Sombor.info

Nove fotografije Dženifer Aniston pokazuju značajne promene na njenom licu koje nisu došle kao prirodni proces starenja. Plastični hirurg objašnjava šta se dogodilo.

Sredinom 1990-ih, Dženifer Aniston je postala jedna od najvećih inspiracija, kultna ličnost čije autfite i frizure su želeli svi. Decenijama kasnije, Dženifer je uspevala da održi ovaj imidž, a ljudi su se uvek čudili kako ona ne stari. Ipak, neke promene u njenom izgledu su došle naglo, a većina je zabrinuta da je možda neki kozmetički ili estetski tretman pošao po zlu.

dženifer anistonMary Evans/Allstar/Graham Whitby / Mary Evans Picture Library / Profimedia
Dženifer Aniston nikada nije krila da je pristalica tretmana i otvoreno je govorila o kozmetičkim procedurama, naglašavajući da je radila botoks, filere i operaciju nosa. Ona je objasnila da se za ove tretmane odlučila kada je osetila da više ne liči na sebe.

Osim ovih procedura, izgled Dženifer Aniston je prirodno evoluirao i sa 55 godina, njeno lice pokazuje normalne promene i tragove starenja.

Dženifer je možda imala koji tretman viška

U nedavnom intervjuu, dr Džastin Harper je analizirao moguće tretmane koje je Dženifer radila tokom godina, govoreći o tome kako je evoluirao njen izgled.

Dr Harper je primetio značajnu transformaciju u glumičinom izgledu, napominjući da, iako je prethodno imala dobro obavljene kozmetičke procedure, nedavne promene ukazuju na to da je možda uradila više tretmana nego što je potrebno. On je istakao da Dženiferine nazolabijalne bore, koje su ranije bile izraženije, sada izgledaju manje izražene.

Dženifer AnistonDženifer Aniston Foto: Janet Gough / AFF-USA.COM / PA Images / Profimedia; Image Press Agency / ddp USA / Profimedia; Scoop / INSTAR Images / Profimedia
Doktor je takođe primetio zabrinjavajuću detalj oko usta Dženifer Aniston, sugerišući da bi to moglo biti zbog previše filera u nazolabijalnom području.

Što se tiče Dženiferinih usana, dr Harper je primetio da sada deluju šire. On je istakao da loše urađeni fileri mogu dovesti do istaknutih brežuljaka ili krugova na obrazima. Dr Harper je posebno primetio da Dženiferin osmeh sada pravi primetne izbočine na njenim obrazima.

Dr Harper je takođe podsetio na stalni pritisak koji poznate ličnosti u Holivudu imaju, te da im se nikakvi tragovi starenja ne praštaju. Iz ovog razloga, mnogi donose odluku da se podvrgnu prekomernim tretmanima. On je sugerisao da je Dženifer možda upala u ovu zamku, pokušavši da ispuni holivudske standarde lepote.

Čak i da je tako, on podseća da Dženifer Aniston ipak održava zdrav način života, što sugeriše njena figura. Glumica redovno trenira, zdravo se hrani i ne odustaje od svoje fitnes rutine čak ni u šestoj deceniji.

Izvor: nova.rs

Vrućine predstavljaju veliki rizik po naše zdravlje, a ovo leto je na putu da bude još toplije nego inače. Klima-uređaj je spas u ovim uslovima, ali mnogo starija tehnologija bi mogla da zaštiti našu bezbednost, budžet, a na kraju i planetu. Održavanje hladovine u našim domovima u narednih nekoliko meseci moglo bi da se vrti oko lopatica osvežavajućeg ventilatora.

„Ventilatori su odličan način da uštedite novac i energiju“, kaže dr Nikol Miranda, viši istraživač na Univerzitetu u Oksfordu.

Dok klima-uređaji funkcionišu tako što hlade vazduh i isušuju ga – što je zadatak koji zahteva mnogo energije – ventilatorima je potrebno mnogo manje električne energije dok kovitlaju vazduh po našem telu da bi nas rashladili.

