Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 23. februar

Petra, ostavština Nabatejaca, vredne arapske civilizacije koja se naselila u južnom Jordanu pre više od dve hiljade godina, „najveća je turistička atrakcija koju imamo ovde u Jordanu“, objašnjava vodič Zuhair. Privlači posetioce iz svih krajeva sveta.

Novinarka Portija Džouns stajala je na lokalitetu pod zaštitom UNESCO-a, ali pogled joj je bio čvrsto prikovan za tlo klanca ispod nje. To nije bio namerni čin poniznosti; njihov vodič, Zuhair Zurikat, stvarao je napetost uoči trenutka kada će sa svojom grupom prvi put ugledati drevno čudo, prenosi Net.hr.

„Nakon što izbrojim do tri, želim da podignete pogled, prijatelji moji“, rekao je Zuhair. „Jedan, dva i tri...“ Kada je podigla pogled, susrela se s prizorom koji oduzima dah: Riznicom, najraskošnijom grobnicom uklesanom u steni u Petri, krunskim draguljem Jordana i jednim od novih sedam svetskih čuda.

Zašto je jordanski dragulj ostao bez posetilaca?

Petra, ostavština Nabatejaca, vredne arapske civilizacije koja se naselila u južnom Jordanu pre više od dve hiljade godina, „najveća je turistička atrakcija koju imamo ovde u Jordanu“, objašnjava im Zuhair. Privlači posetioce iz svih krajeva sveta. Ipak, dok je novinarka Mirrora posmatrala Riznicu (Al-Khazneh), primetila je jedan detalj.

Mesto je praktično pusto. Uobičajeno, Petra ugosti gotovo milion turista godišnje, ali zbog, kako kažu, „bučnih suseda“, sada stoji sablasno prazna.

„U ovo doba godine trebalo bi da bude špic sezone“, s tugom govori Zuhair.

„Pre dve godine, bilo je dana kada smo imali više od deset hiljada posetilaca.“

Žrtva vojnih sukoba

Pa zašto je sada na ovom veličanstvenom mestu tek šačica turista? Zuhair taktično objašnjava da je od izbijanja sukoba između Hamasa i Izraela u oktobru 2023. godine turizam pretrpeo težak udarac.

S obzirom na to da se Jordan graniči s Izraelom, trenutni sukobi uništili su njegovu turističku industriju. Mnogi potencijalni posetioci pogrešno doživljavaju čitav region kao opasnu zonu. Stvarnost je da je Jordan, bliskoistočna zemlja, dosledno održavao svoju neutralnost u vojnim sukobima. Međutim, percepcija često nadjača stvarnost kada turisti odlučuju gde će putovati.

„Zbog trenutne političke situacije u regionu, žrtve smo pogrešne percepcije, pa nam dolazi manje turista“, kaže konsultantkinja za turizam Malija Asfur, bivša direktorka Jordanske turističke zajednice za Severnu Ameriku. Ona odlučno ističe kako zemlja ostaje potpuno funkcionalna i otvorena za posetioce, uključujući i male turističke grupe poput njene. Turizam je slamka spasa za brojne lokalne porodice, a kada se broj turista smanji, posledice su dramatične.

„Vašim dolaskom ovde, vi ljudima dajete podsticaj“, pojašnjava. „Dajete im život i podršku.“

Jedinstvena prilika za doživljaj bez gužvi

Ironija je neverovatna. Ne tako davno, Jordan se borio s problemom prekomernog turizma na svojim najpopularnijim destinacijama. Sada se suočava s potpuno suprotnim izazovom: kako uveriti svet da je siguran, miran i potpuno spreman da ponovo primi turiste.

Uticaj je najočitiji s mesta na kojem je novinarka stajala. Gledala je fotografije Petre na društvenim mrežama, na kojima je obično krcata posetiocima koji se guraju kako bi uhvatili idealnu fotografiju ovog arheološkog čuda. Zato je osećaj imati čuveni „Ružičasti grad“ gotovo samo za sebe bio zaista izuzetan.

Iako se smatra da je Petra stara više od 2.300 godina, tačan datum njene izgradnje ostaje nepoznat. Do prvog veka pre nove ere postala je glavni grad Nabatejskog carstva, čije je bogatstvo poticalo od trgovine tamjanom, smirnom i začinima.

