Sombor.

Ako je u slučaju somborske železnice „i nož i pogača“ u rukama države koja se po pravilu daleko korektnije odnosi prema spomenicima kulture koji su u njenom formalnom vlasništvu, neizvesna je sudbina sada već bivšeg „Bane Sekulića“, negdanjeg „Eksportnog parnog mlina“, prvog većeg industrijskog objekta koji je u svom radu, godinama po osnivanju 1895. godine koristio električnu energiju i pre početka rada prve električne centrale, još jednog od objekata vrednog zakonske zaštite. Nastao kao zajednički poduhvat akcionara svih nacija prisutnih u varoši somborskoj, ovaj impresivni četvorospratni mlin je ne samo ovde samleveno brašno prodavao po celoj tadašnjoj Austrougarskoj već je prerađeni plod somborskih težaka i paora stizao do Engleske. Okružen sa još sedam zgrada i magacina, bio i lјuštionica pirinča i fabrika leda, a deceniju i po nakon osnivanja dobio je novog, švajcarskog vlasnika koji ga je opremio najnovijom tehnologijom melјave, pa je i ime promenjeno u „Somborski mlin na valјke“. Modernizovan i dograđen još jednim spratom na svom vrhuncu je zapošlјavao 120 radnika i dnevno prerađivao 150 tona pšenice i 100 tona sušenog kukuruza, dok je iz lјuštionice pirinča put tržišta svakog dana izvoženo 500 metričkih centi ove sve traženije namirnice. Ekspanzija Velikog mlina, kako su ga kolokvijalno nazivali sami Somborci, potrajala je do svetske ekonomske krize i devastirajućeg požara 1929.godine, kada se iz vlasništva povlače Švajcarci, nakon čega je impresivna građevina kao mlin funkcionisala još svega tri godine, da bi, neprestano menjajući namenu, 1949.godine ušao u sastav netom formiranog državnog metalskog preduzeća „Bane Sekulić“. U eri tranzicije prešao u privatne ruke a potom potpuno zanemaren, pa danas predstavlјa tek opustelu i sablasnu zgradu polupanih prozora.

Selu bitnije industrijsko nasleđe
Zanimlјiva je činjenica da, za razliku od samog grada, u somborskoj okolini gotovo svako veće selo ima nekdašnje industrijske objekte koji uživaju takozvanu prethodnu zaštitu Pokrajinskog zavoda za spomenike iz Petrovaradina. Činjenica ništa manje zanimlјivo je i to da se u svim takvim slučajevima radi isklјučivo o mlinovima, što dovolјno govori o tome ko je u ovdašnjoj privredi „visak držao, a ko malter mešao“.

Na sreću, takva sudbina nije zadesila i prvu somborsku električnu centralu koja, makar spolјa, deluje dobro održavani proizvodni i administrativni prostor isto tako privatizovanog nekadašnjeg društvenog preduzeća „Betonjerka“, koja i danas funkcioniše pod istim imenom i bavi se istim poslom, proizvodnjom betonskih elemenata poput stubova za elektromrežu. Konzervativni kakvi su i danas, Somborci su se iz straha od nepoznatog dugo opirali uvođenju električne energije u domaćinstva, da bi tek početkom 20 veka, na inicijativu tadašnjeg gradonačelnika Imrea Hauke, izabran izvođač radova na varoškoj elektro centrali na ugalј, koja je puštena u rad 1905. godine na desnoj obali tadašnjeg Franc Jozefovog, a danas Velikog Bačkog kanala na izlazu iz Sombora ka Apatinu. U centrali su struju proizvodila tri parna postrojenja, ukupne snage 900 konjskih snaga i dizel-motor jačine od 260 „konja“, dok se iza centrale uzdizao visoki dimnjak. Gradnjom centrale i montiranjem mašina rukovodio je mladi majstor Karlo Cviršic, kasniji elektrifikator somborskih sela, a nakon jednogodišnjeg probnog rada varoški poglavari su odlučili da na 20 godina ustupe koncesiju na proizvodnju i distribuciju električne energije grupi akcionara iz Budimpešte. Ovakav način funkcionisanja je potrajao do posle Prvog svetskog rata, kada je grad povratio puno vlasništvo nad centralom. Neprekidno modernizovana vlastitim i novcem poreskih obveznika, uoči Drugog svetskog rata ova centrala je proizvodila blizu milion kilovat-časova godišnje, a u Somboru je imala oko 5.000 potrošača u samom gradu, kojima su se ubrzo pridružili i oni u Klјajićevu, Čonoplјi, Svetozar Miletiću i Sivcu. Svoj sumrak centrala je doživela 1954.godine kada je struja dalekovodima počela da stiže iz drugih, većih centrala, ali je kao sposobna da proizvede preko pet miliona kilovat časova godišnje, ostala “hladna rezerva” novom elektroenergetskom sistemu. Ipak, 1960. u njoj je potpuno prekinuta proizvodnja električne energije, da bi se u prostor nekadašnje Električne centrale uselila upravo “Betonjerka” kao radna jedinica “Elektrovojvodine”.

