Sombor.info

Artritis je bolest koja negativno utiče na kvalitet života jer izaziva ukočenost i upalu zglobova, što dovodi do jakih bolova, otoka i slabosti.

Iako se ne može izlečiti, simptomi artritisa se mogu ublažiti pravilnom ishranom.

Doktorka Kler Morison kaže da je za ublažavanje neprijatnih simptoma artritisa potrebno jesti voće koje je bogato kalijumom, kao što su banane, kajsije, dinje i pomorandže.

„Kalijum pomaže u ravnoteži viška natrijuma, smanjuje zadržavanje tečnosti i promoviše pravilnu upotrebu kalcijuma u ​​kostima i zglobovima“, rekla je Morison.

Takođe je sprovedena studija čiji su rezultati potvrdili vezu između artritisa i niskog nivoa kalijuma.

Kao deo studije, oboleli od artritisa uzimali su dijetetske suplemente koji sadrže kalijum tokom 28 dana. Tokom ovog perioda, ljudi su primetili da su iskusili manje nelagodnosti i bol nego pre eksperimenta, piše časopis Rheumatologi Research.

Ako patite od artritisa, konsultujte se sa lekarom i razmislite o jedenju četiri pomenuta voća nekoliko puta nedeljno.

Izvor: danas.rs

Svetski putnik iz SAD koji je obišao sve zemlje na svetu otkrio je koja je po njegovom mišljenju najbolja.

Amerikanac Dru Binski je 2012. godine uzeo listu svetskih zemalja koje su priznale Ujedinjene nacije i postavio sebi ambiciozan cilj. Želeo je da poseti svih 197 zemalja na listi, što je i učinio 2021. godine.

Tokom svog putovanja oko sveta posetio je i opasne zemlje, ali kako je rekao za portal Unilad, najviše problema imao je kada je posetio Venecuelu. Zbog napetosti između ove zemlje i SAD, bilo mu je veoma teško da dobije vizu, ali mu je na kraju uspelo.

A koja zemlja je najviše očarala svetskog putnika? Binski je izdvojio Filipine.

„Mislim da je to najlepša zemlja na svetu, veoma je bezbedna i puna prijateljski nastrojenih ljudi. To je u suštini sve što možete poželeti u jednoj zemlji“, rekao je on za Unilad.

Uprkos tome, 33-godišnjak iz Arizone, kojeg na raznim društvenim mrežama prati nekoliko miliona ljudi, ne bi se nastanio u svojoj omiljenoj zemlji. Kako je rekao pomenutom portalu, on i njegova supruga planiraju da odu u Dubai, gde žele da se skrase.

Izvor: nova.rs

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) saopštilo je da je u Vojvodini registrovano 14 parova orlova krstaša, od kojih je šest parova izvelo sedam mladih, što, kako su ocenili ornitolozi, predstavlja oporavak i širenje te vrste ptice koja je ugrožena.

Precizirano je da su se orlovi krstaši ove sezone prvi put gnezdili i izvan Banata, u Bačkoj, a da su glavni pravci njihovog širenja sa severa na jug, dolinom reke Tise, kao i duž rumunske granice.

Iz DZPPS-a su podsetili da je pre osam godina u Srbiji postojao samo jedan par tih orlova koji, kako se navodi, krase nacionalni grb Srbije.

„Posmatrali smo 14 parova krstaša, koji su branili i obeležavali teritorije za gnežđenje, njih 13 uspešno je došlo do faze gnežđenja, od čega se jedan par nalazi u Rumuniji, na svega 500 metara od granice sa našom zemljom, ali se većinski hrane sa ove strane granice“, rekao je izvršni direktor DZPPS-a Milan Ružić.

On je naveo da su iz terenskih istraživanja saznali da je najveći izazov za opstanak orlova nedostatak velikog i starog drveća za smeštaj gnezda, ogromno uznemiravanje, jer su oranice progutale prirodna staništa, kao i još uvek prisutno trovanje.

