Sombor.info

U organizaciji Karate saveza Vojvodine održano je Prvenstvo zone Bačka za decu do 14. godina. Isto je održano na četiri tatamija u sportskim borbama i katama, u sportskom centru Tikvara u Bačkoj Palanci. Karate klub Ravangrad na ovom prvenstvo pojavio se sa podmlađenim sastavom, a većini od njih ovo je bio prvi susret sa tatamijem.

Osvojeno je ukupno pet medalja, od kojih je jedna u borbama, dok su preostale osvojene u katama. Srebrnu medalju u borbama osvojio je Stefan Lazić (muške nade) koji je nastupio u kategoriji do 52 kg, dok je isto odličje u katama pripalo pioniru Vasiliju Tankoviću.

Bronzanim medaljama okitili su se: Sara Jurkov (pionirka), te poletarci Đorđe Balaša i Teodor Isailović, dok je Andrija Živković bio peti. Sa ovim rezultatom su stekli pravo učešća na prvenstvu Vojvodine koje će se održati 8. marta u Novom Sadu. S obzirom da je većini takmičara ovo bilo prvo pojavljivanje na takmičenju, koje je prvo zvanično u ovoj godini, ovi rezultati su u tolikoj meri još veći.

U subotnjem meču ekipa "Kljajićevo Čonoplja" je u svom meču 12. kola gostovala u Srbobranu gde su minimalno poraženi sa 30:29 (15:13).

Prvu osetniju prednost domaćin je stekao sredinom prvog dela kada su poveli sa četiri gola prednost (10:6). Krajem prvog i početkom drugog poluvremena gosti su serijom 4:0 poravnali rezultat (15:15), a sredinom drugog poluvremena su sa tri vezana pogotka za kratko i poveli (21:22). Do kraja meča igralo se gol za gol, da bi u poslenja dva minuta Srbobran golovima Šijačića i Kovačevića prelomili meč. U poraženom sastavu briljirao je Marko Veselovski sa 13 pogodaka. Zapisnik sa meča možete videti u prilogu. Nakon ovog kola Kljajićevo Čonoplja nalaze se na četvrtom mestu sa deset bodova.

U narednom kolu Kljajićevo Čonoplja će ugostiti fenjeraša iz Apatina, Dalmatinac u derbiju kola dočekuje PIK Prigrevicu, dok će Sombor biti slobodan.

Da se većina današnjih mladih roditelja pita, na decu ne bi pala ni trunka prašine. Bila bi zaštićena i od povreda, i od bolesti, pa čak i od obaveza. Živela bi pod staklenim zvonom, bez loših iskustava, izazova i borbe, iako im je sve to neophodno da se spreme za stvaran život.

Na sreću, mladi roditelji su spremni da uče i iz svojih i iz tuđih grešaka, a ovo su najčešće, navodi portal Biti roditelj.

Preterivanje s higijenom

Podrazumeva se da dete od malih nogu treba učiti važnosti lične higijene, ali to ne znači da mu ruke treba ribati antisepticima i sterilisati svaku stvar alkoholom. U prvim mesecima bebinog života, kada je koža najosetljivija, higijena u domu treba da bude na visokom nivou, samo treba paziti da to ne preraste u opsesiju.

Bebu ne treba kupati svako veče sapunima i kupkama, kako se ne bi narušila pririodna ravnoteža osetljive kože. Dovoljno je tuširanje toplom vodom i temeljno pranje pelenske regije. Kad beba počne da puzi, podrazumeva se da tepisi i nameštaj treba da budu čisti, ali ne i sterilni. Već tada dete treba učiti da se ruke peru pre i posle jela, nakon vršenja nužde, po povratku iz šetnje, pa će ono vremenom usvojiti tu korisnu naviku.

Pretopljavanje i neadekvatno oblačenje

Ovo je jedna od najčešćih grešaka koje mladi roditelji čine, a u tome ih najčešće podržavaju bake u strahu da se dete ne prehladi. Pedijatri su po tom pitanju jasni — prehlada se dobija zbog virusa, a ne zbog toga što nema rukavice i vuneni prsluk upasan u donji deo trenerke.

Zato decu treba oblačti u skladu s vremenskim uslovima, najbolje slojevito. Zimi se kapa, rukavice, nepromočiva odeća i topla jakna podrazumevaju, ali to ne znači da ih noću treba pokrivati s najdebljim jorganom jer će se u suprotnom znojiti, buditi i otkrivati.

