Sombor.info

Izuzetno visoke cene stanova koje su aktuelne poslednjih godina mnogima su san o dolasku do sopstvenog krova nad glavom učinile nedostižnim. Kako bi rešili stambeno pitanje, pojedini se sve češće okreću kućama, jer prema rečima arhitekata, bez obzira na rast cena i građevinskog materijala, kuća košta upola manje novca. Ipak ostaje dilema šta se više isplati - zidati kuću ili izabrati montažnu.

Arhitekta Stevan Rodić iz Novog Sada za portal N1 kaže da je za mlade ljude najlakše da dođu do životnog prostora tako što će izabrati kuću umesto stana.

„Bez obzira na rast cena nekretnina stoji neki paritet – ako pričamo o nekim prosečnim cenama stanova, ne neki Beograd na vodi i sl, ali recimo u Novom Sadu za red veličine dve, dve i po hiljade evra koliko košta kvadrat stana i to polovnog, vi možete napraviti dva kvadratna metra kuće. To stoji već dugo vremena, stan od 100 kvadrata jednako je kuća od 200 kvadrata“, kaže Rodić.

Ono što je kod izbora kuće povoljnost, prema njegovim rečima, je i to što nije neophodno investirati sve odmah, nego se kuća može graditi tako da se vlasnici usele pa da rade još dve godine neke detalje, sitnice, što je, kako ističe, povoljnije nego vraćati kreditne kamate.

„Ono što menja stvar je plac, koji može biti jeftin, može biti skup. To naravno zavisi od lokacije, puta, struje, vode, kanalizacije, gasa i tako dalje, ali generalno je priča ta – da za kvadrat stana možete imati dva kvadrata kuće“, kaže novosadski arhitekta.

Prednosti i mane klasične gradnje i montažne kuće

Kada je u pitanju izbor između klasične gradnje ili montažne kuće, Rodić ističe da iako montažne kuće imaju nekih pogodnosti, klasična gradnja ima prednost.

„Klasična gradnja ima po meni dosta svojih prednosti, dok montažna ima prednost što je za nijansu jeftinija i može biti brža. S tim da ne mora da bude brža, jer imate ograničen broj firmi koje se bave proizvodnjom montažnih kuća. Ako dođete na red pa dobijete kuću za dva-tri meseca onda jeste brža, ali ako čekate firmu da vašu kuću počne da radi za sedam, osam meseci, pošto su u gužvi, onda nije brže od klasične gradnje“, objašnjava on.

Dodaje i da nešto niža cena, takođe ne mora biti pravilo.

„To zavisi od nivoa opreme. Najjeftiniji su oni grubi građevinski materijali, a najskuplje su sanitarije, keramičke pločice itd, tako da i u montažnu kuću možete dati novca koliko god hoćete. Govorimo o nekom proseku“, kaže Rodić.

Cene po kvadratnom metru za montažne kuće se, kako prenosi Forbes Srbija, kreću od 500 evra po kvadratu pa naviše, u zavisnosti od tipa objekta i toga šta se traži.

Predstavnici preduzeća i firmi koji se bave izgradnjom montažnih objekata za Forbes Srbija tvrde da poslednjih godina imaju pune ruke posla i da se ovakvi objekti moraju „rezervisati“ od šest meseci do godinu dana unapred.

Energetska efikasnost

Arhitekta Rodić ističe još jednu bitnu komponentu na koju treba obratiti pažnju pri izboru kuće, a to je energetska efikasnost. Pod tim, kako navodi, treba imati na umu ne samo grejanje tokom zime, već prvenstveno hlađenje tokom leta.

„Montažnu kuću nema šanse da ohladite leti. Najgora stvar su brodski kontejneri koji su sad popularni kao vikendice. Dođe dizalica, spusti vam dva, tri kontejnera, povežu instalacije i vi imate za nedelju dana vikendicu. To je dobro za zimski period i eventualno kad ne treba grejeti. Leti u to se ne može ući uopšte. Po vrućinama ta kuća nema materijale koji mogu da zadrže nekakav kapacitet hladnoće, nema tromih materijala, to su kuće od laganih materijala koji ne drže svežinu“, objašnjava on.

Sa druge strane, Rodić navodi kuće koje su zidane od cigle ili sa dosta betona, kamena, teških materijala.

