Sombor.info

Sportski savez grada Sombora startuje sa svojim programom na bazenu. Kako je najavljeno, sutra startuje Besplatna školica sporta „Sportić na bazenu“ koji se realizuje uz podršku grada Sombora i Sportskog centra Soko.

Sportić će se odvijati na otvorenom gradskom bazenu od 1. jula, svakog ponedeljka i srede od 9 do 10 časova. Da podsetimo, ovaj program je namenjen deci od 3 do 6 godina. Program će se odvijati na otvorenom igralištu, poligonu za decu i malom bazenu.

Uvodni deo je na igralištu, gde deca prolaze kroz razne zabavne poligone, a finalni u malom bazenu gde sva deca rade vežbe u vodi a ujedno se i zabavljaju kroz igru. Sa decom će raditi diplomirani profesori sporta i fizičkog vaspitanja, kao i diplomirani trener plivanja.

Izvor: somborsport.org

Industrijska zona u Somboru je popunjena, а postojeće strane kompanije orijentisane isključivo ka izvozu proširuju kapacitete u ovoj zoni. Tako je kompanija Guma-S kupila dodatnih 5.000 kvadratnih metara parcele.

Načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković kaže da je industrijska zona puna, ali se postavlja pitanje problema i kvalifikovanih radnika.

“O tome se ozbiljno razgovara, ne samo zbog uvoza radnika koji će nadomestiti problem, već i o tome da školstvo treba prilagoditi situaciji i potrebama privrede”, napominje Nonković u izveštaju RTV.

Dve nove investcije su već u procesu ulaska u somborsku industrijsku zonu.

“Ruska fabrika boja i lakova, metalne galanterije i auto-sprejeva je već u odmakloj fazi prikupljanja neophodne dokumentacije i počinju sa gradnjom pogona u industrijskoj zoni. Najvažnija je CTP kompanija svetskog ranga, koja zakupljuje prostor u industrijskoj zoni. To je fabrika kojoj će biti potrebna ozbiljna obučena radna snaga”, dodaje Nonković.

Slovenačke kompanije zapošljavaju više od 20.000 radnika u Srbiji.

U fabrici koja posluje u Somboru kažu da je privredni ambijent pozitivan i da su za kupovinu nove mašine dobili pomoć razvojne agencije Vojvodine.

Nadležni kažu da je značajna prednost za dolazak stranih investicija u Sombor izgradnja brze saobraćajnice „Osmeh“.

Izvor: biznis.rs

U subotičkoj Gradskoj biblioteci održana j promocija monografije „Plemićke porodice bačkih Bunjevaca” iz pera Milana Stepanovića i Atile Pfajfer.

Po rečima autora Milana Stepanovića, istoričara iz Sombora, ova obimna i bogata knjiga je zapravo više od izučavanja bunjevačkih plemićkih porodica, jer daje uvid u svakodnevicu naroda jednog vremena, od kraja 17. do kraja 19. veka.

- Sve je to bilo ugarsko plemstvo, Bunjevci su svoju plemićku titulu dobijali uglavnom za iskazanu hrabrost u ratovima, za vojne zasluge. Znatno kasnije, od kraja 18. veka, dobijali su i kao dobrostojeći veleposednici, ljudi koji su imali visoke funkcije u administraciji, visoki činovnici ili su imali dovoljno para da pomogni državu i da zauzvrat dobiju plemićku titulu - objašnjava Stepanović. - U knjizi je priča o 52 plemićke porodice, 34 su izvorne, 18 je kasnije priključeno od kraja 18. do kraja 19. veka. Više od polovine je iz Subotice, poput Sučića, Antunovića, Vojnića, a tu su i one manje koje su preseljene u okolna sela, u Čavolj, Kaćmar, Lemeš...

Delo je štampano na više od 500 strana, korišćeno je oko hiljadu različitih izvora, 450 arhivskih i 540 literarnih na mađarskom, nemačkom, latinskom, srpskom i hrvatskom jeziku.