Izvor: dnevnik.rs

U subotu 11. marta 2023. godine u Somboru je svečanom Skupštinom obeležena 13. godina od osnivanja Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor.

U kratkom osvrtu na prethodnu godinu zaključeno je da je 2022. godina bila jedna od najuspešnijh za prvi dugoprugaški klub u gradu. Pre svega je bila uspešna u takmičarskom delu jer su takmičari na tri državna prvenstva osvajali medalja. Seriju je započeo Atila Sič, koji je bio bronzani u ultramaratonu na 50 kilometara na Paliću, a nakon toga sledi jedna od najznačajnijih medalja, ako ne i najvažnija, a to je titula prvakinje Srbije u maratonu koju je istrčala Tijana Kabic i dalje akutelna šampionka Srbije u najtežoj atletskoj disciplini. Potom je osvojena i ekipna bronza devojaka u krosu koju su istrčale Tijana Kabić, Damajna Perenčević i Zorica Kulić.

Prošle godine je na velika vrata, uz podršku grada, vraćen Somborski polumaraton na trkačku scenu. Nova trasa najstarije ulične trke, trkački grad kao i pregršt dobrih rezulata učinli su trku najlepšom promocijom našeg grada. Održana je posle pauze od dve godine i trka ‘’Dame trče’’ koja je rezervisana samo za pripadnice lepšeg pola.

Trkačka liga Somaraton postala je tradicija gde svake subote imamo pravu malu trku na 5 kilometara na kojoj je redovno od 20 do 30 trkača.

Kraj uspešne godine je svakako obeležio zajednički put u Ljubljanu na maraton kada je tridesetak Somaratonaca provelo je zajednički sportski vikend.

Na svečanoj Skupštini dodeljene su i nagrade najboljima i najzapaženijima. Specijalnu plaketu ‘’Puž’’ koja se dodeljuje za promociju i unapređenje rekreativnog trčanja za 2022. godinu dobio je Stevan Žižić, novinar TV Sombor za praćenje klupskih aktivnosti i objektivno izveštavanje što u mnogome doprinosi tome da više ljudi može da vidi šta sve Somaraton realizuje od svojih programa.
Plaketu za izuzetan sportski podvig u 2022. godini dobila je Zorica Milutin Gradinac, Triatlon klub Sprint Sombor za svoj prvi završeni ‘’Ironman’’ čime je postala prva žena iz Sombora koja je uspela da savlada ovu izuzetno zahtevnu disciplinu.

Plaketa za najuspešnijeg takmičara Somaratona za 2022. godinu pripala je Tijani Kabić, prvakinji Srbije u maratonu za 2022. godinu i bronzanoj u krosu u pethodnoj godini.

Plaketu za prvi maraton istrčan u 2022. godini dobili su Atila Sič, Jelena Perenčević, Damir Milankov i Vladimir Kesegić, dok su diplome za prvi polumaraton istrčan u 2022. godini pripale Branislavu Katiću, Ani Pešić, Mirjani Došen, Aleksandru Martinoviću, Lazaru Sankoviću, Zoranu Markoviću i Predragu Škoriću.

Veliki prenosni pehar Trkačke lige Somaraton za 2022. godinu pripao je šampionima lige Josipu Majoru i Ani Pešić, a takođe su nagrađeni i po prvih deset u muškoj i ženskoj konkurenciji Dejan Nikolić, Dejan Hrkalović, Zoran Nikolić, Nenad Đorđević, Srđan Sajlović, Miroslav Liščević, Arpad Šarkezi, Đorđe Munjas, Damir Marković, Mirjana Došen, Ana Pagač, Ivana Šokac, Danica Grujić Firanj, Biljana Vezmar, Sanja Vojvodić, Ana Pešić, Jelena Perenčević, Snežana Radović i Tijana Odobašić.

