Sombor.info

Tromboza je opasno stanje koje se javlja kada su krvni sudovi začepljeni krvnim ugrušcima.

Kada se javi tromboza, postoji opasnost da se krvni ugrušak odvoji i blokira dotok krvi do vitalnih organa.

Međutim, postoji navika koja pomaže u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka. Prema rečima kardiologa Darine Kurbanove, važno je da pijete najmanje litar i po vode dnevno i da se krećete.

„Svakih 40 do 50 minuta radite kratke vežbe istezanja. Ove preporuke posebno treba da se pridržavaju ljudi koji su u uspravnom položaju ili dugo sede u kancelarijskoj stolici“, rekla je.

Imajte na umu da dnevne potrebe za vodom variraju u zavisnosti od pola, starosti, nivoa fizičke aktivnosti i vremenskih prilika. Norma od jedan i po do dva litra vode dnevno je prosečna, a lekar vam može pomoći da izračunate tačnu količinu koja će vam odgovarati.

Takođe je važno ne boraviti pod užarenim suncem i kontrolisati krvni pritisak.

Izvor: danas.rs

Osamnaesti memorijal "Jovan Đuran", sportska manifestacija vožnja zaprega, fijakera, kroz čunjeve, biće održana u nedelju, 7. jula u 14 časova na terenu FK Žak u Somboru.

Toga dana, takmičari će voziti u disciplinama dvopreg i četvoropreg, a u znak sećanja na Jovana Đurana, velikog majstora saračkog zanata, organizujemo 18. Memorijal “Jovan Đuran“.
Po prvi put u Somboru će biti održano drugo kolo Kupa Srbije u vožnji zaprega.

Donošenjem zakona o sportu, Memorijal “Jovan Đuran“ u vožnji zaprega se održava prema pravilima svetske organizacije za konjički sport FEI, i Saveza za konjički sport Srbije za olimpijske i FEI discipline.

Na Gradskom bazenu u Somboru, počela je sa radom besplatna obuka plivanja dece predškolskog uzrasta „Sombor pliva“.

Besplatna obuka dece realizuje se u saradnji sa Sportskim centrom „Soko“ i Predškolskom ustanovom „Vera Gucunja“, dok program finansira Grad Sombor.

Tim povodom, mališane koji su prisustvovali obuci koja će trajati tri nedelje, odnosno 15 radnih časova, pozdravila je članica Gradskog veća za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonija Nađ Kosanović.

„Na Gradskom bazenu već treću godinu zaredom, uspešno se realizuje program besplatne obuke plivanja dece predškolskog uzrasta. Cilj ove obuke je priprema dece za samostalan i bezbedan boravak u vodi, da nauče da se održavaju u vodi i plivaju. Ove školske godine, do kraja leta, planirano je da obuku prođe najmanje 200 mališana i da nauče plivati, a od početka realizacije ovog projekta, do sada je ovaj program prošlo oko 400 naših najmlađih sugrađana“, rekla je gradska većnica Nađ Kosanović.

Instruktori plivanja su održali pripremni čas u vrtićima, koji je bio svojevrsni edukativni uvod bezbednog ponašanja pored i na vodi, kao i uvod u sve ono što će proći tokom obuke koja se održava radnim danima od 9 do 11 časova na otvorenom bazenu. Tokom letnjeg perioda, obuku plivanja će proći mališani iz vrtića „Višnjica“, „Vrapčić“, „Cvrčak“, „ Bubamara“, „Đurđevak“ i „Petar Pan“.

Izvor: somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 26 - 28. jun

Zakazivanje specijalističkih pregleda pacijentima u Srbiji zadaje najviše glavobolje. Iako se, bar u teoriji, zakazuje svakodnevno, pa oboleli više ne moraju da jurcaju u domove zdravlja od 1. do 5. u mesecu, termina uglavnom – nema. Iz tog razloga Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) dužan je da pacijentu refundira troškove za određene usluge, ukoliko ih obavi privatno.

Čekanje na pregled kod specijaliste duže od mesec dana, neretko i do pola godine, na klinikama je uobičajena pojava. Međutim, pacijenti, čak ni u domovima zdravlja, u kojima rade specijalisti, ne mogu lako do termina, pa se dešava da čekaju duže od nekoliko nedelja.

„Moja majka ima 80 godina i dva meseca sam pokušavala da joj zakažem pregled kod interniste i na kraju sam morala da povučem neke veze. Imamo odličnu internistkinju u domu zdravlja i ne želimo da idemo privatno, da papreno plaćamo nekog nepouzdanog, ali do pregleda je regularnim putem nemoguće doći“, kaže za Nova.rs Bojana Malocković, sa kojom smo razgovarali u Domu zdravlja Voždovac.

Kod privatnika zakažu „za odmah“

Građani masovno čekaju na dijagnostiku, skener, snimanje magnetnom rezonancom, ali i na brojne preglede od kojih zavisi dalja terapija.

U strahu od pogoršanja bolesti, ali i zbog simptoma koji su često veoma bolni, građani ne mogu mesecima da čekaju termine u državnim ustanovama, pa odlaze u privatne klinike na preglede gde budu primljeni odmah, ali po „određenoj ceni“.