Predupređivanje i najmanje greške

Padovi i greške su neizostavan, a možda i najkorisniji deo procesa učenja, pa zato detetu treba dozvoliti da utvrdi kako ne može da preskoči stepenik, kako sve ne može da naređa kocke, kako sve ne može da stavi kapicu, kako sve ne može da šutne loptu... Iz jalovih pokušaja će naučiti mnogo više nego iz svakog vašeg postupka kad nešto uradite umesto njega. Pozitivan stav prema greškama i neuspesima treba da se stekne u najranijem detinjstvu jer je vrlo koristan u zrelom dobu.

Prisljavanje deteta da jede

Skoro sva deca imaju faze kad odbijaju određene namirnice ili jednostavno odbijaju da jedu, što je dovoljno da se roditelji uspaniče i da uz molbe, pretnje i ucene pokušavaju da im uguraju „samo još jedan“ zalogaj u usta. To, savetuju stručnjaci, ne treba raditi jer i sasvim mala deca znaju da procene koliko im je dovoljno i kada su sita. Budite sigurni da će, kada osete glad, to znati i vi i čitav komšiluk.

Ukoliko je dete veselo, normalno se igra, raspoloženo je i ponaša se uobičajeno, znači da je sito. Sačekajte da prođe faza nejela, sve će se vratiti na staro.

Izolacija zbog straha od bolesti

Mnogi zaposleni roditelji, čak i oni koji ne mogu da se oslone na bake i deke, spremni su da okrenu život naglavačke kako bi izbegli slanje deteta u vrtić jer znaju da odlazak u kolektiv povećava rizik od razboljevanja. Oni pritom, kažu pedijatri, zaboravljaju da dete može da se razboli i kod kuće, jer će mu roditelji, starija braća i sestre i svi gosti redovno donositi viruse.

Zato dete ne treba držati pod staklenim zvonom, jer je bolje da se dečje boljke, poput varičela, preleže u dečjem uzrastu, a ne u školskom i zrelom dobu, kada su tegobe izraženije. Osim toga, izlaganje virusima jača imunitet, pa i na to treba misliti.

Zahvaljujući svojoj jednostavnosti, eleganciji i simboličkoj vrednosti, zamija se svrstava među najpoželjnije sobne biljke.

U svetu sobnih biljaka, malobrojne vrste poseduju prepoznatljivost i popularnost kao Zamioculcas zamiifolia, poznatija pod nazivom zamija ili „dragulj Zanzibara“. Ova elegantna biljka, karakteristična po sjajnim, tamnozelenim listovima voštane teksture, potiče iz sušnih područja istočne Afrike.

Iako je u botanici poznata vekovima, njen globalni komercijalni uspeh započeo je 1996. godine, kada su je holandski uzgajivači počeli masovno da distribuiraju.

Danas je postala čest izbor za uređenje domova, kancelarija i javnih prostora, prvenstveno zbog svoje izuzetne otpornosti i minimalnih zahteva za održavanjem,ali i prečišćavanja vazduha u prostoru, piše The Spruce.

Održavanje biljke

Ključ izdržljivosti zamije nalazi se u njenoj podzemnoj strukturi. Biljka razvija velike, gomoljaste rizome koji funkcionišu kao rezervoari vode i hranljivih materija. Upravo ta adaptacija omogućava joj preživljavanje dugih sušnih perioda, što je čini idealnim izborom za početnike u uzgoju biljaka i osobe koje ih neredovno zalivaju.

Najveći rizik za zamiju ne predstavlja nedostatak vode, već njena prekomerna količina. Učestalo zalivanje izaziva truljenje korena, što je najčešći uzrok propadanja biljke. Tokom letnjih meseci dovoljno ju je zaliti jednom u dve do tri nedelje, dok se zimi taj interval produžava na jednom mesečno ili ređe.

Osim otpornosti na sušu, zamija pokazuje i visoku toleranciju na različite nivoe osvetljenja. Iako optimalno uspeva na svetloj, indirektnoj svetlosti, uspešno se prilagođava i uslovima slabijeg osvetljenja, gde njeni listovi poprimaju još tamniju nijansu.

Funkcionalne karakteristike

Osim estetske vrednosti, zamija poseduje i druge korisne karakteristike. Istraživanja su pokazala da deluje kao efikasan prečišćivač vazduha, sposoban da ukloni isparljiva organska jedinjenja poput benzena, toluena i ksilena iz okoline, čime doprinosi kvalitetu vazduha u zatvorenim prostorima.