Kako bismo izvukli maksimum iz ovih uređaja, pomaže eksperimentisanje sa nekoliko načina njihovog korišćenja. Svaki dom je drugačiji, a osećaj prijatnosti je subjektivan, napominje Patriša Fabijan, profesorka ekologije na Univerzitetu u Bostonu. „Nije jedinstven za sve.“

Evo nekoliko saveta kako najbolje da iskoristimo ventilator u svom domu.

Kombinujte ventilator i klima uređaj

Ako imate ispravan klima-uređaj, vredi pokušati da ga podesite na manje hlađenje, odnosno višu temperaturu, a dodate venilator. Ovaj pristup bi mogao da učini čuda vašem letnjem računu za struju. Verovatno ćete se osećati potpuno isto kao da je klima uključena na najnižu temperaturu.

Oli Džej, profesor termalne fiziologije na Univerzitetu u Sidneju, skreće pažnju na istraživanje koje pokazuje da ljudi ne primećuju nikakvu razliku kada se hlađenje ventilatorom kombinuje sa klimatizacijom podešenom na višu temperaturu, u poređenju sa klima-uređajima koji su podešeni na arktički udar, bez ventilatora.

„Osećali biste se jednako rashlađeni u prostoriji u kojoj je 26 stepeni Celzijusa sa ventilatorima, kao u sobi u kojoj je 22 stepena sa klimom i bez ventilatora“, naglašava profesor Džej.

Ovaj metod će ublažiti opterećenje električne mreže, što znači manje nestanka struje. I to bi moglo da pomogne da se prekine začarani krug, kaže Džej, gde toplota izaziva ljude da pojačaju svoje klima uređaje, što generiše ugljenik koji dovodi do toplije klime – čime se stvara još veća potreba za klima-uređajima. Ova eskalacija se već desila poslednjih decenija, pri čemu se doprinos klimatizacije emisiji ugljenika više nego udvostručio.

„Kada je veoma vruće, ljudi moraju da koriste ventilatore zajedno sa klima-uređajem kako bi bili sigurni da su bezbedni, a i dalje će uštedeti novac na računu za struju“, kaže Stefano Skjavone, profesor arhitekture i inženjeringa na Univerzitetu Berkli.

Izaberite omiljeni tip ventilatora

Kada su u pitanju tipovi ventilatora, opcija ima napretek, ali mnogi stručnjaci kažu da plafonski ventilator nema konkurenciju – bar kada je u pitanju hlađenje, ali ne i stil.

Ovi ventilatori potiskuju stub vazduha koji teče „preko svih površina u prostoriji“, objašnjava prof. Džej. Oni takođe pomažu u cirkulaciji ustajalog, vrućeg vazduha uskladištenog u gornjim delovima prostorije, to jest na plafonu.

„Veoma su efikasni“, ističe dr Miranda, „iako većina potiče iz sedamdesetih godina prošlog veka“. Nabavka plafonskog ventilatora ne znači da će vaš dom podsećati na epizodu TV serije Vesele sedamdesete. Sada imaju mnogo moderniji dizajn.

U međuvremenu, prof. Skjavone proučava tipove ventilatora i nalazi nekoliko razlika u efikasnosti. „Ako koristite tipične ventilatore normalne veličine, većina pruža manje-više isti efekat hlađenja“, kaže profesor. Ali pošto pojedini samostalni ventilatori rade i na baterije, u slučaju nestanka struje biće više od koristi u poređenju sa plafonskim koji ne može bez struje.

Takođe, bolje ćete se rashladiti ako ventilatore usmerite ka pravim mestima na telu, kao što je torzo, a oni mali ventilatori koji mogu da se nose oko vrata, dopuniće efekat stacionarnog, savetuje dr Miranda.

Međutim, kako biste postigli najbolji efekat hlađenja, postavite ventilator tako da zahvata što veći deo tela protokom vazduha, posebno delove koji nisu pokriveni odećom, dodaje prof Skjavoni.

Još jedna stvar koju treba uzeti u obzir je brzina okretanja ventilatora. „Kada je podešen na najvišu brzinu, može da vam isuši oči“, kaže dr Džej. U tom slučaju možete da stavite zaštitne naučare, ali postoji tačka sve manjeg povrata kada se nećete osećati rashlađenije uprkos većim brzinama.

