Sombor.info

Ako imate dijabetes, važno je da se pridržavate saveta lekara.

To znači da vodite računa o ishrani i da ne jedete previše slatkiša. Mada, postoji jedna hrana koja može učiniti čuda ako imate dijabetes. Grčki jogurt bez ikakvih aditiva, znači bez šećera, zaslađivača, skroba, sirupa i ostalog, ima dosta kalcijuma i proteina i bogat je cinkom, jodom i vitaminima B2, B12, D.

Kako su naučnici otkrili, konzumacija grčkog jogurta može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa za 28 odsto. Studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Kembridžu, otkrila je da je dovoljno konzumiranje 40 grama grčkog jogurta dnevno.

Studija je obuhvatila 3.502 odrasle osobe. Tokom 11 godina analizirane su njihove navike u ishrani. Naučnici su zaključili da fermentisani mlečni proizvodi, kao što su jogurt i skuti, imaju nisku energetsku gustinu i da su takođe izvor vitamina K2, koji je ranije bio povezan sa nižim stopama insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.

Sve u svemu, mlečni proizvodi sa visokim sadržajem masti bili su povezani sa povećanjem dijabetesa tipa 2 od 9%, a potrošnja fermentisanih mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti bila je povezana sa 24% smanjenim rizikom od dijabetesa.

Izvor: danas.rs

Naučnici su razvili novi algoritam koji može da predvidi progresiju od MCI do Alchajmerove bolesti u roku od šest godina sa tačnošću od 78,5 procenata,

Još nismo sigurni šta tačno uzrokuje Alchajmerovu bolest, ali lekari postaju sve bolji u otkrivanju ranih znakova – uključujući, izgleda, i one u našem govoru.

Naučnici sa Univerziteta u Bostonu razvili su novi algoritam AI (veštačka inteligencija) koji analizira govorne obrasce osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem (MCI). Može da predvidi progresiju od MCI do Alchajmerove bolesti u roku od šest godina sa tačnošću od 78,5 procenata, prenosi Science alert.

Studija nastavlja prethodno istraživanje tima, gde su koristili glasovne snimke preko 1.000 pojedinaca za precizno otkrivanje kognitivnih oštećenja. Njihov novi algoritam je obučen na transkribovanim audio snimcima 166 osoba sa MCI, starosti 63–97 godina. Kako je tim već znao ko je razvio Alchajmerovu bolest, trebalo je da prepoznaje znakove u govoru koji povezuju tih 90 ljudi.

Jednom obučen, algoritam je zatim mogao da se primeni obrnuto: da pokuša da predvidi rizik od Alchajmerove bolesti iz transkripata govornih uzoraka koje nikada ranije nije obrađivao. Dodati su i drugi važni faktori, uključujući starost i pol da bi se dobio konačni prediktivni rezultat.

„O rezultatu možete razmišljati kao o verovatnoći, verovatnoći da će neko ostati stabilan ili preći u demenciju“, kaže informatičar Joanis Pašalidis sa Bostonskog univerziteta.

„Želeli smo da predvidimo šta će se dogoditi u narednih šest godina – i otkrili smo da možemo razumno da napravimo to predviđanje sa relativno dobrim samopouzdanjem i tačnošću. To pokazuje moć veštačke inteligencije.“

Zašto je važno prepoznati rane simptome Alchajmera

S obzirom da trenutno ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, možda ćete se zapitati koja je korist od ranog otkrivanja, kada je krajnji rezultat isti – ali postoje tretmani koji donekle mogu pomoći u lečenju Alchajmerove bolesti, s kojima se onda može započeti ranije.

Štaviše, rano otkrivanje daje više mogućnosti da se prouči bolest i njeno napredovanje i odatle razvije potpuno efikasan tretman. Oni za koje se zna da će verovatno razviti Alchajmerovu bolest mogu da učestvuju u kliničkim ispitivanjima unapred.

„Ako možete da predvidite šta će se desiti, imate više mogućnosti i vremenskog okvira da intervenišete sa lekovima, i bar pokušate da održite stabilnost stanja i sprečite prelazak na teže oblike demencije“, kaže Pašalidis.

Ovde korišćeni snimci bili su prilično grubi i lošeg kvaliteta. Sa čistijim snimcima i podacima, tačnost algoritma će verovatno postati još bolja. To bi moglo dovesti do boljeg razumevanja kako Alchajmerova bolest utiče na nas u vrlo ranim fazama – i zašto se ponekad razvija iz MCI, a ponekad ne.