Ono što mnogi, međutim, ne znaju, je da deo dijagnostičkih pregleda, na koje pacijenti u državnoj ustanovi moraju da čekaju duže od 30 dana, imaju pravo da urade privatno, a da im RFZO refundira troškove.

Naime, Pravilnik RFZO podrazumeva povraćaj novca, ali samo za određenu dijagnostiku i ako ispunite tražene kriterijume: da je zdravstveno stanje bilo hitno (da je život bio u opasnosti) ili da ste trudni.

„Kada pacijenti donesu potvrdu lekara da ne mogu da ostvare zdravstvenu uslugu u državnoj ustanovi u roku od 30 dana i da su je ostvarili u privatnoj, njihova kompletna papirologija ide pred Komisiju. Tamo se utvrđuje da li je zdravstvena usluga koju su dobili privatno bila ‘hitna’, da li im je život bio u opasnosti ili su ‘mogli još da čekaju’. Dešava se da ukoliko nije bilo hitno, refundacija bude odbijena. Osim kriterijuma ‘hitna medicinska pomoć’ , možda bi trebalo uvesti i ‘neophodna pomoć’ za zdravlje. Jedini pacijenti kojima se uvek odobravaju refundacije su – trudnice“, kaže za Nova.rs radnica u RFZO, koja je zamolila da ostane anonimna.

Utvrđene liste čekanja

Pomenuti Pravilnik međutim nalaže da „zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova ne može da pruži u roku od 30 dana, osiguranici mogu da obave u drugoj ustanovi, a da troškove refundiraju u filijali zdravstvenog osiguranja”. To zapravo znači da građani mogu da traže refundaciju za sve zdravstvene usluge za koje nije propisano “utvrđivanje liste čekanja”.

“To su dijagnostički pregledi, laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučni i drugi pregledi, medicinska rehabilitacija i specijalističko-konsultativni pregledi, ukoliko nisu pruženi u roku od 30 dana od dana javljanja zdravstvenoj ustanovi, a čije troškove je osigurano lice platilo privatnoj praksi”, objašnjavaju za Nova.rs u RFZO.

Kako do refundacije troškova u RFZO?

Po Pravilniku Fonda, da bi osiguranik ostvario pravo na refundaciju, neophodno je da mu zdravstvena ustanova, koja nije u mogućnosti da u roku od 30 dana pruži potrebnu zdravstvenu uslugu, izda potvrdu o nemogućnosti pružanja te usluge. Osiguranici imaju mogućnost da o svom trošku tu uslugu potom dobiju u privatnoj praksi, a da novac refundiraju od zdravstvenog osiguranja.

Građani koji obave pregled kod privatnika, zahtev za refundaciju podnose u matičnoj filijali RFZO, na “pdf obrascu REF1”. Uz zahtev prilažu potvrdu o nemogućnosti pružanja usluge “obrazac PZ”, kompletnu medicinsku i računsku dokumentaciju (originalni fiskalni račun i račun na ime i prezime).

Rok za donošenje rešenja je 30, odnosno 60 dana od dana podnetog zahteva.

I tu nije kraj, jer ovi zahtevi idu na procenu komisije u filijalu, koja donosi krajnju odluku.

“Ukoliko filijala utvrdi da je zahtev za refundaciju osnovan, novac će osiguranom licu biti vraćen. Osigurano lice RFZO nema pravo na refundaciju troškova za usluge koje nisu hitne. Hitna medicinska pomoć je neposredna-trenutna pomoć koja se pruža da bi se izbegla životna opasnost, kao i pomoć koja se pruži u roku od 12 sati od momenta prijema osiguranog lica u zdravstvenu ustanovu, odnosno privatnu praksu da bi se izbeglo oštećenje zdravlja ili smrt”, kažu u Fondu.

Neznatan broj građana, pre svega iz neznanja, uspe da refundira troškove usluga kod lekara u privatnoj praksi, a prema podacima RFZO, tokom 2022. godine refundirano je tek nešto više od 410.000 dinara.

Problem je što je ljudima često skuplja šetnja od lekara do lekara i prikupljanje papirologije, nego plaćanje privatnoj klinici.

„Ustanovama koje daju papir pacijentu da nemaju termin za određeni pregled, nakon čega oni isti obave privatno, novac koji država refundira, skida sa budžeta bolnice, pa se direktorima ne isplati da često izdaju pomenute potvrde“, objašnjava naša sagovornica iz Fonda.

Izuzetak u Pravilniku Fonda su, nažalost, one medicinske usluge na koje najduže čekamo, snimanja i pregledi, za koje refundacije – nema. To su sve zdravstvene usluge za koje je propisano “utvrđivanje lista čekanja”, a u njih spadaju magnetna rezonanca, skener dijagnostika, koronarografija srca, revaskularizacija miokarda bajpas hirurgijom, ugradnja endoproteza kuka, na koju pacijenti neretko godinama čekaju. Refundacija ne važi ni za redovne kontrolne preglede, kao ni za neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize potrebne za taj pregled.