„Ove godine jedan mladi orao krstaš nađen je otrovan kod Mola, a jedna jedinka je pronađena povređena u blizini Taraša. Ako se stradanja orlova budu smanjila, populacija će brže da se oporavlja i vraća na nekadašnja staništa“, rekao je Ružić.

Iz DZZPS-a su naveli da je jedini par krstaša iz 2016. godine, po imenu Bora i Eržika, koji i dalje čuva svoju teritoriju u Srpskom Krsturu, dobio mladunče Vladu, koji je krajem juna obeležen plastičnim i metalnim nožnim prstenom kao i uređajem za satelitsko praćenje.

Dodaje se i da ornitolizi DZPPS-a prate još pet mladih orlova obeleženih od 2021. godine – Mimu, Mihajla, Radenka, Ivanku i Jocu, kao i da su saznali da se mladi orlovi redovno vraćaju na roditeljske teritorije, ali i da posećuju teritorije drugih parova krstaša.

Mladi orlovi imaju drugačiju obojenost perja, a naučnici to objašnjavaju kao mehanizam za smanjenje sukoba sa odraslim orlovima koji inače progone druge ptice grabljivice sa svojih teritorija jer ih smatraju uljezima i konkurentima za plen.

Cilj u procesu opravka krstaša za narednih pet godina jeste povratak krstaša u predele Deliblatske peščare i Fruške gore, uz povećanje populacije do 25 gnezdećih parova, a za to je potrebna snažna saradnja državnih institucija, javnih preduzeća, upravljača zaštićenih područja, poljoprivrednika, šumara i lokalnih zajednica, naveli su iz DZPPS.

Izvor: n1info.rs

Šesti Somborski filmski festival biće održan od 11. do 14. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor.

Festival će u četvrtak, 11. jula u 21 čas otvoriti filmovi „Još jedan dan“ Radivoja Bukvića i „Ruski konzul“ Miroslava Lekića. Program festivala podeljen je u četiri selekcije: Glavni takmičarski program, Selekcija filmova mladih autora, Panorama slovenačkog filma i Kad bi Sombor bio Holivud.

Rediteljski debi poznatog glumca Radivoja Bukvića koji je rođen u Somboru biće prikazan u okviru programa „Kad bi Sombor bio Holivud“. Kratkometražni igrani film „Još jedan dan“ prikazan je na otvaranju 52. FEST-a, u kojem glavnu ulogu tumači Mira Banjac, u pomalo autiobiografskoj autorovoj priči o baki koja se na dostojanstven način bori sa usamljenošću.

Dejan Dabić, selektor ovogodišnjeg programa je o filmovima u glavnom takmičarskom programu rekao: „U ovom programu imamo dva izrazito angažovana filma – Ruski konzul Miroslava Lekića koji je ekranizacija istoimenog romana Vuka Draškovića o dešavanjima na Kosovu i Metohiji u vreme jugoslovenske federacije čije posledice osećamo i nekoliko decenija kasnije i Radnička klasa ide u pakao Mladena Đorđevića, savremena socijalno angažovana, ali žanrovski neobično intonirana priča koja se bez anestezije bavi otvorenim ranama srpskog društva. U oba filma, po poslednji put, igraju glumci koju su na svoj neponovljivi glumački način obeležili scene i ekrane širom našeg regiona Žarko Laušević i Meto Jovanovski“.

„Kao potpuno autorsko osveženje koje je to dokazalo i u susretu sa bioskopskim gledaocima širom zemlje, pojavljuje se drugi dugometražni igrani film Marka Đorđevića Za danas toliko, film koji osvaja neposrednošću likova i životnim šarmom i u našoj sumornoj (bioskopskoj) stvarnosti deluje kao izuzetak koji (ne) potvrđuje pravilo. Vedar duh, ali i nesumnjive dramske elemente, zaplet i peripetiju dostojnu punokrvnog porodičnog filma nudi i Živi i zdravi Ivana Marinovića, priča o svadbi koju treba organizovati uprkos okolnostima, sa regionalnom glumačkom reprezentacijom u podeli. Tu je i prošlogodišnji dobitnik nagrade u kategoriji mladih autora Somborskog festivala, reditelj Siniša Cvetić, čiji drugi film Jorgovani vivisecira svet televizijskih serija koje su budžetima i popularnošću preuzele primat od filmske industrije i kod nas i u svetu“, objašnjava selektor.