Danas funkcioniše kao arheološki park koji se prostire na 264.000 kvadratnih metara u dolini Vadi Musa, s posetilačkim centrom i brojnim beduinskim prodavnicama koje prodaju kafu, pića i suvenire.

Ulaznica košta 50 jordanskih dinara (oko 66 evra). Iskustvo započinje u Siku, uskom klancu usečenom kroz ružičastu stenu. Zidovi se uzdižu visoko iznad vas, ponekad udaljeni tek nekoliko metara, prošarani nijansama ružičaste, rđaste i zlatnožute boje, gde su vekovi nevremena i bujica oblikovali kamen u talasaste šare. Sik se širi tek toliko da savršeno uokviri Al Khazneh, Riznicu. Uklesana direktno u peščanu liticu tokom prvog veka nove ere, njena fasada visoka je oko 40 metara, ukrašena korintskim stubovima i složenim ornamentima.

Ponovno otkriće zaboravljenog grada

Vodič ih je obavestio da je Petra bila prestonica Nabatejskog kraljevstva otprilike od četvrtog veka pre nove ere. Arapski trgovci stekli su ogromno bogatstvo kontrolišući karavanske puteve za tamjan, začine i drugu vrednu robu koja je putovala između Arabije, Egipta i Mediterana. Pretvorili su ovo pustinjsko uporište u prosperitetan grad s hramovima, grobnicama i pozorištem na padini brda, uklesanim u stenu, s prostorom za hiljade gledalaca. Kasnije je Rim pripojio grad i on je nastavio da napreduje sve do razornog zemljotresa 363. godine koji je izazvao veliku štetu.

To uništenje, zajedno s promenom trgovačkih puteva, ubrzalo je propadanje Petre. Na kraju je napuštena i ostala je u sećanju samo lokalnim beduinskim plemenima.

Petra je ponovo predstavljena zapadnom svetu 22. avgusta 1812. godine, zahvaljujući švajcarskom istraživaču Johanu Ludvigu Burkhartu. Pod pseudonimom Ibrahim Ibn Abdalah i predstavljajući se kao arapski učenjak, uverio je svoje beduinske vodiče da ga odvedu do mitskog skrivenog grada u jordanskoj dolini Vadi Musa. Njegovo otkriće razotkrilo je čudo koje je, čini se, ostalo uglavnom nepoznato izvan lokalnog područja.

Život lokalne zajednice zavisi od turista

Od tada je Petra stekla svetsku slavu, posebno nakon što je poslužila kao filmska lokacija u blokbasteru „Indijana Džons i poslednji krstaški pohod“ iz 1989. godine, što je značajno povećalo broj posetilaca.

U pokušaju da autorku odvrati od filmskih tema, Zuhair je naglasio da Petra nudi mnogo više od same Riznice. Ako krenete dalje, otkrićete pozorište koje verovatno potiče iz ranog prvog veka, kompleks crkve, Faraonov stub i Qasr al-Bint (Palatu faraonove kćeri).

No, što je još važnije, dok prolazite pored Riznice, uočićete brojne kafiće i prodavnice, gde možete isprobati arapski tuš za oči, kupiti suvenire i popiti sok od nara. Iako je vlada preselila Beduine u obližnji Vadi Musa, oni su zadržali poslove unutar Petre i u dve hiljade godina starim pećinama koje su vekovima nazivali domom. Vrata ostaju otvorena. Police su i dalje pune. Ono što nedostaje su posetioci.

„Danas je dobar dan jer vidimo turiste“, kaže Rosa, koja prodaje bočice s obojenim peskom, nakit i šarene tkane tekstile. „Inače nema nikoga.“

Nakon degustiranja svežeg soka od nara i kupovine suvenira u poslednji čas, vreme u Petri približilo se kraju. Poseta se činila prekratkom. Dok ponovo ne nastanu gužve, ovo predstavlja retku priliku za posetu Jordanu.

Mir Petre, rubinski pesak Vadi Ruma, pa čak i jordanska obala Mrtvog mora prizori su koje vredi doživeti. Jedinstvena je to prilika za istraživanje ovih lokaliteta bez probijanja kroz horde turista.

Primetno je da i dalje obično opisujemo osobine poput empatije kao prirodno ženstvene, a osobine poput dominacije i samouverenosti kao muške. Čak i kada pokazuju isto ponašanje, muškarci se smatraju samouverenim, a žene agresivnim.