Idealan prag je obično srednja postavka na tipičnom ventilatoru na postolju, kada je udaljen oko metar od nas, kaže prof. Džej.

Probajte samo sa ventilatorom, bez klima uređaja

Kada je napolju toplo – ali nije jako vruće – možete da isključite klimu, otvorite prozor na strani prema kojoj vetar duva i usmerite ventilator tako da protok vazduha ide uvis.

Ovaj pristup funkcioniše posebno dobro kada koristite prozore na strani doma koja je najhladnija, jer će ulazni vazduh biti osvežavajući. Obično je to najzasenčenija strana vašeg doma, možda blizu nekog drveća.

U oblastima koje nemaju mnogo drveća ili druge prirodne hladovine, pokušajte da uredite prostor ispred prozora kako biste dobili hladniji vazduh i podržali posao ventilatora u zatvorenom prostoru.

„Prvo i najvažnije, pokušajte da povećate vegetaciju ispred vašeg prozora“, kaže Haled Tarabej, arhitekta i vanredni profesor održivog dizajna na Američkom univerzitetu u Kairu. Ako je moguće, postavite fontanu sa tekućom vodom ispred ovog prozora ili ventilatore koji prskaju vodu, stvarajući hladnu maglu koja deluje kao tampon od vrućine, dodaje Tarabiej, prenosi rts.rs.

Ne raspirujte vatru

Ako nemate klima uređaj ili nije ispravan, isključite ventilatore kada su spoljašnje i unutrašnje temperature ekstremne, jer će vam jednostavno duvati vreo vazduh.

Prema Agenciji za zaštitu životne sredine SAD, ovaj prag je 32 °C. SZO kaže 35°C, dok prof. Džej misli da je granica za upotrebu ventilatora još veća: 38,8°C za zdrave ljude i 36,6°C za starije osobe sa hroničnim bolestima. U ovim scenarijima, možda bi bilo bolje skloniti se u neki javni rashlađen prostor.

Eksperimentišite

Strategije rashlađivanja bi trebalo da idu dalje od ventilatora i klima-uređaja i uključuje senčenje osunčanih prozora i dobro hidriranje. Kada je unutra (i spolja) veoma vruće, efikasno je i nošenje mokre košulje. „Mokre majice možete spojiti sa lepezama da biste optimizovali njihovu efikasnost“, ističe prof. Džej.

Dobro je eksperimentisati kako različiti pristupi kućnom hlađenju utiču na termometar, ali su važne i individualne karakteristike. Neki ljudi su osetljiviji na toplotni stres, posebno bebe i stariji, trudnice ili dijabetičare. „Otkrijte šta vam najviše odgovara“, kaže profesorka Fabijan.

Izvor: n1info.rs

Na terenima Fudbalskog Kluba “Žak” u Somboru, u nedelju, 7. jula, održan je 18. Memorijal „Jovan Đuran“ u čast čuvenog somborskog saračkog majstora, kao i takmičenje u vožnji zaprega kroz čunjeve u okviru 2. kola KUP-a Republike Srbije.

Pre početka takmičarskog dela, organizovan je defile jahača i zaprega nakon čega su se prisutnoj publici i takmičarima obratili organizator takmičenja Nikola Đuran i zamenica gradonačelnika Grada Sombora Ljiljana Tica.

U okviru 2. kola KUP-a Srbije, vožnja zaprega kroz čunjeve u dvopregu, oprobalo se 10 takmičara. Pobedu je odneo Akoš Berenji, drugo mesto zauzeo je Nikola Terzić, a trećeplasirani bio je Srđan Radivojević.

U vožnji zaprega kroz čunjeve u četvoropregu, pobednik je Ljubiša Trnjakov, dok je drugo mesto zauzeo Milan Relić.

Glavno takmičenje, 18. Memorijal „Jovan Đuran“, osvojio je prošlogodišnji pobednik Akoš Berenji koji je uspeo da i pored izuzetno male bodovne razlike drugoplasiranog Ljubiše Trnjakova i trećeplasiranog Mihajla Antunića, sačuva trofej i vrati ga kući.

