Sombor.info

Članica Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Jovana Miljević, danas je uručila ugovore o sufinansiranju projekata i programa po Javnom konkursu za realizaciju LAP-a Roma u 2024. godini.

Tom prilikom, gradska većnica Miljević se zahvalila predstavnicima udruženja Roma koji su učestvovali na konkursu, te dodala da lokalna samouprava ima izvanrednu saradnju sa romskom zajednicom i da će kroz realizaciju ovih projekata saradnja biti nastavljena i u budućnosti.

„Zadovoljstvo mi je što mogu da vas pozdravim u ime Grada Sombora i u svoje lično ime. Grad kontinuirano pruža podršku jednim transparentnim finansiranjem u okviru konkursa udruženjima, time dajući vetar u leđa da udruženja ostvaruju planirane aktivnosti i ciljeve. Mogu da kažem da Grad Sombor ima zaista dobru saradnju sa romskom zajednicom i siguran sam da će se saradnja nastaviti i u budućnosti. Cilj nam je što bolje pozicioniranje romske zajednice u društvu u kom svaki pojedinac ima jednaku šansu da se razvija i napreduje. Hvala vam na učešću i puno sreće u daljem radu“, rekla je gradska većnica Miljević.

Aleksandar Radulović, koordinator za romska pitanja Grada Sombora, poželeo je uspešnu realizaciju projekata kojima će se u skladu sa strategijom, poboljšati položaj Roma u Somboru.

„Vi ćete realizacijom ovog projekta doprineti realizaciji Lokalnog akcionog plana Roma što znači da ćete na neki način u skladu sa strategijom poboljšati položaj Roma i Romkinja u gradu Somboru. Želim da se zahvalim Gradu Somboru i pozitivnoj inicijativi da se u donošenju samih mera LAP-a Roma koji je usvojen ove godine, uključe i predstavnici romske zajednice“, rekao je Radulović.

Za potrebe Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju LAP-a Roma u 2024. godini, Grad Sombor je iz budžeta izdvojio 2,5 miliona dinara, a izdvojenim sredstvima će biti finansirani projekti šest udruženja Roma sa teritorije Grada.

Potpisivanju i uručenju ugovora, prisustvovala je i načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Marija Jerković.

Povrće važi za jednu od najzdravijih namirnica, a oni koji vode računa o zdravoj ishrani konzumiraju ga svakodnevno.

Koristi se više od 1.200 preparata: Kakvo voće i povrće jedemo?

Ipak, sve treba jesti umereno, a prema rečima lekara, postoji i povrće sa kojim bi trebalo da budemo oprezniji, ma koliko ga voleli.

Konzervirani grašak

Nutricionisti smatraju da je za osobu dovoljno tri do četiri kašike konzerviranog graška dnevno. Ako se ovi brojevi prekorače, može doći do teškog stvaranja gasova zbog obilja purina, inhibicije proizvodnje enzima i masne distrofije jetre. Starije osobe treba da izbegavaju grašak u konzervi jer se purinska kiselina može zadržati u mišićima, što će izazvati neprijatan bol. Osim toga, grašak u konzervi nije pogodan za pacijente sa oboljenjima pankreasa jer sadrži puno šećera i soli. Takođe, ne treba ga jesti ako imate problema sa gastrointestinalnim traktom, giht, holecistitis, gastritis i čireve. Zeleni grašak može izazvati nadimanje kod bilo koje osobe, pa je bolje da ga ne zloupotrebljavate. Ovo se posebno odnosi na malu decu, trudnice i dojilje.

Krompir

Krompir sadrži dosta kalijuma, kao i solanin i skrob. Ako se krompir čuva duže vreme, deo skroba se razlaže na glukozu, fruktozu i druge jednostavne ugljene hidrate. Sto grama krompira ima 75 kalorija. Ako krompir jedete svaki dan, možete dobiti i do kilogram telesne težine za nedelju dana, u zavisnosti od nivoa fizičke aktivnosti i opšteg unosa kalorija.

Cvekla

Cvekla poboljšava varenje i smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi, ali sadrži dosta šećera, pa bi dijabetičari trebalo da ograniče njeno konzumiranje. Oni koji pate od osteoporoze ili su skloni osteoporozi takođe treba da izbegavaju da jedu cveklu jer ometa apsorpciju kalcijuma. Cvekla sadrži i veliku količinu kalcijum oksalata, pa pacijenti sa urolitijazom treba da budu oprezni pri upotrebi. Kod osoba sa gastritisom može dodatno povećati kiselost želuca i pojačati simptome.