Izvor: nova.rs

Vikiliks je saopštio da je njegov osnivač Džulijan Asanž napustio britanski zatvor i odleteo iz Velike Britanije, nakon što su tužioci u SAD izjavili da bi on trebalo ove sedmice da prizna krivicu za kršenje američkog zakona o špijunaži, u sporazumu koji bi mogao da mu omogući da se vrati kuci u Australiju.

Američki tužioci naveli su u sudskim dokumentima da je Asanž pristao da prizna krivicu po jednoj tački optužnice za zaveru radi pribavljanja i obelodanjivanja poverljivih dokumenata američke nacionalne odbrane, prema podnescima američkog Okružnog suda za Severna Marijanska ostrva, preneo je Rojters.

Asanž bi trebalo da bude osuđen na saslušanju na ostrvu Sajpan u sredu u 9 sati po lokalnom vremenu.

Verovatno će mu biti pripisano vreme koje je već odslužio i neće dobiti novu zatvorsku kaznu, navodi Rojters.

Šta je Asanž govorio o Srbiji

Asanž je pre 10 godina dao intervju za "Blic", koji ovom prilikom ponavljamo u celosti:

Džulijan Asanž uzdrmao je svet 2007. kada je kao australijski novinar osnovao sajt „Vikiliks“, koji je ubrzo počeo da obelodanjuje tajna dokumenta vojnih, ekonomskih i političkih centara moći.

Među stotinama hiljada objavljenih stranica o ratovima u Iraku i Avganistanu, toksičnom otpadu u Obali Slonovače, Sajentološkoj crkvi ili prevarama velikih banaka, našle su se i diplomatske depeše američkih ambasada u svetu, pa tako i onih u Srbiji.

Nedavno ste izjavili da Srbija i Ukrajina imaju ulogu predvodnika. U čemu Srbija može da bude predvodnik?

- Kada sam rekao da je Srbija, kao i Ukrajina, jedan od najvažnijih predvodnika, mislio sam na države „između“, odnosno u međuprostoru. To su države gde budućnost prvo dolazi, sa svim svojim užasima i lepotama. A sudbina svih pionira, pa samim tim i Srbije, jeste da budu pogrešno predstavljeni. Mi zaista živimo u vremenu između dve epohe. Mi smo poslednja slobodna generacija, jer sada je došlo vreme globalne distopije nadzora.

U čijem je interesu da se stvori lažna slika o jednoj maloj zemlji kao što je Srbija?

- Razlozi su različiti, od nerazumevanja, preko neznanja, do smišljene kampanje. Isto je i s nekim pojedincima, među koje bih verovatno mogao da uključim i sebe, koji se iz različitih razloga nađu u tom međuprostoru, nađu se na putu nadolazećoj distopiji.

Koliko ste upućeni u trenutna politička dešavanja u našoj zemlji i debatu kome se okrenuti - Istoku ili Zapadu?

- Zbog svojih životnih okolnosti sam u prilici da dosta čitam tako da pratim šta se dešava i u Srbiji. Upravo zbog svog položaja, ljudi u Srbiji su mogli na sopstvenom primeru da osete da ne treba bezrezervno verovati nikome, ni Istoku ni Zapadu. Ne samo Srbija, nijedna država ne može samostalno da opstane ispred tehnološkog totalitarizma. Svedoci smo izuzetne političke radikalizacije naših društava, koja je povezana sa internetom, a samim tim i uvođenja masovnog nadzora internet komunikacija. Te dve sile oblikuju našu budućnost. Oblikuju naše mesto u budućnosti, svaki aspekt te budućnosti. Zbog toga ljudi moraju da se okrenu jedni drugima, da se zajedno bore za slobodu i svoje mesto u tom novom svetu.

Naglasili ste da Srbija poseduje snagu. U čemu se ona ogleda?

- Pozicija države „između“ vas dovodi u poziciju snage jer vam otvara mogućnosti. Ta pozicija pojačava glad ljudi za istinom, i ljudima daje neophodnu perspektivu da istinu prepoznaju kada na nju naiđu. Ali samo vi možete odlučiti kako ćete upotrebiti tu poziciju.

U depešama koje je „Vikiliks“ objavljivao je i znatan broj onih iz Ambasade SAD u Beogradu. Može li se na osnovu njih tvrditi da je Vašington, nakon rušenja Miloševića, vukao poteze srpske vlade?

- Ja se trudim da svoj rad i delovanje odvojim od neke određene ideologije ili političke pozicije jer moja osnovna premisa jeste da je naša civilizacija dobra onoliko koliko je dobro znanje koje poseduje. Zbog toga velike sile, poput SAD, i žele da ovladaju svim tim znanjima i informacijama, što nas dovodi u vreme nove transnacionalne distopije kakva do sada nije viđena. Jedna od odlika toga jeste da ona ne utiče na samo jednu zemlju u jednom regionu, već na sve zemlje u čitavom svetu. Utiče na sve zemlje u isto vreme. Mislim da je za ljude u Srbiji bitno da prvenstveno budu svesni ove opasnosti i da, kao rezultat te svesti, počnu da rade na menjanju ponašanja ljudi. Jedino udruženim snagama možemo da dođemo do ideja o tome kako da se borimo. To je stvar političke svesnosti i samospoznaje. To je približavanje koje će nam svima doneti korist

Dosta optužbi stiglo je na vaš i račun „Vikiliksa“ kada su objavljene necenzurisane depeše. Kako opravdavate taj svoj potez?