„Materijali koji jako brzo provode toplotu, kao što je gvožđe, isto tako se brzo i hlade. Ali kad imate materijale kao što je kamen, kao što je keramika, kao što je igla, kao što je blato, čerpić, oni su vrlo inertni. Treba im dugo vremena da se ugreju i onda se dugo hlade. Ali isto tako kad se ohlade, onda i svežinu drže duže“, kaže Rodić i, u tom smislu, posebno izdvaja zemunice, koje, kako kaže, postaju sve popularnije kod mladih, obrazovanih ljudi okrenutih ekologiji.

Izvor: n1info.rs

Na vrelim julskim temperaturama kao da gori asfalt, pa nije čudo ni što izgori poneki automobil ili kamion. Ipak, uzrok požara na vozilima je uglavnom nepažnja i nebriga vlasnika, ali i tu važi izreka: "Nesreća nikada ne dolazi sama".

Sve češće smo svedoci požara na automobili, a tome svedoči i slučaj koji se dogodio pre nekoliko dana. Naime, na auto-putu došlo je do požara na kamionu, a plamen je bukvalno progutao kabinu vozila. Na sreću, niko nije bio povređen, ali, nažalost, to nije uvek slučaj.

Po rečima Milana Vujanića, profesora Saobraćajnog fakulteta u penziji i veštaka saobraćajne struke, potrebno je nekoliko faktora da se spoje da bi došlo do požara na vozilu. Retko se dešava da postoji samo jedan uzrok.

„Benzin ne može da gori, bilo kakva da je temperatura. Pali se benzinska para, isparenja goriva, a one mogu da se zapale isključivo varnicom. Varnica nastaje od loših instalacija, ali ni ona, sama po sebi, ne može da izazove požar. Potrebno je da se dogodi da u motornom prostoru, usled loših instalacija, dođe do varničenja, a da tu budu prisutna i isparenja od goriva da bi došlo do požara“, objašnjava profesor Vujanić.

Po njegovim rečima, do požara na vozlima u Srbiji ne dolazi mnogo češće u odnosu na druge zemlje, ali postoje neki faktori rizika.

„Proizvođači automobila daju garanciju na tri godine ili na pređenih 100.000 kilometara i te brojke nisu slučajno izabrane, već su plod testiranja i proučavanja. Ukoliko vozilo izgori, a da je u garantnom roku, to je već problem za osiguranje i proizvođača, jer to znači da sa tim vozilom nešto fabrički nije u redu. Ali, vozači treba da znaju, da kada prođe taj rok, treba da obrate više pažnje, pre svega, na električne instalacije, creva za dovod goriva i slične stvari. Nije zgoreg da prilikom svake sezonske promene vozači prekontrolišu vozilo. Kao što se, kada dođe zima, voda zameni antifrizom, a letnje gume zimskim, tako bi i pred leto trebalo prekontrolisati sve „potrošne“ delove, kao što su instalacije i creva. Ništa nije večno, pa ni ti delovi i proizvođači ih ne prave da bi večno trajali“, objašnjava profesor Vujanić.

Mogućnost kvara, ali i požara se povećava sa starošću automobila, ali i sa kvalitetom samog vozila.

„Normalno je da skuplji automobili imaju kvalitetnije delove, nije isto „mercedes“ star 20 godina i „jugo“ star 20 godina. Ali, to ne znači da i taj „mercedes“ može večno da se vozi bez popravke, promene delova i odlaska kod majstora. Većina vozača kod nas ima „svog majstora“ i nije zgoreg otići kod njega na taj, preventivni pregled, da se prekontrolišu ti najosetljiviji i najrizičniji delovi. Takav majstor će i učiniti cenu, ali u svakom slučaju je trošak manji od uništenog automobila“, objašnjava Vujanić i dodaje da automobil ne treba sređivati samo za tehnički pregled.

Upozorenja na komandnoj tabli

Velika greška koju ponekad prave vozači je da ne reaguju na upozorenja koja im stižu sa komandne table automobila.