Godišnjici kluba prisustovala je i Antonija Nađ Kosanović, članica gradskog veća za sport, omladinu i zdravstvo.

Predstava "Besnilo" po istoimenom romanu Borislava Pekića, u režiji Borisa Liješevića i dramatizaciji Fedora Šilija, premijerno je sinoć izvedena u Narodnom pozorištu u Somboru.

Roman je objavljen 1981. godine a radnja je smeštena je na londonski aerodrom Hitrou, koji pogađa epidemija veštačkog mutant-virusa besnila.

Odnosi Rusije i Zapada, Izraela i Palestine, strah od nuklearnog rata, opravdanost naučnih eksperimenata – teme su aktuelne i 40 godina posle objavljivanja romana, navodi se u pratećem materijalu uz predstavu.

U predstavi igraju Aleksandar Ristoski, Ana Rudakijević, Biljana Keskenović, Dragana Šuša, Ivana V. Jovanović, Nemanja Bakić, Nikola Knežević, Ninoslav Đorđević, Saša Torlaković, Srđan Aleksić, Branislav Jerković, Ksenija Mitrović, Marko Marković, Stefan Beronja.

Scenografkinja je Marija Kalabić, a kostimografkinja Biljana Grgur.

Izvor: nova.rs

Još je rano za pakovanje kaputa, čizama i šalova, biće kratkih zahlađenja od dan-dva sa niskim temperaturama, čak bi moglo da bude malo snega i u nižim predelima – 15. na 16 mart, rekao je za RTS meteorolog Nedeljko Todorović.

Snežna oluja „ledeni armagedon“ koja je prethodnih meseci paralisala SAD i Kanadu sada stiže i u Evropu.

Prva je na udaru Velika Britanija, gde su temperature poslednjih dana u znatnom padu, a procenjuje se da će u sledeća dva dana da padnu rekordne količine snega.

Meteorolog Nedeljko Todorović rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je još rano za pakovanje kaputa, čizama i šalova, biće kratkih zahlađenja od dan-dva sa niskim temperaturama, koje će biti ispod prosečne, čak bi moglo da padne malo snega i u nižim predelima 15. na 16 mart.

„Još nije kraj pravoj zimi. Gledajući po temperaturama, kada podelimo godinu na godišnja doba, dobijamo da je mart prolećni mesec, s tim da je ovo rano proleće kada pored visokih temperatura bude i kratkotrajnih zahlađenja sa snegom“, istakao je Todorović.

Uticaj ciklona na Balkan

Hidrometeorološki zavod Velike Britanije objavio je da se očekuje oko 40 centimetara snega, zatvorene su škole, otkazani su letovi.

Odgovarajući na pitanje da li može nešto tako da se dogodi na Balkanu ovih dana, Todorović kaže da bi se kod nas samo periferno osetio uticaj tog ciklona sa padavinama, a to bi bilo 15. i 16. marta, kaže meteorolog.

Za nekoliko dana, kako kaže, dolazi samo deo toga događaja, tada bi kod nas moglo da bude snega u nižim predelima, a bilo bi više padavina nego ovih dana, biće i više snega u planinskim predelima.

Veća je šansa da bude snega, 20 do 30 centimetara novog snega, napominje Todorović.

Todorović dodaje da se to dešavalo u ovo doba godine, pogotovo kada je reč o Britaniji, obično cikloni, odnosno vrtlozi hladnog vazduha koji dolaze sa Atlantika više donose prvenstveno kišu ali taj ciklon sa padavinama dolazi pravo sa severa, tako da je veća šansa da bude snega do polovine Velike Britanije i moguće je da u nekim mestima padne dosta snega što bi, kao i kod nas, uticalo na dalekovode, nestanak struje.

Nešto je hladnije u Nemačkoj i Poljskoj – danas dolazi i do nas perifernim delom pad temperature što bi se osetilo sutra. To će biti jedan od hladnijih dana sa temeraturom oko desetak stepeni, ali bi bilo mraza nedelju ujutru i u ponedeljak ujutru.

Prema njegovim rečima, onda bi opet došlo toplo vreme, u utorak bi bio topao dan sa maksimalnom temperaturom blizu 20 stepeni, što je uvod u zahlađenje 15. i 16. marta.

Otopljenje krajem marta

Todorović kaže da u svakom slučaju otopljenje, sa temperaturama od preko 20 stepeni, možemo da očekujemo krajm marta.

