Sombor.info

Čileanci kažu za sebe da su stidljivi i tihi, da su porodični ljudi, gde i muškarci i žene podjednako rade. Ukoliko ste bili u nekoj drugoj južnoameričkoj zemlji, Meksiku ili Španiji, primetićete razlike sa Čileancima odmah. Deluje kao da ste dugme za jačinu zvuka sa 10 smanjili na tri, tek toliko da možete da čujete bez zvučnih pomagala. Ovo je još jedna potvrda da predrasude uvek treba proveriti.

Ima zemalja, gradova i ljudi koji vas polako uvode u svoje misli, priče i postojanja. One traže strpljenje, posvećenost i otvorenost. Ali, ako im se vratite, i vraćate, onda vas nagrade tajnama koje se polako, sloj po sloj, otvaraju pred vama sa značenjima koja se menjaju, obogaćuju i oslikavaju sa svakim novim dolaskom, sve više i dublje, sve bliže i smislenije.

Čile je zemlja u koju se treba vraćati.

Parkovi srca grada

Parkovi, parkovi srca grada. Parkova ima velikih i malih. Sa igralištima za decu, klupama za mlade, roditelje, bake i deke, radnike, studente. Parkovi su mesta gde svako ima svoje mesto. I cveće i drveće, skulpture, restorani, i uvek deca.

U parkiću Bilbao u srcu Providencije, delu glavnoga grada Santjaga, nailazim na poruku uklesanu u kamenu: „Najlepši pejzaž koji sam ikada video i kome se uvek vraćam je moj drug i moja drugarica!“(Gonzales Vera).

U parku u Talki, na koji gledaju, sa jedne strane, zgrada ženske gimnazije, a sa druge strane, muška gimnazija, na kamenoj tabli – 10 Božijih zapovesti – a na klupama u drugom delu parka, poruke mudrosti šta će biti ako pogledaš oko sebe, zastaneš, a šta se događa kada samo ideš, ne razmišljajući... do mladića i devojke koji u subotnje prohladno poslepodne, nalaze radosti svoga zajedničkog postojanja, u razgovoru gledajući se oči u oči. Sa osmesima i vragolastim pogledima.

Na prelazu od parka do Doma kulture, dok traje crveno svetlo, jedan mladić svira na tradicionalnom čileanskom instrumentu kena. Ispred Doma kulture, grupa mladih vežba plesove za nacionalno takmičenje koje će se odigrati u istoj dvorani.

U potrazi za parkom u Santjagu, neplanirano, skrećem u jednu ulicu. Obilazim parkić oko crkve, skrećem u sledeću ulicu, pamtim njeno ime – Monsieur Miller. A moglo je da piše i Krunska. Nije Beograd, ali onda ipak, uvek se nađe deo Beograda, pa ma gde bila. Posle velike, bučne, prometne Providencije, malena oaza mira. Ulazak u priču iz nekog drugog perioda sa drugim životima, mislima, brzinama. Osluškujem mir, pokrete listova na drveću i mirise jeseni. I sećam se moje divne nastavnice srpskog jezika, Milene Mučalov, koja je živela u Krunskoj ulici.

Do kulturnog centra dolazim tako što otkrivam za njegovo postojanje čitajući tablu na ulici – Kulturni centar Montekarmelo. Prelazim most na reci Mapoćo. Pronalazim ga u ulici Lepog pogleda, Bellavista. Ništa nije slučajno. Kulturni centar se nalazi u lepom prostoru koji je nekada bio manastir.

Izložba koja me je iznenadila, načinom predstavljanja i osećajem, bila je u zgradi nekadašnje crkve. Ulazim. Lagano pokrećem crne zavese. Ispred mene, izložba u nekadašnjoj sali za bogosluženje. U prostoru kristal, u staklenim bocama i na podu, na postoljima, u nekadašnjem oltaru i slobodno lebdećim u vazduhu. Uz muziku, da li stvarnu, ili se to samo meni pričinjava.

Oseća se mističnost stvaranja života od kristala uzetih iz prirode, transformisanih pred našim očima, oblikovanih od autora izložbe, Kolomba Fontein i Mauricio Lakrampete, u različitim formama. Ostajem u ovom prostoru upijajući svaku česticu kristala i zvuke muzike, u ovome trenutku oslušnute, i one druge iz davnih vremena.