Kada žene postignu velike stvari, pogrešno se pretpostavljalo da „nisu žene te koje su činile te velike uspehe, već da su one muškarci u podsuknjama!“, napisala je filozofkinja Meri Astel 1705. godine. Čak je i kraljica Elizabeta Prva imala čuvenu izjavu da će vladati zemljom kao kralj, uprkos tome što ima telo „slabe žene“ – kao da vladavina mora biti isključivo muški put, prenosi RTS.

Iako su ove anegdote iz prošlosti, suptilne rodne predrasude o tome šta znači biti uspešan, moćan pojedinac i dalje opstaju. Jedna posebno značajna osobina koja se često rodno definiše na ovaj način je empatija. Žene su navodno prirodne empatičnije, dok se muškarci koji pokazuju više empatije obično smatraju slabićima.

Rodni stereotipi poput ovih imaju jasne posledice na to kako odgajamo svoju decu, kulturu na radnom mestu i liderstvo. Ali ono što je manje vidljivo jeste koliko rano ove predrasude počinju i činjenica da stereotipi pojačavaju naša očekivanja – namećući značajna ograničenja na to kako očekujemo da se drugi ponašaju.

Hormoni koji stoje iza empatije

Empatija podrazumeva i sposobnost razumevanja tuđih misli i osećanja, što nam omogućava da reagujemo na odgovarajući način. Takođe se može posmatrati u smislu kognitivne empatije – naše sposobnosti da prepoznamo emocije i zauzmemo drugačiji peristup – i afektivne ili emocionalne empatije, gde imamo emocionalnu reakciju na nečije misli i osećanja.

Naučnici koriste razne metode za empirijsko merenje empatije, uključujući upitnike i iskustvene zadatke. I odavno je utvrđeno da žene, u proseku, konstantno postižu bolje rezultate od muškaraca.

Sajmon Baron-Koen, klinički psiholog na Univerzitetu u Kembridžu, tvrdi da je to zato što je ženski mozak „pretežno programiran za empatiju“, što žene čini posebno pogodnim za uloge brige, dok je muški mozak „pretežno programiran za razumevanje i izgradnju sistema“.

Iako društveni faktori jasno utiču na empatiju, kaže Baron-Koen, njegov rad sugeriše da izloženost hormonima u materici igra ulogu u društvenom razvoju.

Njegova studija iz 2006. godine sprovedena na preko 200 dece uzrasta od šest do devet godina otkrila je da su nivoi testosterona u amnionskoj tečnosti tokom trudnoće – koji su viši kod dečaka nego kod devojčica – direktno povezani sa rezultatima dece na kognitivnim testovima sistematizacije, definisanim kao sposobnost analize pravila ili obrazaca.

Zaista, izloženost testosteronu u materici bila je jači prediktor rezultata testova deteta nego sam pol.

Slična studija iz 2007. godine takođe je pokazala da je izloženost fetusa testosteronu obrnuto proporcionalna rezultatima testova empatije.

„Ono što je jasno jeste da je nešto poput empatije ili sistematizacije složena mešavina bioloških i društvenih faktora“, ističe Baron-Koen.

Da li je empatija u genima?

Mnogi drugi istraživači, poput neurologa dr Džine Ripon, smatraju ovu hormonsku teoriju problematičnom. „Ideja da su sve žene prirodno empatičnije deo je postojanosti takozvanog 'mita o ženskom mozgu'“, smatra doktorka. Takođe moramo zapamtiti, kaže dr Ripon, da su mozgovi male dece „izuzetno osetljivi na spoljašnje uticaje“.

U jednoj uticajnoj studiji koja je otkrila rodne razlike u zadacima empatije, razlike nisu bile velike: žene su bile empatičnije u 36 od 57 proučavanih zemalja, ali u 21 zemlji rezultati su bili veoma slični, a autori su izjavili da „ne mogu da utvrde uzročnost“.

I mada žene postižu nešto više rezultate od proseka u studijama empatije, raspon varijacija unutar polova je mnogo veći nego između njih. „Ako pogledate raspon rezultata empatije unutar muške i ženske populacije, on je ogroman“, napominje dr Ripon.

Često se kaže da devojčice i žene bolje prepoznaju emocije na licima drugih, što je važna veština potrebna za empatiju, ali rezultati su pomešani, a nedavna istraživanja ukazuje da se ova sklonost ne stiče rođenjem.

