Sombor.info

Dobra vest je da je konačno povećano interesovanje za MMR vakcinu

Dr Jelena Mitrović, načelnica pedijatrije Doma zdravlja Čukarica u Beogradu kaže da je ove godine grip došao u "pravo vreme". Napominje da je do juče u tom domu zdravlja bilo 50 do 70 pregleda dnevno, uglavnom školaraca. Ovih dana mnogi se žale na malaksalost, visoku temperaturu, curenje nosa, i druge simptome. Pored gripa, deca imaju stomačni virus a ima i dosta mononukleoze.

Dr Jelena Mitrović je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavila da je pre nekoliko dana, kada je izjavila da hara virus gripa, taj utisak bio više nego tačan.

"Protekle dve do tri nedelje smo u našim ambulantama imali 50 do 70 pregleda dnevno, uglavnom školaraca, sa simptomima koji liče na grip. Liče, jer ne testiramo svu tu decu na simptome, ali su imali potpuno tipične simptome – visoku temperaturu, bol u glavi, mišićima malaksalost. Takva je situacija bila do juče. Sad je nešto opao broj dece sa takvim simptomima, ali nije da ih nema", kaže dr Mitrović.

To, napominje, odgovara situaciji na terenu, i onome što "Batut" određuje kao srednji intenzitet gripa. Prema njenim rečima, grip je ove godine došao u “pravo vreme“.

"Prošle godine je dosta kasnio, imali smo u aprilu slučajeve gripa, što je iznenađujuće, ali smo ga ove godine realno i očekivali", ukazuje dr Mitrović.

Prema njenim rečima, od dece u školama krene, ali roditelji koji su dolazili su govorili da su svi preboleli ovu epizodu infekcije.

Ove nedelje je, dodaje, krenuo i stomačni virus, i dosta je nezgodan.

"Deca imaju i dijareju, slomljeni, su malaksali. Imamo dosta mononukleoze, što je zanimljivo. Ona se prenosi kapljično", navodi dr Mitrović.

Korone, kaže, sigurno ima među decom, ali nemam dokaze da to potkrepim.

"Decu sa klasičnom kliničkom slikom za koronu testiramo. Ali, sigurno među ovom decom koja su prošla razne respiratorne infekcije ima i korone. To što mi sada znamo da je grip, malo pomera dane kada bi trebalo da se zabrinemo uopšte za bolest. Grip može da se iskomplikuje, ali se najčešće ne iskomplikuje", ističe dr Mitrović.

Ukazuje da je povećano interesovanje za MMR vakcinu.

"Ljudi koji su odlagali, neki iz straha, a neki jer su im deca stalno bila bolesna, a dete mora biti zdravo da bi primilo vakcinu, sad su se javljali. Imali smo i sumnjivih slučajeva, a svaki taj slučaj prijavljujemo Gradskom zavodu. Kolege iz Gradskog zavoda odlaze, testiraju tu decu. Za sada nismo imali potvrđenih na teritoriji Čukarice. Nadamo se da će se vakcinisati, ne samo Čukaričani, nego i svi ostali, da najzad zaboravimo na morbile", zaključila je dr Mitrović.

Izvor: telegraf.rs

"Stanje u stočarstvu Srbije i kako dalje" bila je tema sastanka u Somboru, koji je okupio značajan broj stočara iz Sombora i okoline, gde su izneti konkretni problemi. Naglašeno je da su aktuelni svetski ekonomski poremećaji, međunarodni politički odnosi i višedecenijski problemi koji nisu rešavani adekvatno doprineli današnjoj krizi u stočarstvu, stoga sve strane ovog dijaloga očekuju da mere budu donete i sprovedene što pre.

Potrebno je doneti niz mera kako bi se zaustavilo gašenje stočasrtva uzimajući u obzir činjenicu da je pad broja grla višedecenijskI problem. Stoga treba poboljšati agrarnu politiku i pomoći male proizvođače, ocenjuju farmeri, koji kažu da se problemi gomilaju godinama.

"Cena mleka je 45 dinara, računice nema kako bi pokrili troškove", kaže farmer iz Sombora Nikola Paskaš.

"Kao što kažu da je repa kraljica ratarstva, mlekarstvo je kraljica stočarstva. Rešenje mora biti dugoročno i sveobuhvatno" navodi Pavle Firanj, farmer iz Sombora.

Razgovori sa poljoprivrednicima i stočarima su intenzivni i očekuju se konkretne mere za očuvanje stočnog fonda.

"Mnogo toga se uvozi, mnogo je bilo onoga što je doprinelo ovakvoj situaciji, ali nadamo se i da će Ministarstvo poljoprivrede uvažiti sve naše predloge ili makar većinu i da ćemo se nastaviti baviti stočarskom proizvodnjom", očekuje Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo PKS:

Dušanka Golubović, državna sekretarka u Ministarstvu poljopriovrede tvrdi da će očuvanje stočnog fonda i uspostavljanje balansa između proizvođača, prerađivača i potrošača doprineti ravnoteži na tržištu.

"Da nema nestašica hrane i da proizvodi budu dostupni svakom jeste nešto čime ćemo se ozbiljno baviti u narednom periodu", ističe sekretarka Golubović.

"Bez jakog stočarstva i mlečnog govedarstva nemamo ni ozbiljne ratarske proizvodnje, naročito u navodnjavanju", podseća Vladimir Sabadoš, direktor Poljoprivredne stručne službe Sombor.

Za očekivati je da će inicijative iz privrede doprineti zajedničkom prevazilaženju problema u stočarstvu čime će se zaustaviti dugogodišnji negativan bilans u proizvodnji mesa i mleka kao osnovnih životnih namirnica.

Izvor: RTV

Radoslav Pantić, profesor matematike u Tehničko-tehnološkoj i poljoprivrednoj školi "Despot Đurađ" u Smederevu suspendovana je sa nastave, dok se disciplinski postupak vodi protiv dvoje učenika drugog razrada zbog incidenta koji se dogodio na času, saznaje "Blic".

Kako saznajemo, ceo slučaj se i dalje ispituje, odnoso na terenu su sada i predstavnici Školske uprave Požarevac, tela pri Ministarstvu prosvete. Profesor je dao izjavu prošle nedelje, a u petak su u školi saslušani i učenici, akteri ovog događaja, u prisustvu roditelja.

