Akademik Ivan Gutman govori o somborskom indeksu, hemijskoj teoriji nastaloj 2020. godine, o kojoj je objavljeno više od 300 radova u svetu
Sa lakoćom iskusnog pedagoga, akademik profesor dr Ivan Gutman vodio je publiku na tribini u Muzeju podunavskih Švaba kroz složenu temu topoloških indeksa u hemiji. U svetskim okvirima najbolje rangirani naučnik Srbije kompleksan naučni problem objašnjava do mere koja može biti razumljiva većini: kako komplikovane stvari izraziti brojevima, odnosno indeksima. Profesor će posegnuti za poznatim pojmovima berzanskog indeksa, ili popularnim indeksima kojima se meri zdravstveni nivo nacije ili osećanje sreće.
U hemiji se elementi predstavljaju kroz njihovu strukturu, a osobine, poput tačke topljenja, težine, izražavaju brojevima. Jedan od problema koji hemičari vekovima pokušavaju da reše jeste – kako odrediti neku veličinu kod strukture. To se naziva topološki indeks, a jedinstvenom kombinacijom algebre i geometrije dr Gutman je 2020. godine razvio naučnu teoriju i stvorio somborski indeks.
„Ovaj topološki indeks je jedan od većeg broja topoloških indeksa, međutim, izdvaja ga to što je jedini naučni pojam koji postoji u svetu i koji nosi ime grada Sombora. Zato se nadam da će građani Sombora shvatiti da je to lepa stvar”, kaže akademik Gutman.
Topološki indeks je dobio pridev „somborski” ne samo što je Sombor rodni grad akademika Gutmana, već je do rešenja došao dok je 2020. boravio u tom gradu.
„Idem na dijalizu tri puta sedmično po četiri sata, to je godišnje 600 časova. Ležeći u krevetu i čekajući da se to završi, neko drema, neko čita novine, a ja sam koristio to vreme da razmišljam o problemima koji mene zanimaju. Mene zanimaju naučni problemi. Tako se tokom leta 2020. desilo da se razmišljajući na nekoliko uzastopnih dijaliza o problemu tokom vremena iskristalisala ta ideja koja se zove somborski indeks”, kaže dr Gutman.
Tribina održana u Muzeju podunavskih Švaba organizovana je povodom izložbe izbora od više od 300 radova koji su nakon teorije koju je ponudio Gutman objavljeni širom sveta.
„Jedan od osnovnih problema koji postoje u hemiji je da znamo strukturu određenih supstanci, obično se kaže strukturu molekula, i znamo da te supstance imaju određene osobine. Osobine merimo na neki način i izražavamo ih brojevima. A struktura je nešto što nije brojčanog karaktera. Sada je pitanje kako se može povezati struktura sa tim brojevima koji predstavljaju razne osobine i to je problem koji vekovima traje u hemiji: da se pokuša na osnovu poznate strukture da se predvidi osobina. Od trivijalnih, kao tačka ključanja, do manje trivijalnih kao što je delovanje kod nekog leka. Ovi topološki indeksi služe kao jedan od niza postojećih sredstava da se to postigne”, kaže dr Gutman. Otuda njegov somborski indeks može da ima široku primenu.
„Indeks ima matematičku osnovu, on povezuje algebru i geometriju i to je razlog zbog čega je toliko privukao pažnju drugih istraživača. Koncipiran je u okviru teorijske hemije i on ima pre svega primenu u hemiji, služi za predviđanje osobina određenih hemijskih supstanci. Pomoću tog indeksa na jedan način mogu se, makar približno, procenjivati neke fizičke i hemijske osobine različitih hemijskih supstanci. Za ljude su uvek od posebnog interesa supstance koje služe u farmaciji i somborski indeks je već na tom području našao svoju primenu u medicinskoj hemiji, gde uz pomoć somborskog indeksa pokušavaju da predvide farmakološke osobine određenih supstanci”, navodi sagovornik „Politike”.
Kao hemičar i matematičar, Gutman kaže da somborski indeks ima inherentnu matematičku lepotu i da je on veza između algebre, teorije grafova i geometrije. „Prvi put je geometrijski način razmišljanja uključen u ovu oblast. To je novo u ovoj oblasti”, kaže dr Gutman.