Ovogodišnjem memorijalu prisustvovali su nj.e. ambasador Palestine u Republici Srbiji Muhamed Al Namur, predstavnici ambasade Libije, te predsednica Saveta mesne zajednice „Crvenka“ u kojoj se događaj i organizuje, Stanislava Jocić.
18. Memorijal „Jovan Đuran“ organizovao je Konjički centar „Panonski topot“ u saradnji sa Konjičkim savezom Srbije, uz podršku Grada Sombora i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Izvor: Radio Dunav

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. jul

U nedelju, 14. jula, sa početkom u 21 sat, u atrijumu Gradske kuće u Somboru biče održan koncert filmske muzike, u izvođenju poznate glumice Mine Lazarević. Kako navode organizatori, Kulturni centar “Laza Kostić” Sombor, gosti koncerta biće još i Ivana Knežević i Vladimir Posavec-Tušek.

“Sa velikim zadovoljstvom, drugi put završetak Filmskog festivala u Somboru pratiće muzički program. Koncert je sačinjen od najpoznatije filmske muzike, svetske i domaće kinematografije. Kao nezaobilazni deo, muzika prožima svako filmsko ostvarenje, a nekada čak postane i poznatija od samog filma i duže živi. Dođite, uverite se i pevajte sa nama. Mina Lazarević, uz svoj bend i goste, provešće vas kroz svojevrsni filmski vremeplov”, poručili su organizatori ovog događaja.

Podsećamo, Somborski filmski festival ove godine će biti održan u periodu od 11. do 14. jula, pod sloganom “Nije lako kad si mlad”.

Kompletan program Festivala zainteresovani mogu pronaći OVDE.

Izvor: Radio Apatin

Veče uličnih svirača na jedno veče oživeće centar Sombora kroz nastup Old Hat Orchestra na glavnoj bini i muzičkim programom sa balkona i ulica kada će nastupiti više od 30 umetnika. Program počinje u subotu 20. jula od 18 časova ispred Županije nastupom gudačkog kvarteta Belissimo, a zatim se nastavlja u ulici Kralja Petra.

Кao nezaobilazni deo somborskog šarma umetnicima će se ove godine pridružiti i štulaši, ljudi statue i fijakeristi sa svojim fijakerima koji će biti glavni promoteri programa.

Old Hat Orchestra čini osam muzičara i pruža ugodan osećaj prirodnih zvukova autentičnih instrumenata i vokala.

Duvačka sekcija i kombinacija ženskog i muških vokala donosi originalne muzičke aranžmane svetskih i domaćih autora.

Tokom dve decenije postojanja orkestar je na brojnim nastupima prošetao različitim muzičkim žanrovima i epohama.

Solo, duo, trio sastavi i kvarteti sa balkona u ulici Кralja Petra, publici će prirediti jedinstven jam session na otvorenom!

Od 19 časova program na balkonima će upotpuniti Živanović Nikolić Martić, Stonehenge, Family Business, The Hat Matters, Trio vokalnog ansambla Musica Viva, Duo guitar, KloKLo, polaznici Osnovne muzičke škole "Isidor Bajić" iz Kule, Duvački trio.

Propratni program za decu izvodiće Kreativni pogon.

Izvor: RTV

U utorak, 16. jula, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Putovanje”, Beatrise Metlić, s početkom u 19.30 časova.

Postavka izložbe trajaće do 9. avgusta 2024. godine.

Beatrisa Metlić (1954, Sombor)

Radni vek je provela radeći kao inženjer, a kao penzioner se okrenula umetnosti. Voli da istražuje razlicite medije (papir, staklo, plastika, keramika, žica) i isprobava nove materijale i tehnike.

Izlagala je u Galeriji “Judith Raht” (Mičigen, 2023), Sajmu umetnosti “Old Town” (Čikago, 2024), kao i na Somborskom salonu poslednih nekoliko godina.

Izložba “Putovanje” računa na lepezu interesovanja, te ovakav eklektizam daje punoću i svojevrsnu svestranost njenom iskazu. Tako, ona neometano radi u raznovrsnom umetničkom diskursu, a nakon onog dela života kada se dokazala – privatno i profesionalno. Ono što povezuje ove radove jeste, možda na prvom mestu, i jedna vrsta lakoće, neopterećene moranjima, htenjima, rokovima, pritiscima – to je ona vrsta lakoće koja dolazi sa godinama iskustva, strpljenja, nakon padova i uspona – dolazi onda kada treba.

