Sombor.info

U noći između 1. i 2. jula Srbiju je pogodilo snažno nevreme. Nagli pad temperature, olujni vetar i obilna kiša uticali su na hronične bolesnike, ali i na zdrave ljude. Kako je u razgovoru za "Novu" objasnila doktorka Biserka Obradović ovakvi vremenski uslovi praćeni su magnetnim pražnjenjem koje neminovno dovodi do osećaja nervoze, glavobolje, pa čak i toplotnog udara kod zdravih ljudi, a do većih zdravstvenih rizika kod hroničnih bolesnika.

Pad temperature od 15 stepeni Celzijusovih, pad vazdušnog pritiska i magnetno pražnjenje kako objašnjava doktorka Biserka Obradović najćešće dovode do bola u mišićima, napetosti i nervoze.

„Kod zdravih ljudi pored bola u mišićima i nervoze takođe je prisutna i jaka glavobolja, naročito kod onih koji imaju problema sa sinusima. Pritisak u sinusnim šupljinama zbog naglog pada vazdušnog pritiska neminovno dovodi do posledica. Ovo je idealno vreme za toplotni udar zbog velike vlage jer telo nema dovoljno vremena da se adaptira na iznenadnu promenu.

Metereopate kada nastupe ovakvi vremenski uslovi luče niži nivo endorfina, pa su samim tim nezadovoljniji i neraspoložni. Ovo su vremenski uslovi koji nikome ne odgovaraju“, kaže Biserka Obradović.

S obzirom na to da nas već od vikenda očekuju visoke temperature i da će posle hladnijeg talasa nastupiti topao doktorka upozorava da je ovo pogodan period za srčane probleme.

„Po podacima Svetske zdravstvene organizacije 18 miliona ljudi izgubi život kada ponovo krenu visoke temperature. Infarkt je najčešći. Sa druge strane kada nastupe visoke temperature gubi se mnogo više vode i dolazi do dehidratacije, tako da vodite računa o sebi i svojoj terapiji ako je uzimate“, dodaje Obradović.

Nagla promena vremena utiče na razvoj virusa i bakterija

Doktorka Obradović kaže da usled ovakvih promena vremena najviše ima uslova razvoj ne samo virusa, već i bakterija, i da su ambulante pune pacijenata koji imaju upalu pluća.

„Ne možemo da se razbolimo i da krivimo nekog drugog. Primamo veliki broj pacijenata koji imaju upalu pluća. Dolaze sa upornim kašljem, bolom u grudima, visokom temperaturom… Zašto? Zato što su klimitizovanim prostorijama koje rashlađuju se na 17 stepeni, a napoljuje preko 35 stepeni Celzijusovih. Pošto ima veliki broj bakterijskih upala, vodite računa na bazenima, tuširajte se pre ulaska i posle izlaska iz bazena, menjajte kupaći kostim i vodite računa na sebi“, kaže Obradović.

Doktorka na kraju razgovara navodi da je najbolji lek protvi svih bolesti fizička aktivnost i da nijedan lek ne može da učini ono što može fizička aktivnost.

„Fizička aktivnost, osmeh i pozitivan stav, to je najvažnije“, zaključuje doktorka.

Izvor: nova.rs

“Treba da znate kako funkcioniše sistem koji je već dugo na aparatima i sad ćemo prestati veštački da ga održavamo i pustćemo ga da umre nasilnom smrću”, ovako počinje pismo koje je jedna profesorka uputila svojim đacima i njihovim roditelja. Tragom ovog pisma, portal Nova.rs je došao i do žalbe koju je Bojana Ilić, nastavnica engleskog jezika u Drugoj ekonomskoj školi u Beogradu, podnela prosvetnoj inspekciji. Ona tvrdi da direktor ove škole, čuveni fudbalski sudija Dejan Nedić, vrši pritisak i “urgira”, kako bi se određenoj deci popravile ocene. Nedić u izjavi za naš portal tvrdi da su sve popravljene ocene izmenjene po zakonu.