„Ako neka sijalica zasvetli, pogotovo crvenom bojom, to nije slučajno. To je upozorenje da nešto nije u redu. Dosta naših ljudi će to ignorisati, po logici da kola mogu da izdrže još nekoliko kilometara ili desetina kilometara“, kaže Vujanić i dodaje:

„Nijedno od tih upozorenja se ne uključuje bez razloga i vožnja takvog automobila je rizično. Vozilo treba odmah ili što pre bezbedno zaustaviti, videti u čemu je probem i konsultovati se sa majstorom“.

Potrebno je voditi računa i o starosti vozila, što je automobil stariji, to ga treba češće pregledati i, makar, smanjiti sve faktore rizika od izbijanja požara.

Izvor: nova.rs

Popularno povrće topi salo, blagotvorno deluje na krv, kao i na probavu, jedite ga svaki dan ako možete.

Mnogi ljudi ne konzumiraju paradajz dovoljno često, a postoji nekoliko važnih razloga zašto bi trebalo. Istraživanja pokazuju da likopen koji se nalazi u rajčicama može da spreči razvoj ćelija raka, posebno raka prostate, želuca i debelog creva. Takođe je korisno da znate da se kuvanjem paradajza povećava nivo likopena.

Paradajz je bogat vitaminom C koji je prirodni antioksidans, a sadrži i vitamin A, gvožđe i kalijum, koji izgraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja nerava i normalne cirkulacije krvi, piše Krstarica, a prenosi N1 Zagreb.

Vitamin K koji se takođe nalazi u paradajzu važan je za zgrušavanje krvi. Svakodnevno konzumiranje paradajza može da vam pomogne da kožu održite zdravom i sjajnom.

Paradajz može da smanji i štetu izazvanu konzumiranjem duvana zahvaljujući kumarinskoj i hlorogenoj kiselini koje sadrži.

Ako pokušavate da smršate, paradajz će da vam bude od velike pomoći. Ima malo kalorija, a bogat je vlaknima, što znači da će duže da vas drži sitim i pomogne da se salo bolje topi.

Ako možete, potrudite se da ga jedete svaki dan.

Izvor: n1info.rs

Najbolji glumci festivala Paulina Manov i Svetozar Cvetković

Svečanom ceremonijom dodele nagrada i koncertom filmske muzike Mine Lazarević u atrijumu Gradske kuće zatvoren je šesti Somborski filmski festival, koji je trajao od 11. do 14. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“.

Žiri Glavnog takmičarskog programa koji je radio u sastavu Vesna Čipčić, Ana Maria Rossi i Radovan Vujović dodelio je nagradu Ernest na najbolji film festivala ostvarenju „Za danas toliko“ reditelja i scenariste Marka Đorđevića. Žiri je svoju odluku obrazložio rečima: „U potrazi za vremenom, drugačijim od surove realnosti u kojoj živimo, ovaj film nas je ubedio da će lepota spasiti svet. Iako lišeno konvencionalnih postulata pričanja priče, ovo delo sa podjednakim uspehom postiže ono što i jeste cilj svake uzvišene umetnosti, a to je katarza. Svojim gotovo dokumentarističkim pristupom autor i glumci stvaraju čitav jedan svet u kome likovi nastavljaju da žive i kada se kadar završi. Ti likovi nas uče da se sa najneprijatnijim događajima u našim životima možemo suočiti, da ih ljubav i toplina bližnjih mogu preobraziti u najnežnija osećanja. Tako smo dobili jedan potpuno srpski neorealistički pozdrav iz Kragujevca od članova porodice Šarenac. Njegov dosadašnji uspeh u bioskopima i prijem kod publike dokaz su da nam je u ovom vremenu u kome živimo upravo takav film i potreban da nam pokaže da može i drugačije. Uverli su nas da je sve moguće, da treba verovati, želeti, nadati se i pevati vratio sam se živote.