Kupus

Lekari preporučuju isključivanje kupusa iz ishrane ako imate gastrointestinalni poremećaj, bolest štitne žlezde ili čir. Kod osoba sa poremećenim radom pankreasa i nedostatkom enzima, svež kupus može da izazove nadimanje, nelagodnost i bolove u crevima. Preporučena porcija za zdravu odraslu osobu nije veća od 150 grama dnevno.

Plavi patlidžan

Solanin se akumulira u koži patlidžana, tako da se mora ukloniti pre upotrebe. Pulpa patlidžana takođe sadrži štetne supstance koje promovišu povećanje količine oksalne kiseline u telu, što može izazvati stvaranje kamena u bubregu. Trebalo bi da se posavetujete sa svojim lekarom o konzumiranju patlidžana ako imate kolitis, holecistitis, kamen u bubregu, ozbiljan artritis, ili nizak nivo gvožđa.

Izvor: direktno.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 10.jul

Gradski muzej Sombor raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije rekonstrukcije, sanacije i adaptacije ovog objekta kulture sa pretvaranjem potkrovne i podrumske etaže u korisnu.

Kako je istaknuto, projektnom dokumentacijom treba predvideti rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju postojećih objekata, privođenje nameni tavana i podruma u korisne prostore, uvođenje teretnog i putničkog lifta. Pored izložbenih prostora predvideti prostor za depoe, prijemnu kancelariju oko 50m2, ulaz sa pultom za posetioce, toalete za osoblje i posetioce, kafe-kuhinju za osoblje, kancelarije u novoformiranom potkrovlju, parterno uređenje unutrašnjeg dvorišta sa formiranjem dela za sedenje i organizaciju izložbi i drugih manifestacija na otvorenom, muzejskom prodavnicom i prostorom za služenje pića – muzejski kafić.

- Prostori depoa moraju biti opremljeni najsavremenijim sistemima zaštite od požara i neovlašćenog ulaska. Predvideti i druge prateće sadržaje obavezne prema važećem pravilniku. Prilikom projektovanja pridržavati se pravilnika i zakona o uslovima za čuvanje muzeoloških predmeta - navodi se u dokumentaciji.

Prostorije Gradskog muzeja Sombor, kako se podseća, nalaze se u jednospratnoj zgradi koju je podigao trgovac žitom i zemljoposednik nemačkog porekla, Anton Fernbah. Gradski muzej Sombor je smešten u dve, spojene, zgrade od kojih je jedna namenski građena kao porodična kuća Antona Fernbaha, dok je druga projektovana za potrebne žitnog magacina u sklopu gazdinstva porodice Fernbah. Fernbahova kuća Po+P+1+T i žitni magacin Po+P+G+1 +T, su zidani u masivnom sistemu od opeke, u obliku nepravilnog, ćiriličnog slova "P", sa dvovodnim kosim krovom. Neto površina muzeja (oba objekta) je 1.988,09 m².

Objekti su od vremena adaptacije za potrebe muzeja i galerije sredinom prošlog veka pretrpeli nekoliko intervencija prostorne reorganizacije i modernizacije. Fernbahova kuća je prenamenjena u prostorije Gradskog muzeja, dok se u nekadašnjem žitnom magacinu trenutno nalazi galerija savremen umetnosti kao integralni deo muzeja.

Objekat Gradskog muzeja Sombor se nalazi u sklopu prostorno kulturno-istorijske celine od velikog značaja Staro jezgro Sombora "Venac", utvrđene kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja 1969. godine.
Procenjena vrednost nabavke je 10,9 miliona dinara bez PDV-a.

Izvor: ekapija.com

Prvu zlatnu medalju za Srbiju na evropskim prvenstvima u krosmintonu osvojila je Katarina Blažev, članica somborskog SBK Speeder.

Ona je trijumfovala u kategoriji juniorki, dok je još troje somborskih takmičara osvojilo medalje na kontinentalnom šampionatu: Uroš Lukač bronzu u kategoriji kadeta, Alida Jerković u kategoriji veteranki i Slobodan Jerković u kategoriji veterana preko sedamdeset godina. Ukupan bilans od četiri osvojene medalje je najuspešniji nastup srpskog tima na velikim takmičenjima, što je Srbiju stavilo na osmo mesto nacija koje su učestvovale. Evropsko prvenstvo u krosmintonu održano je u periodu od 3. do 7. jula u mađarskom gradu Balatonboglaru, na obali Balatona.