Saznajemo i da se disciplinski postupak vodi i protiv dva učenika - jednog koji se sukobio sa profesorom i drugog koji je sve to snimao mobilnim telefonom iz klupe.

Kako smo već pisali, sve se dogodilo u sredu, 1. marta, ma času matematike u ovoj smederevskoj srednjoj školi. Na snimku do koga je došla redakcija "Blica", vidi se da profesor drži čas, a onda nešto govori učeniku (taj deo smimka nema ton) do koga kasnije dolazi i uzima mu mobilni telefon iz ruke. Učenik žustro ustaje za profesorom, vuče ga i cima za ruku, ne bi li vratio svoj telefon nazad.

U celom tom okrašaju, u jednom momentu profesor obara učenika na katedru, on kreće da pada, ali uspeva da ostane na nogama, nakon čega on kreće da gura profesora. Incident se zavšrava tako što nastavnik napušta učionicu. Na snimku se vidi i da se grupa drugih učenika smeje na ceo događaj. Sve ovo iz klupe snima neko od učenika.

Ceo ovaj slučaj zainteresovao je domaću javnost, a, iako je profesor u jednom trenutku oborio učenika na katedru u celom tom otimanju o telefon, negativnih komentara na račun profesora praktično nema.

Kako saznajemo od meštana Smedereva, za nastavnika Radoslava Pantića, koga svi znaju kao Pantu i koji već dugo radi u ovoj srednjoj poljoprivrednoj školi, niko nikada ništa loše nije rekao niti čuo.

- On je pozitivan lik, voli da se šali. Živi na selu, često je pomagao u školskoj ekonomiji, učestvovao je uvek i u hranjenju i brizi oko životinja - kažu nam meštani koji ga poznaju.

"Taj nastavnik je čuveni Panta"

Tako je za vikend osvanuo i post na Fejsbuk grupi Slobodan grad Smederevo o pomenutom profesoru. Autor te objave je Vladimir Aranđelović, koji kaže da je i sam svojevremeno bio učenik te škole, a zatim je tu i radio. Njegov post prenosimo u celosti:

"Danas sam saznao da je nastavnik matematike u jednoj smederevskoj srednjoj školi suspendovan zato što se verbalno i fizički sukobio sa učenikom na času. Taj nastavnik ima nadimak. Taj nastavnik je čuveni Panta. I oni kojima nije predavao, Smederevci, čuli su za njega.

Panta je osobenjak. Dete, u najnevinijem smislu, zarobljeno u telu sredovečnog čoveka. Seljak, Skobaljac, sa istančanim umetničkim ukusom. Ne govorim to napamet. Radio sam u toj istoj školi pet godina, a Panta je bio moj čest sagovornik na malim i velikim odmorima.

Kako je samo lepo govorio o muzici i knjigama, o likovnim izložbama i nastupima folklornih ansambala. Kako je istinski, duboko, do dna duše, voleo. Umetnost. Lepotu. Sklad. A pre svega, bio je vrstan matematičar.

Ne bih sada da ulazim u detalje. U način njegovog predavanja i komunikacije sa đacima, o čemu se često govorilo i ovako i onako. Još i onda kada sam bio đak te škole, mada mi Panta nije predavao, čuo sam za njega. O njemu se pričalo uz osmeh, a ponekad i uz nevericu: „Zar je stvarno pevao đacima arije na času matematike?“ Da, pevao je. I to, kažu, veoma lepo.

Ne bih sada ni o detaljima današnjeg incidenta. Nešto se vidi na snimku koji je objavljen u medijima. Međutim, mnogo toga je, lukavo i kukavički, skriveno. Ali vidi se ono što je najvažnije za društvo u kome živimo. Vidi se kako izgleda kada živiš u paklu ispranih mozgova i ispraznih duhova. U paklu bezdušja.

Što se mene tiče, ja vidim i ovo: Panta je kompleksna osoba, nerazumljiva mediokritetima. Panta je dobar čovek. Idealna žrtva zlu što zajedljivo palaca. Panta, od prezimena Pantić, ima i kršteno ime. Radosav. Ali Panta ima i nešto što, nažalost, mnogi stanovnici ovog pakla više nemaju. Dušu.

Mislim da mi je od prve rečenice namera bila da nešto od te duše, nešto što mi je Radosav Pantić Panta poklonio u razgovorima o umetnosti i lepoti, saspem, kao najvišu istinu, u lice svima onima koji bi da je unize i ponište. Niste uspeli. Neka ovi redovi trajno svedoče o tome."

Pokrenuta i peticija podrške profesoru

Ova objava izazvala je veliki broj komentara i u svima je izražena podrška profesoru.

Takođe, pre dva dana pokrenuta je i onlajn peticija "Podrška profesoru Radosavu Pantiću", koja za sada ima nešto manje od 1.000 potpisa.

Podsetimo i na to da je ceo slučaj okarakterisan kao treći, najviši, crveni stepen nasilja.

Šta je treći nivo nasilja

Kako se navodi u Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemravinje, na trećem nivou, a što je ovde i slučaj, "aktivnosti preduzima direktor sa timom za zaštitu, uz obavezno angažovanje roditelja i nadležnih organa, organizacija i službi (centar za socijalni rad, zdravstvena služba, policija i druge organizacije i službe)".

Treći nivo nasila podrazumava naročito sledeće oblike fizičkog nasilja i zlostavljanja: tuča, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraćivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, napad oružjem.

Takođe, u pravilniku stoji da "uvek kada je zaposleni počinilac nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja prema detetu i učeniku u ustanovi, direktor preduzima mere prema zaposlenom, u skladu sa zakonom, a prema detetu i učeniku mere za zaštitu i podršku (plan zaštite) na osnovu Pravilnika o protokolu".

U Pravilniku se navodi i da zaposleni ne sme svojim ponašanjem da izazove ili doprinese nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju.

U školi važi pravilo nulte tolarencije na bilo kakvo nasilje.

Izvor: blic.rs

Kancelarija za ruralni razvoj Vojvodine je krajem decembra meseca završio realizaciju projekta „Održiva polјoprivreda za održivi razvoj“, gde su organizovane radionice za polјoprivrednike na temu unapređenja proizvodnje polјoprivrede.