„Biće čestih naoblačenja, svaki peti ili šesti dan s kišom, u planinskim predelima sa snegom, na mesečnom nivou prosečna količina“, zaključio je Todorović.

izvor: danas.rs

Hrana za odrasle pse nikako ne sme biti bilo koja. Zahvaljujući istraživanjima znamo da se prehrambene potrebe pasa menjaju kako stare.

Jedan od načina da vašem psu osigurate zdrav i dug život je ishrana koja je kompletna i uravnotežena, kao i visokog kvaliteta.

Kako vaše štene raste, potrebno mu je više hranljivih sastojaka i kalorija, zbog čega hrana za štenad ima viši nivo proteina i masti koje podstiču rast, kao i hranljivih materija i omega masnih kiselina.

Kada vaše štene postane odrastao pas, ne treba mu toliko kalorija.

Bogata hrana za štenad može brzo dovesti do gojaznosti kod odraslih pasa, pa je prelaz na hranu za odrasle pse veoma važan.

Kvalitet hrane je takođe bitan. Ključno je nastaviti davati kvalitetnu ishranu štenaca i u odraslom periodu. Prelazak na manje kvalitetnu hranu u ovoj fazi njegovog života može poremetiti njegov probavni sistem i neće mu pružiti isti nivo nutritivne vrednosti na kojem je štene odgojeno.

Zato kada je u pitanju hrana za pse, vašem ljubimcu je potrebna najbolja hrana prilagođena uzrastu koja će mu pomoći da održi celokupno zdravlje.

Kvalitetna i vrhunska hrana za odrasle pse, posebno je dizajnirana da vašem psu obezbedi hranu koja sadrži:

visoko kvalitetne sastojke,
uravnoteženi, optimalni nivo proteina, masti, vlakana, ugljenih hidrata, vitamina i minerala,
formulaciju sa hranljivim sastojcima prikladnim za određenu životnu fazu psa,
recepte sa prirodnim sastojcima koji se ne menjaju zbog proizvodnih troškova,
ravnotežu masnih kiselina koja pomaže u održavanju zdrave kože i dlake psa.
A šta je rezultat ovakve isrhane psa? Srećan i zdrav pas.

Uz vrhunsku hranu za pse možete očekivati ključne pokazatelje koji doprinose dugom i zdravom životu psa, a to su:

izuzetan tonus mišića,
sjajnu i zdravu dlaku,
zdravu kožu i kosti,
čiste i zdrave zube,
normalnu stolicu.
Kao odgovorni vlasnici pasa vašim psima dugujete pravilnu ishranu!

Kada preći na hranu za odrasle pse?

Kao opšte pravilo, psi mlađi od jedne godine smatraju se štencima i tokom te godine je važno da ih hranite hranom za kućne ljubimce koja je namenjena štencima.

Ali da li znate kada treba da pređete na hranu za odrasle pse?

Uvek je dobra ideja da se konsultujete sa veterinarom pre nego što pređete na hranu za odrasle pse. Neki pokazatelji pravog vremena za prelazak sa hrane za štenad na hranu za odrasle pse su: veličina, rasa i starost pasa.

Psi malih rasa imaju tendenciju fizičkog sazrevanja mnogo ranije od pasa velikih rasa.

Sledite ove smernice kako bi se što lakše odlučili kada ćete promeniti hranu vašeg psa:

psi malih rasa obično su spremni da pređu na hranu za odrasle pse između 9 do 12 meseci.
psi srednje rase obično su spremni da pređu na hranu za odrasle pse sa oko 12 do 14 meseci i
psi velikih rasa će biti spremni da pređu na hranu za odrasle pse kada imaju između 12 i 24 meseca.
Ukoliko imate nedoumica razgovarajte sa veterinarom kako biste bili sigurni kada je pravo vreme štene prebaciti na hranu za odrasle pse.

Kako preći sa hrane za štenad na hranu za odrasle pse?

Nakon što odlučite da je vreme da štene pređe na hranu za odrasle pse, vreme je da razmislite kako ćete to učiniti. Trebalo bi početi polako.

Prebacite štene na hranu za odrasle pse postepeno povećavajući odnos hrane za odrasle pse u hrani za štenad.

Da biste izbegli probleme sa crevnim traktom svog ljubimca ili izazivanjem dijareje kod psa, zamenite hranu za štenad hranom za odrasle pse tako što ćete mešati određeni procenat ove dve hrane.