Učestvovalo je 250 takmičara u svim uzrasnim kategorijama. Srbiju je predstavljalo sedam takmičara, svi članovi somborskog kluba. Uslovi za igru su donekle bili otežani zbog visokih temperatura i vetra. Najuspešnije nacije su bile Slovačka sa sedam zlatnih medalja i Poljska sa ukupno trideset osvojenih medalja. Katarina je bila treći nosilac na prvenstvu, a do zlatne medalje došla je bez izgubljenog seta. U finalnom meču je savladala Slovenku Tiju Bervar, rezultatom 16:12 i 16:7.

Katarini je ovo bilo prvo Evropsko prvenstvo, a ovo zlato dodaje kolekciji od čak četiri medalje sa svetskih prvenstava. Uroš Lukač je u kategoriji kadeta (U16) bio treći nosilac. U grupnoj fazi ostvario je tri pobede i jedan poraz, te se kao drugi plasirao u četvtfinale. Tada je savladao Poljaka Kochanu u dva seta. U polufinalnom meču je poražen od četvrtog nosioca Oskara Sonika iz Poljske, rezultatom 11:16 i 11:16, te je podelio bronzano odličje. Ovo je Urošu prva medalja na velikim takmičenjima. Alida Jerković je bila četvrti nosilac na prvenstvu u kategoriji veteranki, a već u grupnoj fazi je napravila značajan rezultat. Nakon tri ostvarene pobede, u borbi za prvo mesto u grupi savladala je prvog nosioca, Mađaricu Braun koja je osvajač mnogih odličja na velikim takmičenjima i branilac titule.

Prvo mesto u grupi joj je omogućilo da preskoči razigravanje, a u polufinalnom meču savladala je Poljakinju Schabek rezultatom 16:11 i 17:15. Finale je igrala protiv drugog nosioca, igračice godine za 2023. godinu, Letonke Paegle. Alida je poražena rezultatom 10:16 7:16. Osvojena srebrna medalja je Alidi prva medalja na velikim takmičenjima. Prvu medalju za srpski tim na ovom Evropskom prvenstvu osvojio je veteran Slobodan Jerković prvog takmičarskog dana. On je sa dve pobede i dva poraza zauzeo treće mesto u najstarijoj kategoriji, igrača preko sedamdeset godina. Poražen je od Ukrajinca Tsiukala i branioca titule Poljaka Wincenciaka, dok je savladao Čeha Malika i klupskog rivala Fratrića.

U najmlađoj kategoriji, devojčica do 12 godina, nastupila je sedmogodišnja Milica Jerković i pretrpela dva poraza u grupnoj fazi, te se nije plasirala u završnicu takmičenja.

U kategoriji veterana nastupio je Boris Jerković, koji uprkos statusu jednog od favorita nije uspeo da stigne do same završnice. Nakon četiri pobede u grupnoj fazi i pobede u osmini finala, poražen je u četvrtfinalu od Nemca Klossa, te u konačnom poretku podelio peto mesto. U najstarijoj kategoriji je igrao Josip Fratrić, prvi put na najvećem takmičenju, pretrpeo je četiri poraza u grupnoj fazi i zauzeo peto mesto. Somborski takmičari nastupili su i u kategorijama parova, ali su svi zaustavljeni u četvrtfinalnim mečevima. Pored osvojenih medalja, srpski tim je ostvario jedno zanimljivo postignuće na Evropskom prvenstvu, takmičile su tri generacije porodice Jerković.

Izvor somborsport.org

Proteklog vikenda, u Kulturnom centru „Laza Kostić“ Sombor, održan je Godišnji koncert GKUD „Ravangrad“, koji se zbog velike zainteresovanosti publike održao u dva termina. 

Na sceni je učestvovalo oko 170 članova GKUD-a, mlađi i stariji dečiji ansambli, prvi i veteranski ansambli, te ženska pevačka grupa „Varošanke“. Tokom koncerta, dečiji sastavi su izveli igre iz Banata, Srema i Hana, dok su veterani izveli igre iz Gnjilana i Bačke. Takođe, prvi ansambl je izveo Bunjevačke igre, te igre iz Vranjskog polja, Pčinje, Crnorečja i Niša, a ženska pevačka grupa „Varošanke“ je izvela nekoliko pesama u dva bloka, propraćene burnim aplauzom nakon izvođenja etno pesama sa Kosova, solistkinje Slobodanke Poganj.