Cilј projekta je bio da motiviše i pruži aktuelne informacije polјoprivrednim proizvođačima iz okoline Sombora da bi se podstakla polјoprivredna proizvoidnja i unapredio sistem prenosa informacija i znanja pre svega oko aktuelnih dešavanja u polјopirvredi, mogućnosti za apliciranjem i ostvarivanjem prava na subvencije.

Predavanja, koja su se odvijala u prostorijama Agrobiznis centra u Somboru, u saradnji sa „LAG panonski fijaker“.

Ovaj projekat je finansiralo Ministarstvo polјoprivrede, vodoprivrede i šumarstva u sklopu konkursa za udrženja u oblasti polјoprivrede i ruralnog razvoja.

Kancelarija za ruralni razvoj Vojvodine poziva zainteresovane polјoprivredne proivzođače da se prijave na radionice u oblasti polјoprivrede.

Radionice će se održavati u decembru 2022. godine, a na obuke mogu da se prijave svi koji žele da u okviru svog domaćinstva pokrenu ili unaprede sopstvenu polјoprivrednu proizvodnju.

Teme koje će biti obuhvaćene u okviru programa su:
- Zadrugarstvo i umrežavanje polјoprivrednih proizvođača
- Marketing i plasman polјoprivrednih proizvoda
- Aktuelni konkursi i subvencije, sa konkretnim primerima aliciranja

Pomenute aktivnosti se sprovode u okviru projekta „održiva polјoprivreda za održivi razvoj“, a koji finansira Ministarstvo polјoprivrede, vodoprivrede i šumarstva u 2022. godini u okviru podrške udruženjim građana vezanim za polјoprivredu i ruralni razvoj.

Svi zainteresovani mogu da se prijave pozivom na broj 062516610 ili slanjem ličinih podataka i motivacionog pisma u slobodnoj formi na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Najbolji psi za decu mogu biti i veliki i mali. Izbor zavisi od nivoa aktivnosti u vašem domu, dečje energije i stila života koji vodite.

Da bismo vam pomogli da pronađete najbolje rešenje napravili smo ovaj vodič najboljih pasmina za porodice sa decom.

Psi mogu biti odlični za decu. Ne samo da su izvor bezuslovne ljubavi, već mogu decu naučiti odgovornosti, saosećanju i saradnji. Pa kako odabrati najboljeg psa za decu?

Kada birate psa za svoju porodicu, uzmite u obzir vaš životni stil i uzrast vaše dece. Najbolji psi za decu i stan ili kuću, takođe zavisiće upravo od toga gde živite.

Pre nego što udomite bilo koje štene ili psa, uvek je dobra ideja da istražite koji su najbolji psi čuvari za decu i da prate vaš način života.

Kada u porodici poželite dobrodošlicu novom kućnom ljubimcu ne zaboravite da napravite porodični raspored za šetnju, igranje, hranjenje i negu!

Šta treba da uzmem u obzir kada tražim psa za decu?

Razmišljate o tome koja rasa psa za stan ili kuću najviše odgovara vama i vašoj porodici? Psi su sjajni kućni ljubimci za porodice sa decom svih uzrasta. Oni su verni, odani i sjajni pratioci, koji neće samo pomoći da vaša deca nauče o odgovornosti, već i o bezuslovnoj ljubavi.

Bez obzira da li želite da se neko priljubi uz vas dok čitate dobru knjigu ili trči pored vas dok trenirate, pas će uvek biti tu za vas.

Da li je vaša porodica spremna za psa?

Potrebno je odabrati pravu rasu psa koji će se uklopiti u životni stil vaše porodice. Mnogo je faktora koji igraju ulogu u odabiru pasmine koja će najviše odgovarati vašoj porodici.

Ako svoj dom želite deliti i sa štenetom i sa detetom, izabrani pas bi trebalo da poseduje sledeće karakteristike!

1. Veličina
Da li želite malog ili velikog psa u svojoj porodici? Iako se čini da je na pitanje lako odgovoriti, veličina u velikoj meri utiče na ponašanje i postupke životinje. Takođe, pobrinite se da veličina kuće ili stana u kom živite odgovaraju potrebama rase koju odaberete.

Male rase pasa mogu biti uzbudljivije, a takođe mogu biti i krhke – kao roditelji znate da deca nisu uvek najnežnija. S druge strane, velike rase pasa imaju tendenciju da budu poslušnije, ali mogu slučajno da obore malu decu tokom igre.

2. Nivo energije
Kakvu vrstu energije želite da ima vaš dlakavi prijatelj? Ako odaberete psa koji ima višak energije, moraćete da budete sigurni da imate vremena da ga vodite u redovne šetnje i da mu posvetite vreme za igru.

Ako ne možete zadovoljiti potrebe psa, njegov višak energije može dovesti do problema u ponašanju.

3. Temperament
To je ličnost psa. Razmislite o temperamentu kod psa koji bi se najbolje stopio sa vašom porodicom. Mirniji pas ima sposobnost da formira jake veze i da bude odličan pratilac za vašu decu. U tom slučaju biće najbolji pas za decu.

4. Nega
Da li ste razmišljali o nezi psa? Ko će psa voditi u šetnju? Razmislite o potrebama svog potencijalnog ljubimca i da li ih vaša porodica može ispuniti pre nego što se posveti tom preslatkom dlakavom ljubimcu.

Kada shvatite koju veličinu, temperament i nivo energije tražite, vreme je da započnete potragu. Potrudite se da lično upoznate bilo kog psa pre nego što ga udomite. Ovo će vam dati uvid u njihovu ličnost i potrebe.

Takođe, preporučuje se da pratite i govora tela psa:

Da li pas prilazi vama i vašoj porodici mašući repom ili se sakriva u uglu sobe?
Koliko je pas spreman da se igra ili deli stvari sa porodicom? Neki psi postaju posesivni prema onome za šta veruju da je njihovo. To može prerasti u opasnu situaciju sa malom decom koja mogu da diraju igračke ili hranu za pse.
Dakle, ne radi se samo o izboru najbolje pasmine za decu, već i o tome da naučite svoju decu da budu ljubazni prema psima, što će doprineti obezbeđivanju skladnog domaćinstva.