Bojana Ilić je nastavnica engleskog jezika u Drugoj ekonomskoj školi u Beogradu, a prosvetom se bavi već 20 godina. Ona je nedavno svojim đacima i njihovim roditeljima poslala otvoreno pismo, u kojem tvrdi da se, zbog loših ocena koje je zaključila pojedinim učenicima, suočila sa pritiskom direktora ove škole, Dejana Nedića.

Na samom početku pisma, ova nastavnica ističe da, pre svega, ne smatra da je dete oštećeno ukoliko je “oboreno” na popravni ispit, da to ne vidi kao “stub srama”, već kao priliku da dete dodatno nauči ono što dosad nije.

Kako kaže, neki roditelji dece koja će u avgustu polagati popravni ispit iz njenog predmeta su, umesto sagledavanja realne situacije i preduzmanja mera da njihovo dete nauči ono što ne zna, odabrali “lakši utabani put”, odnosno “povukli veze”, kako bi se njihovoj deci popravile ocene.

“Znam kako funkcioniše ovo društvo i svesna sam da ja sama ne mogu da ga promenim, ali zato mogu da postignem da ipak svi na kraju budi jednaki, naopako jednaki, ali ipak jednaki. Zato sam na Odeljenjskom veću, kad je direktor tražio da popravimo ocenu jednom detetu – ‘jer je to u interesu škole’ i jer je to tražio neko sa više instance – zahtevala da se u tom slučaju poprave sve jedinice iz mog predmeta. Međutim, to nije usvojeno jer ne izgleda baš dobro u izveštaju da su popravljene sve nedovoljne ocene. Tako je to Veće završeno da nikom nije popravljena ocena. Mislila sam da sam se izborila za malo pravde, ali ne. Našli su način, pa su uložili prigovor na ocenu i to tako da ne kažu da njihovo dete zna za dvojku nego je direktor poništio ocenu jer nije dobro obrazložena”, piše u otvorenom pismu profesorka Ilić.

Ona nikako ne misli da prigovor na ocenu ne treba da postoji, ali ujedno smatra da je jedini legitiman prigovor ako roditelj misli da je dete prilikom ocenjivanja oštećeno.

“Pošto nisam uspela da se izborim da sva deca budu jednaka, ipak sam našla način. Sva vaša, ‘ničija’ deca su, na neki način, ipak i moja i ja ću ih zaštititi. Ovim putem vas obaveštavam da vaša deca uživaju u raspustu, ne razmišljajući o popravnom ispitu, o oceni. Neka uče engleski samo ako smatraju da im je potrebno to znanje, a što se ocene tiče, svi će položiti”, piše profesorka.

“Rečenice s pismenog dela ispita će dobiti kroz pripremu, a za usmeni deo postarajte se da pravilno pročitaju tri pitanja s ceduljice. Ovo je moja poslednja lekcija u ovoj školskoj godini i neko će je razumeti, neko neće, ali ja jednostavno ne mogu da pristanem i aktivno učestvujem u izrugivanju moje profesije”, dodaje.

Prijava inspekciji

Otvoreno pismo roditeljima nije bio kraj, a prema saznanjima Nova.rs, profesorka Ilić podnela je prijavu gradskoj i republičkoj prosvetnoj inspekciji.

U predstavki koja je stigla na adresu nadležnih, a u koju je naš portal imao uvid, navodi se da je pojedinim učenicima kojima predaje profesorka Ilić zaključena dvojka, iako nisu imali dovoljan prosek, i to jer je direktor prihvatio prigovore roditelja, te sazvao vanrednu sednicu odeljenskog veća, na kojoj je saopšteno da “psihološko-pedagoška služba konstatuje određene nedostatke kod obrazlaganja ocene”.

“Tokom sednica odeljenskih veća (24. jun) odeljenja u kojima predajem, a u kojima sam predložila nedovoljne zaključne ocene, dogodilo se da je direktor, kontrolišući ocene, uočio da jedna učenica ima jednu pozitivnu ocenu iz engleskog jezika pa je predložio Odeljenjskom veću da učenici zaključi dovoljnu ocenu, uz obrazloženje da su ga zvali iz nekog zavoda i da je interes škole važniji od ocene i pojedinca”, navodi se u žalbi i dodaje:

“Nisam se složila s navedenim predlogom, ali sam predložila da, ako popravimo ocenu toj jednoj učenici, popravimo sve nedovoljne ocene koje sam zaključila u svim odeljenjima.“

Profesorka u svojoj prijavi kaže i da predlog nije usvojen, a učenici za koju je, kako tvrdi, direktor tražio veću ocenu, ostala je jedinica, na njeno insistiranje da deca moraju da budu jednaka.