- Jedna od naših prvih objava, ujedno i jedna od najčešće objavljivanih i gledanih, jeste snimak američkog vojnog helikoptera „apač“ kako ubija civile i novinare Rojtersa u Iraku. I koji je bio rezultat te objave? Mening, koji je razotkrio taj dokument, dobio je 35 godina zatvora. A posada tog helikoptera i njihovi pretpostavljeni koji su naredili taj napad? Mi nemamo određenu političku agendu, mi se samo trudimo da otvorimo prostor za autentično političko angažovanje. Postoje ljudi koji poseduju određene informacije i žele da ih objave. Mi smo neka vrsta advokata takvih ljudi prilikom njihovog „pojavljivanja na sudu“. Naravno, ne zastupamo svakoga, već samo ljude koji imaju informacije od političke, diplomatske, etičke ili istorijske važnosti, koje nisu do tada objavljene i za koje postoji neka vrsta pritiska da ne budu objavljene. To su glavni kriterijumi za objavljivanje. Stručnjaci za prikrivanje i suzbijanje takve vrste informacija jesu obaveštajne službe. One to rade jer veruju da će objavljivanje takvih informacija umanjiti moć njihovih institucija. A ako želite da zaustavite neku nepravdu, morate se potruditi da što više ljudi sazna za nju.

Da li je vaša borba iz sadašnje perspektive vredela?

- Da, veoma sam ponosan na sve što smo mi u „Vikiliksu“ postigli. Naravno, svako ko nije budala s vremenom uči kako da poboljša sebe i sve ono što radi. Ali kada je u pitanju istina za koju se borimo, svaka žrtva je vredna. Svi imamo ograničen broj dana na ovom svetu i važno je da ih proživimo u potpunosti i u skladu sa svojim principima. Ako bismo živeli na bilo koji drugi način, bilo bi to uzaludno rasipanje našeg vremena i našeg bića.

Bilo je mnogo opasnih trenutaka

U kom trenutku ste se stvarno uplašili za svoj život?

- Bilo je raznih situacija koje bi se mogle opisati kao opasne. Od toga da su različiti zvaničnici pozivali na moje ubistvo kao izdajnika i saradnika terorista, do toga da je prvih dana mog boravka u Ambasadi Ekvadora postojala velika mogućnost da britanska policija upadne, uhapsi me i izruči. Ali mi se svi svakodnevno izlažemo različitim rizicima. Možda oni ne izgledaju kao smrtna opasnost, ali najdirektnije ugrožavaju našu slobodu i naša osnovna prava.

Može li se novinarstvo izboriti danas sa politikom, ekonomijom i tehnologijom - o čemu i pišete u svojoj knjizi?

- Na prvom mestu novinari, kao i svi ostali, moraju biti svesni trenutka u kojem živimo i svih njegovih izazova. Drugo, moraju ovladati tehnologijom. Ako to uradimo na pravi način, možemo sagraditi čvrstu strukturu naše istorije, koju u budućnosti ni politički moćnici ne mogu izmeniti. Nije izvesno da ćemo pobediti, ali nema drugog načina za nas.

Izvor: blic.rs

Čuveni ozempik – lek koji se koristi za dijabetes tipa dva, postao je jedan od najtraženijih medikamenat na svetu, ali ne samo zbog svoje osnovne namene, već zbog toga što njegova aktivna supstanca semaglutid pomaže u mršavljenju. Potražnja za njim je tolika da se ne prodaje samo u apotekama, već i na crnom tržištu na društvenim mrežama, gde ga mnogi traže ne pitajući za cenu, poreklo leka, pa čak ni za moguće nuspojave.

S obzirom da prodaju na društvenim mrežama niko ne kontroliše, te da se u apotekama daje isključivo na recept, a česta je i njegova nestašica, pitanje je šta se na "digitalnom buvljaku" zapravo prodaje kao ozempik i kako on tamo dospeva.

Trend sa ovim lekom i "čarobnim gubitkom kilograma" počeo je još 2017. godine, kada je on ušao u upotrebu kao lek za dijabetes tip 2. Urađena su i klinička ispitivanja koja su utvrdila efikasnost leka ne samo u kontrolisanju dijabetesa tipa dva, već i u regulisanju telesne težine. Nedugo potom, dobio je odobrenje američke Uprave za hranu i lekove (FDA) da ga mogu koristiti i odrasle osobe koje nemaju dijabetes tipa dva, ali imaju indeks telesne mase (BMI) od 27 kg/m ili više (u prevodu, to znači da bi odrastao muškarac visine 180 cm imao više od 88 kg ili odrasla žena visine 170 cm više od 78 kg), uz makar jedno stanje povezano sa težinom, kao što su hipertenzija, dijabetes tipa dva, dislipidemija...

Kada su ove informacije i razne publikacije dospele do medija, nije bilo teško privući pažnju šire javnosti. Tome su doprinele i razne glasine kako su se svetski poznate ličnosti odlučile da koriste ozempik za mršavljenje, koje do danas nisu prestale, a o kojima su neki javno govorili, a drugi iznenađivali javnost gubitkom kilograma za veoma kratko vreme.