U selekciji mladih autora biće prikazani filmovi koji su se već potvrdili na nekim od najznačajnijih festivala u svetu. U okviru ovog programa publika će gledati film „Ekskurzija“ Une Gunjak koja je dobila nagradu u Lokarnu, a govori o seksualnom sazrevanju tinejdžera, „Videoteka“ Luke Bursaća premijerno prikazan na ovogodišnjem FEST-u koja intrigira svojom dramaturškom strukturom i provokativnim sadržajem baziranom na američkom niskobudžetnom žanrovskom filmu i „Pelikan“ debitanski film hrvatskog reditelja Nikole Herakovića koji je dobio nagradu na prestižnom festivalu u Talinu - o golmanu koji se nakon povrede nađe na rehabilitaciji u banji, ali je primoran da rešava i vlastitu krizu identiteta.

„Ove godine, u fokusu kinematografija koje pripadaju porodici naroda podunavsko-panonskih zemalja jeste - slovenačka. Videćemo dva zanimljiva kratka dokumentarca autora Vladimira Šojata o dvoje važnih ličnosti kulturne istorije ne samo regiona nego i Evrope, pa i sveta, koje su rođene na teritoriji Slovenije. Glavni junak dokumentarnog filma Hortikultura Bojana Stupice je istaknuti pozorišni reditelj, profesor, upravnik pozorišta, arhitekta, Bojan Stupica dok je junakinja dokumentarca Ita Rina - Diva iz Divače, čuvena filmska diva Ita Rina koja je žrtvovala holivudsku karijeru zbog svoje beogradske ljubavi. U okviru ove selekcije biće prikazan dugometražni igrani film Besne lisice Borisa Jurjaševića, kao i Orkestar Matevža Luzara“, izjavio je Dabić najavljujući Panoramu slovenačkog filma.

Projekcije filmova i prateći programi 6. Somborskog filmskog festivala biće održani u prelepim somborskim ambijentima kao što su Atrijum Gradske kuće, Kabare Narodnog pozorišta Sombor, Bašta Des Art, Dvorište Gradskog muzeja Sombor i u Svečana sala Županije.

Ulaz na sve programe Somborskog filmskog festivala je besplatan.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. i 5. jul

U ZGRADI Županije u Somboru predstavljen je „Sombor City Card“, jedinstvena digitalna karta kojom će Somborci i njuhovi gosti moći da posete ustanove kulture, turističke atrakcije, ugostiteljske objekte i druge turističke lokacije po znatno boljim uslovima i povoljnijim cenama.

Sombor je među prvim gradovima u regionu koji koristi digitalni turistički sistem prožet digitalnim inovacijama i naprednim tehnologijama u industriji turizma. Projekat „Sombor City Card“ pored jednostavnijeg i modernijeg vida turizma, doprinosi i čistijoj životnoj sredini jer će se sve usluge moći obaviti digitalnim putem.

-„Sombor City Card“ je deo jednog velikog projekta „Zaplovi Srbijom“ koji je započet aprila prošle godine. Sam „City Card“ predstavlja univerzalnu ulaznicu za gradske događaje i gradske ustanove kulture, ustanove koje nude turističke usluge, kao i same restorane i ugostiteljske objekte na niovu grada. Ova kartica za sada je jedinstvena u Srbiji - objašnjava Branislav Svorcan, direktor Kancelarije za LER. - Svaka od šest gradskih ustanova kutlure, sedam do osam ugostitelja i slične gradske ustanove će imati mogućnost da na licu mesta korisniku prodaju i skeniraju kartu. Bitna stavka jeste i veza između javnog i privatnog sektora, zato što smo mi omogućili spajanje javnih usluga sa privatnim uslugama i na taj način omogućili na neki način promociju ugostitelja u Somboru i veze njihove sa javnim sektorom i turistima koji dolaze.