Izvor: novosti.rs

Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać danas je sa direktorom firme Ningbo Zhenyu Technology co. ltd. Jiang Ningom potpisala Memorandum o razumevanju kako bi se definisali principi i okviri saradnje između naše opštine i kineskog investitora u vezi izgradnje fabrike. Potpisivanju Memoranduma prisustvovao je i ambasador Narodne Republike Kine u Srbiji Li Ming.

Kineska kompanija namerava da otvori fabriku u Apatinu koja će koristiti tehnologije štancanja, zavarivanja, montaže, livenja pod pritiskom i digitalnog upravljanja u cilju proizvodnje auto delova, poput rotora, statora itd.

Investitor namerava da uloži okvirno 50 miliona evra u periodu od 2024. do 2028. godine u izgradnju, opremanje i operacije fabrike, te da zaposli 150 radnika u prvoj fazi i uspostavi namenski program edukacije za zaposlene.

U Velikoj sali u zgradi Županije, održana je završna konferencija projekta „Kuće za bolju budućnost u Somboru“. Projekat se sprovodi u okviru programa „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji“, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u Srbiji.Proj

ekat sprovodi Grad Sombor u partnerstvu sa Centrom za socijalni rad Sombor, NVO „Ženska alternativa“ i Savezom romskih nevladinih organizacija Zapadnobačkog okruga.

Šef Odseka za lokalni ekonomski razvoj i podršku ulaganjima mr Mihael Plac, koji je ujedno i menadžer projekta „Kuće za bolju budućnost u Somboru“, predstavio je prisutnima projekat, kao i rezultate koji su postignuti, te dodao da je ovo jedan od kompleksnijih projekata koji je realizovan na teritoriji Grada u oblasti socijalne zaštite.

„Grad Sombor je uspešno realizovao i završio projekat koji se odnosio na tri ciljane grupe: žene žrtve porodičnog nasilja, romske porodice i decu koja izlaze iz sistema hraniteljskih porodica. U okviru ovog projekta, Grad Sombor je nizom aktivnosti obezbedio učešće u programu za deset porodica kojima su kupljene kuće, urađena je njihova adaptacija i pružen je niz edukacija i stručnih usavršavanja kojima će se olakšati i usmeriti dalji život navedenih porodica“, rekao je Mihael Plac.

Kroz projekat, 10 kuća je kupljeno i adaptirano za 10 porodica koje pripadaju osetljivim društvenim grupama, od kojih su 4 porodice žena žrtava porodičnog nasilja, tri romske porodice i 3 porodice mladih koji izlaze iz sistema socijalne zaštite. Projekat traje 27 meseci, od 1. aprila 2022. do 1. jula 2024. godine.

Završnoj konferenciji su prisustvovali zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica, gradski većnici Jovana Miljević i Srđan Savić, predstavnici NVO „Ženska alternativa“, Saveza romskih nevladinih organizacija Zapadnobačkog okruga, Centra za socijalni rad, te učesnika u projektu.

Mnogi ljudi imaju problem sa proširenim venama, koji, ukoliko se ne rešava na vreme, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica.

Ipak, sa napretkom medicine i tehnologije, rešenje je veoma pristupačno, a šta ono sve podrazumeva, otkrio je u emisiji "150 minuta" vaskularni hirurg Petar Dragić.
- Proširene vene su uglavnom genetski problem, međutim, kod pripadnica lepšeg pola, tokom trudnoće dolazi do toga da se taj problem pojačava - navodi doktor i dodaje:

- Nakon trudnoće dolazi do toga da se proširene vene malo više javljaju zbog toga što pritisak vena dolazi iz stomaka - prilikom rasta materice, rastu i krvni sudovi. Međutim, nakon trudnoće, materica se skupi, pošto je mišić, a vene nemaju mišić u svom zidu i one ostanu proširene. I onda, zbog gravitacije, taj pritisak prelazi na noge i onda se taj problem dodatno povećava, pogotovo kod osoba koje imaju određeni genetski potencijal - kaže doktor i otkriva da je nastanak proširenih vena moguće preduprediti, ali ne skroz:

- Na neki način je moguće preduprediti, ali ne u potpunosti. Moguće je nekim životnim stilom, određenim fizičkim aktivnostima, kao i nošenjem elastičnih, kompresivnih čarapa, međutim, to je dosta nepijatna stvar nositi ih stalno. Ima baš ljudi koji su navikli na njih i njima nije problem.