Ljudi, ljudi, ljudi

Geografija kao sudbina se oslikava na ljudima. Iako je Čile na kopnu, činjenica da je dugačkim i visokim planinskim vencima Anda, odvojen od drugih suseda na istom kontinentu, a da je sa zapadne i južne strane okrenut Tihom okeanu, utiče na formiranje njihove prirode, koja ima sličnosti sa ostrvskim zemljama.

Čileanci kažu za sebe da su stidljivi i tihi, da su porodični ljudi, gde i muškarci i žene podjednako rade. Ukoliko ste bili u nekoj drugoj južnoameričkoj zemlji, Meksiku ili Španiji, primetićete razlike sa Čileancima odmah. Deluje kao da ste dugme za jačinu zvuka sa 10 smanjili na tri, tek toliko da možete da čujete bez zvučnih pomagala. Ovo je još jedna potvrda da predrasude uvek treba proveriti.

Čile je u poslednje vreme postao zemlja gde dolaze ljudi iz Venecuele, Perua, i Haitija. Uglavnom je razlog ekonomske prirode „trbuhom za kruhom”, ali zabrinjava broj onih koji su povezani sa narkomafijom. Iako je Čile i dalje najsigurnija zemlja u ovom delu sveta, često se može čuti da se ne ide u centar grada, da se ne koriste mobilni telefoni na ulici, a ima i onih koji izbegavaju da uopšte idu u centar grada.

Ipak, ljudi ima svuda, od metroa, gde se još mogu sresti mladi koji ustupaju mesto starijima, i gde postoje posebna mesta u metro stanicama rezervisane za muzičare koji mogu da sviraju na staniciama, ali ne i u kupeima. Ulice su prepune ljudi svih generacija. Kako je to često biva i u drugim zemljama, od Azije do, eto, i Čilea, u školama se nosi odeća crne boje. Mladići nose i bele košunje, pa ih često zovu pingvini, jer podseđa na njih.

U restoranima kelneri su tu, kada vam trebaju. Nema žurbe i nervoze, sve se stigne u pravom trenutku. Kada je vreme ručka i pauze, i kelner je ima – sedne za drugi sto da pojede svoj ručak. Restorana ima svuda i za svaki džep. Ne osećate da vas iko požuruje, gura. Ne sećam se da sam čula povišeni glas, na ulici, fakultetu, metrou, prodavnici. Istina, nisam videla ni mnogo osmeha.

Druženje sa novim i starim prijateljima

Koncert na Univerzitetu Talka, u prelepoj i prepunoj sali u čijem predvorju se nalazi legat čuvene čileanske vajarke Lili Garafulik Janković, poreklom iz Hrvatske, bio je susret nekoliko generacija. Čuveni umetnik Eduardo Gati i njegov sin, kao predstavnici dve generacije ujedinjeni u istoj misiji – stvaranju i deljenju lepote i smisla. Svojim veštim prstima, prijatnim glasovima i moćnim stihovima pesama koje su pevali, dotakli su sve nas prisutne, koji ih prate decenijama, i mene novodošlu u ovu oazu zajedništva.

Čuvenu pesmu Los Momentos – Trenuci, pevala je cela sala. Nije to bio Bajaga, nije to bio Nil Dajmon, bio je to Gati i pesma koja se svima nama dogodila, o našim životima, strahovima, sukobima, porazima. Posmatram studente, profesore, decu, ljude svih generacija, kako se njišu, glas im podrhtava, ruke se pomalo tresu snimajući ovaj trenutak. Svetlost sa telefona, podseća na sjaj sveća.

Činilo se da smo umesto u koncertnoj sali u crkvi u dirljivoj molitvi za mir i razumevanje među svima nama, na svim stranama sveta. Pesme su tekle, sećanja su se vraćala, a mladi su stvarali nove trenutke, koji će oživeti, za dvadeset i više godina. Moji prijatelji, profesori sada, a pre nekoliko decenija bili su studenti koji su se upravo ovde zavoleli. Gledam ih kako se drže za ruke, kako im oči sijaju, a osećanja prve ljuvabi su tu, ne izmenjena, za sve ove godine.

Druženja sa prijateljima, novim i starim, su najprijatniji doživljaji na svim putovanjima. U različitim životnim dobima, decom različitih uzrasta, tradicionalnim i modernim domovima, ali uvek sa poštovanjem svakoga prema svakome, retkom upotrebom pametnih telefona, najčešće radi slikanja, razgovorima, onim pravim kada se ljudi gledaju i slušaju i osluškuju. I to svako sa svakim od četiri do 74 godine.