Dobitnici nagrade Boer za najbolju žensku i mušku ulogu su Paulina Manov i Svetozar Cvetković za uloge u filmu „Ruski konzul“ Miroslava Lekića uz obrazloženje: „Paulina Manov u Ruskom konzulu još jednom pokazuje svoju najbolju glumačku osobinu – snagu uverljivog korišnjenja minimalnih sredstava. Ona je tanano i suptilno prešla iz jednog u drugi emotivan odnos koji je dodeljen njenoj Milici, pokazavši umeće svojstveno samoistinski velikim glumcima. Tačan i ekspresivan u izrazu, Svetozar Cvetković je svoju izvanrednu glumačku igru, obogatio snažnim ličnim tonom čoveka, umetnika, koji veruje da je nemoguće moguće. Tako je odigrao jednu od svojih najboljih filmskih uloga“. Paulina Manov i Svetotar Cvetković su se zahvalili žiriju na nagradi. “Lepota malih festivala kao što je ovaj u Somboru jeste u tome što ovakve divne sredine donose veliko zadovoljstvo da naš rad, kao glumaca, može da se prepozna,” istakao je u svom obraćanju Svetozar Cvetković.

Žiri selekcije filmova mladih autora u kome su bili Pavle Mensur, Ljubomir Bulajić i Stefan Vukić nagradu u ovoj selekciji je dodelio filmu „Ekskurzija“ rediteljke Une Gunjak. U obrazloženju ovog žirija stoji: Ovo ostvarenje se u datoj selekciji filmova izdvojilo pre svega istinošću ispričane priče, dozvoljavajući gledaocu da se u potpunosti prepusti rediteljskom narativu bez sumnje u verodostojnost problema kojim se film bavi. Brilijantna izvedba mlade Asje Zare Lagumdžije, utemeljena na prirodnosti, donesena na jedan sveden način, danas više ne tako omiljen među glumcima mlađe generacije, glavni je stub ovog filma. Pored glavnog problema kojim se film bavi, rediteljka uspeva da na jedan suptilan način protka i kritiku društva na podneblju Balkana, poručujući nam da su deca slika i prilika roditelja”.

Specijalnu nagradu žirija za režiju dobio je film „Radnička klasa ide u pakao“ Mladena Đorđevića, zbog besprekornog pristupa temi filma, svog autorskog angažmana koji je duboko okrenut u društvenoj stvarnosti u kojoj živimo.

Ksenija Janković, direktorica Somborskog filmskog festivala i Kulturnog centra „Laza Kostić“ je na svečanoj ceremoniji zatvaranja rekla: „Prepuna sam prelepih utisaka sa festivala koji večeras zatvaramo. Hvala somborskoj publici koja je svako veče u velikom broju posećivala filmske projekcije, i što je osetila drugačiju energiju ovogodišnjeg festivala. Zahvaljujem se timu festivala, a posebno Filmskom centru Srbije kao pokrovitelju glavnih nagrada. Želim svima da sa ovog festivala odu sa porukom da će lepota i ljubav pobediti sve“.

Vesna Čipčić, glumica i predsednica žirija svečano je zatvorila festival poželevši da naredno, sedmo izdanje bude voljeno i posećeno kao i ovogodišnji festival.

Podsećamo, ovogodišnji dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“ je, posthumno, srpski i jugoslovenski filmski i pozorišni glumac i pisac Žarko Laušević. Tokom četiri dana festivala publika je imala priliku da pogleda 14 ostvarenja podeljenih u četiri programske celine. Pored filmova, posetioci su imali priliku da prisustvuju i promocijama knjiga u čijem fokusu je filmsko stvaralaštvo.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 15. i 16. jul

U Skupštinskoj sali zgrade Županije, održana je promocija knjige pod nazivom „Kako sam otkrio Ameriku“, autora Nemanje Sarača. Promocija knjige održana je u sklopu programa 6. Somborskog filmskog festivala, a o knjizi su govorili Radoslav Zelenović, Džon Sevidž, Lazar Rajić Rokvud i Nemanja Sarač.

„Kako sam otkrio Ameriku“ predstavlja rezultat višegodišnjeg istraživačko – interpretativnog rada na rasvetljavanju života, rada i dela Lazara Rajića Rokvuda, glumca koji je prešao put od vojvođanskih predela do Kanade, Sjedinjenih Američkih Država i drugih krajeva sveta jureći za holivudskim snom.

Ako ne znate čime biste mogli da obogatite svoju baštu, ovih pet biljaka uvek su dobra ideja

Svaki vrt izgleda lepše kada je obogaćen pravim biljkama koje unose mir i i ravnotežu, a posebno je korisno kada nude i određene prednosti. Ako nemate puno slobodnog vremena za održavanje i uzgoj, ove biljke su idealne za početnike jer ne zahtevaju mnogo brige, a pružaju mnoge koristi kako u kulinarskom, tako i u zdravstvenom smislu, piše Sensa.hr.