Izvor: prva.rs

Šesti Somborski filmski festival pod sloganom "Nije lako kad si mlad" biće održan od 11. do 14. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor.

Ovogodišnji festival činiće domaći i filmovi iz regiona koji su u prethodnoj godini izazivali veliko interesovanje publike. Program će biti podeljen u četiri selekcije: Glavni takmičarski program, Selekcija filmova mladih autora, Panorama slovenačkog filma i Kad bi Sombor bio Holivud.

Predfestivalski program biće održan dan pred početak festivala, u sredu, 10. jula projekcijom filma „Imaginary friends“ i izložbom fotografija „Bata u 90 slika“ u Kulturnom centru „Laza Kostić“.

Slogan ovogodišnjeg festivala je „Nije lako kad si mlad“, a selektor programa je Dejan Dabić.

Ksenija Janković, direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić” i Somborskog filmskog festivala je povodom novog izdanja rekla:

– Prošle godine smo proslavili mali jubilej našeg festivala, a ove želimo da nastavimo rast i istovremeno krenemo u novim smerovima. Naš cilj je da ovaj festival, koja je doživeo veliku ekspanziju, vratimo na prvobitnu zamisao, a to je da on postane smotra filmova iz panonskih i podunavskih regija i zamalja. Ovogodišnji prateći sadržaji zavidno će upotpuniti glavni program. Pored razgovora o filmovima koji su postali tradicija festivala, imaćemo priliku da kroz promocije knjiga razotkrijemo i nove književne ideje filmskog izraza. Sve ovo će ukazati na to koliko je Sombor plodna sredina kontinuiranog razvoja filmske umetnosti. Čast mi je što sam predvodnik ovog projekta i sa radošću vas pozivam, zajedno sa svojim saradnicima, da budete deo ovogodišnjeg šestog izdanja Somborskog filmskog festivala.

Pored filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će se održati promocije knjiga i radionice. Nakon svečanog zatvaranja festivala i dodele nagrade biće održan koncert filmske muzike u izvedbi glumice Mine Lazarević.

Filmovi i prateći programi će se održavati u prelepim somborskim ambijentima kao što su Atrijum Gradske kuće, Kabare Narodnog pozorišta Sombor, Bašta Des Art, Dvorište Gradskog muzeja Sombor i u Svečana sala Županije.

Ulaz na sve programe Somborskog filmskog festivala je besplatan.

Izvor: nova.rs

Povodom Dana Ministarstva unutrašnjih poslova i Dana policije u Somboru danas je održan tradicionalni prijem za pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova koji su se istakli svojim predanim radom.
Za ostvarene rezultate u radu, savesno i profesionalno obavljanje poslova, u ime zahvalnih građana Sombora, ručnim časovnicima nagrađeni su Aleksandar Ćirović, mlađi vodnik policije iz Odeljenja policije, Dušan Parađina, vodnik 1. klase policije iz Odeljenja saobraćajne policije i Vladimir Jovićević, kapetan policije iz Odeljenja kriminalističke policije.

Posebnom zahvalnicom zbog dugogodišnjeg profesionalnog i odgovornog rada nagrađeni su Mirko Borota, mlađi vodnik policije iz Odeljenja policije, Danijela Zorić, vodnik 1. klase policije iz Odeljenja policije, Mirjana Jozić, vodnik policije iz Odeljenja saobraćajne policije, Dragana Lalić, viši policijski referent iz Odseka za upravne poslove, Marija Vulić, policijski savetnik iz Odseka za analitiku i Zoran Grahovac, mlađi vodnik vatrogasac iz Vatrogasno – spasilačkog bataljona u Somboru.