Tokom trajanja koncerta, na video bimu je prikazan jednogodišnji rad Društva, insertima sa proba, druženja i gostovanja na festivalima u Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji.

Prema rečima organizatora događaja i predsednika GKUD „Ravangrad“ Milana Božina, u narednom periodu im predstoji učešće na više manifestacija kao što su Trojni susreti u Bezdanu, žetelačke delatnosti „Dužionice“, te snimanje običaja vezanih za Ivandan na nekoliko lokacija u gradu i na salašima, čime će Društvo nastaviti s aktivnim radom na širenju svesti o značaju kulturno – umetničkog nasleđa grada.

U nedelju, 7. jula, na Auto – kros areni u Rančevu održana je Trka za „Nagradu grada Sombora 2024“ u organizaciji ASU „Somborska arena“, pod pokroviteljstvom Grada Sombora. 

Više od 40 vozača iz Srbije, Mađarske i Republike Srpske, podeljenih u devet klasa, borilo se za titulu najboljeg, a kao i prethodnih godina, i ove godine su juniori i dame imali priliku da pokažu svoje znanje i umeće kada je auto – kros u pitanju.

Pre početka takmičenja upriličen je svečani defile svih takmičara, koji je predvodio najmlađi učesnik, petogodišnji Jovan Popov.

Kada je reč o pobednicima, pobednik klase 1 je Goran Milić, klase 2 Zoran Savić, klase 3 Borislav Radosavljević, klase 4 Igor Aperlić, klase 5 Vid Zubić i klase 6 ujedno i najjače klase Ivan Todorović.

U trci dama, najbrža je bila Gorana Draganić, dok je u „Buggy 1600“ klasi najbrži bio Nenad Ristić. U klasi „Kart cross“, pobedu je odneo Ivan Todorović.

Kada je reč o klubovima, najuspešniji klub takmičenja je ASU „Somborska arena“, a svoje učešće je uzelo devet auto – kros klubova.

Somborska arena je trenutno jedna od tri auto – kros staze u Srbiji na kojoj se odvijaju zvanična takmičenja, te uz svojih 1.000 metara dužine i pregršt interesantnih krivina, pruža kako veliko uživanje vozačima, tako i brojnoj publici koja svake godine u sve većem i većem broju poseti događaj.

Prošle godine sredinom jula Srbija je bila na udaru snažne superćelijske oluje koja je opustošila pojedine delove zemlje, i nažalost, osim materijalne štete bilo je i ljudskih žrtava, a prema najavi meteorologa i klimatologa, isti scenario je moguć ali je za njega potrebno da se steknu određeni uslovi u atmosferi.

Meteorolog Ivan Ristić kaže da će narednih dana, iz dana u dan biti sve toplije, a od srede 10. jula temperature vazduha u hladu biće izjednačena sa telesnom temperaturom i kretaće se od 35 do 39 stepeni. Visoke temperature, koje su jedan od uslova za nastanak superćelijskih oluja, biće praćene i velikom sparinom, a prema prvim izgledima dugoročnih prognoza od 13. do 20. jula ponovo se očekuje nestabilan period i manji pad temperatura.

- Datumi se poklapaju sa prošlogodišnjim superćelijskim olujama koje su bile 13. i 19. jula. Od 13. jula popodne stižu nam ponovo oblaci koji će usloviti pljuskove, grmljavinu, ponegde grad i nepogode. Pratimo situaciju, ali je važno reći da je temperatura severnog Jadrana i dalje oko 25 stepeni Celzijusa i nadam se da se to neće bitnije promeniti, jer da bi došlo do superćelijske oluje voda na severu Jadrana treba da dostigne 27 stepeni Celzijusa. Morske pijavice koje se jave u tim uslovima su poput “pumpi” koje usisavaju vlagu i prenose tu vlagu u oblake što povećava potencijal za nastanak superćelijskih oluja. Zato su za sada male šanse za superćelijsku oluju kod nas, pogotovo u istom periodu u kom su nas pogodile prošlog leta – kaže za „Blic“ Ivan Ristić.

Spasava nas još uvek "niska" temperatura severnog dela Jadranskog mora

Kako je rekao, tokom prošlonedeljnih oluja, od superćelijskih oluja nas je i prethodne sedmice spasila još uvek „niska“ temperatura Jadranskog mora koja je 2023. u julu bila oko 30 stepeni Celzijusa.

- Sada dolazimo u period sa deficitom padavina. Temperatura će ići do između 30-35 stepeni, očekuju se izolovani pljuskovi, a u trećoj dekadi jula se očekuje afrički anticiklon. Stiže nam ponovo vreo afrički vazduh i temperature će do oko 40 stepeni Celzijusa - kaže Ristić.