Bez obzira koju vrstu psa na kraju odlučite da dovedete kući, važno je napomenuti da nijedno dete mlađe od 10 godina ne sme ostati bez nadzora ni sa jednim psom.

5 pitanja koja treba postaviti prilikom izbora psa za decu

Pred vama se nalazi pet pitanja koja treba da postavite o potencijalnim psima za decu:

Da li je pas siguran za sve članove porodice? Neki psi se savršeno raduju druženju sa svima u porodici, dok neki preferiraju samo odrasle osobe ili osobe jednog pola.
Koji nivo energije ima pas? Možda ćete želeti psa koji će pratiti vas i vašu porodicu u dugim šetnjama ili psa koji većinu vremena voli da se izležava u udobnom krevetu.
Kakvu će negu pas zahtevati? Da li je to dugodlaki pas kome će trebati redovno negovanje ili stariji pas koji će češće posećivati veterinara? Da li će vaša deca imati vremena za to?
Koji uzrast tražite? Da li biste više voleli štene koje će možda zahtevati puno treninga i obuke ili biste voleli odraslog psa koji je već dresiran, ali možda je stidljiviji ili mu treba vremena da se navikne na rutinu u vašem domu?
Da li će se pas slagati sa drugim kućnim ljubimcima?

Ako kod kuće imate druge kućne ljubimce, želećete da odaberete psa koji se dobro slaže s drugim kućnim ljubimcima.
Iako ne postoji konačna lista koja vam može reći koji će pas biti savršen za vas i vašu decu, postoje neke popularne male rase pasa, ali i velike, koje su vremenom dokazale da su sjajni porodični ljubimci za decu.

Potrudićemo se da vam pomognemo da odaberete rasu prema uzrastu vaše dece ili najbolje pse za decu sa alergijama.

Najbolji psi za decu

Iako je svaki pas jedinka za sebe, postoje određene rase pasa za koje se smatra da su najbolji psi za decu u kući. Važno je znati da će se svaki pas ponašati onako kako ga mi kao vlasnici vaspitamo, čemu ga učimo i šta mu dozvoljavamo, a šta ne.

Mi smo tu da vam pomognemo, pa smo vam u nastavku teksta izdvojili deset rasa pasa koja su po izboru mnogih najbolji psi za decu, a to su:

1.Zlatni retriver

Zlatni retriveri su inteligentni, strpljivi i puni ljubavi što ih čini savršenim kućnim ljubimcem za decu. Oni su pouzdani i poželjni porodični psi i lako ih je trenirati. Ovi energični, moćni psi uživaju u igri na otvorenom.

Pored problema sa kostima/zglobovima, mogu da pate i od problema sa srcem i očima.

2.Labrador

Labrador retriver voli decu, odrasle, ali i druge kućne ljubimce. Ovo je naširoko poznata rasa pasa po tome što je razigran, strpljiv, pun ljubavi, zaštitnik i pouzdan. Još jedna prednost je da je ovo veoma inteligentna rasa, koja je aktivna i laka za treniranje. Oni zahtevaju mnogo vežbanja (vole plivanje!).

Često ga koriste i kao terpijskog psa za decu. Može da pati od poremećaja kostiju/zglobova i artritisa kad su stariji.

3.Pudla

Pudla je vrhunski pas za decu. Pudle su jedna od najinteligentnijih rasa u psećem svetu. To su pametne životinje koje mogu postati veoma lojalne i odane porodicama i deci.

Prednost pudle je ta što se skoro uopšte ne linjaju, nisu velikog rasta i zbog toga su idealne za stan. Može razviti probleme sa štitnom žlezdom ili kostima.

4.Irski seter

Predivan pas koji je pouzdan, voli da se igra, druželjubiv, voli veliki prostor (dvorište), kao i aktivan način života. Ovo je partner koji će motivisati sve u porodici da se kreću.

Dobro se slaže sa drugim psima i ljudima. Ovo su socijalni psi koji ne vole da budu sami. Dobar je izbor za energičnu decu.

Može da pati od problema sa očima, osteosarkoma i displazije kuka.

5.Mađarska vizla

Živahan i energičan pas pun ljubavi. Oni su najbolji izbor ako ste aktivna porodica sa odraslom decom, jer zahtevaju šetnje, vežbanje i izazove. Može biti sklon alergijama, raku, problemima sa očima i problemima sa kostima/zglobovima.

Mađarska vižla je odan i veran pas.

6.Njufaunlend

Ogroman pas velikog srca, strpljive i nežne naravi. Ova rasa najviše želi da provodi vreme sa svojom porodicom. On takođe voli vodu, dobar je plivač i poznato je da spašava živote u vanrednim situacijama.

Ovi psi su pre svega psi za dvorište zbog svoje veličine, ali se neće buniti i ukoliko žive u stanu. Može da pati od problema sa zglobovima.

7.Škotski ovčar – border koli

Nežna rasa pasa, retko se ponašaju loše i lako se mogu trenirati što je savršeno za porodice koje nisu upoznate sa psima. Border koli se dobro slaže sa decom i voli da udovolji svojim vlasnicima i zaštiti svoju porodicu.

Mogući problemi sa kožom, očima, epilepsijom i štitnom žlezdom.

8.Bul terijer

Odbacite svoje predrasude! Bul terijeri su nepravedno označeni kao agresivni psi, a ustvari mogu biti dobri sa decom i veoma zaštitnički nastrojeni prema njima, ako ih vaspitate i socijalizujete na vreme.

Može imati srčane probleme, kožne alergije, šugu i povremenu gluvoću.

9.Bigl

Društven pas koji će pratiti vaše dete gde god se ono kretalo po kući ili dvorištu. Bigl se obično slaže i sa drugim kućnim ljubimcima. Može patiti od šuge, problema sa očima i nekih problema sa kostima/zglobovima.

10.Buldog

Oni ne važe za energične pse već više vole da odmaraju. Poslušan, prijateljski i odan pas, buldog se dobro slaže sa drugim kućnim ljubimcima i psima.