Turisti koji dođu u Sombor, moći će da kupe digitalnu kartu na portalu „Visit Serbia online“, ili direktno na licu mesta u ustanovama koje su partneri u projektu . Ulaznice će biti objedinjene ili pojedinačne, namenjene jednoj ili više željenih lokacija koje korisnik digitalne kartice želi da poseti.

Izvor: novosti.rs

Ribarske večeri su najmasovnija manifestacija, duge tradicije, koja se održava u Apatinu. Ovaj događaj se održava svake godine, početkom jula meseca, a smatra se da vodi poreklo od staleških svečanosti koje su stari alasi održavali 29. juna na dan Svetog Petra i Pavla.

Prvi dan, četvrtak 04. jul

18:00 vožnja brodićem „Apatinka“: Veliki Liman (450 rsd, rezervacije 025/515 00 68)

18:30 nastup gradskog hora "Jedinstvo" u crkvi "Uznesenje Marijino" u Apatinu

19:30 defile apatinskih mažoretkinja i duvačkog orkestra iz Kupusine, sa nastupom na trgu „Nikole Tesle“

20:00 kvalifikacije za „Zlatni kotlić“ Apatin 2024

20:00 Duo „Dule & Milan“ na maloj bini „FOOD CORNER“

20:00 Folklorni nastupi: KUD "Carza" Apatin, OKUD "Ivo Lola Ribar" Sonta i KUD "Prigrevica"

20:45 koncert muzička grupa „Negde između“

22:15 pozdravna reč predsednice opštine

22:15 vatromet

22:30 koncert „ZDRAVKO ČOLIĆ“

 Drugi dan, petak 05. jul

 18:00 vožnja brodićem „Apatinka“: Harčaš (450 rsd, rezervacije 025/515 00 68)

18:00 fudbalska utakmica „Memorijal Vladimir Baćanov“ na stadionu OFK Mladost

19:00 Otvaranje međunarodne filatelističke izložbe u višenamenskoj sali OŠ „Žarko Zrenjanin“

20:00 kvalifikacije za „Zlatni kotlić“ otvoreno prvenstvo

20:00 Duo „Dule & Milan“ na maloj bini „FOOD CORNER“

20:00 Plesni klub „Ronda“

21:00 koncert muzička grupa „Trio bend“

22:30 koncert "PEĐA JOVANOVIĆ"

 Treći dan, subota 06. jul

 08:00 takmičenje u sportskom ribolovu „Zlatna ribica“ – u apatinskom Dunavcu

08:30 “Susret kolekcionara filatelista” u holu Osnovne škole “Žarko Zrenjanin” u Apatinu

11:00 vožnja brodićem „Apatinka“: Veliki Liman (450 rsd, rezervacije 025/515 00 68)

17:00 Šah klub "Vulkan Protektor" - amaterski šah turnir

18:00 vožnja brodićem „Apatinka“: Harčaš (450 rsd, rezervacije 025/515 00 68)

19:30 "Show dance" KUD-a Dunav

19:30 veliko finale „Zlatni kotlić 2024. Apatin“

20:00 orkestar "Radost" Mohač

20:00 Duo „Dule & Milan“ na maloj bini „FOOD CORNER“

21:00 muzički koncert – grupa „Bravo bend“

22:15 proglašenje pecaroša godine od strane USR “Bucov”

22:25 proglašenje pobednika takmičenja za „Zlatni Kotlić 2024.“

22:30 trubački koncert "Bojan Ristić & Brass band"

 Četvrti dan, nedelja 07. jul

 07:00 takmičenje „Zlatna bućka – 2024.“

08:00 takmičenje u sportskom ribolovu FEEDER KUP Apatin u organizaciji USR “Čikla”

