Istraživači sugerišu da je 120 do 180 minuta sedenja prag predugog sedenja i upozoravaju da dugo sedenje može izazvati probleme sa srcem, ali i brojne druge zdravstvene probleme, javlja danas Bi-Bi-Si, prenosi FoNet.
Epidemiolog Džeremi Moris je još 1953. godine otkrio da vozači autobusa u Londonu imaju više nego dvostruko veće šanse da razviju bolest srca nego kondukteri.
Razlog je što se od konduktera zahtevalo da budu na nogama i da se redovno penju uz stepenice londonskih autobusa na sprat prodajući karte putnicima, dok su vozači dugo sedeli.
Njegova značajna studija postavila je osnovu za istraživanje veza između fizičke aktivnosti i koronarnog zdravlja.
Iako su kondukteri londonskih autobusa sada stvar prošlosti, Morisovi rezultati su relevantniji nego ikada, piše Bi-Bi-Si.
Od početka pandemije virusa korona sve više se ide ka modelu rada od kuće, što će verovatno povećati kolektivno vreme sedenja.
Produženo sedenje je oblik sedentarnog ponašanja, koje karakteriše veoma smanjena potrošnja energije u sedećem ili ležećem položaju, što je povezano sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i preranog mortaliteta, pa je vreme koje provodimo sedeći identifikovano kao nezavisni faktor rizika u nizu zdravstvenih stanja.
Svetska zdravstvena organizacija je 2020. godine predložila mere za smanjenje sedentarnog ponašanja.
Od 2010. godine istraživači su želeli da ukažu da se sedentarno ponašanje razlikuje od nedostatka fizičke aktivnosti i ukazivali su da može da se ima dovoljno vežbanja dnevno, a da se ipak predugo sedi, ali je rizik od sedentarnog ponašanja svakako povećan kod onih koji ne vežbaju dovoljno.
Primarna hipoteza zašto je predugo sedenje povezano sa kardiovaskularnim bolestima jeste da je povećana vaskularna disfunkcija, naročito u nogama.
Vaskularni sistem je odgovoran za održavanje krvi i limfne tečnosti, koja je deo imunog sistema, a kreće se kroz krvne sudove.
Fiziolog sa Instituta za fizičku aktivnost i ishranu Univerziteta Deakin u Melburnu David Dunstan opsežno je istraživao efekte dugotrajnog sedenja, tvrdeći da je ono dovodi do smanjenja mišićne aktivnosti.
Kombinovani efekat smanjene mišićne aktivnosti, niže metaboličke potražnje i gravitacionih sila smanjuje periferni protok krvi do mišića nogu, što može dovesti do nakupljanja krvi u listovima.
Biomehanika sedenja, sa obično savijenim nogama, takođe, može da smanji protok krvi.
Izvor: danas.rs