Kako je moguće da na drugom kontinentu zagrlite dečaka od četiri godine koji liči na vas, a nije vam rođak? Ili da pričate sa bratom i sestrom, studentima fakulteta sa kojima se razumete, kao da ste rasli zajedno. I da prepoznate poglede i stidljivost studenata kojima predajete, onaj isti koji ste i sami imali kada ste bili u njihovim godinama. Bliskost duša je ono što me uvek obraduje i da mi nadu da se možemo razumeti uprkos različitih godina, porekla, jezika, iskustva. Ima nešto u nama svima, u osnovi svih nas, što je tu, da nas spaja i pomaže da prevodimo različitosti u suštinu koja nam je svima slična.

Razigranost, šarmantnost i osećaj sigurnosti i ljubavi, najmlađeg među nama, bila je neodoljiva. Mudrost, odmerenost, preciznost zapažanja i lakoća razmene misli, apsolventkinje ekonomoskog fakulteta, bili su prava radost za dušu. Mladi istraživač, fizičar koji će dodati svoj doprinos nauci za nekoliko godina, uz mogućnost brzog, korektnog izlaganja o novom projektu ARTEMIS koji će poletiti do Marsa preko Meseca i doprinosu Nikole Tesle u postojanju današnjih pametnih telefona, uz prethodno vreme posvećeno pripremi ručka u kome smo svi uživali, bili su zadivljujući.

A tek moji prijatelji koji ove godine slave, neverovatnih 50 godina braka, uz četiri sina, nekoliko unuka i nezapamćenu lakoću vedrine, poštovanja, nežnosti i ljubavi uz vragolastost u svakome danu, obasjavaju ovu planetu nadom u lepotu zajedničkog postojanja. Njihova bašta, negovana sa pažnjom i posvećenošću, uz davanje izbora palmama da rastu do svojih visina, i plodovima voćaka da se šire na strane koji oni žele, oaza je slobode, lepote i čistote prirode u njima, i u njoj samoj.

Ima zemalja, gradova i ljudi, koji vas polako uvode u svoje misli, priče i postojanja. One traže strpljenje, posvećenost i otvorenost. Ali, ako im se vratite, i vraćate, onda vas nagrade tajnama koje se polako, sloj po sloj, otvaraju pred vama sa značenjima koja se menjaju, obogaćuju i oslikavaju sa svakim novim dolaskom, sve više i dublje, sve bliže i smislenije.

Čile – zemlja, kojoj se treba vraćati!

Izvor: RTS

Dosadašnja istraživanja pokazala su da dete inteligenciju nasleđuje od svoje majke, ali šta je s njegovim ostalim karakteristikama?

Postoji li nešto što će vaš mališan naslediti isključivo od svoga oca? Ako pitate genetičare, i te kako postoji.

Kako donosi Family Education, postoje čak tri stvari za koje je dokazano da ih dete nasleđuje od oca, a genetičarka Dana Breset otkrila je o kojim se karakteristikama radi.

Visina

Fizički izgled deteta često je pristraniji prema očevim, nego prema majčinim genima. Stručnjaci tvrde da postoji najmanje 700 genetskih varijacija koje su odgovorne za određivanje detetove visine. Iako ova osobina dolazi iz maminih i tatinih gena, postoje dokazi koji pokazuju da tatini geni igraju veću ulogu u određivanju visine.

Naime, naučnici objašnjavaju da je faktor rasta sličan insulinu (IGF protein), a to je genetska osobina koja je odgovorna za podsticanje rasta. Genetičarka Breset tvrdi da će, ako je tata visok, vrlo verovatno i dete biti visoko kad odraste.

Pol deteta

Ako tata ikad bude razočaran što nema dečaka ili devojčicu, to je samo i jedino njegova zasluga. Naime, poznato je kako su upravo muškarci jedini odgovorni za određivanje biološkog pola deteta, objašnjava Breset.

Problemi s mentalnim zdravljem

Istraživanja su pokazala da upravo očevi mogu svojoj deci da prenesu mutirane gene koji dovode do mentalnih bolesti ili nekih drugih problema s mentalnim zdravljem. Najčešće je reč o stanjima kao što su hiperaktivnost, šizofrenija ili bipolarni poremećaj.

Isto tako, Breset objašnjava da deca, čiji su očevi stariji od 45 godina, takođe imaju veću verovatnoću da će jednoga dana imati poteškoće u učenju, ali i povećanu sklonost depresiji ili anksioznosti.