Akademik Ivan Gutman doktorirao je hemiju i matematiku i gotovo čitav svoj radni vek do 2012. godine proveo je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, gde je predavao fizičku hemiju, istoriju i filozofiju hemije i obradu rezultata merenja. Ima zvanje profesora emeritusa. Dopisni član SANU postao je 1988, za redovnog člana izabran je 1997. godine. Uz naučni rad bavio se i obrazovanjem studenata, otuda i pitanje kako gleda na to da danas matematiku, fiziku ili hemiju upisuje tek poneki student.
„To je veliki problem, a on ima više aspekata. Jedan o kojem se nerado govori jeste da su fakulteti finansirani prema broju studenata. Dakle, fakultetima se u najbukvalnijem i najbrutalnijem smislu isplati da imaju što više studenata. To je velika greška. Fakultetima bi se isplatilo da imaju veći broj dobrih studenata, nije bitno koliko, već da imaju studente koji zaista žele da studiraju neku oblast. Nema dovoljno studenata koji studiraju hemiju ili prirodne nauke jer nakon što završe studije oni postaju nastavnici u osnovnoj ili srednjoj školi. I kakva ih plata čeka? Dakle, to su ljudi loše plaćeni, bez ugleda u društvu. U poslednje vreme ih tuku i đaci i roditelji. Ljudi vide kako to izgleda, zato radije odlučuju nešto drugo nego da budu nastavnici. Naravno, neki studenti, kojima zaista dobro ide, neće postati nastavnici u školi, oni će raditi na fakultetu, otići će u inostranstvo, baviće se pravom naukom. Možda takvih studenata koji su odlučili da se bave prirodnim naukama i sada ima dovoljno, oni će se time uvek baviti i neće postavljati pitanje da li će moći da idu na letovanje. Takvih će uvek biti dovoljno, uvek ima dovoljno dobrih studenata. Ali nema dovoljno onih od kojih žive fakulteti, a ni dovoljno nastavnika po školama i o tome treba država da razmišlja, to su fundamentalni problem. Kada bude ugled nastavnika u školi bio onakav kakav je bio pre Drugog svetskog rata, kada je profesor u gimnaziji bio gospodin, ljudi će ići da postanu profesori. Danas nije tako, deca to vide, ona su pametna i reaguju tako kako treba”, kaže dr Gutman.
Po oceni naučnih platformi i univerziteta koji su radili takva istraživanja, on spada u najumnije ljude na planeti. Neprestano i dalje radi, te je ove godine objavio rad o elipsi somborskog indeksa i već je objavljeno nekoliko radova koji ga citiraju.
„To se zna da sam najbolje rangirani naučnik u Srbiji i to traje pet-šest godina. A sada se dogodilo da se taj naučnik nalazi u Somboru, u dalekoj provinciji, a i dalje se bavi naukom. Pokušavam koliko mogu. U ovoj državi nikoga ne zanima kako to da najbolje rangirani naučnik sedi u dalekoj provinciji i ima bedne uslove za rad. Imam pola kuhinjskog stola i stari kompjuter na kojem radim ovo što radim. A pokušavam da radim. Nijedan fakultet, ni univerzitet, ni institut, nikoga to ne interesuje. Ali ja svejedno radim i objavljujem radove ”, kaže akademik Gutman.Antrfile
Od Sombora do Stanforda
Platforma „research.com”, koja objavljuje rang-liste sa najboljim istrživačima u raznim oblastima proglasila je našeg akademika za svetskog lidera u matematici nekoliko godina unazad. U procesu rangiranja, gde je bilo uključeno više od 6.200 naučnika, on je 2023. godine bio na 57. mestu. U Srbiji je najbolje rangirani matematičar. Univerzitet Stanford je 2021. rangirao 100.000 najumnijih glava u svetu i dr Gutman je uvršten u prvih pet hiljada. Držao je predavanja u 45 zemalja, ima počasni doktorat Univerziteta Obuda u Budimpešti, uradio je habilitat na segedinskom univerzitetu „Jožef Atila”, urednik je naučnog časopisa „Meč”...
Izvor: politika.rs