Njenoj popularnosti doprinose i načela feng šuija, prema kojima se ova biljka smatra simbolom sreće, prosperiteta i pozitivne energije. Zbog toga se često naziva „biljkom novca“ ili „drvetom sreće“, a preporučuje se njeno pozicioniranje u jugoistočnom delu doma ili kancelarije radi privlačenja finansijskog blagostanja.

Njen snažan i uspravan rast simbolizuje stabilnost i napredak, što je čini prikladnim poklonom za poslovne prostore ili obeležavanje novih početaka.

Na šta treba obratiti pažnju

Uprkos brojnim prednostima, pri uzgoju zamije potrebno je obratiti pažnju na nekoliko aspekata. Svi delovi biljke Zamioculcas zamiifolia sadrže kristale kalcijum-oksalata, zbog čega su blago toksični ako se progutaju.

Konzumacija može izazvati iritaciju usne duplje, grla i sistema za varenje, stoga je biljku neophodno držati van domašaja dece i kućnih ljubimaca. Kod osetljivih osoba, biljni sok može izazvati i blagu iritaciju kože, pa se prilikom presađivanja savetuje upotreba rukavica.

Druga važna karakteristika jeste njen spor rast. Zamija mesecima može zadržati nepromenjen izgled, što može biti neuobičajeno za uzgajivače koji očekuju brzu progresiju. Ipak, njena dugovečnost i otpornost tu osobinu pretvaraju u prednost jer biljka ne zahteva često presađivanje niti orezivanje.

Horoskop i astrologija često otkrivaju da odnos prema jutru nije samo stvar navike, već i karaktera.

Dok se neki znakovi bude puni energije čim zazvoni alarm, drugima su jutarnje smene ozbiljan izazov.

Rano ustajanje kod njih izaziva umor, nervozu i osećaj da dan počinje prerano, bez obzira na to koliko su sati spavali.

Prema astrološkim tumačenjima, u sledećim znakovima najčešće se rađaju ljudi koji se teško nose s jutarnjim obavezama i mnogo bolje funkcionišu kasnije tokom dana.

Ribe

Pripadnici znaka Riba izrazito su osetljivi na ritam sna. Njihov unutrašnji svet često je aktivniji noću, kada misli lutaju, a mašta je najživlja. Jutarnje smene za njih znače nagli prekid sna i osećaj dezorijentisanosti.

Ribama je potreban spor i tih početak dana, pa rano ustajanje često doživljavaju kao psihički napor, a ne samo fizički umor.

Škorpija

Škorpije retko pripadaju jutarnjem tipu ljudi. Njihova energija raste kako dan odmiče, dok su rano ujutro povučene i teško dostupne.

Jutarnje smene kod njih često izazivaju razdražljivost i manjak koncentracije. Iako će obaveze odraditi odgovorno, unutrašnje nezadovoljstvo zbog ranog ustajanja dugo ih prati.

Vodolija

Vodolije su poznate po nepredvidivom ritmu života. Često ostaju budne do kasno zbog ideja, planova ili potrebe za mentalnom stimulacijom.

Jutarnje smene im teško padaju jer prekidaju njihov prirodni tok razmišljanja. Rano ustajanje kod njih može dovesti do osećaja da su primorane da funkcionišu u ritmu koji im ne odgovara.

Lav

Iako Lavovi vole da budu u centru pažnje i ostavljaju snažan utisak, jutarnje smene im često nisu drage. Potrebno im je vreme da se razbude i psihički pripreme za dan.

Ako su primorani da rano ustaju, mogu delovati tromo i nezainteresovano, sve dok ne osete da ponovo imaju kontrolu nad situacijom.

Strelac
Strelčevi vole slobodu i spontanost, a jutarnje smene često doživljavaju kao ograničenje. Rano ustajanje za njih znači gubitak osećaja fleksibilnosti i ličnog prostora.

thumbnail
Horoskopski znaci koji se često osećaju neshvaćeno
Lifestyle
|
10. avg
Iako će se prilagoditi ako moraju, mnogo bolje funkcionišu u poslovima koji dopuštaju kasniji početak dana ili promenljiv raspored.