Buvljak Ozempika

Isprva se lek u Srbiji mogao kupovati bez lekarskog recepta, pa je usledila nestašica, iako je nabavljeno više od neophodne količine na osnovu broja registrovanih pacijenata sa dijabetesom tipa dva. Tada je reagovala i država i uvela ograničenje da se bez recepta i uputa endokrinologa, lek nije mogao nabaviti u apotekama.

Ipak, to nije sprečilo sve one koji su verovali da je upravo ozempik njihovo rešenje za mršavljenje. Pored toga što se lek nabavljao „preko veze“ kod apotekara i endokrinologa, otvorili su se i novi kanali, tzv. „crno tržište“, koje je preplavilo društvene mreže medikamentom neispitanog porekla, kao i kvaliteta.

Budući da leka nije bilo ni za pacijente kojima je ustanovljena dijagnoza dijabetesa tipa dva, i oni su morali da krenu u potragu za alternativnim putevima. Tako, su, na primer, Fejsbuk grupe poput "Dijabetičari bez granica" ili "Ozempik - grupa za podršku", ali i pojedine grupe koje okupljaju korisnike iz regiona (Srbija, Hrvatska, BiH) postale mesta na kojima se može najlakše i najbrže doći do tog leka.

Jedan korisnik je u grupi objavio post u kom pita u kojoj apoteci u Kragujevcu može da pronađe lek od 0,25 mg, zato što je proteklih 10 dana bio bez terapije. Kao odgovor mu je stigla fotografija sa kutujicama svih doza ozempika, uz komentar da se slanje vrši Post Express-om.

Na društvenim mrežama pojavljuju se brojna pitanja gde se ozempik može naći, uz obrazloženje da su potrebni dijabetičarima, ali veoma često i bez ikakvog objašnjenja za šta je namenjen. Na takve postove najčešće se javi nekoliko njih koji lek prodaju, ne pitajući za šta je potreban, niti objašnjavajući odakle im.

Ovaj lek nudi se na prodaju i u pojedinim Telegram i Viber grupama, pa čak i javno na nekim specijalizovanim sajtovima za prodaju suplemenata, iako se radi o "jakom" leku koji bi trebalo da se dobija i koristi pod lekarskom kontrolom.

S druge strane, neki korisnici se pitaju na koje načine ljudi uspeju da nabave tolike količine leka koji preprodaju kada ni oni sa propisanom terapijom ne mogu doći do istog već duže vreme.

Inače, u Srbiji cena ozempika iznosi okvirno 10.000 dinara u apoteci, dok se uz lekarski recept i zdravstveno osiguranje plaća participacija od samo 50 dinara. S druge strane, cene su u SAD basnoslovne, pa je za mesečnu dozu ozempika potrebno izdvojiti od 800 do 1.100 dolara. Na crnom tržištu i društvenim mrežama, lek ima cenu od oko 100 evra za jedan injekcioni pen.

Marković: Čak i da je pravi, pitanje je kako je skladišten

Bojana Marković iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa "Plavi krug", u razgovoru za NIN ističe da u ovom periodu godine, naročito sa početkom proleća i dolaska leta, mnogi ljudi žele da smršaju. Tada se otvara mogućnost za nestašicom medikamenta.

"Problem sa težom nabavkom leka ozempik za pacijente sa dijabetesom tipa dva prošle godine je bio mnogo veći nego sada, na globalnom nivou, ne samo u Srbiji. Tada je morao da odreaguje i Republički fond za zdravstveno osiguranje i Ministarstvo zdravlja sa inspekcijama, što za lekare koji prepisuju terapiju, tako i za farmaceute, apoteke. Morali su da proveravaju svaki izdat lek, jer se pokazalo da su i ljudi koji nisu imali dijagnozu tip dva uzimali ozempik. Za sada nismo imali pozive ili upite na društvenim mrežama, putem mejla od korisnika koji imaju dijabetes tip dva da imaju problem da nabave ozempik", navodi Marković.

Prema njenim rečima, uprkos tome što je potvrđeno da medikament pomaže u gubitku kilograma, naglašava da nisu urađena nikakva ispitivanja na osobama kojima nije dijagnostikovan dijabetes tipa dva.

"Ozempik ima supstancu koja pomaže pri mršavljenju i većina ljudi koji su uzimali terapiju, koju im nije prepisao lekar radi dijagnoze tipa dva, uzimali su zato. Pomaže u regulaciji šećera u krvi, to je osnova zbog čega pacijenti dobijaju terapiju. Od istog proizvođača se pojavio i lek koji je samo za mršavljenje, ali je on skuplji, pa su se neki verovatno zato orijentisali na ozempik. Takođe, nije rađena nikakva studija na ljudima koji nemaju dijabetes tip dva. Zato je tu još jedan apel na ljude da ne koriste lek za koji nemaju indikaciju. Pritom je indikacija i kod nas u Srbiji da ljudi koji imaju veći BMI od 30 treba da ga koriste. Neki ga koriste da bi smršali 2-5 kilograma, a to je potpuno van pameti, jer ne znamo šta može da im se desi ako koriste lek", kaže ona i dodaje da prodaje na društvenim mrežama nejasnog porekla, pa čak i da originalni lek kroz takvu prodaju može razviti komplikacije.