„Nadamo se, kao i svi, da će biti dostupnih sve više tretmana za Alchajmerovu bolest“, kaže Pašalidis.

Istraživanje je objavljeno u Alzheimer’s & Dementia.

Izvor: nova.rs

Petogodišnji dečak Igor koji je nestao pre nekoliko dana na plaži u grčkom mestu Nea Flogita pronađen je. Na plaži u Nea Vrasni izgubio se šestogodišnji dečak iz Kruševca, srećom i on je pronađen. Kada dete nestane potrebno je ostati pribran i odmah se dati u potragu za detetom, kaže Miloš Stanimirović iz Odeljenja za potrage UKP PU za grad Beograd. Ističe i da deca uvek mogu da se obrate policajcu na ulici.

Kada dete nestane, najvažnije je da roditelji ne odlažu potragu, kaže Milošem Stanimirovićem iz Odeljenja za potrage UKP PU za grad Beograd.

„Plaža ili muzički festival – potrebno je da se osoba smiri i krene u potragu“, objašnjava Stanimirović.

Navodi da deca nestanu u samo jednom trenutku nepažnje.

„Mi apelujemo na roditelje da strogo vode računa o svojoj deci, pogotovo toj osetljivoj kategoriji do pet, šest ili sedam godina“, kaže Stanimirović.

Ističe da je važna pribranost i da se ne širi panika.

Policija prva adresa kojoj se treba obratiti
Stanimirović kaže da kada je letovanje u inostranstvu, na primer na plaži, policija je prva adresa kojoj je potrebno obratiti se.

„Zamislimo situaciju na plaži – amabasada nije baš blizu, tako da je potrebno obratiti se policiji“, objašnjava sagovornik iz Odeljenja za potrage UKP.

Stanimirović kaže da su specifične situacije i da različito treba postupati u drugačijim scenarijima, ipak gde god da se dete izgubi potrebno je preduzeti sve mere kako bi što pre došli do njega.

Ako dete nestane u tržnom centru potrebno je da roditelj ode do radnika obezbeđenja jer postoje razglasi gde može da se objavi da je dete određenog uzrasta nestalo, koju garderobu nosi i druge informacije, kaže Stanimirović.

Ističe da mogu da pozovu odmah da pozovu policiju, ali i da učine sve što je u moći roditelja i u skladu sa zakonom.

Navodi da isti princip postupanja važi i za sve situacije.

Društvene mreže u službi potrage

U teoriji, i društvene mreže mogu da pomognu, ali u praksi se pokazuje drugačija situacija, objašnjava Stanimirović.

„Najčešće kada roditelji, prijatelji, komšije objave na društvene mreže da je dete nestalo – najčešće dobijamo, kao i sami roditelji, dezinformacije gde im je dete viđeno“, kaže Stanimirović.

Objašnjava da se to dešava iz najbolje namere, a neko to uradi i jer mu je interesantno da dojavljuje dezinformacije.

„Kada dođu roditelji da podnesu prijavu o nestanku, na njima je da procene da li žele da objave na društvene mreže da im je dete nestalo. Da li mogu da podnesu pritisak da ih ljudi zovu, da im govore da im je dete viđeno na tri lokacije u dva minuta“, objašnjava problematiku Stanimirović.

Kako učiti decu da se ponašaju

Roditelji treba da razgovaraju sa svojom decom i da ih čuvaju, to je preporuka Stanimirovićema.

Ukoliko se dete izgubi u Srbiji uvek može da se obrati policajcu na ulici, kaže gost Jutarnjeg programa.

Kada nema policajca u blizini treba da priđe, na primer, radniku obezbeđenja ili prodavačici u radnji, kaže sagovrnik.

Takođe, važno je da deca znaju imena roditelja i da nauče broj telefona kako bi što pre bili nađeni.

Izvor: nova.rs

Majčinstvo može biti zahtevno, ali i divno iskustvo. Svaki osmeh ili zagrljaj deteta čini sve izazove vrednim truda.

Međutim, nisu svi stvoreni ili spremni za ove izazove. Terapeutkinja i majka petoro dece, Ketrin Agranovič, otkrila je četiri osobine koje ženu čine neverovatnom majkom.

Svesna je svojih slabosti

„Dobra majka je svesna svojih slabosti, ali pre svega voli svoju decu. Stalno traži promene koje bi mogla da napravi kako bi poboljšala živote svoje dece“, kaže terapeutkinja za „YourTango“.

Primer je u rastu i razvoju

Žena koja stalno ulaže u svoj lični razvoj biće dobra majka, tvrdi Agranovič.