Neka od Beatrisinih dela inspirisana su, nesumnjivo, prirodom, a stvorene rukama, izmaštane mislima: žičane pletisanke[i] odišu neodoljivim šarmom. Ne smemo zaboraviti da je iza ovih, naizgled, jednostavnih žičanih objekata ostavljeno dana i noći truda, strpljenja, promišljanja – posvećenosti. Stoga, a kako je Beatrisa jednom spomenula, veliku inspiraciju, ne samo kada su ovi radovi u pitanju, već i kada je način i, uopšte, pristup radu u pitanju, pronalazi u američkoj umetnici japanskog porekla Rut Asavi (Ruth Asawa).[ii] Takođe, kada su u pitanju ovi radovi veliku ulogu ima prostor u kome se reprezentuju, kao i tehnički zahtevi, pre svega osvetljenje; time, igra forme sa svetlošću računa na sekundarnu pojavnost: senku koja dalje tvori multufunkcionalnu prostorno-svetlosnu kombinatoriku suptilno ukazujući na panteističko poimanje prostorno-vremenske dimenzije.

Slađana Dragičević Trošić

Glumac Žarko Laušević (1960-2023) posthumno je dobitnik nagrade "Specijalni Ernest" Somborskog filmskog festivala, saopštili su danas organizatori.

Direkcija festivala Ksenija Janković, Milivoje Mlađenović i Mihajlo Nestorović dodelila je "Specijalnog Ernesta" Lauševiću za "doprinos dobrim filmovima", a organizatori su najavili da će nagrada biti uručena na otvaranju festivala 11. jula u Atrijumu Gradske kuće u Somboru.

Kako je najavljeno, slogan šestog Somborskog filmskog festivala je "Nije lako kad si mlad", a program je podeljen u četiri selekcije u okviru kojih će biti prikazano 13 filmova.
U selekciji Glavni takmičarski program biće dodeljene nagrade "Ernest" za najbolji film, kao i priznanja "Boer" za najbolju glumicu i glumca, a u selekciji filmova mladih autora "Boer" za najbolji film.

Žiri Glavnog takmičarskog programa čine Vesna Čipčić, Ana Maria Rosi i Radovan Vujović, a žiri selekcije filmova mladih autora Pavle Mensur, Ljubomir Bulajić i Stefan Vukić.

Nagrada "Ernest" nosi naziv po filmskom pioniru Ernestu Bošnjaku (1876-1963) iz Sombora, a "Boer" po nazivu njegovog filmskog preduzeća.

Izvor: 021.rs

Boćari Ravangrada zabeležili su novi, šesti po redu trijumf u prvenstvu Prve boćarske lige Srbije. Proteklog vikenda u derbiju kola savladali su direktnog konkurenta za treću poziciju, beogradski NBGD sa 16:6 (175:115).

Somborski tim je već u prvoj polovini meča rešio pitanje pobednika. Goran Leković i Kristijan Tot su otvorili susret pojedinačnim pobedama, da bi protivnika „dokusurili“ parovi Berić/Matić, Pavić/S. Leković i Tot/Opačić. Potom su utakmicu rutinski priveli kraju. Izveštaj sa meča možete pogledati u prilogu. Ekipa sa Gradskog stadiona zauzima treću poziciju sa 20 bodova. Naredni meč igraju u nedelju, 14. jula od 16 časova protiv drugoplasirane zemunske Dinare. Somborski drugoligaški derbi odigrali su Riđica i Stanišić. Gosti su odneli pobedu 6:8 (52:60).

Ovom pobedom popeli su se na četvrtu poziciju sa 12 osvojenih bodova. Petoplasirani Foks ima isti bodovni učinak, ali i meč manje. Njihov susret ovog kola protiv Siriga je odložen. Poslednja dva mesta na tabeli Druge boćarske lige Sever rezervisan je za ekipu Riđice koja ima devet bodova, te fenjeraša iz Goga koji je u dosadašnjem prvenstvu osvojio samo šest bodova.