Nove nepogode mogle bi se ponoviti početkom avgusta, istakao je Ristić, i dodaje da bi do kraja jula trebalo da bude mnogo manje kiše i pravo letnje vreme.

Pred nama najtopliji deo leta

Meteorolog amater Marko Čubrilo je objavio da je pred nama najverovatnije najtopliji deo leta, i da se blago osveženje nazire oko 15. jula, ali osetnijeg pada temperature nema na vidiku.

-Pojava retkih pljuskova je moguća posle 8. jula i oni, osim na kratko, neće donositi osetnije osveženje i biće posledica pregrejanosti atmosfere. Malo jače osveženje uz češće pljuskove je moguće tek oko 15. jula, ali neko jače, konkretnije, osveženje se u narednih 14-20 dana za sada ne nazire – navodi Čubrilo u vremenskoj prognozi.

Globalno zagrevanje podstiče jače oluje

Superćelijske oluje i drugi klimatski ekstremi su nešto na šta svakako treba da budemo spremni, i prema rečima našeg čuvenog klimatologa prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, globalno zagrevanje utiče na češće nepogode poput superćelijskih oluja, pijavica ili pojavu „pustinjskog đavola“ i poveća rizik od njih.

-Kada dođe do formiranja olujnog nevremena, bilo kog, svet koji je topliji omogućava da sve vrste oluja budu razornije nego pre, a razlog je što u topliji vazduh može da stane 7 odsto više vodene pare, a kada su okeani topliji onda isparava više vode. Toplija planeta znači da imamo i toplije okeane. Ako su topliji, isparava više vode sa površine, a atmosfera, koja je sada u proseku toplija za 1 stepen može da primi 7 odsto više vodene pare koja je pogonsko gorivo za sve oluje, pa i za superćelijske - rekao je Đurđević za "Blic".

Objasnio je da ako oluji date veću količinu vodene pare ona će da se:

razvije brže
duže će živeti
preći će veću razdaljinu dok bude trajala
oko nje će se formirati jači vetrovi
produkovaće veću količinu padavina za kraće vreme
produkovaće potencijalno više grada
"Ne zna se kada će se desiti superćelijska oluja, ali će se sigurno desiti"

Đurđević je nedavno istakao da živimo u atmosferi koja podržava snažnije i razornije oluje nego oluje koje smo imali u prošlosti. To ne znači da će “svaka oluja koja nastane da bude razorna kao što je bila prošle godine, ali neke će biti razorne kao 2023. godine”.

-Ne znamo kada će se takva oluja desiti, ali da će se desiti u budućnosti je sigurno. Može da se desi ponovo ove godine, a možda nekoliko godina ne bude nijedne, a da se zatim pojavi još snažnije od one koju smo doživeli. Sa sigurnošću možemo da kažemo da će da bude gore, ali ne možemo sa sigurnošću da kažemo kada će da bude gore. U narednih 10 godina nagledaćemo se različitih ekstrema koji će da budu vrlo zbunjujući i za ljude neuobičajeni – rekao je za “Blic” Đurđević.

Izvor: blic.rs

Osobe rođene između 21. januara i 20. februara su obično hladne, smirene i staložene, ali mogu da budu veoma okrutne i da pokažu svoje drugo lice ukoliko ih neko povredi.

Vodolija je fiksni znak, a to znači da su veoma stabilni ali u isto vreme i ograničeni. Mnogi kažu da su zapravo najgori znak u horoskopu.

Ljudi koji dobro ne poznaju osobu rođenu u ovom horoskopskom znaku će njihovo uobičajeno ponašanje okarakterisati kao nepristojno. Često će ih nazvati nekulturnom osobom bez manira, ali istina je da oni postupaju ono kako se osećaju u tom trenutku i Vodolije u tome ne vide ništa sporno.

Iza stvari koje rade ne postoji nikakva loša namere, ali njihovi postupci mogu naići na neodobravanje ljudi koji ih ne poznaju.

Uvredljive sa lošim humorom

Vodolije takođe mogu imati loš humor. Neretko znaju da se našale na tuđ račun ili da spomenu neku osetljivu temu, zbog čega ih drugi smatraju uvredljivim.

Takođe, pripadnici ovog znaka imaju Urana u svojoj natalnoj karti, zbog čega imaju jedinstvene karakteristike – oni mogu biti ćudljivi i previše osetljivi, samo to nikada neće pokazati drugima.