„Samo usavršavanje dovodi do toga da se dinamika njenog domaćinstva razvije u miran, harmoničan tok. Taj mir i smirenost ulivaju osećaj sigurnosti u njenu decu“, objasnila je ona.

Zadovoljava svoje potrebe i sebično je nesebična

„Dobra majka ruča sa prijateljima, bavi se svojim intelektualnim i kreativnim aktivnostima i uživa u svojim hobijima. Uostalom, ona je svoja osoba i njene potrebe su važne. Ona sebe vidi kao ravnopravan član kruga ljudi do kojih joj je stalo“, kaže terapeutkinja.

Iskrena je i priznaje svoje greške

Agranovič ističe da dobra majka uvek preuzima odgovornost za svoje postupke i greške.

„Kada viče na svoju decu, ona se izvinjava. Kada zaboravi na njihovu školsku predstav, iskreno se izvinjava i to kaže, priznajući svoje greške. Dovoljno je hrabra da sa decom vodi autentične razgovore“, zaključuje terapeutkinja, prenosi Index.hr.

Većina ljudi jedva čeka da se odvoji od svakodnevnih obaveza i uživa u bezbrižnosti godišnjeg odmora, ali ima i onih koji ne mogu potpuno da isključe mozak i prestanu da razmišljaju o poslu.

Ovi horoskopski znaci su pravi radnici, posvećeni svom poslu do te mere da ih ni sunce, more i pesak ne mogu odvratiti od radnih zadataka.

Jarac

Jarčevi su poznati po svojoj neverovatnoj radnoj etici i posvećenosti poslu. Teško se opuštaju, čak i kada su na odmoru, jer su im misli uvek usmerene ka ostvarenju ciljeva i napredovanju u karijeri. Veruju da je ključ uspeha stalni trud i stalno usavršavanje.

Oni su prirodni lideri i stratezi, koji uvek planiraju sledeći korak. Na odmoru, dok drugi uživaju u koktelima i sunčanju, Jarčevi razmišljaju o poslovnim projektima, rokovima i kako da unaprede svoje veštine.

Njihova ambiciozna priroda ne dozvoljava im da se potpuno isključe jer strahuju da bi mogli propustiti važnu priliku ili izgubiti korak sa konkurencijom. I dok prijatelji pokušavaju da ih ubede da se opuste, Jarćevi uvek imaju jedan pogled u daljinu, zamišljajući nove poslovne pobede.

Device

Device su analitičari i teže savršenstvu. Teško se opuštaju jer stalno razmišljaju o svim detaljima posla koji treba da urade. Device su neverovatno posvećene svom poslu i uvek traže načine da poboljšaju svoje performanse i efikasnost.

Ljudi rođeni pod ovim znakom ne mogu u potpunosti da „isključe” svoj mozak kada su na odmoru.

Njihovi umovi su zauzeti razmišljanjem o poslovnim zadacima, analizom podataka i planiranjem budućih projekata. Sklonost prema organizaciji i redu čini ih nesposobnim da se prepuste haosu opuštanja.

Veruju da uvek postoji nešto što se može poboljšati, pa čak i na odmoru razmišljaju kako da optimizuju svoje radne procese i budu još produktivniji kada se vrate na posao, prenosi Index.hr.

Otvaranje izložbe posvećene novom topološkom indeksu koji je nazvan po našem gradu, zakazano je za četvrtak, 11. jula u 18 časova. Tokom otvaranja izložbe akademik Gutman održaće predavanje o ovoj temi.

Ime našeg grada Sombora poznato je širom sveta, a prihvaćeno je i u svetskoj nauci zahvaljujući akademiku prof. dr Ivanu Gutmanu, rodom iz Sombora.

Tokom leta 2020. godine Gutman je razradio hemijsku teoriju u okviru koje se pojavljuje jedna nova veličina, topološki indeks kojem je dao ime Somborski indeks.

Ako želite da saznate i dobro razumete šta je Somborski indeks, čekamo Vas na otvaranju izložbe Somborski indeks akademika Ivana Gutmana koju priređujemo povodom Dana nauke u Muzeju Podunavskih Švaba.
U četvrtak, 11. jula u 18 časova tokom otvaranja izložbe sam akademik Gutman održaće predavanje o ovoj temi.

Autorka izložbe je Milka Ljuboja, muzejska savetnica istoričarka Gradskog muzeja Sombor.