Izvor: b92.net

Horor filmovi su žanr koji ne prija svakome, ali ukoliko ste otvoreni za preporuke, možete pronaći puno zanimljivih ostvarenja koja će vas oduševiti.

Jedan od načina za dolazak do ovakvih preporuka je slušanje nekoga kome verujemo, a u ovom slučaju to bi mogli da budu reditelji koji i sami prave horor filmove.

Sajt Movieweb sastavio je ovakvu listu na osnovu raznih intervjua, izjava i pojava reditelja horora i tako imamo deset preporuka najstrašnijih horor filmova.

Aleksandre Aža – The Shining

Pripadnik „novog francuskog ekstremizma“ i reditelj filmova The Hills Have Eyes i Piranha 3D više puta je istakao da obožava The Shining Stenlija Kjubrika.

Rekao je da je to jedan od najstrašnijih filmova koje je gledao: „Slučajno sam gledao The Shining sa sedam godina i to je bilo najtraumatičnije iskustvo i verovatno jedan od razloga to radim ono što radim danas“.

Ari Aster – Kwaidan

Reditelj hvaljenih filmova Hereditary i Midsommar u slobodno vreme voli da gleda filmove i često u intervjuima daje preporuke.

Rekao je da mu je omiljeni film Kwaidan iz 1964. godine, jer „Kobajašijeva velika antologija možda je i najupečatljivije najlepši horor film ikada snimljen… Kwaidan je eteričan, zaposeda vas i potpuno je posvećen lukavstvu“.

Daren Lin Bausman – The Last House on the Left

Bausman se ističe kao „drugi otac“ franšize Saw jer je režirao neke od kasnijih filmova u serijalu, a obožava ostvarenje The Last House on the Left Vesa Krejvena, koji je najavio njegov ulazak u horore.

„Ves Krejven je idol i heroj meni i mnogim drugima. To je jedan od onih filmova tokom kojih vam deluje pogrešno da gledate. To je hrabar izbor i prvi put da se sećam da sam kao gledalac hteo da upoznam reditelja.“

Patrik Brajs – Jacob’s Ladder

Brajs je poslednjih godina postao jedan od najintrigantnijih nezavisnih reditelja, a ističe se njegova upotreba uznemirujućih scena u filmovima. Ističe jedini horor film Adrijena Lina.

„Ima trenutaka u filmu koji koriste praktične i efekte u samoj kameri da postignu strašne scene koje su nepojmljive. Sećam se da sam morao da premotam neke trenutke kako bih razmatrao kako je Linu uspelo da ih snimi.“

Džon Karpenter – The Exorcist

Karpenter tokom cele karije pokušava i uspeva da uplaši manje-više sve koji su pogledali bar jedan njegov film, ali to ne znači da nema filmova koji njega ne plaše.

„Znate šta je strašno u filmu The Exorcist? Svi znaju šta je strašno, to je đavo. Prvi put kada sam ga pogledao mislio sam da morate da verujete u neku višu moć kako bi bio efektan, ali sam od tada shvatio da je samo prokleto dobar film.“

Dejvid Kronenberg – Don’t Look Now

Kralja telesnog horora mnogi gledaju kao neku vrstu čudaka, ali čak i on odnekud mora da nađe inspiraciju, za šta mu je više nego jednom poslužio reditelj Nikolas Reg.

„Ovo je film koji me je zaista zapanjio i baš impresionirao. Jedan vrlo, vrlo jak film, veoma čudan i poprilično o smrti. Ali ispočetka niste svesni šta je zapravo tema. To je ljubavna priča, ali ljubavna priča o Ljubavi i Smrti.“

Giljermo del Toro – Eyes Without a Face

Del Toro se uglavnom bavi hororom ljudskosti u svojim filmovima, odnosno skrivenim i potisnutim željama ljudi.

Njega je oduševio film Eyes Without a Face, zato što je „glavni lik poput Odri Hepbern. Na mene je prilično uticao kontrast između lepote i brutalnosti…“

Robert Egers – Nosferatu

Egers se proslavio filmovima koji su istovremeno veoma mračni i apsurdni, a Nosferatu je film čiji rimejk želi da uradi sam.

„To je bio indi horor u svoje vreme. Nije potpuno ’upeglan’, ali je jedan od najboljih i najstrašnijih filmova svih vremena. Više mi se sviđa stara crno-bela verzija sastavljena od delova 16-milimetarskih snimaka. Te prljave verzije imaju neku jezivu misteriju u sebi i to pojačava mit da je Maks Šrek zapravo bio vampir.“

Majk Flanagan – The Blackcoat’s Daughter

Flanagan se proslavio filmovima i naročito serijama sa specifičnim tempom i time što uspeva da uplaši ljude na jedan zaista drugačiji način.