11:00 vožnja brodićem „Apatinka“: Veliki Liman (450 rsd, rezervacije 025/515 00 68)

11:00 trka čamaca Apatinaca na čardi „Pčela“ (Kupusinska čarda) Prijave: 0628659327

18:00 vožnja brodićem „Apatinka“: Harčaš (450 rsd, rezervacije 025/515 00 68)

18:00 Blic šahovski turnir ispred prostorija šah kluba “Vulkan Protektor”

19:00 predstava za decu "Zaljubi se Cica u princa"

20:00 „Apatinska noć“ revijalno kuvanje Apatinskog ribljeg paprikaša

20:00 Duo „Dule & Milan“ na maloj bini „FOOD CORNER“

20:00 koncert benda “Dunavski biseri” - Apatin

22:00 koncert tamburaškog orkestra „Ravnica“ - Subotica

 U Somboru je održan 14. Jazz Festival pod nazivom "Green Town Jazz Fest". Festival je i ove godine okupio veliki broj muzičara iz Subotice, Novog Sada, Sombora i drugih gradova Srbije.

Jezz standardima učenika džez odseka muzičke škole iz Subotice otvoren je ovogodišnji "Green Town Jazz Fest" u Somboru. Nastupali su članovi sastava iz Novog Sada a publici su se predstavili i porodični bend profesionalnih muzičara pod nazivom "Family Business Sombor”.

Od jazz standara do komercijalne muzike i bluza, na festivalu je bilo za svakoga po nešto.

"Somborci imaju jako dobar ukus, jazz je jako lepa muzika i obzirom na ovaj broj publike,Somborci zaista uživju u jazzu" rekla je Bojana Lazić, muzičarka.

Ono što brine jazz muzičare svakako je sve ređi broj ovakvih koncerata.

"Sombor skoro i da nema jazz scenu, osim nas nekoliko koji i sviramo. U Novom Sadu, Subotici mladi i imaju priliku da nauče nešto više o ovoj muzici" ističe Robert Sič.

"Ovde su se okupili najbolji muzičari iz okruženja, trudimo se da dovedemo muzičare iz Beograda , ali ovde je program baziran najvećim delom na muzičare iz Vojvodine" rekao je Aleksandar Dujin,muzičar.

"Ovo je 14.put ,to nije malo za ovih 14 godina oko 90 bendova koji sviraju jazz posetilo je Sombor" navodi Branko Vučković, organizator "Green Town Jazz Fest" Sombor.

Izvor: RTV

Ustaljеno jе da članovi najvеćеg gradskog Kulturno umеtničkog društva „Ravangrad“ svojim sugrađanima krajеm juna upriličе godišnji koncеrt, pa sе ni ovog lеta nijе odstupilo od tog običaja.

Kako jе intеrеsovanjе za pravu smotru umеća članova GKUD „Ravangrad“ svе vеćе iz godinе u godinu, ovaj put su u jеdnom danu održana dva koncеrta u vеlikoj sali ovdašnjеg Kulturnog cеntra „Laza Kostić“ sa vrеmеnskim razmakom izmеđu njih jеdva dovoljnim da mladi igrači i pеvači, ali i njihovе kolеgе iz vеtеranskе sеkcijе malo prеdahnu i okrеpе sе za ponovni izlazak na scеnu.

Poznat kao KUD koji podjеdnako nеgujе srpskе, bunjеvačkе i igrе, pеsmе i tradicionalnе običajе ostalih narodnih zajеdnica somborskog kraja, koloplеt folklornih igara i pеsama jе upotpunio jе prikazom običaja za proslavu Ivanjdana, pa su tako članovi vеtеranskе, omladinskе i dеčijе sеkcijе na scеni „prеskakali“ Ivanjdanskе vatrе, plеli vеncе od ivanjskog cvеća...

