Rate stambenih kredita vezanih za evro u Srbiji miruju sigurno bar do kraja godine, pošto je do tada na snazi posebna mera Narodne banke Srbije kojom su kamatne stope za najveći broj ovih zajmova ograničene na 4,08 odsto. Da li će se ova mera produžiti i na određeni period u 2025. zavisiće u velikoj meri, smatraju bankari - od daljih odluka Evropske centralne banke po pitanju smanjenja kamatnih stopa do kraja ove godine.
Evropska centralna banka spustila je u junu svoje kamatne stope za 0,25 procentnih poena. Dalji pad je, međutim – u julu izostao.
Poznato je da je u Srbiji čak 99 odsto stambenih kredita vezano za evro, a da je gotovo 85 odsto tih zajmova ugovoreno sa promenljivom kamatnom stopom.
Na sve te kredite (uz uslov da ne prelaze iznos od 200.000 evra) od oktobra 2023. primenjuje se mera NBS doneta u septembru 2023. godine, koja podrazumeva ograničenje kamatne stope.
Ima li šanse da kamatne stope na evro padnu do kraja godine na nivo koji neće od januara usloviti značajan rast rata građanima koji otplaćuju stambene zajmove?
„Trend smanjenja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) ne ide tom dinamikom koje je tržište očekivalo – referentna stopa spuštena je za 25 bazičnih poena, a to nije efekat koji može da donese značajno olakšanje gradjanima koji su uzeli evro denominirane stambene kredite“, kaže za portal N1 Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora OTP banke.
On podseća da do kraja godine očekujemo još dve odluke ECB, „koje bi trebalo dodatno da utiču na smanjenje kamatnih stopa“.
„Uz to, činjenica je i da inflacija dolazi u željene okvire. Međutim, s druge strane vidimo da rast BDP u evro-zoni nije značajan – što predstavlja otežavajuću okolnost. Što se tiče Narodne banke Srbije, ona će sigurno da proceni na bazi odluka ECB i kretanja na tržištu da li je to dovoljno da se mera ‘oročena’ do kraja godine posle toga stavi sa strane ili ostane i dalje na snazi. Očekivanja u velikoj meri zavise od toga da li će se nastaviti trend smanjenja kamatnih stopa od strane ECB“, navodi Mihajlović, koji je i predsednik Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije.
Ukoliko takvog trenda ne bude, on pretpostavlja da bi „verovatno moglo da dođe do produženja mere NBS“.
„Iako je OTP banku kao najvećeg kreditora u oblasti stambenog kreditiranja ova mera dosta pogodila, i da smo snosili najveći trošak te odluke, smatramo da je mera bila prava i da je doprinela finansijskoj stabilnosti za građane koji su ušli u stambene kredite“, kaže Mihajlović.
On ukazuje da se tempo rasta stambenih kredita, uprkos značajnom okruženju visokih kamatnih stopa, nije značajno smanjio u odnosu na prethodne godine.
„Tempo rasta stambenih kredita i dalje ‘drži ritam'“, ističe naš sagovornik.
Šta je sa dinarskim keš kreditima
Kada je reč o gotovinskim kreditima u dinarima, kamatne stope na njih prate kretanje referentne kamatne stope koju utvrđuje Narodna banka Srbije.
„Tu je malo drugačija priča. Za razliku od ECB, Narodna banka Srbije je od početka godine referentnu kamatnu stopu spustila za 50 bazičnih poena (dva puta po 0,25 procentnih poena), što je značajniji pomak nego u evro zoni. Uzimajući u obzir da je razlog tome približavanja ciljanoj inflaciji – a mi smo sa junskom međugodišnjom inflacijom od 3,8 odsto već u okviru zadatih inflatornih okvira – tu postoji opravdanje za takvu odluku. Naša očekivanja su da će NBS nastaviti u tom smeru, pogotovo što su bitne komponente značajne za ekonomiju – ciljani inflatorni okvir i rast BDP iznad očekivanja – doprinele tome da može doći ro relaksacije kamatnih stopa“, objašnjava Mihajlović.
A ta relaksacija kamatnih stopa, kaže on – već je evidentna.
„Vidi se ta relaksacija u rastu kreditnih aktivnosti i to ne samo kod stanovništva, već i kod privrede koja u junu beleži značajni pomak u rastu kredita i to ne samo refinansirajućih, već i u puštanju novih. Na to utiču i druge komponente, poput rasta plata kod stanovništva što omogućava rast kreditne sposobnosti“, kaže Mihajlović.
On dodaje i da je raspoloživost dinara na tržištu značajna.
„Uz to, vidi se uticaj pada referentne kamatne stope kroz jaču tržišnu borbu među bankama – što je vezano za odobravanje keš kredita. I tu tržišna borba sigurno ide u korist građana“, zaključuje prvi čovek OTP banke u Srbiji.
Izvor: n1info.rs