Meta-analiza objavljena 2025. godine ispitala je 31 studiju sa 40 odvojenih eksperimenata o tome kako su devojčice i dečaci stari mesec dana posmatrali lica drugih, da li su plakali kada su drugi plakali i koliko su obraćali pažnju na one koji ih okružuju. U svim ovim merenjima, bez obzira na pol, bebe se nisu razlikovale u svojoj društvenoj svesti i oštrini u razumevanju emocija drugih.

Velika genetska studija empatije iz 2018. godine, u kojoj je učestvovalo preko 46.000 učesnika koji su popunili upitnik i poslali uzorke DNK, ukazivala je da geni igraju ulogu u tome koliko je osoba empatična. Ali nijedan od ovih gena nije povezan sa polom osobe.

Varun Vorijer, vanredni profesor neurorazvojnih istraživanja na Univerzitetu u Kembridžu i autor studije, objasnio je tada da „pošto je samo desetina varijacija u stepenu empatije između pojedinaca posledica genetike, podjednako je važno razumeti i negenetske faktore“. To znači da okruženje u kojem neko odrasta i živi mora igrati ulogu.

Socijalizacija empatije

Žene su sklonije da pokazuju empatične osobine, ne zato što su im urođene, tvrde mnogi naučnici, već zato što se devojčice i žene socijalizuju da deluju na osnovu svojih emocija i daju prioritet potrebama drugih od malih nogu.

Devojčicama se takođe često daju igračke koje naglašavaju nežnije, negovanije veštine, dok se dečaci podstiču da se igraju igračkama poput oružja, alata i automobilima.

„Malim devojčicama se govori da budu fine i da ne budu neljubazne i grube, tako da to postepeno postaje deo onoga što jesu“, kaže dr Ripon.

Mnoge studije su slično pokazale da moć iskrivljuje našu empatiju i sprečava ljude da je osete. U svojoj knjizi Hranioci porodice, autorka Melisa Hogenbum iznosi argument da, pošto su muškarci istorijski imali više moći od žena – i nastavljaju da to čine u biznisu i politici – oni su stoga uslovljeni da pokazuju manje empatije.

S druge strane, pokazalo se da su oni koji su finansijski nemoćni bolji u čitanju tuđih emocija.

Jedna studija je, na primer, otkrila da su pojedinci koji subjektivno sebe doživljavaju kao osobe sa „nižim rangom, nižim prihodima i pripadnicima kulturnih grupa povezanih sa nižom klasom“ bolji u čitanju emocija drugih.

Empatija je promenljiva osobina

Ključno je da se empatija može naučiti, prema rečima Natana Šprenga, neurologa sa Univerziteta Mekgil u Montrealu.

„Kada shvatimo ovu ideju o nizu emocionalnih iskustava, možemo se fokusirati na nju i saznati koje su emocije drugih ljudi i poboljšati našu empatiju“, rekao je Špreng u podkastu Dokumentarna knjiga na Bi-Bi-Siju. „To nije statično, to je dinamična stvar tokom životnog veka.“

Neurološka studija iz 2023. godine jasno pokazuje da i ženski i muški moždani talasi reaguju na gotovo isti način kada im se prikažu slike bolnih ili neutralnih izraza lica. Ali u delu eksperimenta gde su učesnici popunjavali upitnike o empatiji ocenjujući koliko su empatije osećali, muškarci su u proseku postigli niže rezultate od žena. To jest, osim ako im nije unapred rečeno da će se više vrednovati bolji rezultat.

U grupi muškaraca koji su bili pripremljeni informacijama koje sugerišu da su muškarci takođe prirodno „dobri u deljenju i brizi o osećanjima drugih“, rodne razlike u tome koliko su empatični su nestale.

Ovi nalazi ne samo da ukazuju na to da je eksperimente sa samoprocenom empatije teško odvojiti od mnoštva ličnih i društvenih predrasuda, već i dodatno potkrepljuju hipotezu da očekivanja i motivacija osobe igraju glavnu ulogu u njihovoj empatiji.