Proteklog vikenda Zlatibor je bio domaćin finalnog turnira Kupa Srbije. Somborski klub je predstavljalo 17 takmičara koji su i ovog puta dostojno prezentovali svoj klub i grad. Kako nam je preneo trener Stojan Knežević, Bokserski klub Sombor je zahvaljujući ovogodišnjim rezultatima proglašen za „Zlatni klub Srbije 2024“.

Pored ovog priznanja, Somborcima je pripao o pehar najboljem tima Kupa Srbije, odnosno najboljeg seniorskog tima. Ovim uspehom zaokružena je istorijska polusezona – kazao je u dahu Stojan Knežević. Sledi zaslužena pauza do 25. jula, a potom se ponovo ulazi u trenažni proces za drugi deo polusezone.

Treba dodati i da je Jovan Nikolić, pulen Zorana Bučalova, dugogodišnji član BK Sombora proglašen za Zlatnog boksera Srbije.

Izvor: somborsport.org

Ovogodišnje takmičenje “Zlatni kotlić Apatina”, a koje će biti održano u okviru 60. Apatinskih ribarskih večeri, započelo je kvalifikacijama u naseljenim mestima opštine. Po tri najbolja kuvara iz Svilojeva, Sonte, Prigrevice, Kupusine i Romskog naselja, pored pet starih šampiona, nakon ovih kvalifikacija stekli su pravo na učešće u finalu.

U nastavku vam donosimo imena finalista:

PRIGREVICA

1. Radovan Ostojić

2. Saša Bevanda

3. Paja Bezmar

ROMSKO NASELJE

1. Lazo Mišković

2. Denis Ignac

3. Dragan Oršoš

SONTA

1. Stojan Roksandić

2. Josip Bukovac

3. Ivan Bošnjak

SVILOJEVO

1. Dmitar Ostojić

2. Zoran Cvjetićanin

3. Branko Srbljanin

KUPUSINA

1. David Tumbas

2. Henrik Gužvanj

3. Oskar Molnar

STARI ŠAMPIONI

1. Milivoj Milivojević

2. Nikola Bursać

3. Bojan Tomašević

4. Robert Ham

5. Dejan Šimunov

Kvalifikaciono veče za Apatince zakazano je za četvrtak, 4. jul, pvog dana 60. Apatinskih ribarskih večeri, dok će dan kasnije, u petak, 5. jula, biti organizovano “Otvoreno prvenstvo u kuvanju ribljeg paprikaša” na kom će se u kuvanju ovog ribljeg specijaliteta nadmetati takmičari koji žive van teritorije opštine Apatin. Pobednici sa svih pomenutih takmičenja naći će se u velikom finalu, koje je zakazano za subotu, 6. jul, a iste večeri će biti proglašeni i najbolji takmičari “Zlatnog kotlića Apatina 2024.”.

Izvor: Radio Apatin

ZA mene je slikarstvo san u koji sam utonuo 18. novembra 1971. godine, kada je Mika Antić otvorio moju prvu samostalnu izložbu.

Taj san, neprekinut, traje već duže od pet decenija. – kaže za „Novosti“ akademski slikar Dragan Stojkov, posle 170 samostalnih i 350 kolektivnih izložbi u našim i inostranim galerijama.

Počast Stojkovljevom osobenom umetničkom izrazu ukazala je i Galerija Kolarčeve zadužbine od 15.do 25.maja izložbom „Slike ravnoteže“ koja je obuhvatila desetak slika izrazito velikog,a za ovog umetnika,netipičnog formata (2 puta 2,20 m)među kojima su :Lavirint,Spirala i obluci,Dva kruga kao i crno-beli crteži.Sve slike nastale su u poslednje dve godine.

- Počastvovan sam izložbom u Kolarčevoj zadužbini,još sređujem utiske.Ako bih trebao da izdvojim jednu od izloženih slika to je „Lavirint.“ To platno,ta moja prva trodimenzionalna slika, simboliše moj životni put.Doživela je niz transformacija jer izlagao sam je u Puli i drugde ...Dozvoljavao sam publici i prijateljima da napišu nešto na njoj, pa su neki delovi slike reljefni.- objašnjava umetnik novu fazu u svom stvaralaštvu.