„Sjajne uloge su ostvarili svi i ono što ispočetka deluje kao priča o devojci koja se sreće sa natprirodnim silama zapravo postaje nešto mnogo dublje do kraja. Volim ovaj film iz raznih razloga, ali naročito zbog načina na koji istražuje neistraženi deo priča o opsednutosti.“

Vilijam Fridkin – Funny Games

Reditelj filma koji je uplašio samog Karpentera rekao je da je ostvarenje Mihaela Hanekea jedan od najstrašnijih filmova koje je ikada gledao.

„To je verovatno najstrašniji film na mojoj listi jer uključuje dve mlade propalice u selu koje terorišu jednu porodicu u njenom domu. To je nešto poput onoga što vidite na vestima veoma često u današnje vreme i postoji šansa da će se to zaista desiti. Film je prosto briljantan.“

Izvor: blic.rs

Ako vam istekne lična karta, a novu ne izvadite unapred, banke imaju novu praksu - da vam blokiraju tekući račun. I šta ako se to dogodi dok ste na letovanju? Šta raditi u tom slučaju objasnio je finansijski savetnik Vladimir Vasić.

- Građane bih savetovao da ko ima ličnu kartu sa čipom, a ima pristup portalu e-uprava, na tom sajtu može da vidi kada im zapravo ističe bilo koji dokument. Tada imate informaciju kako biste zamenili vaš dokument. Kada dođete u banku, nećete moći da podignete novac sa isteklom ličnom kartom, ona može da vam blokira račun dok ne donesete validan dokument - objašnjava finansijski savetnik i bankar Vladimir Vasić i dodaje:

- Ovo ne važi samo za fizička lica, već i za pravna lica. Na taj način vi banci morate da donesete dokument ne zbog banke, nego upravo zbog vas i vaše sigurnosti. Krađa identiteta je nešto što dobar deo kriminalaca pokušava da iskoristi, da li je to na internetu ili je fizički dokument i zato je lična karta toliko važan i bitan dokument da bi se smanjio taj rizik. Banke nisu u obavezi da obaveštavaju građane da im ističe lična karta i to je samo lep gest banaka da vas podsećaju da vam ističe dokument. Čim vi donesete važeći dokument, banka će vam omogućiti da koristite vaš novac u vašoj banci - zaključio je Vladimir Vasić.

Izvor: direktno.rs

Ponudili su mu deset odsto zarade čitavog filma.

Iako mnogi glumci kažu da se ovim poslom bave jer im je to strast, nema sumnje da je zadovoljstvo veće kada konačno dobiju veliki honorar. Međutim, Met Dejmon je savršen primer da nije uvek u pitanju novac.

Ovaj 53-godišnjak je odbio šansu da postane najplaćeniji glumac za svoju ulogu u jednom od najvećih filmova svih vremena. Naime, Džejms Kameron je želeo da se Dejmon pojavi u Avataru i ponudio mu je deset odsto zarade. Ali Dejmon ga je odbio.

„U to vreme sam radio na postprodukciji na Bornovom ultimatumu, pa sam ga odbio“, rekao je Dejmon.

Uzimajući u obzir konačnu zaradu filma, da je Dejmon pristao da se pojavi kao Džejk Sali, koga je na kraju igrao Sem Vortington, zaradio bi oko 250 miliona dolara.

„Ostavio sam taj novac na stolu, ali mi je bilo jasno da sam time što sam morao da kažem ne, verovatno propustio priliku da ikada radim sa njim. Bilo mi je teško i još uvek žalim zbog te odluke“, Dejmon je zaključio.

Izvor: danas.rs

Ako se konzumira u umerenim količinama, ovo piće može biti potencijalno korisno za muškarce sa erektilnom disfunkcijom.

Momci koji žele da unaprede svoje veštine u krevetu mogli bi da imaju koristi od pijenja vina, tvrdi nova studija. Istraživači su proučili studije iz poslednjih 30 godina i otkrili da bi konzumacija umerene količine crnog vina mogla da poveća njihovu želju za seksom, kao i njihovu tehniku u krevetu, piše Daily Star.

Može pomoći kod problema poput erektilne disfunkcije i podstaći testosteron, prema izveštaju objavljenom u Journal of Clinical Medicine.