Žene „nastoje da se pokažu empatičnijim kada znaju da se njihov nivo empatije procenjuje“, napominje dr Ripon o eksperimentima poput ovih. „To je društveno prihvatljiva osobina, pa žele da postignu visoke rezultate.“

Jedna studija je otkrila da su žene nadmašile muškarce samo u zadatku koji se od njih tražio da tačno zaključe o tuđim osećanjima kada su prvi put zamoljeni da razmisle o tome kako se osećaju. Ako nisu podstaknute na ovaj način, nije primećena razlika između polova.

Kada su istraživači ponudili učesnicima novac da tačno zaključe o tuđim osećanjima, empatička tačnost se poboljšala za oba pola. Učesnici su lako naučili da budu empatični jer je postojala nagrada za to.

Sara Hodžis, psiholog na Univerzitetu u Oregonu i koautorka ove studije, smatra da žene mogu pokazati poboljšanu empatijsku tačnost ne zbog urođene sposobnosti, već zato što su više motivisane društvenim očekivanjima da to čine.

Umesto da empatiju posmatramo kao fiksnu osobinu, trebalo bi da je posmatramo kao proces koji se oslanja na više izvora informacija, uključujući govor tela, govor, stereotipe, lična iskustva i prošle interakcije, prema Hodžisovoj.

„Kada su ljudi više motivisani da znaju šta neko misli ili oseća, oni regrutuju više izvora za konstruisanje toga“, kaže Hodžis.

Negativne posledice empatije

Ono o čemu se manje govori, napominje Hodžisova, jeste da empatija nije samo veština koja nas motiviše na dobro – ona se može koristiti i za manipulaciju drugima ili eksploataciju ljudi. „Na primer, u pregovorima, ako znate krajnji cilj druge osobe, bolji ste pregovarač.“

Ali na kraju krajeva, posledice očekivanja vezanih za empatiju i slično mogu doprineti nejednakosti u društvu i imati strašne posledice i za žene i za muškarce.

Žene se smatraju manje sklonim liderskom potencijalu od muškaraca jer očekujemo da lidere vidimo kao one koji moraju biti dominantni i asertivni, osobine koje se obično povezuju sa muškošću.

Ali kada je u pitanju usamljenost, žene će pre potražiti podršku od svoje društvene mreže nego muškarci. Socijalna izolacija je, naprotiv, poznati faktor rizika za pokušaj samoubistva, čija je stopa mnogo veća među muškarcima.

Očekivanja se menjaju uprkos postojanja stereotipa

Srećom, narativ o važnosti emocionalnih veština među muškarcima i ženama se polako menja, uključujući važnost empatije i obaveze brige o drugima, prema rečima Nila Hanlona, sociologa sa Tehnološkog univerziteta u Dablinu u Irskoj.

„Uopšteno govoreći, muškarci i dečaci su socijalizovani da ne vide brigu na način na koji je vide žene i devojčice, da to nije deo života muškarca. Oni zamišljaju sebe kao očeve, ali ne očekuju da će biti u primarnoj poziciji brige“, objašnjava prof. Hanlon.

Ali društvo se već menja kako bi otvorilo put većem broju muškaraca da preuzmu odgovornosti brige i budu empatičniji. Muškarci danas provode više vremena sa decom nego u prošlosti i navode da žele da provode više vremena sa svojom porodicom (iako žene i dalje obavljaju najveći deo fleksibilnog rada i brige o deci).

Rad koji se obavlja na preoblikovanju muškaraca kao brižnijih i empatičnijih otvoriće vrata novoj vrsti muškosti koja bi mogla pomoći u sprečavanju usamljenosti, kaže Hanlon – onoj koja naglašava međuzavisnost i empatiju, a ne autonomne, na moć usmerene pojedince.

„Postoji mnogo istraživanja koja pokazuju da je ovo mnogo bolje. Za muškarce, žene i decu“, ističe prof. Hanlon.

Pravilna kombinacija hrane ključ je za zdravo varenje i efikasno mršavljenje.

U želji da smršaju, izgube koji kilogram i postignu ravniji stomak, mnogi misle da su ključne količine unetih kalorija. Međutim, i pogrešna kombinacija određenih vrsta namirnica može ozbiljno otežati varenje i usporiti mršavljenje, prenosi N1.

Pravilna kombinacija hrane ključ je za zdravo varenje i efikasno mršavljenje. Neke namirnice zaista nisu dobre u kombinaciji, mogu stvoriti velike probleme u stomaku i usporiti metabolizam.