Važno je polako prebaciti psa na hranu za odrasle pse kako biste izbegli strah zbog nove hrane ili zdravstvene probleme kod psa.

Preporučuje se svakodnevno mešanje sve veće količine nove hrane sa starom hranom na sledeći način:

od prvog do trećeg dana mešajte 75% hrane za štenad sa 25 % hrane za odrasle pse;
od četvrtog do šestog dana mešajte 50% hrane za štenad sa 50% hrane za odrasle pse;
od sedmog do devetog dana mešajte 75% hrane za odrasle pse sa 25% hrane za štenad i
deseti dan počnite sa hranjenjem 100-postotnom hranom za odrasle pse.
Važni faktori u izboru najbolje hrane za odrasle pse
Da biste pronašli pravu hranu za odrasle pse, moraćete da uzmete u obzir sledeće faktore:

Koliko je star vaš pas? Da li je štene, mlad odrastao pas ili stariji pas?

Psi u različitim životnim fazama imaju različite prehrambene potrebe. Osnovni sastojci svih hrana za pse su proteini, masti, ugljeni hidrati, vitamini i minerali.

Hrana za odrasle pse treba da sadrži najmanje 10% proteina i do 50% ugljenih hidrata, kao i 2 do 4,5% vlakana.

Kako vaš pas stari, smanjeni nivo aktivnosti i sporiji metabolizam znače da će im trebati približno 20% manje kalorija nego ranije. Veterinar vam može pomoći da odredite najbolju hranu za starije pse koja će vašem psu obezbediti pravu količinu kalorija.

Stariji kućni ljubimci su takođe skloniji kognitivnim promenama i artritičnim promenama u zglobovima, pa mogu imati koristi od hrane koja promoviše zdravlje zglobova i kognitivne funkcije.

Rasa i veličina psa
Hrana sa najboljom formulom za male pse sadrži dodatne proteine i bogata je mastima i ugljenim hidratima. Ova hrana za pse se, pored toga, proizvodi u obliku manjih granula, koje više odgovaraju manjim ustima i želucu.

Veće rase imaju sporiji metabolizam, ali definitivno imaju veći apetit!

Posebno pripremljene formule za veće rase su u obliku većih granula, koje zadovoljavaju ukus velikih pasa i podstiču ih na duže žvakanje, umesto da samo gutaju svoju hranu.

Smanjen sadržaj masti i koncentrisaniji proteini pomažu u kontrolisanju težine, u najvećoj mogućoj meri smanjuju uticaj na zglobove i vitalne organe, a sadrže i glukozamin za zaštitu zglobova.

Obratite se svom veterinaru kako biste bili sigurni da ćete zadovoljiti potrebe svog psa na osnovu njihovih životnih i zdravstvenih problema.

Zdravstveni problemi
Da li vaš pas ima zdravstvenih problema poput alergija na koži, bolesti bubrega ili upalnih bolesti creva? Ovi kućni ljubimci mogu imati posebne prehrambene potrebe i potrebna im je hrana za odrasle pse sa ili bez određenih sastojaka.

Vaš veterinar takođe može preporučiti ishranu za ove pse koji imaju određenih zdravstvenih problema.

Koja je najbolja hrana za odrasle pse?

Još jedna odluka koju ćete morati da donesete je vrsta hrane:

suva,
mokra ili
sirova hrana.

Kada je u pitanju suva hrana za odrasle pse, ona ima određene prednosti. Granule za pse mogu imati abrazivno dejstvo na zube vašeg psa i na taj način smanjuju nastajanje zubnog kamenca.

Takođe, suva hrana ima duži rok trajanja i lakša je za čuvanje, a prilagođena veličina granula olakšava unošenje hrane. Suva hrana je izuzetno primamljiva i ukusna psima.

S druge strane mokra hrana za odrasle pse je mekanija i dobra je za ljubimce koji ne vole da piju vodu. Lakše je kontrolisati veličinu porcija i može se podgrejati, a takođe je u nju mnogo lakše dodati lek ukoliko traje terapija kod pasa.

I mokra i suva hrana imaju i svoje mane. Suva hrana može privući insekte ukoliko se ne čuva na pravilan način, može da izazove gojaznost ukoliko se ne pridržavate preporučenih količina za obroke i ne sadrži dovoljno vode kao mokra hrana.

Mokra hrana za odrasle pse osim što je skuplja ima i kraći rok trajanja i brže se kvari kada je otvorena za razliku od suve hrane.