"Vrlo je upitno prvo kako je skladišteno, čak i da je pravi proizvod. Bilo je mnogo spekulacija da to nije ozempik u samim inekcijama, već druga supstanca. To nije provereno. Zato apelujemo da niko ništa ne kupuje onlajn nego samo u apoteci, kao i da se ljudi osveste da na taj način ugrožavaju živote ljudima kojima je ozempik neophodan lek", zaključuje Marković.

Izvor: nin.rs

Svaki put kada se postavi pitanje dečjih rođendanskih torti, krene velika rasprava u kojoj učestvuju žene svih generacija. Pitali smo vas da li pravite sami torte ili ih naručujete i evo šta ste nam rekli.

Brzina života, zatrpanost obavezama, ali i dostupnost varijanti koje olakšavaju život, donele su u živote nas mama, nešto što je nekad bio izuzetak, a ne pravilo. Organizacija dečjih rođendana poprimila je haotične razmere, opcija je mnogo, a sve to treba osmisliti, izvesti, pa na kraju i platiti. Pitali smo vas i da li biste prvi rođendan deteta pre slavili u restoranu ili kod kuće s najbližima. Prošlo je vreme kućnih proslava sa sendvičima s krastavčićima i koliko god da smo skloni da nostalgično prizivamo „ta vremena“, njih nema više. Zato kad sledeći put poželite da izustite „kako smo mi pa šta na fali“, setite se da od toga niko nema ništa, nove generacije – nova pravila. Mame, tate i njihova deca su danas pod dovoljnim stresom da ne moraju da slušaju i o tome kako su se nekada skromnije, ali srećnije slavili rođendani.

Deo cele te priče je i ona – da li naručujete tortu za rođendan deteta ili je pravite sami? Jedino ispravno i logično je – neka radi svako kako mu odgovara i kako želi. Pa ipak, svaki put kada se postavi to pitanje, krene velika rasprava u kojoj učestvuju žene svih generacija. Činjenica je da sve moje prijateljice i poznanice naručuju torte, a ja je pravim i u tome zaista uživam. Da, desi se da padne, spolja ne liči ni na šta, nema ni obris popularnih crtanih junaka, ali uvek bude neka koju moje dete želi i voli. To mi je nekako važno. Za svoj rođendan, s druge strane, uvek naručim tortu. I to mi je okej.

Čisto fenomenološki, pitali smo i vas. I da vidimo šta ste nam vi rekli – da li svom detetu naručujete tortu za rođendan ili je sami pravite i zašto?

„Za jelo pravim sama, za slikanje poručujem.“

„Nikad nisam poručila tortu za dečije rođendane, jer je uvek sama pravim. Moja torta je od prvoklasnih i omiljenih sastojaka moje dece. Pravim je dan pre rođendana, tako da je uvek sveža. Uživam u pravljenju poslastica.“

„Za sve prilike pravim torte sama. Znam koje sastojke ubacujem i ne volim gotove nekako su mi margarinuše.“

„Uvek pravila sama i praviću i dalje. Nikad to nije bilo ništa vau, a i deca nikad nisu imala neke specijalne zahteve da mora biti nešto spektakularno. Naravno, prave se ukusi koje deca vole. Sećam se svojih rođendana, ja sam ’84, mama je uvek pravila Sladoled tortu, ona ukrašena šlagom, pa sa strane i od gore viljuđkom. Milina…Opet nemam ništa protiv ni žena koje poručuju, svako radi onako kako želi i može.“

„Sama pravim, sama ukrasim po detetovoj želji. Za te pare koje bih dala za neku prosečnu težinu torte od 3-4 kg ja kupim materijal pa napravim dve, iste težine. I nikako sa fondanom, samo šlag.“

„Sama pravim jer smatram da treba svrha dečijih rodjendana da ostane kao i pre, mama sprema tortu punu ljubavi.“

„Poručujem od proverenih ljudi. Dobijem prvoklasnu tortu i vreme za druge aktivnosti, a usput dam nekom priliku da zaradi neke parice.“

„Nije svaka domaćica… Naručujem!“

„Narucujem, nemam pojma da ukrašavam torte. Uvek od jedne iste žene i prezadovoljni smo i ja i moje dete. Za mene dovoljno.“

„Naručujem jer su prelepe, takvu ne mogu da napravim.“

„Naručujem. A zašto? Pa eto zato što hoću tako!“

„Jedne godine naručila i napisali totalno drugo ime, kada sam došla pokupiti tortu i kad sam rekla da to nije ime mog deteta na torti, vlasnica se nasmejala i rekla – a znam da je neko čudno ime bilo. Neprofesionalno za prvu ruku. Nisam imala vremena da prepravljam, skinula sam sama slova imena i eto, nikad više, razumem greške se događaju ali ne razumem takvu reakciju. Torta nije bila jeftina, nimalo. Napisala je ime Duga, a moja curica se zove Roza. Nakon toga sam se vratila pravljenju torti sama. Možda nisu idealno lepe, ali su od srca, a kako je starija i sama sudeluje u pravljenju torte sa mnom.“

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Dok se direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić hvali pokretanjem 5G mreže u Crnoj Gori, u Srbiji se i dalje odlaže uvođenje ove tehnologije pete generacije. Tako smo, na mapi Evrope, ostali "crna rupa" - uz Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, kao jedine države bez 5G mreže. A ne tako davno - krajem 2020, tadašnja premijerka Ana Brnabić je, najavljujući odlaganje uvođenja 5G mreže rekla da "Srbija ne zaostaje i da većina evropskih zemalja takođe nije uvela 5G mrežu".