Ovo su tri najproblematičnije kombinacije:

Mlečni proizvodi i voće

Mleko, sir, jogurt i drugi mlečni proizvodi sadrže proteine (poput kazeina i surutke) i masti koji se sporije vare u želucu.

S druge strane, voće je bogato prirodnim šećerima i vodom, koji se vare mnogo brže. Kada se jedu zajedno, organizam je dodatno opterećen. Teško je istovremeno variti sporije proteine i brže šećere, što može dovesti do fermentacije.

Moguće posledice:

Nadutost i gasovi
Osećaj težine ili tromosti u stomaku
Nadraženost creva

Savet:

Jedite voće na prazan stomak ili između obroka. Mlečne proizvode kombinujte sa laganim povrćem ili integralnim žitaricama, a ne s voćem s visokim sadržajem šećera.

Proteini i skrobni ugljeni hidrati

Ova kombinacija je klasična i najčešća: meso, riba ili jaja s hlebom, krompirom ili testeninom.

Proteini i skrob vare se uz pomoć različitih enzima i različitim tempom. Kada se kombinuju u velikim količinama, digestivni sistem mora da radi dvostruko teže, što može izazvati poteškoće.

Moguće posledice:

Sporo varenje i osećaj tromosti nakon obroka
Nadutost i nelagodnost u stomaku
Lakše nakupljanje masnih naslaga, jer telo sporije sagoreva kalorije

Savet:

Fokusirajte se na kombinaciju proteina s povrćem ili skroba s povrćem.

Ako baš želite da kombinujete protein i skrob, držite se umerenih količina i obavezno dodajte povrće bogato vlaknima kako bi varenje bilo efikasnije.

Voće i voće visokog glikemijskog indeksa

Voće je zdravo, ali kombinacija različitih vrsta, posebno onih koje su vrlo slatke i bogate šećerom (banane, lubenica, grožđe, suvo voće), može biti problematična.

Različite brzine varenja šećera u voću mogu izazvati fermentaciju i nagle skokove šećera u krvi.

Moguće posledice:

Nadutost i gasovi
Brza fermentacija u crevima
Nagli skok glukoze u krvi, što otežava mršavljenje i izaziva osećaj gladi ubrzo nakon obroka

Savet:

Birajte jednu vrstu voća po obroku i jedite je odvojeno.
Idealno je voće konzumirati na prazan stomak.
Izbegavajte kombinacije poput banane i lubenice, grožđa i dinje ili više vrsta sušenog voća odjednom.

Nakon jednog veka, konačno su rekonstruisane najveće crkvene orgulje u Vojvodini, one u rimokatoličkom hramu Svetog Stefana Kralja, a tim povodom ovaj liturgijski instrument je i svečano blagosloven.

Orgulje je blagoslovio subotički biskup Ferenc Fazekaš u prisustvu predstavnika institucija, udruženja građana, donatora i vernika, a prisutne su pozdravili predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Arpad Fremond, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara dr Balint Pastor i državni sekretar Državnog sekretarijata za nacionalnu politiku Republike Mađarske Lerinc Nača - piše Dnevnik.rs.

Rekonstrukcija najvećih crkvenih orgulja u Vojvodini i jednih od najvećih u Srbiji, koje se nalaze u nešto starijoj crkvi koju Somborci nazivaju i „karmelitska“ (zbog monaškog reda Gospe od Karmela koji stoluje u pokrajnjem samostanu) trajala je nešto više od četiri godine.

Radove koje je vodio Tibor Apro iz majstorske radionice u Bačkoj Topoli najvećim delom je finansirao Državni sekretarijat za nacionalnu politiku Republike Mađarske. U okviru svečanosti prisutni su imali priliku da čuju zvuk obnovljenih orgulja u izvođenju Kornela Vizina, nastavnika orgulja Muzičke škole iz Subotice.

Same pneumatske orgulje koje imaju tri manuala, 43 registra i oko 3.400 svirala izgrađene su 1925. u Salcburgu u fabrici orgulja „Cecilija“ Hansa Maurahera, a prema projektu Jožefa Gejera, profesora liturgike i organologa na konzervatorijumu u Budimpešti.

Blagosiljane su 14. februara 1926. u prisustvu bačkog biskupa Lajče Budanovića, predsednika Narodne skupštine Kraljevine SHS Marka Trifkovića, velikog župana Bačke županije Milivoja Petrovića i mnogobrojnih vernika iz Sombora i okoline.