Često teško ostvaruju duboke i stabilne emotivne odnose, jer znaju da budu promenjivi ali i tvrdoglavi, što im otežava da održe vezu.

Da li poznajete neku Vodoliju? Kakvo je vaše mišljenje o ovom horoskopskom znaku?

Izvor: direktno.rs

Koncentracije litijuma u rudama mnogo su veće, recimo u pojedinim područjima Austrije, Nemačke, Španije ili Francuske, nego što je to u Srbiji. Međutim, pitanje je zašto se u tim oblastima ne rudari ovaj laki metal ako je on, kako predstavljaju vlasti u Srbiji, belo zlato 21. veka.

Na više portala koje se bave pregledom prirodnih sirovina širom sveta i u više naučnih radova pojavljuje se mapa distribucije litijuma u rudama širom Evropske unije, koja prosečnog čitaoca u Srbiji, koji je ovih dana zainteresovan za pitanje litijuma, može dodatno da začudi.

Naime, uz mapu postoji legenda koja pokazuje koncentraciju litijuma u rudama na određenom području, pa su belom bojom označeni prostori gde je jako niska koncentracija, zelenom gde je niska, žutom gde je srednja, narandžastom visoka i crvenom izuzetno visoka.

Područje Srbije na toj i takvoj karti je pretežno zeleno i žuto, znači sa niskom ili srednjom koncentracijom, dok je crvenih tačaka mnogo više, u recimo, jednoj Austriji, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i Portugalu.

Litijum nadomak Beča

Da mi kao laici dobro čitamo mapu potvrdila nam je i Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

“U pitanju su mape koje pokazuju distribuciju litijuma u rudama Evropske unije. Kao što se vidi, najveća koncentracija litijuma u rudama je u Austriji na potezu Beč – Grac – Strazbur. To ne znači da su tamo ukupno najviše zalihe te rude, već da se u tamošnjim rudama po mernoj jedinici nalazi veći procenat litijuma nego kod recimo nas u Srbiji”, objašnjava Dragana Đorđević.

Tragom pomenute mape dodaje da su rude bogatije litijumom i u Nemačkoj, određenim delovima francuske Provanse, u pojedinim krajevima Španije i Portugala, dok se pojedini delovi Skandinavije “žute” na isti način kao naša dolina Jadra.

Mapa: Printscreeen/data.geus.dk

“Međutim, svaki ozbiljan naučni rad vam kaže da se ruda vadi ne tamo gde je ima najviše, već gde je najjeftinija eksploatacija. Najjeftinije je tamo gde je jeftina radna snaga, niska rudna renta i gde ne postoji razvijena ekološka svest o svim opasnostima rudarenja i neophodnim merama zaštite životne sredine, pa je moguće skladištiti otpad u dolinama reka. To sve imate u Srbiji”, objašnjava Dragana Đorđević.

Otrovna jalovišta

Primećuje da, recimo, u pojasu jezera Balaton, u Mađarskoj, prema ovoj mapi, slične su koncentracije litijuma, kao i u dolini Jadra, ali da nije primetila da se Mađari pričaju o otvaranju rudnika.

Kao dodatnu opasnost kada je u pitanje litijuma u dolini Jadra, Dragana Đorđević navodi što se na ovom području uz njega nalaze i velike količine bora, koji pri ovakvom načinu rudarenja ostaje u jalovištu, što je jako toksično i za tlo i za vodu u veoma širokoj oblasti oko jalovišta.

Vlada Srbije je, da podsetimo, januara 2022. godine stopirala projekat “Jadar”, koji podrazumeva otvaranje rudnika litijuma u dolini reke Jadar, i to nakon višemesečnih protesta građana i blokada puteva sa zahtevom da se ne dozvoli iskopavanje litijuma u Srbiji.

Međutim, početkom ove godine predsednik Srbije svojim izjavama da država ne sme da propusti mogućnost tehnološkog napretka, koji bi, prema njegovim rečima, doneo litijum, ponovo u igru vraća kompaniju “Rio Tinto” i njihov projekat. Tokom vikenda aktivisti iz Udruženja „Ne damo Jadar“ privedeni su jer u blokirali pruge na dva sata, kao znak upozorenja da neće dozvoliti aktiviranje projekta „Jadar“. Pokret „Kreni-Promeni“ saopštio je juče da će Ustavni sud u četvrtak ukinuti odluku Vlade Srbije kojom je ukinut prostorni plan Jadar.

Izvor: nova.rs