Buldog je idealan ljubimac za život u velikim kućama, kao i u malim stanovima. Veoma lojalan i privržen pas i može uspostaviti veoma jake veze sa decom. Obično hrče, može imati problema sa kožom, disanjem, očima i reprodukcijom.

Postoji više vrsta, a francuski buldog je u poslednje vreme postao veoma omiljen.

I naravno, ovde nećemo izostaviti mešance. Oni su takođe odlični kućni ljubimci za porodice sa decom! Ne smemo zaboraviti da nisu svi psi čistokrvni!

Puno je pasa koji su mešanaci i oni mogu biti divni kućni ljubimci. Molimo da ne zanemarite ove sjajne pse!

Mešanci su često fizički zdraviji od čistokrvnih pasmina. Mogu biti različitih veličina, temperamenta i nivoa energije.

Najbolje pasmine za porodice sa malom decom

Može izgledati logično: malo dete-mali pas! Međutim, mnogi mali i krhki psi mogu biti osetljivi na grubost dece koja ih mogu ozbiljno povrediti.

Suprotno tome, ni vrlo velike ili džinovske pasmine nisu nužno najbolji izbor. Upravo njihova veličina može ih učiniti potencijalnom opasnošću za decu koja su mala. Mastif bi vrlo lako mogao srušiti i povredi malo dete dok pokušava da se igra sa njim.

Pasmina srednje veličine poznata po mirnom, samouverenom i tolerantnom temperamentu dobar je najbolji izbor psa za decu ovog uzrasta.

Veće pasmine koje su strpljive i mirne, poput zlatnog retrivera, takođe dobro odgovaraju porodicama sa malom decom.

Ovo su najbolji psi za decu za porodice sa malom decom su:

bigl,
bostonski terijer,
koker španijel,
engleski buldog,
engleski stafordski bul terijer,
zlatni retriver
pšenični terijer.

Najbolji psi za decu školskog uzrasta

Deca u osnovnoj školi su veća, jača i bolje koordinirana od predškolaca, plus što mogu da razumeju i slede smernice za negu štenaca i pokažu empatiju. Sve u svemu, odabir najboljih pasmina za decu ovog uzrasta je prilično lakši.

Vrlo male, srednje i vrlo velike rase mogu biti pogodne za porodicu sa decom uzrasta od 6 do 18 godina.

Ako su vaša deca malo starija i imate mesta za velikog psa, postoji mnogo dobrih izbora, uključujući popularne rase poput labrador retrivera, zlatnog retrivera i nemačkih ovčara.

U ovoj situaciji, pažljiva analiza nivoa aktivnosti vaše porodice, načina života i doma su najbolji način da se uverite da ste doneli pravu odluku.

Ako ste porodično aktivni i uživate u kampovanju, pešačenju, ribolovu, vožnji bicikla, sportu, jahanju itd. onda treba da se odlučite za visokoenergetske pasmine.

Najbolji psi za decu školskog uzrasta su:

australijski ovčar,
bernski planinski pas,
graničarski koli,
bokser,
nemački ovčar,
zlatni retriver,
irski seter,
džek rasel terijer,
labrador retriver,
šnaucer.

Ako ste opuštenija porodica koja voli zatvoreni prostor, možda će vam bolje prijati psi nižeg energetskog nivoa ili neki od manjih pasa. Mi vam preporučujemo da razmislite o sledećim rasama:

baset,
havanski bišon,
jazavičar,
engleski mastif,
danska doga,
njufaundlender,
staroengleski ovčar,
pudlica,
pas mops,
ši-cu,
jorkširski terijer.

Najbolji psi za decu sa alergijama

Ljudi i deca mogu biti alergični na pseću dlaku, pseću peruti i pseću pljuvačku. Postoji samo nekoliko rasa pasa bez dlake, među njima su američki bezdlaki terijer i kineski ćubasti pas, ali postoji i više rasa pasa čija se dlaka smatra hipoalergenom.

Koji su najbolji psi za decu koja imaju alergije:

američki bezdlaki terijer,
bišon,
kineski ćubasti pas,
pudlica,
jorkširski terijer,
komondor,
kokapu,
tulearski pas,
goldendoodle,
havanski bišon.

Napravili ste uži izbor? Pomoć u sledećem koraku!

Pokušali smo da pronađemo za svakog ponešto, pa ako ste uspeli da odaberete rasu psa ili ste napravili uži izbor nekoliko potencijalnih „pobednika“, sada je vreme da pređete na potragu za tim savršenim psom!

Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći na putu da pronađete savršenog psa za decu:

Uvek je važno da kupite štene od uglednog odgajivača.
Ne zaboravite da u azilima širom zemlje ima predivnih pasa (i štenaca) kojima su očajnički potrebni novi domovi i porodice.
Imajte na umu da odrasli psi takođe mogu biti izvrsni kućni ljubimci za decu.
Vi svakako možete uraditi sopstveno istraživanje i sami doneti odluku. Uzmite u obzir sve navedene faktore i na taj način nećete pogrešiti koji je najbolji pas za decu.

Deca i psi mogu biti najbolji prijatelji, ali na vama kao roditeljima je da im pomognete da nauče kako da iskazuju ljubav i poštovanje jedni prema drugima.

Za koju god rasu da se odlučite, želimo vam puno lepih i veselih trenutaka sa vašim novim kućnim ljubimcem.

Izvor: svetljubimaca.com

U članu 19 Krivičnog zakonika Srbije definisano je šta predstavlja nužnu odbranu, međutim ta definicija je podložna različitim tumačenjima.

U zakonu se navodi da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani.

Nužna je, kako se objašnjava, ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.

Dalje se dodaje da se učiniocu, koji je prekoračio granice nužne odbrane, može kazna ublažiti.

Dodaje se i da ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, može se i osloboditi od kazne.

Kako u svom radu navodi profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić, zakoni i praksa u EU su kada je reč o nužnoj odbrani, relativno sličnim našim propisima.

U tom pogledu je, kako se navodi, naš Krivični zakonik u suštini tipičan evropski zakonik.

„Naše materijalno krivično pravo je još uvek tipično kontinentalno-evropsko krivično pravo, a inače, naš Krivični zakonik, pa i kada je reč o delima protiv imovine, spada u sam evropski vrh po težini, odnosno visini propisanih kazni, što onda kada je reč o problematici nužne odbrane, pomalo „devalvira“ zakonsku mogućnost (ne)ograničenog ublažavanja kazne u slučajevima prekoračenja nužne odbrane“, naveo je profesor u svom radu o ovoj temi.