Duel između Vojvodine i Sombora je takođe odložen. Termini dva pomenuta meča biće naknadno poznat.

U 11. kolu u subotu, 13. jula od 17 časova sastaju se: Sombor – Foks, Sirig – Riđica i Stanišić – Fruška Gora.

Izvor: somborsport.org

Koliko je osamostaljivanje mladih izvodljivo kod nas? U najkraćem, kupiti svoj stan i osnovati porodicu za ovu grupu stanovnika Srbije i dalje u većini slučajeva ostaje misaona imenica. Zato i ne čudi što je prema istraživanjima stavova mladih u Srbiji, većina spremna da, u nadi da svoju nezavisnost ostvari, napusti državu i ode u inostranstvo. Pritom, nemali broj spreman je i da u potpunosti promeni karijerni put kako bi zaradili više novca.

Danas mladi u velikoj meri žive sa roditeljima, što često nije rezultat kulture neodvajanja od gnezda, već produkt suženih finansijskih mogućnosti. Takođe, svega oko trećina mladih danas živi samostalno ili sa partnerom u sopstvenom stanu ili kući.

Kao neke od faktora koji utiču na ostvarivanje nezavisnosti, čest odgovor mladih bio je da je u pitanju mala plata, nasuprot velikih računa i kirija. Isto tako, ističu da po pitanju kupovine stana postoje male šanse da budu kreditno sposobni, što ne važi samo za prestonicu, već i za druge gradove u Srbiji.

Četvrtina mladih u Srbiji nema novca da živi samostalno

Predsednica Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Gordana Adamov rekla je za NIN kako je poznato da više od polovine mladih u Srbiji, tačnije oko 60 odsto trenutno živi sa porodicom, najčešće iz razloga što se još uvek nalaze u obrazovnom sistemu. Ipak, dodaje, jedan deo mladih ne bira da živi sa roditeljima ni zbog čega drugog nego zbog nedostatka finansijskih sredstava.

„Jedna četvrtina mladih koji žive sa svojima kažu da jednostavno trenutno nemaju novca da žive samostalno, dok tek nešto manje od 28 odsto mladih u Srbiji danas žive sami ili sa partnerom u svom stanu ili svojoj kući“, rekla je Adamov.

Žana iz Beograda ima 28 godina, i već godinu dana živi sama u iznajmljenom stanu. Radi kao menadžerka digitalnih komunikacija već dve godine, i rekla je za NIN da njeni vršnjaci mogu živeti samostalno isključivo pod nekoliko uslova.
„Ljudi mojih godina mogu da priušte samostalan život ukoliko rade, imaju pristojnu platu i žive u stanu u kom kirija nije podignuta za 100 odsto u prethodnom periodu. Na svu sreću, iznajmila sam stan u kom je drug živeo pre mene i kirija je i dalje pristupačna. Verujem da je studentima i ljudima koji tek traže posao problematična situacija zbog velike inflacije i da ne mogu da žive bez pomoći roditelja. Nažalost, ne vidim kako će se situacija poboljšati, već nasuprot, da će cene samo rasti, a naše plate ostati manje više iste“, rekla je ona.

"Minimum 1.000 evra za pristojan život"

A koja je to idealna plata koju mladi zahtevaju? Prema rečima Gordane Adamov iz KOMS, većina mladih kod nas veruje da im je potrebno minimalno 1.000 evra za pristojan i dostojanstven život. Sa druge strane, ona je naglasila da svega oko 12 odsto njih danas ima ta primanja.

„Sada, često se dešava da nama mladima kažu kako smo mi previše ambiciozni i da mnogo tražimo. Sa druge strane, ako uporedimo statistiku, prosečna potrošačka korpa u Srbiji prošle godine bila je oko 100.000 dinara, a prosečna neto zarada u tom mesecu bila je oko 86.000 dinara. Ako to sagledamo, shvatamo da su mladi zapravo skromni, a ne da traže mnogo po pitanju zarade“, rekla je ona za NIN.