Evo o kojih pet biljaka je reč.

1. Bosiljak

Bosiljak je jedna od najjednostavnijih začinskih biljaka za uzgajanje, a koristi se široko u kulinarstvu. Osim što poboljšava ukus mnogih jela, bogat je vitaminom K i antioksidansima. Takođe, bosiljak ima svojstva koja pomažu u odbijanju komaraca i muva, što pomaže u uživanju u bašti tokom toplijeg doba godine. Bosiljak zahteva sunčano mesto i redovno zalivanje, a može da se uzgaja i u teglama, što ga čini pogodnim i za manje prostore.

2. Ruzmarin

Ruzmarin je višegodišnja biljka koja je jednostavna za održavanje i ima mnoge prednosti. Osim što je popularan začin u mnogim jelima, poznat je po svojim lekovitim svojstvima, poput poboljšanja pamćenja i smanjenja stresa.

3. Lavanda

Lavanda je predivna biljka sa mirisnim ljubičastim cvetovima koja ne samo da ukrašava vrt, već ima i mnoge praktične koristi. Njena eterična ulja koriste se za opuštanje i smanjenje stresa, a biljka sama po sebi odbija moljce i komarce. Lavanda zahteva sunčano mesto i dobro drenirano tlo, a otporna je na sušu.

4. Peršun

Peršun je dvogodišnja biljka koja je vrlo jednostavna za uzgajanje i naširoko se koristi u kuhinji. Bogat je vitaminima A, C i K, kao i gvožđem. Peršun takođe ima svojstva koja pomažu u detoksikaciji organizma. Za uspešan uzgoj peršuna potrebno je da osigurate dovoljno svetla, redovno zalivanje i vlažnu podlogu.

5. Menta (Nana)

Menta je višegodišnja biljka koja brzo raste i vrlo je jednostavna za održavanje. Njeni listovi koriste se za pripremu čajeva, koktela i dezerata, a takođe ima i lekovita dejstva poput smirivanja želuca. Menta je vrlo invazivna, pa je najbolje saditi je u posudama ili ograničenim prostorima. Potrebna joj je polusenka ili sunčano mesto i redovno zalivanje.

Izvor: n1info.rs

Tokom vrelih letnjih meseci, možda ćete imati poteškoće sa spavanjem, posebno tokom toplotnih talasa kada su temperature izuzetno visoke. Čak i kada padne noć i temperature budu nešto niže, i dalje može biti veoma toplo, što zaista može uticati na san.

Ako koristite klima uređaj, možda nećete imati problema sa ovim. Međutim, korišćenje klima uređaja svake noći tokom leta može biti prilično skupo rešenje. Evo još nekoliko trikova koji vam mogu pomoći da bolje spavate tokom toplotnog talasa.

Sprečite ulazak sunčeve svetlosti

Zatvorite prozore i zavese tokom najtoplijeg dela dana i kada je sunčeva svetlost najjača. Leti je to najčešće između 12:00 i 16:30. Ovo će sprečiti da toplota uđe u vaš dom.

Ventilacija

Nakon što prođe najtopliji deo dana, otvorite vrata i prozore da biste provetrili sve prostorije i cirkulisali vazduh u svom domu. Ovo bi trebalo da izbaci svu toplotu koja je ušla u vaš dom tokom dana.

Ako imate ventilatore možete da ih uključite. Izbegavajte korišćenje rerne i šporeta jer će akumulirati dodatnu toplotu.

Ovi koraci bi trebalo da rashlade vaš dom pre nego što odete u krevet.

Voda

Hidratacija je posebno važna leti, pogotovo što se mnogo znojimo. Pijte dosta tečnosti pre spavanja, a na noćnom ormariću možete pripremiti i piće za kojim možete posegnuti tokom noći kada vam zatreba.

Zaboravite na hladan tuš

Možda mislite da je hladno tuširanje pre spavanja dobra ideja, ali je kontraproduktivno. Hladna voda će zapravo stimulisati krv u telu da reguliše temperaturu, tako da će vam zapravo biti vruće kada se tuširate.