Dok svet uveliko priča o 6G – tehnologiji šeste generacije, Srbija je i dalje uskraćena za dobrobiti koje donosi 5G mreža.

Prvi čovek Telekoma Srbije Vladimir Lučić je, u intervjuu za Bankar.rs, naveo da je kćerka kompanija Telekom grupacije pokrenula 5G mrežu u Crnoj Gori i istakao kako se nada da će vrlo brzo u toj zemlji „implementirati određeni broj praktičnih servisa, gde će građani videti i praktičnu primenu 5G mreže u svakodnevnom životu, a ne samo kroz ubrzani internet“, ocenjujući da je reč o, praktično – četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Lučić je najavio da će u Srbiji 5G mrežu „pustiti“ sledeće godine, a 2026. i u BiH, te da sada, uz Crnu Goru, 5G mrežu imaju u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj (gde se prodaju Telekomove sim kartice sa određenom količinom prenosa podataka).

Najavio je i širenje na američko tržište i „pokrivenost čitave teritorije SAD sa 5G signalom do kraja godine“ (iako je sredinom aprila Lučić najavio tek „ulazak“ na tržište SAD do kraja 2024 – „Kurir„, 16.4.2024).

Samo u Srbiji od 5G mreže u ovoj godini još – nema ništa.

A, novac za uvođenje 5G mreže Telekom Srbija je od Evropske investicione banke zajmio još – 2021. godine.

Novac za 5G u Srbiji Telekom dobio još 2021.

Podsetimo, Telekom Srbija je još 2021. godine dobio kredit od Evropske investicione banke EIB sa namenom uvođenja 5G mreže u Srbiji.

„EIB je sa Telekomom Srbija potpisala kredit od 70 miliona evra 2021. godine za projektovanje i uvođenje 5G mobilne telekomunikacione mreže širom Srbije, kao i za nadogradnju komercijalne 4G mreže. Ovaj projekat podržava Digitalnu agendu Evropske unije, tako što obezbeđuje sredstva za razvoj digitalne infrastrukture koja će većem broju korisnika omogućiti pristup naprednijim ultrabrzim širokopojasnim uslugama. Projekat je prošao sve standardne faze procesa procene i odobrenja uzimajući u obzir tehničke, ekološke, socijalne, finansijske i dobavljačke aspekte, u skladu sa standardima EU koji se primenjuju na sve projekte koje EIB finansira“, rečeno je u maju 2023. godine za portal N1 u Evropskoj investicionoj banci.

Zajam EIB je, kako je navedeno, regulisan finansijskim ugovorom kojim se obezbeđuje usklađenost projekta sa našim standardima i sa važećim zakonom.

„Zajam EIB koristi garanciju Evropske unije u okviru mandata za eksterno kreditiranje“, naveli su tada u EIB.

Gavrilović: Kaskanje za Evropom – na štetu potrošača

Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, za portal N1 ističe da je svako „kaskanje“ za razvojem, posmatrano iz ugla potrošača – mana.

„Za potrošače bi bilo dobro da imaju pristup savremenoj 5G mreži. Ako bi se pojavio i četvrti operator, porasla bi konkurencija, a to je za potrošače uvek dobro, jer se operatori više trude oko korisnika. Rast konkurencije bi, tako, doveo do povećanja kvaliteta usluge, što bi, verovatno, uticalo i na smanjenje cena“, pojašnjava Gavrilović.

On dodaje da je u svakom slučaju loše kada god kasnimo za naprednijom Evropom.

„Gde god da kaskamo za naprednijom Evropom – to je na štetu potrošača“, ističe Gavrilović.

Od „ne zaostajemo za evropskim zemljama“ do – zaostajemo i te kako

U decembru 2020, nakon prvog udara kovid-krize, tadašnja premijerka Ana Brnabić najavila je odlaganje uvođenja 5G mreže u Srbiji, rekavši da „Srbija ne zaostaje i da većina evropskih zemalja takođe nije uvela 5G mrežu„.

„Posebno je važno napomenuti da građani Srbije u ovom trenutku nemaju nikakvu potrebu za 5G mrežom. Za 5G eventualno ima potrebu naučna zajednica, oni koji koriste superkompjutere za veštačku inteligenciju. Ali, nama kao običnim građanima 5G mreža nije potrebna“, navela je tada premijerka.

Potom je, 2021. godine, uvođenje tehnologije pete generacije najavljeno za prvu polovinu 2022.

„Aukcija licenci za 5G tehnologiju biće održana u prvoj polovini 2022“, najavila je u oktobru 2021. Tatjana Matić, tadašnja ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija.

Sredinom 2023. godine Ana Brnabić je, u svojstvu premijerke, optimistično najavljivala uvođenje vozila bez vozača.