Opis zvuči primamljivo: „Ubrana u podnožju himalajskog planinskog lanca... sadrži više od 80 minerala u tragovima koji zadovoljavaju potrebe našeg tela.“ Zvuči kao neka nova supernamirnica ili lekoviti čaj, zar ne? No, reč je zapravo o dobro osmišljenom marketingu za so. Tačnije, ružičastu himalajsku so.

Često i tri puta skuplja od obične kuhinjske soli, ova vrsta sedi na luksuznom tronu tržišta koje je poslednjih godina eksplodiralo – od aromatizovanih soli do dimljene morske i crne lava soli, prenosi Tportal.

Svaka dolazi s tvrdnjama o jedinstvenom ukusu ili zdravstvenim prednostima, ali može li so ikada biti dobra za vas? Doktorka Emili Liming za Daily Mail donela je „presudu“.

Himalajska prevara?

Himalajska so reklamira se kao bogata mineralima i „prirodnija“ od konvencionalne kuhinjske soli. Ali bez obzira na boju, veličinu kristala ili cenu, glavni sastojak svih ovih soli je natrijum-hlorid.

Svi treba da unosimo malo soli: natrijum, zajedno sa hloridom, pomaže u održavanju ravnoteže tečnosti u telu i omogućava pravilan rad mišića i nerava. No, previše natrijuma uzrokuje zadržavanje vode, povećava volumen krvi i podiže krvni pritisak. Visok krvni pritisak je „tihi ubica“ jer ga mnogi imaju, a da toga nisu ni svesni.

Zvanične smernice preporučuju dnevni limit od šest g soli (otprilike jedna kašičica). U stvarnosti, većina nas unosi osam do devet grama dnevno, uglavnom kroz hleb, žitarice i gotova jela.

A šta je s tvrdnjama o mineralima u himalajskoj soli? Iako sadrži magnezijum, kalijum i gvožđe, oni su prisutni u tako malim količinama da su zapravo beznačajni. Studija iz 2020. pokazala je da biste morali da pojedete više od 30 g himalajske soli dnevno, što je pet puta više od preporučenog limita, da bi ti minerali imali ikakav efekat.

Problem s jodom

S druge strane, obična kuhinjska so često je jodirana, što je ključno za proizvodnju hormona štitne žlezde. Zamena jodirane soli modernim nejodiranim solima može nenamerno povećati rizik od nedostatka joda, osim ako ne jedete mnogo mlečnih proizvoda, plodova mora i jaja.

Zašto je so u listićima bolja?

Kada je reč o ukusu, postoji prednost korišćenja soli u listićima. Zbog veće površine daje intenzivniji osećaj slanoće, što znači da je možete koristiti manje, a postići isti efekat ukusa.

Ako pak žudite za ukusom soli, a želite da smanjite unos natrijuma, opcija je so s niskim udelom natrijuma. Ona se dobija mešanjem natrijum-hlorida s kalijum-hloridom. Kalijum pomaže u snižavanju krvnog pritiska jer podstiče izlučivanje viška natrijuma. Ipak, oprez: osobe s bolestima bubrega ili oni koji uzimaju određene lekove za pritisak treba da se posavetuju s lekarom pre prelaska na ovu vrstu soli.

Skrivena opasnost

Oko tri četvrtine soli koju pojedemo dolazi iz gotove hrane poput sira, umaka i prerađenog mesa. Kuvanje kod kuće uz korišćenje začina, belog luka, citrusa i sirćeta može pomoći da se smanji unos soli bez gubitka ukusa. I dobra vest: čulima ukusa potrebno je samo oko dve nedelje da se naviknu na manje slanu hranu.

Nova serija “Muzej nevinosti“ već je počela da se prikazuje i trenutno je među najgledanijima u Srbiji. Zanimljivo je da je gledaju čak i oni koji inače ne prate turske serije, što dovoljno govori o snazi priče i imenu koje stoji iza nje. Reč je o ekranizaciji jednog od najpoznatijih romana nobelovca Orhana Pamuka, koji je godinama odbijao da prepusti svoju priču bez potpune kontrole.

Noćne more zbog loše adaptacije

Pre šest godina, Pamuk je dobio sinopsis planirane televizijske adaptacije svog romana “Muzej nevinosti“. Umesto uzbuđenja – usledio je šok. Produkcijska kuća je, prema njegovim rečima, uzela previše slobode u „sažimanju“ romana od više od 500 stranica o opsesivnoj ljubavi u Istanbulu sedamdesetih i osamdesetih godina. Dodati su zapleti koji su, kako je smatrao, ozbiljno narušavali njegovu priču - piše City magazin.