Sirova hrana ili BARF (koncept ishrane sirovim mesom ili kostima) razvijena je devedestih godina 20. veka. Kao prednosti ove vrste hrane navode se sjajna dlaka i zdrava koža, čisti zubi, jači imunitet i više energije. Ali s druge strane ima i svoje nedostatke: opasnost od patogenih bakterija, hranljive materije nisu uravnotežene što može da dovede do određenih zfravstvenih problema kod psa i oštećenje zuba kostima.

Odluka je na vama. Odaberite ono što je najbolje za vašeg psa. Ukoliko niste sigurni šta je najbolji izbor, porazgovarajte sa veterinarom.

Koliko puta treba hraniti psa?

Prava količina hrane koja se dnevno daje psu jednako je važna kao i hranjenje psa kvalitetnom hranom. Svaka hrana za odrasle pse ima na pakovanju smernice za hranjenje.

Takođe je bitno da pripazite na težinu psa, jer je ovo najlakši način da se utvrdi da li su količine hrane koje dajete vašem psu dobre ili ne.

Vaš pas ima idealnu težinu kada možete da osetite, ali ne možete lako da vidite poslednja dva ili tri rebra i kada postoji lako prepoznatljiva linija struka kada se gleda odozgo.

Ako je vaš pas suviše mršav, pokušajte da povećate količinu hranjenja za 10% ili ga prebacite na kaloričniju ishranu.

Dešava se da se psi koji se hrane previše ne goje, već umesto toga razvijaju probavne probleme ili druge zdravstvene probleme. Ako vaš pas ima bilo kakvih zdravstvenih problema obratite se veterinaru.

Odrasle pse treba hraniti jednom ili dva puta dnevno. Koristite visokokvalitetnu komercijalnu hranu za pse, vodeći računa da odgovara životnoj fazi i zdravstvenom stanju vašeg psa.

Uverite se da je hrana za odrasle pse koju ste izabrali kompletna i uravnotežena. Možete dodati meso (kuvano ili sirovo), povrće ili ribu zbog raznolikosti ishrane.

Za starije pse je presudno da njihova ishrana bude u skladu sa njihovim zdravstvenim stanjem.

Za neke starije pse česti, a manji obroci će ih učiniti srećnim i zadovoljnim. Razgovarajte sa veterinarom o specifičnim potrebama vašeg psa.

Metode ishrane odraslih pasa

Postoje dve metode ishrane odraslih pasa:

Slobodna ishrana kada pas jede kada želi i koliko želi. Ovakav način hranjenja psa se ne preporučuje, jer može da dovede do gojaznosti psa.
Ako se ipak odlučite za ovaj metod vodite računa da psu dajete određenu dnevnu količinu hrane i nemojte mu dodavati hranu do narednog dana.

Obročna ishrana je kada se dnevna količina hrane podeli u dva manja obroka. Ukoliko pas ne pojede hranu odmah sklonite je u roku pola sata i nemojte mu davati hranu do sledećeg obroka kako bi pas shvatio da treba da jede hranu onda kada mu je ponuđena.

Sastojci hrane za odrasle pse

Lista sastojaka je vaš prozor u pravu prirodu ishrane vašeg psa. Najbolja hrana za odrasle pse u sebi sadrži prirodne sastojke.

Najvažnija stvar jeste da lista sastojaka bude jasno navedena. Svaki sastojak treba da bude imenovan, a sastojci bi u idealnom slučaju trebali da budu dati u procentima kako bi znali koliko ih ima.

Izrazi poput „žitarice“ ili “meso dobijeno od mesnih derivata“ mogli bi se odnositi na širok spektar sastojaka različitog kvaliteta što onemogućava da znate šta vaš pas jede.

Generalno, ako lista sastojaka uključuje dvosmislene pojmove poput ovih najbolje je izbegavati ovu hranu za odrasle pse. Ovo je posebno važno ako je vaš pas sklon prehrambenoj netoleranciji, jer identifikovanje i uklanjanje problematičnih sastojaka nije moguće ukoliko ne znate tačno sa čime hranite psa.

U listi sastojaka se nalaze konzervansi. Važno je napomenuti da postoje dobri i loši konzervansi, a neki od njih su kancerogeni za pse.

U hrani za odrasle pse treba da budu samo konzervansi vitamina C i E. Svi sastojci moraju biti navedeni prema redosledu koliko ih ima u hrani.