Ova nova faza,nije,naravno, sasvim lišena oblutaka, njegove višedecenijske slikarske fascinacije.Obuzela ga je jednog davnog leta u kanjonu Morače, gde je sa porodicom na putu za more zastao da predahnu. Ugledao je oblutke dok je šetao i bio očaran njihovim oblicima i prelepim nijansama. Nakupio ih je u nekoliko kesa i doneo u somborski atelje a zatim naslikao ceo ciklus koji je nazvao „Civiluizacijski krug“. Za to je zaslužan i naš čuveni arheolog i akademik Dragoslav Srejović koji je mu je objasnio da obluci i predstavljaju svojevrstan civilizacijski krug. Baš kao i drevni simbol lavirint koji dominira na Stojkovljevim novijim slikama velikog formata.

Dučićev portret na dar

GOSTOVANjE Stojkovljeve izložbe 19.jula iščekuje i Trebinje U tamošnjem Muzeju .Odavno naslikan portert Jovana Dučića, Stojkov će darovati ovom Muzeju .Postavka će osadržati i portrete Veljka Petrovića,Crnjanskog,Tesle, Andrića... Sa direktorkom Muzeja Ivanom Grujić dogovoreno je da bude izloženo oko dvadeset portreta koje će publika imati priliku da razgleda sve do kraja avgusta.

Svojim novim a velikim platnima Stojkov je uspeo da iznenadi i svog prijatelja akademika Dušana Kovačevića.Rekao je na otvaranju postavke i Kolarčevoj galeriji da Dragan uvek traga za nečim novim,te kad ugledate njegovu sliku iz daljine odmah znate da je to njegovo delo,a ta prepoznatljivost važna je za slikara.

I Dragan Jovanović Danilov,pisac i likovni kritičar ,nijansiranim rečima „oslikao“ je Stojkovljev slikarski opus, opisujući umetnika kao jednog od najprefinjenijih naših slikara „koji vizuelno bogati i produbljuje svoj opsesivni svet“.

- Kroz sve to vreme ovaj umetnik propustio je kroz svoje osetljive duševne filtere najrazličitija strujanja, od hiperrealizma preko ekspresionističkih formi sve do geometrijske apstrakcije i slika kao svojevrsnih kolažnih vizuelnih eseja uspevajući da u svemu tome ostane sabran i svoj.- kaže Danilov.

Ostati sabran i svoj i dosegnuti sanjanu ravnotežua sve hodeći lavirintima stvarnosti cilj je kojem Stojkov teži celog života. Rođen je u Somboru, gradu koji je iznedrio poduži niz slikara, među kojima je i njegov otac Sava Stojkov, ali umesto očevog omiljnjnog naivnog slikarstva, Dragana je očarao ekspresionistički kolorit temperamentnog Milana Konjovića.

Maestro,kako su Konjovića poštovaoci oslovljavali, bio je u umetničkom otac mladog Stojkova.Govorio je da je čovekov život krug.Opšte je poznato da je imao naglašen ego. U Parizu nije dugo ostao, nije tamo našao inspiraciju inspiraciju te se vratio iz centra svetske umetnosti u svoj rodni grad govoreći da je centar sveta tamo gde se nalazi on, Konjović.

Mladog Stojkova naučio je mnogim tajnama likovne umetnosti.Utisnuo mu je zauvek u sećanje istinu da je život – krug.Krug sudbine bila je i Stojkovljeva odluka da napusti posao u novosadskoj "Grafici" i otisne se u Veneciju, na studije slikarstva u Akademiju lepih umetnosti, u klasi čuvenog Karmela Zotija.

Najlepše slike u Novom Sadu

KADA je i sasvim postalo jasno da u Somboru neće biti ostvarena želja Stojkovljevih da u neposrednoj blizini Konjovićeve bude ustanovljena i Galerija „Stojkov“, Dragan je pre tri godine odabrao 52 svoje najlepše slike i poklonio ih Galeriji Matice srpske u Novom Sadu da ostanu budućim generacijama.

Već od same činjenice da je u zemlji koja ima ogromno kulturno nasleđe sa kojim se susretao na svakom koraku, vrtelo mu se u glavi.Opčinjen je zastajao svaki put pred grandioznom crkvom Santa Maria della Salute, koju je u Somboru 1909. Laza Kostić opevao u istoimenoj i najlepšoj pesmi srpske poezije. Pošto je diplomirao u Veneciji 1979.godine,posle nekoliko godina vratio se u Sombor.A onda je usledio još jedan sudbinski krug.

- Kada sam kupio jednu oronulu oronulu kuću i kada se za nju ispostavilo da je bila jedno vreme dom Laze Kostića i Julijane Palanački. Pomislio sam da takav splet slučajnosti samo sudbina može da priredi. Našao sam u toj kući i hrpu dokumenata od kojih su neki sa Lazinim rukopisom, koje sam predao muzeju, ali i klupu u dvorištu na kojoj je pre mene verovatno i on ponekad sedeo pletući u mislima svoje stihove. Ta spoznaja decenijama me je grejala i podsticala mi želju za slikanjem.