Odeća

Nosite laganu i prozračnu odeću, a najbolje je da nosite predmete od tkanine, bambusa i svile. Što manje sintetičkih vlakana ima odeća, to bolje.

Izvor: n1info.rs

Ministarstvo privrede proglasilo je neuspešnim postupak javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala TP Prehrana iz Sombora jer nije dostavljena nijedna prijava za učešće u postupku.

U zakonskom roku zahteve za otkup prodajne dokumentacije podnele su četiri kompanije: Amana Real Estate DOO, Sigma Line DOO, World Best Brands DOO i Aman DOO, prenosi eKapija.

Nadležni su u naime, ranije u oglasu pozvali zainteresovana lica (domaće i strane privredne subjekte) za učešće u postupku privatizacije trgovinskog preduzeća iz Sombora.

Ministarstvo privrede je objavilo da se ovaj postupak odnosi na prodaju 66,69 odsto kapitala Prehrane AD, a koji su u vlasništvu Registra akcija i udela, te Akcionarskog fonda AD Beograd. Početna cena na javnom nadmetanju za navedeni, većinski paket akcija, iznosi 1.036.813,24 evra. Preostalih 33,3 odsto kapitala, koji nisu predmet privatizacionog postupka, u vlasništvu su ostalih akcionara, piše u javnom pozivu.

Trgovinsko preduzeća iz Sombora poseduje prodajne objekte Samoizbor, bivši Vajdinger, prodavnicu na Sivačkom putu, te u Odžacima.

Izvor: biznis.rs

Nakon knjige "Lazar: Od Salaša do Holivuda" Snežane Pisarić Milić, objavljena je još jedna knjiga "Kako sam otkrio Ameriku" Nemanje Sarača, o holivudskom glumcu Lazaru Rokvudu (Lazaru Rajiću prim. aut.), koji je poreklom iz Srbije. Knjiga je promovisana sinoć u okviru 6. Somborskog filmskog festivala.

Lazar na početku razgovora za "Blic" otkriva koliko ova nova knjiga otkriva više njegov život od rodnog Sombora do Holivuda nego prethodna.

- Ima više materijala o meni, ali da budem iskren ja još nisam ni počeo da je čitam (smeh). Jednostavno nisam imao vremena. Samo sam video kako izgleda knjiga i prelistao fotografije. Kada za nekoliko dana krenem za Toronto, u avionu ću početi da je čitam. Želim da me iznenadi. Inače, ona je pisana drugim stilom i na drugačiji način je predstavljen moj život nego u Snežaninoj knjizi – priča Rokvud.

Kad smo prvi put razgovarali, pre osam godina, rekli ste da vam je želja da se vratite u rodni Sombor...

- U Torontu mi je i dalje baza. Momentalno ne postoji takva prilika. Ali sa godinama, ako mi postane malo teže, vratio bih se. Sombor je fantazija za život. Jedno mirno mesto koje meni jako prija posle Toronta. Upoređujući ga sa mojim gradom, Torontom, gde živim u samom centru i gde je neverovatna buka i cika, on je idealan gradić.

Pre 55 godina otišao iz Srbije

Skoro 55 godina je prošlo otkako ste otišli iz Srbije. Jeste li zadovoljni svojim životom u stranoj zemlji i šta ste sve postigli profesionalno za to vreme? Nije sve uvek išlo glatko, dosta ste se namučili. Radili ste različite poslove da biste došli do ostvarenja svojih snova…

- Jesam. Volim da kažem da me je ljubav prema filmu odvela u Diznilend. Još imam vatru u sebi za velike filmske projekte. U principu, kada se okrenem iza sebe jako sam zadovoljan postignutim rezultatima. Najvažnije je da sam ostvario somborski san. Dok sada šetam ulicama Sombora, sećam se da sam tada gledajući momka Džejmsa Dina, želeo da budem sličan njemu. Na početku sam trčao iz filma u film i imao male uloge. Snimio sam 121 film, što igranih, što televizijskih. U poslednje vreme išao sam stalno na veće uloge, u stvari, na glavne. Baš sam nedavno na tu temu pričao sa mojim prijateljem Džonom Sevidžom, koji je fantastičan glumac, a koji nije doživeo da dobije glavnu ulogu. Ma, zaista sam zadovoljan svojom karijerom. Ranije, kada sam odlazio na kastinge, čim dođem i pogledaju moje lice ili odmah dobijem ulogu ili ne. Sada, kada se pojavim na kastingu odmah im kažem da sam došao za glavnu ulogu. Pogledaju u mene kao da sam "pao s neba". Ali ne bojim se da im to napomenem, jer sam dobar, da ne kažem najbolji. Kada izađem posle kastinga na ulicu, slatko se ismejem i kažem sebi: "Dobro je budalo, samo napred".