Studija pod nazivom „Crveno vino i seksualna funkcija kod muškaraca“ takođe je otkrila da ono može pomoći i ženama da pojačaju svoju seksualnu želju. Polifenoli su snažni antioksidansi koji deluju na bolju funkciju unutarnje ovojnice srca i krvnih sudova. To poboljšava protok krvi u druge delove tela kao što su polni organi.

Autori izvještaja napisali su: „Fascinantno, žene koje umereno konzumiraju jednu do dve čaše crnog vina dnevno pokazale su više rezultate za seksualnu želju i vlažnost s ukupnim poboljšanjem seksualne funkcije u poređenju sa ženama koje nisu pile crno vino.“

Istraživači kažu da je tajna uspeha u umjerenom konzumiranju pića. To je zato što ispijanje previše pića može ugroziti vaš seksualni život i celokupno zdravlje.

Polifenoli imaju snažna antioksidativna svojstva koja sprečavaju slobodne radikale i druge hemikalije da izazovu oksidativni stres koji može oštetiti ćelije. Oksidativni stres takođe je povezan s nizom zdravstvenih problema kao što su rak, bolesti srca, moždani udar, artritis, imunološki poremećaji, Parkinsonova bolest i druga stanja.

Izveštaj je na kraju otkrio da „crno vino, ako se konzumira u umerenim količinama, može biti potencijalno korisno za pacijente s erektilnom disfunkcijom, kao i da može pozitivno uticati na reproduktivnu funkciju kroz mehanizme koji zavise od vazorelaksacijskih svojstava crnog vina i njegovih antioksidativnih svojstava. “

NHS preporučuje da muškarci i žene redovno ne piju više od 14 jedinica alkohola nedeljno, što je otprilike 10 malih čaša vina. Ljudima se takođe savjetuje da rasporede svoje pijenje na tri ili više dana ako piju toliko redovno.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Leto samo što je stiglo, a naša zemlja se već suočava sa tropskim temperaturama, koje su znatno više od onih koje su predivđene za ovo doba godine. Ako smo i mislili da je ovo samo još jedan prolazni toplotni talas, prevarili smo se. U narednih 50 godina čekaju nas tekstonske promene, da bismo kada taj period prođe ušli u novu realnost koja će podrazumevati duže leto i znatno povećan broj tropskih dana.

Nedelju za nama obeležio je toplotni talas, zbog koga se živa u termometru u mestima širom Srbije popela i do 40 stepeni. Leto samo što je počelo, a prvi rekordi već su oboreni.

Stručnjaci u poslednje vreme sve više ukazuju na klimatske promene, koje izvesno i sada osećamo, ali ono što je zabrinjavajuće, takav trend nastaviće se i u decenijama pred nama.

Irida Lazić, doktorantkinja iz oblasti meteoroških nauka i predavač na Fizičkom fakultetu u izjavi za Nova.rs objašnjava da su nedavno napravili Digitalni atlas klime Srbije koji pruža informacije o klimi u budućnosti.

„Promene se događaju zbog povećane koncentracije ugljen-dioksida. Primetno je manje mraznih dana, ova sezona za nama je bila najgora, najmanje dana sa snežnim pokrivačem je bilo ove godine i to ne samo u Srbiji, već i u svetu“, kaže ona.

Dodaje da će klimatske promene biti sve izraženije, kao i da sve ono što smo u prošlosti smatrali ekstremnim vremenom, u budućnosti će postati „novo srednje stanje“.

„Mi klimatske projekcije pravimo na osnovu toga koliko ćemo potencijalno emitovati ugljen-dioksida. Dakle. klimatski scenariji prave se na osnovu toga koliko će se emitovati ugljen diosida“, pojašnjava sagovornica našeg portala.

Navodi da se hipotetički desi da sada obustavimo emisiju ugljen-dioksida, da bi smo morali da čekamo decenijama kako bi se promene videle.

Šta nas čeka u budućnosti?

Jedno od istraživanja naše sagovornice, pokazalo je da će u Srbiji posle 2050. godine biti 13,5 puta više dana koje ćemo provesti u toplotnim talasima u toku godine nego što ih je bilo pre nekoliko decenija.

Ovo predviđanje, koje nude aktuelni klimatski modeli, podrazumeva da će sredinom 21. veka u Srbiji prosečne temperature porasti za 2,2 stepena u odnosu na današnje.