“Roditelji ove učenice, kao i još tri učenika, napisali su prigovore na zaključene nedovoljne ocene, svi su napisali isto, ukazujući na to da sam ocene neadekvatno obrazložila”, navodi profesorka Bojana Ilić u žalbi.

“Napominjem da svaku ocenu javno obrazložim pred svim učenicima u odeljenju, ali i da sam kroz formativno ocenjivanje redovno beležila da učenica ne pokazuje znake napredovanja, ukazujući na oblasti koje nije usvojila u dovoljnoj meri. Tokom školske godine nije stigao nijedan prigovor od roditelja učenika koji su se žalili na zaključnu ocenu, znači da tokom deset meseci nisu uočili da ocene ne obrazlažem na pravilan način”, dodaje ona.

Sazvana nova sednica

Kako se dalje navodi, direktor je sazvao novu sednicu Odeljenjskog veća za 2. jul jer su iz tog odeljenja prigovore uložili roditelji tri učenice.

“Glasanjem su zaključene dovoljne ocene, jer je direktor, pretpostavljam najpre poništio prethodno zaključenu nedovoljnu ocenu. Nemam nikakav dokaz o tome, niti sam ranije obaveštena o njegovoj odluci”, kaže profesorka Bojana Ilić u žalbi upućenoj inspekciji.

Dodaje da je jednom učeniku popravljena ocena iako nije imao nijednu pozitivnu tokom godine.

Portal Nova.rs kontaktirao je i profesorku Ilić, koja je potvrdila navode iz otvorenog pisma i prijave.

Direktor tvrdi da se sve radi po zakonu

Direktor Druge ekonomske škole Dejan Nedić u pisanoj izjavi za Nova.rs kaže da je postupio po zakonu i propisima na osnovu četiri prigovora roditelja drugog razreda, zbog “neosnovano zaključene” nedovoljne ocene iz engleskog jezika, poništio te ocene. Prema Nedićevim rečima, od ukupno 21 negativne ocene koje je profesorka zaključila, tri roditelja su uputila prigovore na koje je on reagovao.

“Ostalih 18 roditelja nije prigovorilo na zaključnu ocenu iz engleskog jezika, a da jeste, i oni bi bili prihvaćeni kao i ova tri, a prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Na Odeljenskom veću koje zaključuje konačnu ocenu, nakon saznanja da je ocena predložena suprotno zakonima i propisima, utvrđena je pozitivna ocena”, navodi on.

Nedić kaže i da je on kao direktor dužan da, kad se ocena na ovaj način poništi, preduzme korake o pojačanom stručno-pedagodškom radu za tog nastavnika, o čemu je obavestio nadležne organe Ministarstva prosvete.

Izvor: nova.rs

Oznake upozorenja postoje s razlogom.

Ako volite da s vremena na vreme popijete čašu vina ili koktel, ali i da uzimate određene lekove, možda ste se zapitali da li ne bi trebalo da ih mešate.

Kada je u pitanju konzumacija alkohola, uz to dolazi mnoga upozorenja i uputstva o tome kako to učiniti odgovorno. Jedno od najčešćih upozorenja koje vidimo je da ne mešate alkohol sa lekovima. Ali šta to tačno znači? Da li to znači da ne bi trebalo da uzimate pilulu i pijuckate alkoholno piće u isto vreme? Da li to znači da ne treba da pijete alkohol ako redovno uzimate lekove? I na koje lekove bi zapravo moglo uticati negativno?

Postoji mnogo pitanja u vezi sa ovim posebnim upozorenjem, pa smo odlučili da pitamo lekare šta zaista treba da znate o tome kako alkohol može da utiče na vaše lekove.