Porеd toga što su, sasvim očеkivano, najvišе aplauza izmamili mališani u nеkoliko uzrasnih katеgorija folkloraškog podmlatka, nastup izvođačkog sastava jе prеtvorеn u svojеvrstan igrački vatromеt kulturnе baštinе Sombora, ali i cеlе Srbijе.

Porеd otmеnih igara bačkih Bunjеvaca ili Srba iz Banata posеtioci godišnjеg koncеrta GKUD „Ravangrad“ bili su u prilici da uživaju u brzim kolima cеntralnе, istočnе i južnе Srbijе u kojima jе, ukorak sa vršnjacima i uz divljеnjе publikе briljirao i mladi ovdašnji gimnazijalac Ći San Džang. Mladi Kinеz, kojеg su njеgovi drugari odavno prozvali Jovan, rođеn jе u Hong Kongu iz koga sе sa nеpunе dvе godinе sa roditеljima dosеlio u Somboru obližnji Stapar, sеlo u kojеm jе i odrastao.
Festival prezentuje različite umetničke muzičke pravce, a osnovni cilj mu je i ove godine bio promocija i prezentacija mladih koji se bave ovom vrstom muzike.

Izvor: dnevnik.rs

Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu upozorila je da su ekstremne padavine sve češća pojava u Srbiji. Prema njenim rečima, u Beogradu po pravilu takve padavine izazivaju velike poplave zbog neadekvatne infrastrukture, uključujući nedovoljno zelenih, odnosno poroznih površina.

U tekstu "Zašto je Beograd poplavljen posle svake velike kiše?" objavljenom na portalu Klima101 Vuković Vimić je navela da su nagle smene ekstremnih vrućina i ekstremnih padavina predviđena posledica klimatskih promena na koju već godinama ukazuju naučni modeli.

- Naime, u Srbiji, ekstremne padavine postaju sve češće, a subjektivan utisak da "nekada nije bilo ovako" je zapravo tačan. Primera radi, u odnosu na sredinu 20. veka, danas je udeo ekstremnih padavina u ukupnim padavinama preko dva puta veći - rekla je Vuković Vimić.

Prema njenim rečima, ukupna godišnja količina padavina se nije mnogo promenila u proteklim decenijama, ali njihov raspored jeste i danas imamo češće i intenzivnije suve periode, koje prekidaju češći i intenzivniji periodi ekstremnih padavina.

Istovremeno, upozorila je, raste i teritorija Srbije koja je pod visokim rizikom od ekstremnih padavina - nekada je činila oko sedam procenata, a aktuelne procene kažu da će do sredine 21. veka pod visokim rizikom biti čak 56 odsto teritorije Srbije.

Vuković Vimić ističe da za poplave u gradovima nije krivac samo kiša, već i postojeća infrastruktura i, usled nedostatka adaptacije na sve ekstremnije klimatske uslove, Beograd i drugi gradovi su posebno ranjivi na ekstremne padavine.

Ona navodi da je problem prepoznat i da su država Srbija i grad Beograd već usvojili planove i strategije koji bi mogli znatno da pomognu u borbi protiv poplava u urbanim sredinama.

U dokumentima se kanalizacija najčešće navodi kao izvor problema gradskih poplava, ali ne i jedini. Tako se u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove usvojenom 2023. ukazuje da u urbanim sredinama sve češće jake padavine povećavaju učestalost bujica, poplava i klizišta, ali i da se povećava pojava bujica "zbog velikih vodonepropusnih površina".

- Nije samo stvar u nedovoljnim kapacitetima kanalizacije da usmerava atmosferske vode (mada i to jeste problem). Površine kao što su asfalt i beton ne propuštaju vodu, i što ih je više, veća je i ranjivost na poplave u urbanim sredinama - istakla je Vuković Vimić.

Ona je zaključila da naučna saznanja daju jasne smernice šta treba da radimo da bismo zauzdali porast temperature, samim tim i porast ekstremnih padavina, kao i šta treba da radimo kako bismo se adaptirali na nove uslove i umanjili, koliko je moguće, posledice klimatskih promena.

Izvor: direktno.rs