Ističe se da smo već na tom putu. Kako pokazuju aktuelna merenja, prosečna temperatura u Srbiji već je porasla za 1,8 stepeni u odnosu na predindustrijski period, a učestalost i dužina toplotnih talasa već je višestruko veća nego pre nekoliko decenija.

U pomenutom istraživanju navodi se i da će vidljive razlike između godišnjih doba smanjiti, a leta bi mogla da traju i do šest meseci.

Kao što je sagovornica Nova.rs već pomenula, klimatske projekcije moguće je napravtii na osnovu „dobrog i lošeg“ scenarija, koji određuje potencijalna količina ugljen-dioksida emitovanog u atmosferi.

Ukoliko se preduzme „klimatska akcija“ i političkom odlukom se smanji emisija ugljen-dioksida, čeka nas blaži scenario. On podrazumeva porast temperature nakon 2050. godine za oko 1,3 stepena, sa blagim povećanjem u istočnim delovima zemlje.

Toplotni talas

Sa druge strane, ako se ništa ne preduzme, čeka se nas tzv. ekstremni scenario i porast temperature od oko 3,7 stepena. Kako se navodi u istraživanju, ovo se odnosi na srednju temperaturu, koja predstavlja prosečnu vrednost temperature svakog sata u okviru jednog dana.

Koliko ćemo imati dana u toplotnim talasima

Prema najblažem scenariju, u periodu 2060-2079 biće u proseku 10 tropskih noći više nego danas. U najgorem scenariju čeka nas 55 tropskih noći više nego danas.

Sa druge strane, indeks toplotnih talasa (tj. broj dana u okviru toplotnih talasa) je kod najblažeg scenarija biće povećan do 30 dana, a kod najgoreg i do 130 dana.

Biljke bi mogle da počnu da cvetaju i dva meseca ranije
Istraživanje naše sagovornice dotaklo se i najblažeg i najgoreg scenarija koji se odnosi na biljke i vegetaciju, tj. vreme početka rasta do sazarevanja. Prema prvom scenariju, to će krenuti 20 ranije, a po najgorem čak 60 dana pre.

Inače, kako smo i ranije objavili, prema prognozama tokom jula ove godine već nas čeka 15 tropskih dana, a avgust mesec će biti topliji od proseka.

Izvor: nova.rs

Ubod komarca može da bude vrlo neprijatan i da svrbi. Svrab je često nepodnošljiv i stvara jako crvenilo. Ipak, da biste ublažili te simptome, ovo je nekoliko trikova.

Imunološkinja dr Pajel Gupta upozorava da češanjem ne dobijate ništa, već samo povećavate rizik od infekcije. Predlaže da je učinkovito sredstvo u borbi protiv uboda komaraca alkohol kojim utrljamo mesto uboda. Osim toga, lekarka savetuje da je kockica leda vrlo učinkovita jer smanjuje upalu i svrab.

Ističe i da su kreme protiv svraba vrlo učinkovite, jer smanjuju iritaciju i upalu, ali da je alkohol daleko učinkovitiji. Ohladićete i omekšati kožu i omekšati, ali ne preterujte ​​kako ne biste iritirali i isušili kožu, piše krstarica.com.

„Možete takođe da operete mesto uboda hladnom vodom i sapunom kako biste ublažili svrab“, zaključila je dr Gupta.

Na usporavanje starenja ćelija može se uticati i na prirodan način.

Antioksidansi se mogu suprotstaviti oksidacijskim reakcijama uzrokovanim slobodnim radikalima. Među voćem, kivi zaslužuje istaknuto mesto u zaštiti od starenja i degenerativnih bolesti.

Šipak i drugo crveno voće, takođe donose brojne dobrobiti našem organizmu, kao i:

Borovnice

Često se smatraju jednim od najboljih izvora prirodnih antioksidansa među svim vrstama voća. Sadrže visoki nivo antocijanina koji im daju karakterističnu plavu boju i poseduju snažna antioksidativna svojstva, piše Healthline.

Maline

Bogate vitaminom C, kvercetinom i elaginskom kiselinom, maline su poznate po svojoj sposobnosti da neutrališu slobodne radikale, prenosi Novi list.

Jagode

Osim što su ukusne, jagode su bogate vitaminom C i flavonoidima, uključujući fisetin, koji je pokazao potencijalne prednosti u borbi protiv kognitivnog pada povezanog sa starenjem.

Jabuke

Poznate po izreci „jedna jabuka dnevno drži doktora podalje od kuće“, jabuke su dobar izvor vitamina C i grupe antioksidanata zvanih polifenoli. Koža jabuke posebno sadrži visoke nivoe ovih jedinjenja, prema Medical News Today.