Reagovao je odlučno – tužio je producente kako bi povratio prava na svoje delo.

U intervjuima je kasnije priznao da je to bio stresan period: plaćao je skupe advokate u Kaliforniji i brinuo šta će se dogoditi ako seriju snime prema verziji koja mu se nije dopadala. Spor je dobio 2022. godine, a potom je ponovo pokušao – ovoga puta sa turskom produkcijskom kućom, ali pod znatno strožim uslovima.

Rezultat tog višegodišnjeg procesa je devetodelna serija koja je sada dostupna na Netflix i koja je, sudeći po reakcijama publike, pogodila pravo u metu.

Roman koji je prerastao u muzej

Pamuk, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2006. godine, jedan je od najznačajnijih savremenih pisaca Turske. Njegovi romani, poput „Zovem se Crveno“, „Sneg“ i „Crna knjiga“, prevedeni su na desetine jezika.

“Muzej nevinosti“, objavljen 2008. godine, prati priču Kemala, bogatog neženje iz Istanbula, koji se beznadežno zaljubljuje u mlađu prodavačicu Fusun i godinama opsesivno pokušava da ostane u njenoj blizini. Opsesija ide toliko daleko da Kemal skuplja predmete povezane s njom – od šoljica za kafu do čak 4.213 opušaka cigareta – koje kasnije izlaže u muzeju.

Ova priča nije ostala samo na papiru. Pamuk je 2012. godine u Istanbulu zaista otvorio Muzej nevinosti, u kojem su izloženi predmeti inspirisani romanom, čime je književnost dobila i svoj fizički prostor.

Potpuna kontrola nad serijom

Nakon lošeg iskustva sa prvom produkcijom, Pamuk je u saradnji sa turskom kućom Ay Yapim insistirao na potpunoj kontroli. Nije tražio avans, nije potpisao ugovor dok scenario nije bio završen i lično je pregledao svaku epizodu. Sa producentom Keremom Čatajem potpisao je svaku stranicu scenarija, čime je osigurao da se njegova vizija poštuje do kraja.

Glavne uloge tumače Selahatin Pašali kao Kemal i Ejlül Kandemir kao Fusun, dok je režiju potpisala Zejnep Gunaj, što je bila Pamukova želja – između ostalog i zato da bi ženska perspektiva u priči dobila snažniji glas.

Zanimljivo je i to da se sam Pamuk pojavljuje u nekoliko scena, glumeći – samog sebe.

Zašto je serija postala hit i kod nas?

Iako turske serije godinama imaju svoju publiku, „Muzej nevinosti“ uspeo je da privuče i one koji ih inače zaobilaze. Razlog je verovatno u tome što je u pitanju ozbiljna, slojevita ljubavna drama sa literarnom podlogom i produkcijom koja više podseća na autorski film nego na klasičnu televizijsku melodramu.

Pamuk je izjavio da svaki romanopisac potajno želi da njegovo delo bude ekranizovano – bilo zbog novca, bilo zbog popularnosti. U njegovom slučaju, čini se da je dobio oboje, ali bez kompromisa oko umetničke vizije.

Sudeći po reakcijama gledalaca u Srbiji, ova priča o ljubavi, opsesiji i sećanju tek je počela da osvaja publiku – i male ekrane.

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor sinoć je premijerno izveden autorski projekat „Zašto se smeje?“ reditelja Đorđa Nešovića, koji je napravljen sa ambicijom da nam makar delimično otkrije i približi svet autizma.

U predstavi su, pored dokumentarnih materijala i glumačkih improvizacija, korišćeni delovi romana „Deca“ Milene Marković i motivi iz knjige „Roditelji pišu“, Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, a dramaturg je Slobodan Obradović - piše Danas.

– Polazna tačka ove predstave jeste moja lična priča i priča moje porodice. Moj mlađi brat je osoba sa autizmom. U našoj porodici znamo gde priča o autizmu počinje, ali ne znamo gde se završava – jer ona i dalje traje – kaže Nešović.

– Onog trenutka kada sam postao reditelj, počeo sam na autizam da gledam i kroz prizmu pozorišta: kako ga predstaviti na sceni, šta autizam može da znači pozorištu i kako pozorište utiče na svest o autizmu .