Probavni sistem pasa je prilagođen za konzumiranje mesa i ima koristi od hrane bogate mesom.

U idealnom slučaju, meso bi trebalo da bude prvi (i zbog toga najzastupljeniji) sastojak na listi.

Nutritivni zahtevi hrane za odrasle pse

Svim psima je potreban širok spektar hranljivih sastojaka da bi živeli zdravo.

Oni se kreću od makro-hranljivih sastojaka poput proteina i masti koji su psima potrebni u velikim količinama do mikro-hranljivih sastojaka poput vitamina i minerala koji su potrebni u mnogo manjim količinama, ali su podjednako važni za zdravlje pasa. Sve pseće namirnice moraju da sadrže procente određenih hranljivih sastojaka na etiketi.

Postoji 6 nutritivnih zahteva hrane za odrasle pse:

Voda
Voda je najvažnija i vašem psu treba uvek da obezbedite dovoljne količine sveže i čiste vode. Vlažna hrana za odrasle pse sadrži od 60% do 87% vode, dok suva hrana za odrasle pse sadrži od 3% do 11% vode.

Protein
Proteini su važan deo svake ćelije u telu vašeg psa i neophodni su za zdrav rast.Najprirodniji i najprobavljiviji oblik proteina za pse dolazi u mesu i ribi.

Psi konzumiraju relativno velike količine mesa i njihova fiziologija se prilagodila za lako varenje i korišćenje hranljivih sastojaka koje meso sadrži. Zbog toga nutricionisti uvek toliko naglašavaju sadržaj mesa u hrani.

Nažalost, meso je skup sastojak i mnoge namirnice za pse lošijeg kvaliteta smanjuju troškove kupovine zamenom mesa jeftinijim izvorima proteina, poput sojine sačme, kukuruznog glutena, proteina od krompira, biljnih proteina i tako dalje.

Proteini iz nemesnih izvora teži su za probavu i mogu da izazovu intoleranciju u ishrani.

Tradicionalno, suva hrana za odrasle pse sadrži od 20 do 30% proteina, a mokra od oko 5 do 8%. Kao i kod većine stvari, kada je reč o proteinima, kvalitet je mnogo važniji od količine.

Masti
Masti služe brojnim osnovnim funkcijama pasa. Pas ne može da stvara određene masti, koje se nazivaju esencijalnim masnim kiselinama (obično poznatim kao omega 3 i 6 ulja), pa se moraju nadoknaditi putem hrane.

Ove esencijalne masne kiseline su važne za kontrolu upale, zgrušavanje krvi i razvoj mozga, a premale količine mogu dovesti do zdravstvenih problema.

Iako su masti neophodne i mogu biti korisne, druge mogu biti štetne, a previše masti može dovesti do gojaznosti i zdravstvenih problema.

Mnogi proizvođači hrane za pse dodaju velike količine visoko prerađenih masti niskog stepena kako bi hranu učinili ukusnijom.

Nažalost, ove masti sadrže velike količine zasićenih i hidrogenizovanih masti koje mogu povećati holesterol u krvi i mogu doprineti srčanim oboljenjima.

Većina suve hrane za odrasle pse sadrži od 9 do 14% masti, a u mokroj hrani za odrasle pse od oko 2 do 4% . Ako je vaš pas sklon gojaznosti, trebalo bi da tražite hranu sa najviše 10% masti (2,5% mokre).

Vlakna
Vlakna su deo biljaka koja se ne mogu svariti. Kao rezultat, obezbeđuje nula kalorija i prolazi kroz probavni sistem praktično nepromenjena, ali usput služi nekim vrlo važnim ulogama.

Vlakna upijaju vodu poput sunđera. To znači da ako ima previše vode u debelom crevu, na primer tokom dijareje, bilo koja prehrambena vlakna će je upiti i pomoći u stvaranju čvrste stolice.

Ako, pak, u debelom crevu ima premalo vode, što često dovodi do zatvora, vlakno će uvlačiti vodu iz okolnih tkiva i pomoći će u rešavanju problema. Kao što vidite, vlakna su važna za održavanje crevnog zdravlja i mogu efikasno lečiti i zatvor i dijareju.

Vlakna takođe usporavaju varenje ostale hrane sa kojom se konzumiraju.