Odužio se Stojkov i Lazi pre oko četvrt veka kada je započeo ciklus vezan za teme iz srpske književnosti, među kojima je i 14 slika posvećenih svakoj strofi Lazine pesme nad pesmama.Te slike bile su "upakovane" najpre u malu, a potom u poklon-monografiju velikog formata. U njoj su Stojkovljeve slike i Kostićevi stihovi na srpskom i engleskom, sa predgovorima akademika Dejana Medakovića i likovnog kritičara Bele Durancija. Rasuta je ta knjiga svuda po svetu, a jedan primerak je u Londonu u nacionalnoj biblioteci.

Prvi put među Kinezima

PRVU izložbu u Kini Dragan Stojkov prirediće 7.septembra u Srpskom kulturnom centru „Ivo Andrić“.Kinezima će se predstaviti crtežima koje je nekada radio kao minijature,a koje je za ovu specijalnu priliku napravio seriju reljefnih crteža na velikim platnima.Na izložbi će biti predstavljeni i mali formati crteža da bi,kako kaže umetnik,publika videla odakle je ideja krenula.

Posle su se ideje same rojile - ilustrovao je Bećkovićevu "Veru Pavladoljsku", Pavićev "Hazarski rečnik", "Lament nad Beogradom" Crnjanskog, ep "Buna na dahije", Andrićev "Eks ponto"... Sve te monografije su prevedene na nekoliko jezika, uključujući i kineski.

Odužio se Dragan Stojkov i Somboru.Praktično je sa saradnicima spasao od gašenja Galeriju „Likovna jesen“ koju je davne 1962.osnovao Milan Konjović.Somborskoj i venecijanskoj adresi,Stojkov je pre petnaestak godina dodao i treću – beogradsku.Tome je doprineo gubitak supruge Jasne koju je uzela opaka bolest posle četvrt veka divnog braka u kojem su dobili dve ćerke.Starija Aleksandra u Somboru je nastavila da vodi majčinu školu engleskog jezika a mlađu Sanju je privukla umetnost.Sa ocem je već priredila nekoliko izložbi.

Izvor: novosti.rs

U sklopu participativnog budžetiranja, izvode se radovi na izgradnji novih parking mesta u Riđici, kao i rekonstrukciji Ulice Svetog Save, od raskrsnice sa Ulicom Nikole Tesle do raskrsnice sa Ulicom Marka Oreškovića. Tim povodom, radove su obišli gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić.

Tom prilikom, gradonačelnik Ratković je izjavio da Grad Sombor sluša svoje sugrađane i realizuje projekte koje su u okviru svoje mesne zajednice izabrali, te dodao da će se nastaviti i radovi na realizaciji izgradnje atarskog puta od Riđice ka Rastini kako bi se povezala dva naseljena mesta.

„Građani naseljenog mesta Riđica su kroz projekat participativnog budžetiranja izglasali da im se u ulici Svetog Save izgrade parking mesta. Uz izgradnju novih parking mesta, odlučili smo i da rekonstruišemo deo kolovoza u dužini od 140 metara i deo pešačke staze u dužini od 100 metara. Ono što je bitno za stanovnike Riđice je da ćemo u ovoj godini nastaviti sa izgradnjom atarskog puta od Riđice ka Rastini. Grad je izdvojio oko 60 miliona dinara za ovaj projekat, tako da ćemo nastaviti sa izgradnjom ovog puta i nadam se kroz koju godinu da ćemo završiti celokupnu deonicu“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Kada je reč o radovima u Riđici, u toku su radovi na izgradnji novih parking mesta s obe strane kolovoza, a pored toga, rekonstruiše se i sama ulica u dužini od 140 metara. Takođe, radovi su obuhvatali i rekonstrukciju pešačke staze u dužini od 100 metara.

Projektom participativnog budžetiranja, svaka mesna zajednica bira po jedan predlog koji želi da im se realizuje u toku godine, a za ovu godinu, stanovnici Riđice su izglasali da to budu nova parking mesta. Grad Sombor je iz budžeta izdvojio sredstva, a preduzeće „Vojput“ d.o.o je pristupilo realizaciji projekta.

Obilasku radova su prisustvovali i predstavnici nadzornog organa JKP „Prostor“ Sombor i Mesne zajednice „Riđica“