Apsolvent Simon iz Novog Sada živi sam u garsonjeri van centra Novog Sada, a kiriju i račune mu još uvek plaćaju roditelji i, kada se sve skupi na gomilu, na kraju meseca veliki procenat njihove plate odlazi samo na to. Kada završi fakultet, rekao je on za NIN, planira da se preseli u Beograd zbog većeg opsega poslova kojima bi mogao da se bavi, kao i zbog toga da se konačno osamostali.

„Čini mi se da je normalno življenje samostalno gotovo nemoguće ako si podstanar, jer ako imaš neku medijalnu platu teško je otplatiti stan, račune, hranu i imati za izlaske a kamoli za neka putovanja. Smatram da bez plate od 1.500 do 2.000 evra ne može normalno da se živi, što je veliki problem za nas mlade“, rekao je on.
Prema rečima Gordane Adamov, izuzetno je teško da se danas mladi kod nas osamostale bez finansijske podrške roditelja.

„Možemo da pričamo o tome koliko mladih zapravo ima ugovor u radu, pa ukoliko imaju takav ugovor, zatim stabilan posao i dobru platu, onda bi mogao da bude kreditno sposoban. To je izuzetno mali procenat mladih. Jednostavno, najveći procenat mladih po statistici može da se osamostali uz pomoć roditelja, ili recimo ima nasledstvo. Samostalno, bilo bi izuzetno teško“, objasnila je ona za NIN.

Ona je naglasila da 85 odsto mladih, u cilju postizanja ekonomske nezavisnosti od svojih roditelja, često kao jednu od opcija biraju prekvalifikovanje i posao u drugoj struci. Sa te strane, dodaje, mladi jesu spremni da rade druge poslove, ali to često nije dovoljno.

„Takođe, negde preko polovine mladih spremno je da se nakon izlaska iz obrazovnog sistema prekvalifikuje kako bi pronašli bolji posao. Jednostavno, neophodno je da naša država uredi politiku i kreira bolju stambenu politiku upravo za mlade. Mi to imamo u nekim predviđenim strategijama, ali je neophodno uložiti dodatan napor jer, kada pričamo o recimo osnivanju porodice, to su sve neki uzroci koji mlade jednostavno sprečavaju da se osamostale i žive samostalno, pa i na kraju da osnuju porodicu“, objasnila je Adamov za NIN.

Odlazak u inostranstvo kao delimično osamostaljivanje

Sa druge strane, kao jedan od važnih segmenata osamostaljivanja treba istaći i potencijalnu selidbu mladih u inostranstvo, pri čemu im, prema njenim rečima, delimično postaje lakše da postanu nezavisni.
„Trenutno je situacija takva da svaka druga mlada osoba planira da napusti našu zemlju, a negde oko 40 odsto mladih ne isključuje mogućnost odlaska iz zemlje. Kada ih pitamo zašto bi otišli, pre svega odlaze jer žele dostojanstven život. Ipak, kada ih pitamo šta ih zadržava ovde, to su obično porodica i prijatelji. Mladi se često sele za Beograd iz manjih gradova upravo zbog obrazovanja ili pronalaska posla. Ipak, situacijama sa kirijama je takva da je to izuzetno otežano“, rekla je Gordana Adamov za NIN.

Nenad iz Kraljeva ima 23 godine, i već osam godina radi u ugostiteljstvu. Radio je i kao konobar i kao barmen, a takođe je završio i fakultet u Kraljevu, ali ne radi u struci. Za sve to vreme, dodaje, živeo je sa roditeljima u porodičnom stanu.

„Trenutno moj život se svodi na to da dođem kući, spremim večeru ili ručak za sutradan. Kada bih živeo sam, znam da bih sve isto to morao da radim. Smatram da kada bih živeo u istom gradu gde i roditelji, ali ne u istom stanu, verovatno bih voleo da stalno idem kod njih, kao i oni kod mene. Beograd vidim kao jednu veliku priliku za i sebe i mnoge mlade ljude, zato što je mnogo veći izbor mogućnosti zarade, a i mnogo se brže može napredovati. Dosta ljudi bira Beograd kao svoje odredište baš iz tog razloga što imaju sve na jednom mestu. U inostranstvo bih voleo da odem više kao turista, ili bih čak voleo da radim neki projekat tamo“, rekao je on.

Izvor: nin.rs