Ovo može biti posebno korisno kod pasa koji boluju od dijabetesa, a takođe mogu pomoći u prilikom mršavljenja, jer se hrana za odrasle pse bogata vlaknima sporije probavlja, omogućavajući psu da se duže oseća sitijim, a istovremeno pruža manje kalorija.

Vlakna se nalaze samo u biljkama, tako da ih gotovo sve žitarice i povrće sadrže, dok meso uopšte ne sadrži vlakna.

Minerali
Psima je potreban širok spektar minerala da bi ostali u formi i zdravi, a svi oni moraju biti u dovoljnim količinama u bilo kojoj hrani. Minerali su uključeni u svaki proces u telu psa.

Evo liste nekih od najvažnijih minerala i uloga koje oni obavljaju:

kalcijum je neophodan za formiranje kostiju i zuba;
fosfor je potreban za strukturu skeleta, DNK, strukturu RNK, metabolizam;
magnezijum je potreban za funkcionisanje enzima, lučenje hormona;
kalijum je potreban za zdravu funkciju nerva, reakcije enzima, metabolizam;
gvožđe je sastavni deo hemoglobina i mioglobina;
bakar je važan za vezivno tkivo, stvaranje krvnih zrnaca i odbranu od oksidacije;
cink ima enzimska funkcija i značajan je za kožu i zarastanje rana;
selen je važan za imunološki sistem.

Vitamini
Vitamini su grupa jedinjenja koja je neophodna za održavanje vašeg psa u formi i zdravom stanju. Telo ih ne može proizvesti u dovoljnim količinama, pa ih treba unositi hranom, a pošto se ne skladište vrlo efikasno, važan je dnevni unos. Svaki vitamin za psa igra presudnu ulogu u zdravlju vašeg psa, a najznačajniji su:

vitamin A: neophodan za vid, rast, imunološku funkciju, razvoj fetusa, zdravu kožu i dlaku;
vitamini B :(K8) je uključen u metabolizam ili dobijanje energije iz hrane koju pas jede;
vitamin C :je za snažan imuni sistem;
vitamin D: je važan tokom razvoja skeleta, ravnoteže fosfora, neophodan je za apsorpciju kalcijuma u ​​crevima;
vitamin E: je za odbrana od oksidativnog oštećenja;
vitamin K: je uključen u razvoj kostiju i zgrušavanje krvi.
Šta vaš pas nikako ne bi smeo da jede?
Što se tiče vaših kućnih ljubimaca, nije sve što ljudi jedu sigurno za njih. Važno je znati da, iako ovaj spisak nije sveobuhvatan, ovo su najčešće namirnice od kojih ćete morati da zaštitite svog psa:

čokolada,
luk,
citrusi,
mleko i laktoza,
sirovo testo,
masna hrana,
slana hrana.

Najbolja hrana za odrasle pse je ona koju vaš pas najbolje probavlja i koja mu osigurava zdravlje i dug život. Zbog toga je glavni kriterijum kada je u pitanju hrana za odrasle pse zdravlje vašeg voljenog dlakavog prijatelja.

Ukoliko imate bilo kakvih nedoumica uvek se obratite veterinaru za savet.

Izvor: svetljubimaca.com

Grad Sombor se ubraja u lokalne samouprave sa najviše registrovaih kupoprodaja poljoprivrednog zemljišta u prošloj godini, navodeno je u godišnjem Izveštaju o stanju na tržištu nepokretnosti u 2022. godini, koji je objavio Reoublički geodetski zavod.

Kako je navedeno u tom izveštaju, u 2022. godini u Somboru je obavljeno 547 kupoporodaja poljoprivrednog zemljišta.

Ispred Sombora su Zrenjanin sa 636 i Leskovac sa 558 kupoporodaja poljoprivrednog zemljišta, a najskuplji hektar u Somboru plaćen je 19.550 evra, dok je srednja cena bila 9.950 evra po hektaru.

U izveštaju je navedeno da je u Somboru prošle godine prodato 505 kuća, u poređenju sa 2019. godinom, prodatih kuća je za 20 odsto više, dok je najjeftinija kuća u tom gradu prodata za 1.000 evra, a najskuplja za 185.000 evra.

Piše da je u Somboru prošle godine prodato 520 stanova, od vlasnika su kupljena 323 stana, a od investitora 197.

Prosečna cena stana u staroj gradnji bila je 623 evra, u novogradnji 837 evra, a maksimalna cena postignuta za prodaju stana u novogradnji iznosila je 1.300 evra, piše u izveštaju.

Izvor: Danas