„Alkohol i lekovi mogu da deluju na različite načine na osnovu lekova i fiziologije pojedinca“, kaže dr Tomas Pontinen.

On dodaje da „mnogi lekovi mogu postati manje efikasni ako se mešaju sa alkoholom, što može biti zabrinjavajuće za pojedince kojima su lekovi potrebni da bi ostali zdravi. To je zato što alkohol može uticati na sposobnost tela da apsorbuje lekove“.

Kako alkohol može da reaguje ako se meša sa lekovima

„Alkohol treba izbegavati dok uzimate lekove jer, generalno, može pogoršati neželjene efekte, umanjiti nameravanu korist leka i ugroziti zdravlje i dobrobit pojedinca koji ga uzima“, objašnjava dr Pontinen.

Takođe, dodaje on, važno je napomenuti da se alkohol i mnogi lekovi metabolišu u jetri, tako da njihovo kombinovanje može staviti veliki stres na esencijalni organ i pogoršati druga stanja poput bolesti jetre.

„Postoji niz neželjenih efekata i simptoma koji se mogu javiti, uključujući promenu krvnog pritiska, nesvesticu, promene u ponašanju, možda čak i mučninu i povraćanje ili vrtoglavicu i glavobolje“, kaže dr Laura Purdi.

Ona smatra da kada je u pitanju rukovanje teškim mašinama i vožnja automobila, postoje dodatne brige jer nedostatak koordinacije, promena raspoloženja, emocija i ponašanja takođe mogu biti problem.

„Efekti mogu biti jači nego što ste navikli, a možda ćete se osećati oštećenije nakon jednog pića nego što biste obično planirali. U krajnjoj liniji, vaše telo tada može potpuno drugačije da reaguje, kada se konzumiraju zajedno u odnosu na samo uzimanje lekova.

Lekovi koje ne treba mešati sa alkoholom su:

Protiv bolova
„Kada se alkohol pomeša sa lekovima kao što su acetaminofen (Tilenol) i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) kao što su aspirin ili ibuprofen, može doći do oštećenja jetre i gastrointestinalnog krvarenja“, kaže Kejti Dubinski, farmaceut.

Antidepresivi
Prema dr Purdi, antidepresivi neće biti tako efikasni kada se pomešaju sa alkoholom, au nekim slučajevima mogu čak i pogoršati simptome. Ovo uključuje selektivne inhibitore ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) i inhibitore ponovnog uzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI).

Dubinski objašnjava da mešanje ova dva takođe može učiniti da se osećate pospanije i manje koordinisano.

Antibiotici
„Uzimanje određenih antibiotika sa alkoholom može imati ozbiljne neželjene efekte, kao što su glavobolja, crvenilo i mučnina“, kaže Dubinski.

Konkretno, alkohol izaziva dehidraciju u telu tako što inhibira oslobađanje vazopresina. Pošto je unos dovoljno tečnosti od vitalnog značaja za borbu protiv infekcije, pijenje alkohola se ne preporučuje zbog načina na koji može da pogorša simptome – i produži oporavak.

Antipsihotici
„Alkohol može pojačati sedativne efekte antipsihotika, uzrokujući oštećenja mentalnih i fizičkih sposobnosti“, objašnjava Dubinski.

Neki od najčešćih simptoma mešanja ova dva uključuju otežano disanje, nizak krvni pritisak, nesvesticu i, u teškim slučajevima, napade ili komu.

Lekovi protiv anksioznosti i sedativi
Alkohol u kombinaciji sa lekovima kao što su benzodiazepini (Ksanak i Valium) i pomagala za spavanje (Ambien) može dovesti do ekstremne pospanosti, respiratornih poteškoća i sedacije koja je potencijalno opasna po život, prema mišljenju farmaceuta.

„Lekovi za anksioznost i konzumacija alkohola mogu uzrokovati abnormalno ponašanje, gubitak pamćenja i kontrole motoričkih funkcija i, kao i kod lekova za spavanje, poteškoće sa disanjem“, kaže dr Purdi.