„Mi smo pre nekih mesec dana izdali prvu dozvolu za vozilo bez vozača stepena 3. U tome smo jedna od prvih pet zemalja u Evropi koja je to uradila“, pohvalila se u avgustu 2023. tadašnja premijerka.

Ta dozvola je, inače, bila izdata samo za testiranje vozila bez vozača, a da bi ono funkcionisalo – neophodna je opet tehnologija pete generacije.

Tada je profesorka Elektrotehničkog fakulteta Irini Reljin za N1 pojasnila da bez 5G mreže takav podvig nije lako sprovesti, „jer aktuelni 4G sistemi ne mogu da odgovore na rizične situacije u saobraćaju“.

Sredinom septembra 2023. godine je bivši ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović za RTS da je 2024. godine „moguće uvođenje 5G mreže u Srbiji“, te da „narednih dana počinje javna rasprava o pravilniku o 5G mreži, a nakon toga kreće nadmetanje za dodelu frekvencija“.

Jovanović je tada za RTS naveo da je do uvođenja 5G mreže u Srbiji potrebno nekoliko koraka, te da je prvi napravljen prošle godine kada je parlament, na predlog Vlade, usvojio Zakon o elektronskim komunikacijama „koji definiše postojanje tih mreža sledeće generacije i obavezu da svim građanima obezbedimo brz i siguran internet“.

Drugi korak je, rekao je – pravilnik koji je od sledeće nedelje (septembar 2023) na javnoj raspravi.

„I postoji dobar razlog zašto je sada, rekao bih, pravi trenutak da polako krenemo u pripremu za 5G mrežu, očekujući da do kraja 2024, dakle naredne godine dobijemo i prve korisnike. Jedan od bitnih razloga što nismo ranije je taj što nismo u smislu zakona i podzakonskih akata bili spremni. Naime, ove godine (2023) smo doneli zakon o elektronskim komunikacijama. U aprilu 2023. je Narodna skupština usvojila ovaj zakon i on je bazični zakon o telekomunikacijama koji definiše ovu oblast i u skladu sa tim zakonom naredne godine očekujem da na javnoj raspravi bude pravilnik koji će bliže odrediti kako ćemo raditi tu 5G aukciju“, rekao je Jovanović u septembru 2023.

Potom je došla i 2024.

U martu ove godine je Mihailo Jovanović izjavio da će u naredne dve godine 5G signal pokriti najveće gradove u Srbiji, mesta okupljanja turista i auto-puteve, a projekcija je da će cela zemlja biti obuhvaćena do 2029. Kako su prenele Večernje novosti, Jovanović je naveo da je preduslov za ovaj proces donošenje Zakona o telekomunikacijama – što je već urađeno, a da „novoj Vladi Srbije ostaje da usvoji pripremljeni Pravilnik o aukciji za 5G mrežu, koji će govoriti o uslovima za tu aukciju“.

„Pravilnik će reći koliko će dozvola biti podeljeno, kakva je pokrivenost teritorije i koliku cenu treba da plate mobilni operatori“, kazao je tadašnji ministar.

Na pravilnik Ministarstva informisanja i telekomunikacija se, inače – još čeka.

Izvor: n1info.rs

Veterinarski eksperti ukazuju da se depresija može razviti i kod samih životinja. Kako to primetiti i pomoći vašem psu na najbolji način da je se reši?

Malo energije

Kao što je slučaj i kod ljudi, depresija kod pasa je izazvana promenama u nivou serotonina. Ovo se manifestuje u vidu letargije koju mi možemo shvatiti kao lenjost. Ako vaš pas naprasno od ljubimca koji voli da se šeta postane “lenj” i neće da hvata loptice i trči generalno – možda je depresivan.

Promena u ishrani

Psi obožavaju vreme za hranjenje, pa ako primetite da ne jede kao pre, da ostavlja dosta hrane u činiji ili da ga nova “tura” ni malo ne zanima, onda je moguće da pati od depresije.

Promena u spavanju

Da ponovimo, letargija koja se javlja u vidu dremanja 24/7 je znak da podignete uzbunu. Ukoliko pas ne želi da ustane uopšte iz kreveta ili se razvlači umesto da se igra (a inače to nije radio) onda zaista nešto nije u redu. Takođe, ako nema fizičkih povreda koje ga onemogućavaju da ustane, onda je sigurno reč o depresiji.

Anksiozno ili opsesivno ponašanje

I dok su neke rase više anksiozne od drugih, bilo koji pas koji se opsesivno ponaša pokazuje u stvari znak depresjie. Grickanje ili lizanje šape ili nokta ukazuju na to da je pas nervozan i da se ne oseća lepo. Ako vas pas ne pozdravi kada uđete udom, kao inače, onda nešto definitivno nije u redu.

Agresija

Agresija je najređi simptom depresivnih pasa, ali se ipak može dogoditi. Deprsija i anksioznost često idu ruku pod ruku, a ako pas dozvoli da ga anksioznost u potpunosti obuzme, to može rezultovati strašnim i bezobraznim ponašanjem. Sa druge strane, ovakvo ponašanje može biti izazvano ignorisanjem psa.

Izvor: novosti.rs