Grožđe

Ovo voće je bogato resveratrolom, vrstom polifenola koji je dobio veliku pažnju zbog svojih efekata na dugovečnost i zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Pomorandže

Poznati po svom sadržaju vitamina C, agrumi kao što su pomorandže su takođe bogati flavonoidima, kao što je hesperidin, koji mogu imati antiinflamatorna svojstva i poboljšavaju imuni sistem.

Ali oni sigurno nisu jedini: vitamin A i vitamin E koji se nalaze u avokadu, na primer, takođe pomažu u odlaganju starenja tkiva i suprotstavljaju se delovanju slobodnih radikala.

Integralne žitarice

Često čitamo kako je konzumiranje integralnih žitarica tokom obroka, kao zamena ili alternativa rafinisanim, garancija unosa ovih supstanci sa antioksidativnom efikasnošću.

Za razliku od rafinisanih žitarica, cela zrna sadrže sva tri dela zrna: klicu, endosperm i mekinje.

Većina hranljivih materija i antioksidanata je koncentrisana u mekinjama i klicama.

To je razlog zašto su bogati fenolnim jedinjenjima, vitaminima i mineralima koji imaju antioksidativno dejstvo.

Mahunarke

U tom smislu se preporučuje i konzumiranje mahunarki. Njihova kora je bogata saponinima, polifenolima i fitatima, koji mogu imati značajan antitumorski efekat.

Od mahunarki, crni pasulj i crveni pasulj posebno su poznati po visokom sadržaju antioksidanata.

Druge mahunarke kao što su sočivo i leblebije su takođe dobri izvori antioksidanata, ali na nešto nižim nivoima od crnog i crvenog pasulja.

Pokožica mahunarki je posebno bogata ovim jedinjenjima jer deluje kao zaštitna barijera za seme, koncentrišući antioksidante koji mogu da zaštite mahunarke od stresa iz okoline kao što su UV zračenje i patogeni.

Konzumiranje ovih mahunarki sa ljuskom povećava unos korisnih antioksidanata, doprinoseći zdravoj i zaštitnoj ishrani.

Biljna ulja (posebno maslinovo)

Začinjavanje obroka sirovim biljnim uljima, posebno ekstra devičanskim maslinovim uljem, je još jedan koristan način da ostanete zdravi, piše Piedmont Healthcare.

Začini

Govoreći o začinima, začini poput kurkume i đumbira i aromatično bilje poput majčine dušice, žalfije, ruzmarina i origana su odlični dodaci ishrani.

Piće

Među pićima, zeleni čaj je koncentrat korisnih hemijskih jedinjenja. Lako se može konzumirati za doručak ili tokom dana.

Kafa i kakao takođe imaju svojih prednosti.

Izvor: n1info.rs

U organizaciji Turističke organizacije grada Sombora, pod pokroviteljstvom Grada Sombora, održana je tradicionalna 27. po redu manifestacija „Somborski kotlić“, na kojoj je preko 220 majstora iz zemlje i regiona, učestvovalo u kuvanju ribljeg paprikaša, od čega je 63 paprikaša učestvovalo u takmičenju za titulu najboljeg.

Zvaničan početak kuvanja obeležen je paljenjem prve vatre, a upalio ju je gradonačelnik Antonio Ratković, koji je pozdravio sve učesnike i poželeo im puno uspeha, sreće i dobre zabave.

Odlukom stručnog žirija, pobednik 27. Somborskog kotlića je Predrag Lovrić iz Apatina koji je skuvao najukusniji i najbolji paprikaš. Drugo mesto osvojio je Nemanja Kliska takođe iz Apatina, dok je treće mesto pripalo Milanu Petroviću iz Kneževih Vinograda.

Da veče prođe u odličnoj atmosferi, pobrinuli su se tamburaški sastav „Zanatski“ i Zoran Bugarski Brica i Tropiko bend, a u kasnijim satima, za muziku je bio zadužen DJ Damir.

„Somborski kotlić“ postao je jedan od prepoznatljivih simbola grada Sombora, a brojni posetioci koji su prisustvovali manifestaciji u kojoj su se, pored kotlića, učesnici takmičili i za najbolje aranžirani sto i najveseliju ekipu, mogli su da prošetaju i „Ulicom starih zanata“, te pogledaju i druge znamenitosti i dešavanja u gradu.