Lekovi za dijabetes
Mešanje alkohola sa određenim lekovima može da dovede nekoga sa dijabetesom u rizik od niskog ili visokog šećera u krvi, u zavisnosti od toga koje piće se konzumira sa kojim lekom. Pored toga, određena alkoholna pića poput piva i zaslađenih mešanih pića sadrže mnogo ugljenih hidrata, što može negativno uticati na nivo šećera u krvi.

Simptomi niskog šećera u krvi uključuju dvostruki ili zamagljen vid, znojenje, peckanje i utrnulost, umor ili probleme sa spavanjem, ubrzan ili lupanje srca, drhtanje, nejasno razmišljanje i još mnogo toga.

Simptomi visokog šećera u krvi na koje treba obratiti pažnju su osećaj žeđi , umor ili slabost, glavobolja, često mokrenje i zamagljen vid, piše Eating Well.

Lekovi za krvni pritisak
Razređivači krvi, takođe poznati kao antikoagulansi, pomažu u sprečavanju zgrušavanja krvi. Ljudi sa određenim srčanim oboljenjima ili urođenim srčanim manama ili oni koji se spremaju za operaciju uzimaju ove lekove.

„Korišćenje alkohola može ometati način na koji razređivači krvi funkcionišu, povećavajući rizik od zgrušavanja ili krvarenja“, kaže Dubinski.

Izvor: n1info.rs

Povodom Dana ustanka naroda Srbije u Drugom svetskom ratu (7.jul), danas je u Kljajićevu, u organizaciji Udruženja boraca ratova 1990-1999. „Osma kordunaška udarna divizija +“, upriličeno polaganje venaca palim borcima u Drugom svetskom ratu.

Pomenu poginulim herojima i polaganju venaca su, ispred lokalne samouprave prisustvovali Jovana Miljević, članica Gradskog veća za oblast socijalne zaštite, Slobodan Stanić, član Gradskog veća za oblast ekologije i zaštite životne sredine i Srđan Savić, član Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja.

Vence su položile i brojne delegacije udruženja boraca iz Srbije i drugih bivših republika SFRJ, kao i sugrađani koji su prisustvovali pomenu.

Svojim nastupom, program su uveličali dečiji hor „Teslini slavuji“ OŠ „Nikola Tesla“ Kljajićevo i ženska pevačka grupa „Čuvarkuća“ iz Beograda.

Čovek iz Pančeva u svom dvorištu zatekao je neobičnog gmizavca. Oblik i kretanje podsećali su ga na zmiju, ali tek kada je podelio fotografije na društvenim mrežama, shvatio je o čemu je zapravo reč.

Naime, jedan Pančevac objavio je na jednoj Fejsbuk grupi fotografije životinje za koju je prvo pomislio da je zmija. U prvi mah i deluje tako, iako je malo deblja od većine vrsta.

Druga čudna osobina "zmije" jeste rep koji deluje odsečeno.

"Zna li neko koja je ovo zmija?", upitao je on u grupi "Pančevke i Pančevci na Fejsu".

Ubrzo, komentari su se samo nizali, a ispostavilo se da na slici nije zmija, već gušter!

"Nije zmija, već gušter slepić", pisali su ljudi u komentarima.

Istina, ova vrsta guštera neodoljivo podseća na zmiju, a primerak odraslog Slepića dugačka je i do pola metra!

Gladak je i sjajan, sivkaste ili bakarne boje. Naziv je dobio po tome što kada je ubijen, oči mu se sklope.

Vrsta je potpuno bezopasna, a čak se i hrani mladim zmijama.

Izvor: blic.rs

Krajem ove godine građanima Srbije trebalo bi da bude omogućena usluga elektronskog bolovanja, čime bi, prema rečima menadžerke za regulatornu reformu NALED-a Isidore Šmigić, pacijenti bili lišeni obaveze da kada su na bolovanju nose doznake poslodavcu, već bi doznake bile slate elektronskim putem.