Kako prenosi somborski hroničar Milan Stepanović na svom edukativnom internet sajtu „Ravnoplov“, nekadašnji direktor somborske gimnazije, ugledni ovdašnji intelektualac dr Ede Margalić, svedoči u svojoj autobiografiji kako je, mada već u godinama, pristao da se, na sva tri jezika ovdašnjih vernika, obrati šezdesetorici imućnih somborskih domaćina katoličke veroispovesti, i da ih pozove na prilaganje do potrebnog iznosa od 400.000 dinara za kupovinu i sklapanje orgulja.

Margalić piše da su prilozi davani brzo i revnosno, potrebna suma je prikupljena, i „naširoko i nadaleko čuvene orgulje već godinama trube u slavu Božju“.

Kulturni centar “Laza Kostić” Sombor poklanja vam monokomediju „Tačka ključanja“ – duhovitu i dirljivu priču o muškarcu koji prvi put u 35. godini ulazi u salon za žene i suočava se sa trendovima, realnošću i samim sobom.

Predstavu poklanjamo našoj publici, a posebno damama povodom 8. marta – kao mali znak pažnje za Dan žena.

6. mart u 20.00 časova
Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor

Besplatne ulaznice počinju da se dele od utorka, 24. februara.

Radno vreme blagajne: utorak i sreda: od 10.00 do 13.00 časova
četvrtak, petak i subota: od 15.00 do 20.00 časova

Ne propustite veče smeha u kome ćete se sigurno prepoznati!

Zimski koncert Folklornog ansambla Doma kulture Sivac biće održan u nedelju, 22. februara, sa početkom u 18 časova, u Domu kulture u Sivcu.

Karte po ceni od 300 dinara su u prodaji, a folkloraši, pevači i članovi orkestra nastupiće u humanitarne svrhe – za svoju sugrađanku Aleksandru Simić kojoj je što pre potrebna transplantacija bubrega na klinici u inostranstvu. Iz Doma kulture pozivaju sve da dođu, da podrže akciju i da pokažu humanost na delu.

Predsednik Skupštine opštine Apatin Milan Škrbić zakazao je desetu sednicu Skupštine opštine Apatin, koja će biti održana 25. februara 2026. godine, sa početkom u 10.00 časova, u velikoj sali Skupštine opštine Apatin.

Na dnevnom redu sednice naći će se razmatranje izveštaja Mandatno-imunitetske komisije, kao i predlog rešenja o potvrđivanju mandata odbornika Nemanje Mandića. Odbornici će takođe raspravljati o predlogu odluke o zaduživanju opštine Apatin za finansiranje deficita tekuće likvidnosti.

Poseban deo sednice biće posvećen pitanjima koja se odnose na Predškolsku ustanovu „Pčelica“ Apatin, kroz utvrđivanje visine ekonomske cene i cene usluga celodnevnog i poludnevnog boravka dece.

Pored toga, pred odbornicima će se naći i kadrovska pitanja koja se odnose na ustanove i organizacije čiji je osnivač opština, uključujući predloge rešenja o prestanku mandata i imenovanju direktora Ustanove za stručno osposobljavanje odraslih Apatin, Opštinskog kulturnog centra Apatin i Turističke organizacije „Apatin“ Apatin.

Razmatraće se i predlozi rešenja o razrešenju i imenovanju članova Saveta za budžet i finansije, Komisije za rodnu ravnopravnost, Upravnog odbora Turističke organizacije „Apatin“ Apatin, kao i Školskog odbora Gimnazije i stručne škole „Nikola Tesla“ Apatin.

Zajedničkim koncertom muzičkih škola bratskih gradova pod nazivom „Notna pletenica“ svečano je zaokružen 277. rođendan Grada Sombora.

Publici koja je ispunila Svečanu salu Mađarske građanske kasine do poslednjeg mesta predstavili su se učenici Osnovne umetnička škola „Ferenc List“ iz Baje, JU škole za osnovno muzičko obrazovanje Istočno Novo Sarajevo, kao i domaćini Muzička škola „Petar Кonjović“ Sombor.

Nastupili su solisti, kvinteti, kvarteti, pevačke grupe, kao i tamburaški orkestar i orkestar harmonika, a na repertoaru su se našle starogratske, klasične i savremene kompozicije.