Da li vas i dalje pojedinci nazivaju "belim Indijancem"?

- Ne, tako su me zvali samo na početku moje karijere. Indijanci kada me vide na ulici, obavezno mi traže cigaretu. Čak mi je jednom jedan Indijanac rekao: "Ako treba neko da igra poglavicu Ludog konja, onda si to apsolutno ti". Tada sam mu odgovorio da sam spreman za tu ulogu. Inače, igrao sam Indijance tri puta na filmu. Sećam se da su u jednom filmu bili angažovani pravi Indijanci i da je za jednu težu scenu reditelj uzviknuo: "Sklonite sve, ostavite mi samo jednog Indijanca" I pokazao prstom na mene. Ja sam uzviknuo: "Pa, ja nisam pravi Indijanac"! Svi su počeli da se smeju.

"Majkl Medsen me je iznenadio"

Bili ste u prilici da upoznate mnoge velike holivudske glumce. Među njima je bio i Džek Lemon?

- Jeste. U to vreme sam dosta pio, a Džek Lemon je bio totalni alkoholičar. Snimao je neki film u Torontu. Sreo sam ga u jednom baru i barmen mi je rekao da mu niko ne prilazi, jer želi da mirno sedi i pije svoje piće. U jednom momentu, barmen se negde izgubio a ja sam poželeo da ga lično upoznam. Prišao sam mu i obratio mu se: "Gospodine Lemon, gledao sam vašeg sina juče u filmu. Fantastično ide vašim stopama." Trgao se, pogledao me je i upitao: "Stvarno?" U tom momentu me je ugledao barmen i želeo je da me skloni od glumca, ali je Džek rekao da sednem pored njega, ponudio mi je piće i tako smo započeli priču. Moje pravilo je da ako želim da opstanem i funkcionišem, moram jako brzo da mislim u svakoj situaciji i da reagujem u datom trenutku.

Ko vas je od slavnih glumaca iznenadio svojom neposrednošću?

- Majkl Medsen. On je ostao moj veliki prijatelj i divan momak. Ima šestoro sinova, od dve pa do devetnaest godina. Sa drugom ženom ima četiri. Radio sam sa njim filmove. On je igrao sve što mu je bilo ponuđeno, da bi preživeo. Sada je u jako teškom zdravstvenom stanju. Majk Srbiju obožava. Jednom prilikom mi je rekao da je sve imao u Srbiji. Sećam se kada sam izašao u srpskom Playboy magazinu na šest strana, okružen devojkama koje su bile obučene kao Indijanke, Medsen je uzeo taj broj i svima u Kaliforniji, gde je snimao, pokazivao moje strane. Tada je Denis Hoper izrazio želju da me upozna. On je isti kao i ja, nema ni kompjuter. Ma on je jedan otkačeni momak koji voli da me pozove da bi njegovoj deci imitirao Duška Dugouška i Pepe Tvora i pričao o mojim omiljenim crtanim junacima.

Kakvo mišljenje imate o Entoni Hopkinsu, sa kojim ste čak i glumili u istom filmu?

- On je pravi gospodin. Sećam se da sam igrao nekog mafijaša koji je u jednoj sceni morao da odseče prste čoveku koji duguje pare. Bila je to zaista gadna scena. On se zatekao na snimanju i pažljivo je posmatrao svaki detalj. Po završetku snimanja, prišao mi je. Bio sam iznenađen da meni jedan veliki glumac, jedan Oskarovac, prilazi da bi me pohvalio. Rekao mi je da sam toliko verno dočarao tu scenu, da se na trenutak uplašio. Tada sam mu odgovorio da je to veliki kompliment od čoveka koji je uplašio ceo svet u ulozi Hanibala Lektora. Pitao me je odakle sam i bio oduševljen kada sam rekao da sam iz Jugoslavije. Tada je oduševljeno uzviknuo da je snimao tri projekta za Jadran film u Zagrebu i da nosi divna sećanja na našu zemlju. Upitao me je da li sam dobar sa direktorom filma koji sam snimao tog trenutka jer bi voleo da mu "ubaci" neku malu ulogicu koju bi odigrao. U pitanju je bila "Gola narukvica". Rekao sam mu da živim kod njega i da neće biti problema. Tako je i bilo.