- E-bolovanje je sistem koji će zapravo objediniti informacione sisteme kojima pristupaju lekari, poslodavci i Republički fond za zdravstveno osiguranje. Cilj njegovog uvođenja jeste da se pacijentima olakša i da oni ne moraju bolesni da nose doznake poslodavcima, već da se kroz taj informacioni sistem objedini pristup, tako da poslodavac dobije adekvatne informacije kada je njegov zaposleni na bolovanju, s druge strane da lekar može sve da unese i ažurira u sistemu .

Dodala je da je veoma važno i to što će Republički fond za zdravstveno osiguranje moći da pristupi potrebnim informacijama kako bi komisije mogle da razmatraju eventualno produžavanje bolovanja duže od 30 dana u slučajevima kada je to potrebno.

Prema njenim rečima, uvođenje e-bolovanja će doprineti tome da se, pre svega, pacijenti poštede kada su bolesni, da se sistem efikasnije nadgleda i kontroliše i da se brže i efikasnije isplaćaju naknade zarada za vreme privremene sprečenosti za rad.

Ova usluga jedna je od onih na kojoj NALED radi zajedno sa Ministarstvom zdravlja, a posle e-bolovanja očekuje se i primena e-kartona, što bi, prema rečima sagovornice Tanjuga, moglo početi da se primenjuje od 2026. godine.

- E-karton će u stvari omogućiti da dokumentacija prati pacijente u potpunosti i da se smanji, recimo, ponavljanje analiza, laboratorijskih i bilo kojih drugih, već da lekari mogu da imaju potpuni uvid u istoriju bolesti pacijenata. Za primenu e-kartona je potrebno da se urede i neka dodatna podzakonska akta i da se naprave tehnički preduslovi, ali sve je to u toku i nadamo se da će od početka 2026. godine i e-karton biti u potpunosti funkcionalan - istakla je Šmigić.

Podsećajući šta je ranije urađeno na digitalizaciji zdravstvenog sistema, kao posebno važno je istakla uvođenje e-recepta koji u potpunosti funkcioniše od 2019. godine i zapravo je ukinuo potrebu da se nose bilo kakvi papirni recepti.

- Samo uvođenje e-recepta je dovelo do uštede veće od 30 miliona dinara, tako da takvi sistemi zaista olakšavaju praćenje, olakšavaju obaveze pacijentima, a s druge strane donose velike uštede - rekla je ona.

Dodala je da od kraja 2021. godine funkcioniše i aplikacija e-zdravlje putem koje pacijenti mogu da pristupe svojim podacima iz državnog zdravstva i mogu i da zakažu pregled kod izabranog lekara.

Izvor: direktno.rs

Bilo posle obroka u kancelariji ili u prijatnom restoranu, mnogi ljudi uživaju u kafi posle obroka. Zašto ovo možda nije tako dobra ideja i kakve zdravstvene posledice može imati?

Kafa posle obroka isprva pokazuje svoje prednosti: može stimulisati probavni proces posle obroka i povećati proizvodnju želudačne kiseline. Ovo može poboljšati varenje hrane bogate mastima i povećati sitost. Pored toga, ispijanje kafe posle obroka može pomoći u smanjenju pospanosti nakon obilnog obroka i osvežiti um.

Kafa posle obroka: Zašto biste čekali?

Da bi se borili protiv popodnevnog pada energije u kancelariji, mnogi ljudi popiju šoljicu kafe odmah posle ručka. Čak i u restoranima nije neuobičajeno naručiti kafu posle raskošnog obroka. Barem pomaže da se ponovo pokrenete. Međutim, ova praksa nije nužno preporučljiva iz zdravstvene perspektive.

Čak i ako nam kafa podstiče kofein nakon obroka, razmislite ponovo. Ova naredba zapravo nije idealna za iskorišćenje hranljivih materija. Tanin sadržan u kafi sprečava apsorpciju gvožđa u stomaku. On vezuje gvožđe iz biljne hrane kao što su voće i povrće, uzrokujući da se izluči a da ga naše telo ne koristi. Posebno ljudi koji već pate od nedostatka gvožđa ili su osetljivi na nedostatak gvožđa, ne bi trebalo da piju kafu pola sata nakon jela.

Koliko dugo treba da čekate na kafu?