- Poslovi policije nikada, i u najmirnijem vremenu nisu bili laki, a posebno to možemo da kažemo za vreme u kome mi danas živimo, koje je bremenito različitim izazovima. Svakodnevni predan rad i časno službovanje na blagovremenom otkrivanju i sprečavanju svih vidova kriminala, omogućava svima nama koji živimo i radimo na severnoj granici naše zemlje, da se bez strepnje posvetimo svom svakodnevnom poslu i životnim obavezama - poručio je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora. - Želja svih nas u lokalnoj samoupravi Grada Sombora je da unapredimo saradnju sa ovdašnjom policijom i da zajedničkim, pre svega edukativnim aktivnostima doprinesemo zaštiti, naših najmlađih sugrađana kada je bezbednost u saobraćaju u pitanju, zatim u zajedničkoj prevenciji i borbi protiv narkomanije, ali i ostalih pošasti i različitih vidova devijantnog i kriminogenog ponašanja.

Izvor: novosti.rs

Na većini fakulteta Univerziteta u Beogradu ovih dana u toku je polaganje prijemnog ispita, a kako se čini, situacija od prošle godine se ponavlja - dok je najveće interesovanje budućih studenata, sudeći po broju prijavljenih, na FON-u, ETF-u, psihologiji, Mašincu i Građevini, nastavnički fakulteti ostali su prazni. Ove godine se za smer koji školuje nastavnike hemije prijavio svega jedan kandidat, a slabo interesovanje maturanata je i za fiziku, srpski jezik, matematiku, Rudarski fakultet, Tehnološki...

Dok svršeni srednjoškolci "kopaju i rukama i nogama" da se domognu mesta na popularnom Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom, Građevinskom i Filozofskom odnosno na psihologiji, na fakultetima koji školuju nastavnike fizike, hemije, matematike i srpskog jezika nema dovoljno zainteresovanih.

Mesta na njima najčešće ostanu prazna, kao što je to slučaj sa Hemijskim fakultetom i smerom koji obrazuje nastavnike hemije - samo se jedan kandidat prijavio.

Dekan ovog fakulteta profesor Goran Roglić kaže za Nova.rs da je prijemni ispit za buduće hemičare završen, ali da će se tek u upisnom roku koji predstoji videti prava slika o broju upisanih studenata.

- Na našem fakultetu na dva smera imamo veći broj prijavljenih nego što imamo mesta. To su smerovi hemija i biohemija. S druge strane, na na druga dva smera imamo manje prijavljenih kandidata. To su hemija životne sredine na koju se prijavilo svega sedam đaka od ukupnog broja 25 koliko ima mesta. Još kritičniji smer je nastava hemije na kom imamo tek jednog prijavljenog. To je zaista tužno - kaže dekan.

Dodaje još uvek nije sigurno da će i taj jedan kandidat ostati na nastavničkom smeru.

- On se još nije upisao, tek je obavio polaganje prijemnog ispita. U toku su rokovi za žalbe, a upis počinje od sledeće nedelje, tako da ćemo tada znati na čemu smo. Kandidat je, bez obzira na to što se jedini prijavio, polagao prijemni ispit jer mora da ispuni uslov da bi ušao na budžet, odnosno da ima više od 50 poena. Konkretno, on je stekao dovoljan broj poena i ušao na budžet - ističe on.

Nada se da će biti više zainteresovanih u drugom upisnom krugu, što se, inače, pokazalo kao praksa prethodnih godina.

- To su studenti koji su otpali na medicini, stomatologiji i farmaciji. Oni se upisuju kod nas na slobodna mesta jer su polagali hemiju na tim fakultetima, tako da ćemo tek posle drugog upisnog kruga imati realniju sliku.