On dodaje da tu postoje mogućnosti za različenja tumačenja šta spada u nužnu odbranu.

„Možda je naša praksa još uvek nedovoljno sklona nešto širem tumačenju u pogledu ispunjenosti uslova koji se odnose na nužnu odbranu, tj. prilikom ocenjivanju u konkretnim slučajevima – kada postoji, a kada ne postoji takva vrsta „pravno-odobravajuće“ odbrane u odnosu na konkretan protivpravan napad“, objasnio je on.

U svom radu profesor je naveo da je praksa krivičnih sudova u Srbiji uglavnom načelno sklona prilično restriktivnom pristupu u vrednovanju načina i intenziteta odbrane koji je čine neophodnom, odnosno adekvatnom, u potrebnoj meri da bi se smatralo da je čovek postupao u nužnoj odbrani, te da delo koje je učinio braneći se ne predstavlja krivično delo, jer nije protivpravno delo.

„Čini se da ovde nije toliko problem u zakonskim normama, koliko u suviše krutoj praksi, ali se takođe, čini da bi možda i određene modifikacije zakonskih pravila u pravcu davanja više „slobode“ i više „prostora“ u odnosu na pravom dozvoljene mogućnosti u odbrani od protivpravnog napada, suštinski mogla da budu adekvatna“,

Profesor je predložio i da bi možda trebalo razmisliti o tome da se u zakonu omogući blaže kažnjavanje, a pod određenim uslovima i oslobođenje od kazne, ne samo kada se radi o intenzivnom prekoračenju limita nužne odbrane, već i kada je u pitanju ekstenzivno prekoračenje nužne odbrane, dakle ne samo onda kada je primenjen viši nivo i intenzitet odbrane od onog koji je realno bio neophodno potreban, već i onda kada je odbrana započeta dok je napad postojao, ali se praktično produžila u određenom vremenu i onda kada je napad već prestao.

„Tada to u stvari, formalno više i nije odbrana, ali imajući u vidu da je ona započeta dok je napad trajao, a da čovek koji se brani zbog stresa kojem je izložen, straha i sl., nije uvek u stanju da realno i „hladne glave“ procenjuje i na na vreme „zakoči“ svoju odbranu, čini se da bi zakonodavac mogao da i ovakvu situaciju podvede pod vid prekoračenja nužne odbrane“, pojsanio je profesor.

Kakva je situacija u SAD

Ipak, u SAD je zakon nešto drugačiji, mada ni tamo to nije tako fleksibilno, kao što neko ponekad tumači, na temelju gledanja holivudskih filmova i pisanja sredstava javnog informisanja, objasnio je profesor.

On je kao primer naveo to da je Sindikat policije tražio da se Srbija „izjednači sa američkim propisima po pitanju prava na odbranu privatne svojine“.

On smatra da taj sindikat slabo poznaje uporedno pravo.

„Ni u SAD nije tako kao što zamišljaju oni koji su američko krivično pravo „naučili“ gledajući filmove, a rešenja iz našeg Krivičnog zakonika su veoma slična, često i identična onome što je tipično u Evropi, a u bitnim elementima se suštinski ne razlikuju ni od normativnih rešenja u krivičnom pravu SAD“, naveo je profesor u svom radu.

Kako je dodao, u SAD je donekle još uvek živa izvesna tradicija „divljeg zapada“, ali ni u toj državi nije moguće „tek tako“ i skoro „rutinski“ lišiti života čoveka, štiteći svoju imovinu, iako je načelno iz određenih tradicionalnih razloga, u SAD zaštita imovine veoma značajna.

I u SAD je značajan uslov za samoodbranu, odnosno neku vrstu nužne odbrane, odgovarajuća srazmernost i većina država SAD ne dopušta primenu tzv. smrtonosne sile, ako napad nije usmeren na život i telo, već je napadnuta imovina, objasnio je Škulić.

U Americi, kako se dodaje, posebna pažnja se pridaje tome kada se napad usmerava ka „domu“, odnosno povezan je sa zaštitom „kućnog praga“ (što je slučaj i kada se radi o napadu na život i telo u okviru „doma), ali ni tada se ne radi o „blanko dozvoli za ubistvo“.

„Prema suštini koncepciji odbrane doma, čovek koji je napadnut u svojoj kući, odnosno domu u kojem živi, ima izuzetno široko pravo na odbranu, kako pogledu intenziteta odbrane u odnosu na napad, odnosno „proporcionalnost odgovora“, tako i u pogledu uslova koji se u nekim državama SAD razlikuju prema kriterijumu karaktera sile koja se ispoljava prilikom napada, tj. s obzirom na to da li se radi o smrtonosnoj ili nesmrtonosnoj sili“, navodi se u radu.

Naime, profesor je objasnio da se ovakav vid tumačenja zakona u SAD krije u njihovoj istoriji.

„Sjedinjene Američke Države su izvorno nastale kao izrazito useljenička zemlja, donekle i neka vrsta „obećane zemlje“. Većini imigranata u SAD, čak i u vreme kada se radilo o preteči SAD, tj. britanskoj koloniji u jednom delu, a u drugom delu prostoru bez vlasti („divlji zapad“), je bio „san“ i osnovni cilj da tamo pronađu bezbednost, utočište, blagostanje i sl. Sanjali su da preko okeana nađu svoj dom. To je bilo posebno značajno ljudima koji su bežali od gladi (posebno poput stotina hiljada Iraca), raznih oblika bede, rata i drugih nesreća ili su jednostavno, smatrali da je novi kontinent njihova nova velika šansa za novi početak i uspeh“, navodi se u radu.

Dodaje se i da su mnogi od useljenika u SAD u svojoj postojbini i bukvalno bili beskućnici. Stoga je i iz tih „simboličko-emotivnih razloga“, legitimna i efikasna zaštita doma tim ljudima bila jedna od primarnih vrednosti.

Neka pravila u SAD su čak i rigoroznija nego u Srbiji.