Preporučuje se da sačekate oko 30 minuta do sat vremena nakon obroka pre konzumiranja kafe. Ovo omogućava telu da završi varenje hrane i maksimizira apsorpciju hranljivih materija. Prebrzo ispijanje kafe nakon jela može poremetiti varenje i dovesti do neprijatnih simptoma kao što je žgaravica.

Izvor: danas.rs

Posle zahlađenja usled nepogoda koje su pogodile Srbiju, sada se pravo leto opet vraća i donosi toplotni talas i tropske noći.

Republički hidrometeorološki zavod najavio je veoma toplo vreme za naredne dane.

„Za vikend i tokom sledeće sedmice zadržaće se pretežno sunčano i sparno vreme uz dalјi porast i jutarnjih i dnevnih temperatura. Danas i sutra se u većini mesta očekuje od 32 do 35 stepeni, a početkom sledeće sedmice biće još toplije, i oko 37 stepeni, lokalno i više, uz tropske noći u urbanim sredinama“, kažu iz RHMZ.

I meteorolog amater Marko Čubrilo kaže da je pred nama jak topao talas. On otkriva i dokle će tako biti.

„Taj talas će potrajati barem do polovine meseca. Maksimumi će se uglavnom kretati od +32 do +39 stepeni Celzijusa, a posle nekoliko prijatnih noći i one će postati neugodno tople uz minimume koji neće padati ni ispod +25 stepeni Celzijusa, posebno u naseljenim sredinama”, kaže Čubrilo.

Kako dodaje, povremeno će biti pljuskova, posebno od 9. do 12. jula, ali će se zadržati vrlo toplo vreme.

“Osveženje uz nešto češće pljuskove je moguće tek oko 15. jula.”

Zbog svega toga RHMZ je upalio narandžasti meteo-alarm za ponedeljak – za celu Srbiju.

To znači da je vreme opasno. Prognozirane su opasne vremenske pojave, a takvog su intenziteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje. Treba biti vrlo obazriv, svestan rizika i redovno informisan o detaljima očekivanih meteoroloških uslova. Treba pratiti savete koje daju nadležne državne službe..

Jedno do najčešćih pitanja tokom leta je "kakve su cene na moru?" Ove godine priča o "preskupoj hrvatskoj obali" ne stoji baš sasvim, jer su cene uglavnom ostale na nivou prošlogodišnjih.

Skok cena u Hrvatskoj prošle godine bio je vezan pre svega za prelazak sa kune na evro, što je bio trend u svim zemljama koje su uvele jedinstvenu evropsku valutu. Na Jadranu su ovog leta cene približnije beogradskim, prvenstveno zahvaljujući poskupljenjima u glavnom gradu Srbije, a u nastavku teksta možete pogledati cene na ostrvima Brač i Lošinj.

U većini kafića i restorana cena domaće kafe kreće se od 1,5 do 2,5 evra. Espreso je između 1,2 i 2,5 evra, dok se kapućino na rivi u Malom Lošinju može popiti i za manje od dva evra.

Pivo od pola litre košta između tri i šest evra, čaša najjeftinijeg vina je dva i po evra, dok je najniža cena žestokog pića u kafićima 1,8 evra. Sokovi su od 2,5 do pet evra, flašica vode od dva do četiri evra, a ljubitelji koktela moraju da izdvoje između pet i 11 evra po jednom piću.

Pice i paste koštaju između osam i 15 evra, s tim što se parče pice može pojesti i „s nogu“ za 2,6 evra. Salate su oko deset evra, a porcija roštilja je između devet i 16 evra.

Cena lignji varira od restorana do restorana i kreće se od 11 do čak 28 evra, kilogram očišćene ribe prve klase je između 65 i 85 evra, dok je porcija orade ili brancina od 13 do 25 evra. Hobotnicu možete pojesti već za 16 evra, dagnje na buzaru za 11, a škampe za 24 evra.

U jednom od poznatijih restorana na Braču, porcija ribe, težine između 300 i 400 grama košta između 20 i 25 evra. U pitanju je sveža riba, deo ulovljen, a deo uzgajan na Jadranu. Razne vrste rižota, plata u kojoj ima i ribe, hladna i topla predjela kreću se od 10 do 20 evra.