Prošle godine je, podseća dekan, Hemijski fakultet upisao samo tri studenta na nastavnički smer. To je bilo veoma loše, ali ove godine je situacija još gora i poražavajuća.

- Nažalost, ne očekujem da ćemo ove godine upisati veći broj studenata. Država nije odreagovala na sve apele koje smo mi upućivali, nikakve aktivnosti nisu preduzeti po tom pitanju i zaista se plašim. Pad zainteresovanih studenata je i na drugim nastavničkim smerovima, i što je najgore, taj broj će svake godine sve više i više opadati. Na kraju ćemo doći do toga da nemamo nijednog studenta na smeru nastava hemije - smatra profesor Roglić.

Naglašava da su dekani fakulteta koji su najmanje popularni među srednjoškolcima i koji su osmislili platformu za spas srpskog školstva, imali samo jedan sastanak sa ministarkom prosvete Slavicom Đukić Dejanović.

- Jedan jedini sastanak sa ministarkom bio je u decembru. Od tada ni traga ni glasa za nas i ovaj globalni problem. I dalje su popularni FON, ETF, arhitektura, ali ne mogu nam sva deca biti "ajtijevci". Ko će nam raditi analizu da li je neka namirnica ispravna, da li je voda ispravna, neko treba da uradi analizu zemljišta - naglašava dekan.

Prema njegovim rečima, ove godine je osetan pad kandidata i na Šumarskom i na Rudarskom fakultetu.

- Nije mi jasno šta predstavnici države misle, ko će im obavljati te poslove koji treba da rade diplomci Šumarskog i Rudarskog? Niko o tome ne misli. Imamo i najave o dovođenju stranih univerziteta u Srbiju, pri čemu nijedan od njih neće otvarati fakultete za koje nema velikog interesovanja. Ali će zato deca koja bi došla kod nas, kada nema mesta na drugim fakultetima, otići će na te privatne fakultete. To će praktično ugušiti i pirodne nauke i jedan deo tehničkih nauka - zaključuje dekan.

Fizika malo bolja

Svi se sećamo prošlogodišnje "upisne groznice" na Fizičkom fakultetu u Beogradu, kada se na nastavnički smer prijavio svega jedan kandidat. Nažalost, on je odustao do početka akademske godine, ali su se u drugom upisnom roku upisali njih sedmoro studenata.

Ove godine situacije je nešto drugačija - na smer opšta fizika koja obrazuje nastavnike fizike prijavilo se pet kandidata, kaže dekan ovog fakulteta Ivan Belča.

- Očekujemo oko 70 brucoša ove godine, uključujući drugi upisni rok. Trenutno je 57 prijavljenih kandidata u prvom upisnom krugu, od toga se njih pet prijavilo za nastavni smer odnosno na opštu fiziki. Tako da u tom smislu jeste bolje nego prošle godine, ali videćemo ukupan skor na kraju drugog kruga. Svakako, ti kandidati moraju da polažu prijemni ispit bez obzira što ih je malo. Moramo imati neku selekciju. Mi bismo voleli da imamo najbolje studente na tom smeru jer samo takvi mogu najbolje da nauče đake - smatra dekan Fizičkog fakulteta.

Što se tiče matematike, ne zna se još koliko se prijavilo kandidata s obzirom da je u toku prijava, ali je, podsetimo, prošle godine bilo tri puta manje studenata nego što ima mesta - 250 je kvota.

Niko neće da studira srpski

Što se tiče srpskog jezika na beogradskom Filološkom fakultetu na kom je prethodnih godina značajno manje upisanih studenata nego što ima raspoloživih mesta, dekanka Iva Draškić Vićanović u izjavi za Nova.rs navodi da se ove akademske godine na smer srpski jezik i književnost prijavilo 94 kandidata.