„U nekim legislativama SAD su osnovna pravila koja se odnose na samoodbranu, odnosno vidove odbrane slične nužnoj odbrani u srpskom krivičnom pravu, čak donekle i strožija nego što je to u Krivičnom zakoniku Srbije, ali i tada doktrina odbrane doma utiče na šira ovlašćenja/mogućnosti u odbrani od protivpravnog napada“, napisao je profesor.

Izvor: danas.rs

Ženama je nudila konkretna rešenja.

„Bila je žena koja nije ništa prećutala“, napisala je Gordana Stojaković o Savki Subotić – Vojvođanki koja je zadužila generacije i koja je živela daleko ispred svog vremena.

Savka Subotić (1834–1918) bila je jedna od prvih srpskih feministkinja. Osnovala je Prvu žensku zadrugu, bila je prva predsednica Kola srpskih sestara (1903), pedagoškinja, a njeni vešti govori su oduševljavali Evropu.

Ona je oduvek shvatala kolika je moć obrazovanja za „žensko pitanje“, ali i ekonomskog osamostaljivanja – a aktivno je radila da to omogući što većem broju žena. Upravo ta dva segmenta i danas ostaju najvažniji stubovi ženskog osamostaljivanja.

Savkina biografija je zaista impresivna – ona je bila odvažna, pametna, solidarna žena čija je borba ostavila veliki trag u feminističkoj istoriji Srbije.

Savka je rođena u Novom Sadu, u bogatoj trgovačkoj porodici Polit, u kojoj se dosta cenilo obrazovanje. Njeni roditelji su želeli da se školuje jednako kao i njen brat Mihailo.

Mihailo je takođe bio značajna ličnost – političar, novinar i književnik. Školovao se u Beču i Parizu gde je diplomirao pravne i političke nauke. Bio je jedan od najbližih saradnika političkog vođe Srba, Svetozara Miletića, a posle raspada Srpske narodne slobodoumne stranke, postao je predvodnik srpskih liberala, kako piše Jovanka Simić za Kulturni centar Novog Sada.

Savka je imala samo četiri godine kada su je roditelji poslali u privatnu žensku školu za osnovno obrazovanje koje u to vreme nije bilo obavezno za žensku decu. U kući njenih roditelja takođe je postojala bogata biblioteka, koju je Savka rado izučavala. Od 1846. do 1848. godine školovala se u Temišvaru, ali su je na tom putu zaustavili izbijanje Mađarske revolucije i Srpsko-mađarski rat 1848/9. godine.

Savka nije odustajala. Školovanje je nastavila u Beču gde je 1951. godine upoznala Jovana Subotića (1817–1886), doktora prava, književnika i političara. Ubrzo su sklopili brak u kojem je rođeno sedmoro dece: Dejan, Žarko, Vida, Verica, Vojislav, Branislav i Ozrena. Žarko i Vida umrli su u ranom detinjstvu. Dejan je bio pukovnik u ruskom general-štabu a drugi sin, dr Vojislav Subotić (1859−1923) postao je ugledni hirurg i jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu. Branislav je bio husarski kadet, a Jovan je pisao poeziju.

Kada se sa mužem vratila u Novi Sad, Savka je počela da uviđa težinu položaja žena tog vremena – većina nije imala nikakvo obrazovanje, a na njima su počivala čitava domaćinstva. Žene su radile od jutra do mraka, bez ikakvih prava i priznanja, gotovo u potpunosti potlačene svojim muževima, očevima i braći.

Savka nije na to gledala u očaju, već je brzo rešila da nešto preuzme. U svojoj rodnoj varoši, Novom Sadu, 1867. godine osnovala je Prvu žensku zadrugu koja je pomagala siromašnim devojčicama da se iškoluju za učiteljice. Na njen predlog otvorene su i Više ženske škole u Pančevu (1870) a potom i u Srpskoj Atini (1874).

Rado je širila svoje feminističke ideje ženama iz viših klasa, nadajući se da će zaživeti toliko da dopru i do sela. Potom se posvetila ženama koje su živele u selima tako što im je odlazila u duže posete.

Podučavala ih je i bila im podrška u vaspitavanju i nezi dece, isticala značaj obrazovanja. Upućivala ih je i u tajne ručne izrade tekstila, podsticala na izlaganje ručnih radova što je, smatrala je, bio jedan od načina da seoske žene pokažu društvu da i njihov rad treba da bude cenjen, piše Jovanka Simić.

Savka je podsticala žene da motive na svojim rukotvorinama, uz očuvanje tradicionalnih srpskih detalja, unekoliko modernizuju tako da ti radovi postanu privlačni i bogatim ljudima u gradovima. Prve rukotvorine inspirisane etno motivima koje je modernizovala Savka Subotić pokazane su na Zemaljskoj izložbi u Budimpešti (1885) i privukle su veliku pažnju.

Usledile su izložbe u evropskim gradovima poput Praga i Pariza. U prestonici Francuske 1889. godine, na međunarodnoj izložbi rukotvorina, Savka i njene žene dobile su priznanje – pirotski ćilim nagrađen je specijalnom nagradom, a povodom ovog uspeha, Udruženje žena iz Beograda proglasilo je Savku svojom počasnom članicom.

U to vreme, a reč je o drugoj polovini 19. veka, ženski ručni rad ne samo da je podignut na nivo umetnosti, nego je postao i deo industrijske proizvodnje. Ženske rukotvorine, prvenstveno u tkanju i vezu, izlagane su na brojnim izložbama, pokazane su svetu da svi vide tu lepotu, satkanu od tradicije, mašte, umešnosti i beskrajnog strpljenja. Žene su svoje radove, najzad, mogle i da prodaju i tako počnu sa sticanjem zarade.

Glas o neverovatnoj Savki čuo se i van Srbije. Piše se da je poznavala Imanuela Kanta i Artura Šopenhauera, a udruživala se za zamenitim feministkinjima svog vremena. Sarađivala je sa Keri Čepmen Ket koja je osnovala Međunarodnu alijansu za žensko pravo glasa (International Woman Suffrage Alliance), Rozikom Švimer – osnivačicom Ugarskog udruženja zaposlenih žena i Feminističkog udruženja Ugarske, te Bertom Papenhajm koja se borila protiv prostitucije i trgovine ljudima, i koja je u borbu protiv prostitucije uključila ženske organizacije iz Srbije, piše Jelena Mitrović za Kakva ženska.