U restoranima je čaša vina je između 2,5 i šest evra. U slučaju da restoran ima vino kuće, litar je uglavnom oko 20 evra, a može se uzeti i na čašu, kao i na pola litra.

Dobar odnos cene i kvaliteta imaju ribarnice koje uslužno peku ribu, pa tako u zavisnosti od vrste ribe kilogram košta od 25 do 50 evra, poput orade, brancina, oslića, sabljarke, srdele, a u ponudi su još gambori, kozice, lignje, hobotnice…

Dve ležaljke i suncobran od 12 evra dnevno, u ponudi i baldahini

Iznajmljivanje suncobrana ili ležaljke na jednoj od najpoznatijih plaža na svetu, „Zlatnom ratu“, košta po 13 evra za dan. Nepisano je pravilo da se na toj plaži posle 16 časova korišćenje ležaljke i suncobrana ne naplaćuje.

„Problem“ za razvoj posla sa suncobranima jeste i činjenica da je na plažama Jadrana dosta zimzelenog drveća koje daje najbolju hladovinu. Kreveti sa baldahinima na Braču koštaju u proseku oko 40 evra dnevno, dok se na lošinjskim kupalištima dve ležaljke i suncobran mogu iznajmiti već po ceni od 12 evra.

Kugla sladoleda u većini poslastičarnica košta između 2,5 i tri evra. Kugle su velike, a kod nekih poslastičara kugle sladoleda za decu imaju nižu cenu – dva evra.

U prodavnicama je flaša vode od 1,5 litra između 0,39 i 1,05 evra, a hleb se može kupiti za jedan evro, koliko košta i litar najjeftinijeg mleka. Litar jogurta je od dva do 2,5 evra, cena jaja je između 0,25 i 0,35 evra po komadu, dok je kačkavalj od 7,50 do 22 evra po kilogramu. Mortadela košta između osam i 12 evra, najniža cena šunke je sedam evra, čajne kobasice deset, a pršuta 15 evra. Pakovanje kafe od 200 grama može da se kupi već po ceni od 1,7 evra.

Kilogram paradajza može se pazariti za dva evra, krastavca za jedan evro, dok su najjeftinije paprike 2,2 evra. Grožđe je između tri i 4,5 evra, kajsije nešto manje od tri evra, a breskve od tri do 3,5 evra. Dinje i lubenice koštaju oko dva evra po kilogramu, jabuke između 1,5 i 2,3 evra, dok je cena kivija pet evra.

Cene lokalnih vina poput pošipa, malvazije ili plavca u prodavnicama se kreću u rasponu od pet do 11 evra.

Izvor: n1info.rs

Dok određene namirnice mogu da pomognu u očuvanju prohodnosti arterija, postoje i one koje značajno doprinose njihovom začepljenju.

Briga o srcu kreće od izbora hrane. Sudeći po vodećim svetskim istraživanjima objavljenim u "British Heart Foundation", previše zasićenih masti može da poveća količinu holesterola u krvi, što može da poveća rizik od razvoja koronarne bolesti srca, naglašava dr Svetislav Mališić, kardiolog.

To znači da sledeće tri namirnice koje, ako ih suviše često jedemo, mogu da nam zapuše arterije i naruše kardiovaskularno zdravlje.

Slanina

Bogata zasićenim mastima, slanina može da digne vrednosti LDL, lošeg holesterola, koji stvara naslage na arterijama.

Puter

Puter takođe sadrži zasićene masti od kojih skače holesterol, zaslužan za začepljenje arterija, naravno ako u njemu preterujete.

Punomasni sir

Osim zasićenim mastima, punomasni sir je bogat i natrijumom koji uzrokuje porast krvnog pritiska i holesterola, što povećava rizik od srčanih oboljenja.

Zdrave alternative

Da biste imali zdravo srce, pokušajte da ograničite unos ovih namirnica i uvedete zamene za njih kao što su avokado, maslinovo ulje i orašasti plodovi, poručuju kardilozi.

Pripremila: Nataša Lazović

Izvor: kurir.rs