- Ja bih smela da kažem da je sada situacija nešto malo bolja nego prošle godine. Dakle, imamo 94 kandidata, to nije najsjajnije, ali prošle godine smo imali njih 91. Naravno, imamo više budžetskih mesta, ali stanje je trenutno takvo. S obzirom da nastavnički posao nije popularan i da mladi ljudi nemaju želju da ga rade i uopšte ako pogledamo šta se sve dešava nastavnicima u poslednje vreme, ova brojka i nije loša - objašnjava dekanka Filološkog fakulteta.

Što se tiče drugih smerova, ona navodi da situacija još uvek nije najjasnija, ali da je veliko interesovanje srednjoškolaca za kineski jezik.

- Nisam sigurna dok ne prođe prijemni ispit i prozovka kandidata, ali su svakako najpopularniji smerovi i ove godine kineski jezik, japanski, turski, skandinavski, tradicionalno to su engleski i španski jezik. I nemački dobro stoji - ističe dekanka ovog fakulteta.

Izvor: direktno.rs

Lubenica je najbolje letnje osveženje, ali za određenu grupu ljudi je zabranjena.

Lubenica je puna vitamina i vode, i skoro joj je nemoguće odoleti. Međutim, ljudi koji imaju dijabetes treba da je zaobilaze u širokom luku. A najveći kamen spoticanja je činjenica da se u jednom većem komadu lubenice nalazi oko 17,7 grama prirodnog šećera, piše Healthline.com.

Naravno, svaki lekar će vam reći da je i ovde ključna reč umerenost. Ako uzmete samo jedno, manje parče lubenice, čak iako imate dijabetes, nećete biti u riziku, ali problemi nastaju kada preterate sa sočnim osveženjem i unesete preteranu količinu šećera.

Američka asocijacija za dijabetes preporučuje konzumaciju svežeg, zamrznutog ili konzerviranog voća bez dodatog šećera.

Ukoliko se konzumira u maloj količini, lubenica čak može da bude veoma korisna za dijabetičare. Naime, ona sadrži likopen, pigment koji lubenici daje boju, a on je takođe i moćan antioksidant. Likopen može da smanji rizik od bolesti srca, a to je naročito važno za dijabetičare koji imaju duplo veće šanse da dobiju neku od kardiovaskularnih bolesti.

Foto: ShuttestockBudite oprezni sa sokom od lubenice
Kada se govori o potencijalnoj opasnosti koje nosi konzumacija lubenice, ključna stvar je glikemijski indeks.

Glikemijski indeks (GI) je parametar koji nam pokazuje kojom brzinom šećer iz hrane ulazi u krvotok.

Sa druge strane, glikemijsko opterećenje (GO) je kombinacija GI i sadržaja ugljenih hidrata u uobičajenoj količini (porciji) hrane.

Neki naučnici zastupaju gledište da je glikemijsko opterećenje (GI) zapravo relevantnija vrednost određivanja uticaja neke namirnice na nivo šećera u krvi.

ShutterstockNe kombinujte lubenicu sa namirnicama sa visokim glikemijskim indeksom
Smatra se da je svakako manja verovatnoća da će hrana sa niskim ili srednjim GI podići nivo šećera u krvi.

Glikemijskog opterećenje manje od 10 je nisko, od 10 do 19 je srednje, a 19 i više se smatra visokim.

GI lubenice je 72, ali je vrednost GL 2 u količini od 100 grama. U ovoj kombinaciji može da se konzumira u umerenim količinama, iako su u pitanju osobe sa dijabetesom.

Ipak pojačani oprez je uvek potreban, a stručnjaci iz "Defeat Diabetes Foundation" preporučuju osobama koje imaju dijabetes tip 2 da ne konzumiraju više od jedne kriške ovog sočnog voća dnevno.

I upozoravaju da nikako ne bi smeli da konzumiraju sok od lubenice jer on može da ima veće glikemijsko opterećenje.

Takođe, treba izbegavati kombinovanje lubenice sa drugim namirnicama koje imaju visok glikemijski indeks, već koristiti orahe, semenke i druge izvore hranljivih masti i proteina.

Izvor: republika.rs