Savka je pisala o narodnim običajima, a u jednom tekstu je pisala o običajima koje praktituju Grci, Bugari i Srbi kada se rodi dete, te zapisala da muško novorođenče otac tri puta digne u vis, a žensko spušta na zemlju da bi bila potpora kući, koja ne stoji na zemlji nego na ženi.

Umrla je u rodnom Novom Sadu 25. novembra 1918, na dan kada su delegati i delegatkinje Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, odlučili da se Baranja, Bačka i Banat prisajedine Кraljevini Srbiji. U tom činu učestvovalo je i sedam žena, koje su prethodno bile izabrane pod istim uslovima kao i muškarci na osnovu pasivnog i aktivnog prava glasa.

Zalaganjem Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja njeni posmrtni ostaci su preneti u Zemun i sahranjeni u porodičnoj grobnici Subotića. Danas jedna ulica u novosadskom naselju Veternik nosi njeno ime, piše ŽeNSki muzej.

Izvor: nova.rs

Kako nezvanično saznajemo, P.B. (28) osumnjičen za jezivo ubistvo bake Bosiljke, danas je uhapšen. Osumnjičeni je živeo u delu grada nedaleko od tragično stradale starice, a bio je i školski drug njene unuke.

Prilikom pretresa, kod uhapšenog u kući pronađen je krvav duks, farmerke i obuća, za koje se veruje da je je koristio prilikom zločina.

Nož kojim je ubijena starica nađen je na mestu zločina, a na nožu je primećen znak, pentagram. Osumnjičeni na telu ima istetoviran isti takav znak.

Kako nebismo ometali istragu, dodatne informacije ćemo objaviti naknadno.

Izvor: apatinskenovine.rs

Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ Sombor oglašava prodaju rashodovanih vozila. Prodaja će se izvršiti na sledeći način:

PRODAJA VOZILA PUTEM PRIKUPLjANјA PONUDA

Rok za dostavlјanje pisanih ponuda je 10.03.2023. godine (petak) do 12 časova na adresu JKP “Čistoća” Sombor, 25000 Sombor, Rade Drakulića 12, lično u zatvorenim kovertama ili putem pošte. Otvaranje prispelih ponuda
izvršiće se 10.03.2023. u 12,15 časova pred komisijom i zainteresovanim ponuđačima.

Prodaja sledećih polovnih motornih vozila se vrši u viđenom stanju bez prava na naknadnu reklamaciju:

1. JUGO FLORIDA; broj šasije VX1103A0000052337; broj motora 160A1000-1399814; godina proizvodnje 2006; neregistrovan, početna cena 59.000,00 dinara;

2. JUGO FLORIDA; broj šasije VX1103A0000052391; broj motora 128A6.0640095001; godina proizvodnje 2007; neregistrovan, početna cena 47.000,00 dinara;

3. KAMION 12-13- autosmećar nadogradnja, nekompletan, neregistrovan, početna cena – 100.000,00 dinara.

4. “PEUGEOT PARTNER”, god. proizvodnje 2006., reg. oznake SO 063 AV , br. šasije VF3GCWJYB96235474, br. motora PSAWY10DXFZ6079211 – početna cena 270.000,00 dinara;

5. “ŠKODA SUPERB”, god. proizvodnje 2011., reg. oznake SO 033 EF, br. šasije TMBAF63T9b9043231, br. motora CFG114414, 1968 ccm – početna cena 998.000,00 dinara;

6. “ZASTAVA SKALA POLY”, god. proizvodnje 2004., reg. oznake SO 008 ON, br. šasije WX1128A0001301916, br. motora 128A0641587181, 1116 ccm – početna cena 118.000,00 dinara;

7. “TAM 75 T-5 BE”, god. proizvodnje 1983. r. šasije 820006669, br. motora Y698J31077, 3860 ccm – početna cena 493.000,00 dinara;

8. “FAP 1621”, god. proizvodnje 1994. br. šasije FAP162148RBD117023, br. motora OM3799805015800, 11040 ccm – početna cena 200.000,00 dinara;

Ponuda fizičkog lica sadrži:
1. Ime i prezime sa imenom jednog od roditelјa;
2. Fotokopija ili očitana lična karta;
3. Kontakt telefon;
4. Ponuđeni iznos za svako vozilo pojedinačno
Prijava pravnog lica ili preduzetnika sadrži:
1. Naziv pravnog lica, PIB i matični broj;
2. Dokaz o zakonskom zastupniku pravnog lica;
3. Fotokopija izvoda iz APR;
4. Broj LK ovlašćenog lica
5. Ponuđeni iznos za svako vozilo pojedinačno

Ponude sa dokazima i naznakom “prodaja vozila“ dostaviti lično ili putem pošte na adresu JKP „Čistoća”, Sombor, Rade Drakulića 12, 25000 Sombor najkasnije do 12,00 časova dana 10.03.2023. godine.

Ponuđena cena ne može biti niža od početne cene.

Dostavlјene ponude su konačne i na dan otvaranja se samo rangiraju, tako što se prihvata najveća ponuda.

Ukoliko ponude imaju isti iznos, prihvata se ona koja je pre pristigla.

Ponuđači, uz identifikaciju mogu prisustovati otvaranju ponuda, na dan 10.03. u 12,15 u prostorijama JKP “Čistoća” Sombor, Rade Drakulića 12.

Izabrani ponuđač po zapisniku Komisije zaklјučuje kupoprodajni ugovor sa JKP „Čistoća“ Sombor po kojem je dužan da izvrši uplatu ponuđene cene u roku od 3 dana od dana zaklјučenja ugovora, nakon čega preuzima
vozilo.

Kupac snosi troškove prenosa vlasništva.

Sredstva koja se prodaju mogu se videti radnim danom od 07.03. do 10.03. 2023. godine u vremenu od 9 do 12 časova na lokaciji JKP “Čistoća” Sombor – mašinska radionica, 25000 Sombor, Staparski put bb .

Ostale informacije mogu se dobiti na tel.: 025/ 415-788, lok. 111, kontakt osoba Zdravko Sogić.