"Teško mi je kad pomislim da Olivere Marković više nema"

Bili ste dobar prijatelj i sa Oliverom Marković?

- Jesam. Bio sam njen veliki ljubitelj. I sada mi je teško kada pomislim da je više nema. Sećam se kada je u ona teška vremena u Srbiji bila bolesna, redovno sam joj slao vitamine iz inostranstva i sve što joj je trebalo. Ona je mene zvala drugim sinom. Često je volela da kaže da će joj biti žao ako njen sin Goran Marković i ja ne snimimo neki film. Rekao sam to i Goranu, a on mi je odgovorio da zna jer mu je to zahtevala mama. Tražili smo neki projekat da uradimo zajedno ali na žalost, nismo ga našli. Kadgod Goran dolazi u Toronto, obavezno se vidimo. Njegov "Falsifikator" je odlilčan film i jako mi se dopada. Kada sam 2009. godine dolazio u Beograd, pozvao sam ga i rekao da želim da vidim njegovu mamu. Odgovorio mi je:"Nemoj Lale, ona ne zna ko sam ni ja, a kamoli ti. Neka ostane onako kako si je zapamtio". Nisam je tada video i jako mi je žao što je umrla. Ona me svuda vodila kada sam dolazio u Beograd. Obavezno smo odlazili do Madere. Upoznala me je sa mnogim svojim kolegama, takođe velikim umetnicima. Jednom me je pitala koga bih voleo da upoznam. Uzviknuo sam Milenu Dravić i Čkalju. Sa Čkaljom smo se čuli, ali se nismo videli jer je tada imao grip, a ja sam morao da se vratim u Toronto. Sećam se da mi je Olivera za njega rekla da se ne iznenadim i razočaram kada ga budem video jer je on jako tužan čovek i da nije onakav kakav je na TV.

Da li ste imali priliku da upoznate Milenu Dravić ?

- Jesam. Čak sam je zvao da igra samnom u filmu "Povratak", ali ona nije mogla jer se Dragan (Nikolić prim. aut.) tada jako razboleo i nije mogla da ga ostavi ni trenutka samog. Tada je umesto nje uskočila Rada Đuričin, tako da nisam doživeo da igram sa divnom Milenom. To mi je bila velika želja, ali mi se na žalost, nije ostvarila. Mnogi me pitaju da li sam igrao sa Oliverom. Nisam, ali sam nju mnogo voleo.

Na kom projektu trenutno radite?

- Upravo sam završio snimanje moderne verzije "Antigona" ali i neobičan film "Tata", koji će trajati tri sata i 11 minuta.

Ima li šanse da ponovo snimate u Srbiji?

- Naravno. Želim da snimim neobičan film sa tematikom kako glavni junak umire i kako dolazi njegov duh… Imam fantaziju, ideju u glavi, a onda pronađem scenaristu da to stavi na papir i da od tog scenarija uradimo film. Naravno, treba pronaći finansijska sredstva, investicije, što volim da kažem. Voleo bih da baš taj film snimim u Srbiji i to u jednom selu blizu Sombora. To mi je zaista velika želja. Što se tiče drugog filma (radni naslov "Sinovi"), za njega je već gotov scenario i režiraće ga isti čovek koji je radio i "Povratak" Predrag Jakšić.

Da li će u "Sinovima" igrati vaš dobar prijatelj Džon Sevidž?

- Ne. U njemu će biti moj najomiljeniji glumac momentalno u svetu, debeljko i nosonja Žerard Depardje. (smeh). Mi imamo isti stil rada, iako se nikad nismo sreli. Ukoliko on bude sprečen, tu je alternacija Miki Rurk. Naravno, ja ću igrati glavnu ulogu.

Izvor: blic.rs