Ovaj proces, kako objašnjava, započeo je kao široko, otvoreno polje – za neke poznato, za druge potpuno neistraženo.

– Tokom nekoliko meseci ovog uzbudljivog i jedinstvenog procesa bavili smo se različitim materijalima: filmovima, knjigama, ličnim sećanjima i iskustvima. Upoznali smo se sa radom somborskog Udruženja za pomoć osobama sa autizmom “Maslačak”, slušali jedni druge, delili emocije, postavljali pitanja i pokušavali da razumemo.

Iz tog složenog procesa, prema rečima Nešovića, nastala je potreba da se sve to stavi u jasan okvir i oblikuje u pozorišni čin koji ima ambiciju da makar delimično otkrije i približi svet autizma.

Predstavu čine tri zasebne, ali tematski povezane priče o tri dečaka koji se nalaze na različitim mestima spektra autizma.

– Moja potreba je da ispričam priču o autizmu, kao složenu i kompleksnu, ali ne i tragičnu i teskobnu. Ovo je predstava o prihvatanju i ljubavi – ističe Đorđe Nešović.

U glumačkoj ekipi su Srđan Aleksić, Danica Grubački, Ninoslav Đorđević, Ivana V. Jovanović, Nikola Knežević, Miloš Lazić, Milijana Makević Mirkov, Ksenija Mitrović, Olgica Nestorović, Aleksandar Ristoski, Ana Rudakijević, Dragana Šuša.

Prema rečima Danice Grubački, ona u ovoj priči igra tetku dečaka sa autizmom.

– Budući da smo predstavu radili bez dramskog predloška, sami smo stvarali scene iz improvizacija inspirisani susretom sa osobama sa autizmom i njihovih roditelja iz udruženja „Maslačak“ iz Sombora, ispovestima roditelja „Roditelji pišu“ Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, kao i svim materijalima koje smo gledali. Osim ovih predložaka, korišćeni su delovi romana „Deca“ Milene Marković – kaže za Danas.

– Imam mnogo iskustva sa radioničarskim radom u pozoroštu, i zato verujem u prvi impuls. Tako je meni prvo „nadošlo“ da igram tetku, mlađu osobu koja pruža toplinu i ljubav, ali nema odgovornost kao roditelj – otud komična scena koja proizilazi iz jednostavne životne situacije.
Pored komičnih scena poput ove, ona navodi da ima mnogo ozbiljnih, dirljivih scena, ali je sve obojeno toplinom i jednim pozitivnim stavom da život može biti lep.

– Zato mi verujemo da je ova predstava važna. To je pre svega i bila želja reditelja, da život sa osobom sa autizmom predstavi kao jednu toplu i složenu, a ne samo kao teskobnu i mračnu priču. Imala sam sreće da u ovom pozorištu radim predstave „Kad bi Sombor bio Holivud“, „Semper idem“, „Tartifa“, „Izuzete“, koje na osoben način tretiraju važne društvene teme.

– Ipak, mogu slobodno da kažem da je ovo sigurno jedan od najlepših, najtoplijih, najdirljivijih pozorišnih procesa u kojima sam imala čast da učestvujem. Zbog delikatnosti ove teme, načina na koji je obrađena, ovog grada i ovog pozorišta i ansambla, ali i odnosa države prema ovom problemu, duboko verujem da sam učestvovala u nečemu velikom i dragocenom – kaže Danica Grubački.

U autorskoj ekipi predstave su i scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Lara Bunčić, kompozitorka Marija Balubdžić, Deneš Debrei koji je zadužen za scenski pokret, i Ivan Nikolovski, zadužen za dizajn svetla.

Prva repriza uzbudljivog projekta „Zašto se smeje?“ zakazana je u ponedeljak, 23. februara. Ulaznice su u prodaji na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor kao i onlajn, na sajtu Pozorišta.

U parku "Miroslava Gucunjа" u Somboru u toku su radovi koji će ovom delu grada doneti novi sportsko-rekreativni kutak za sve generacije. Prostor koji do sada nije bio u potpunosti iskorišćen uskoro će dobiti teren za mali fudbal, teren za basket, teretanu na otvorenom, dečje igralište, novu rasvetu i urbani mobilijar. 

Radovi u parku "Miroslav Gucunja" u Somboru počeli su početkom februara, a završetak se očekuje do kraja marta. Do sada je betonirana ploča za teren za basket i teretanu na otvorenom, urađen je deo terena za mali fudbal,a u narednom periodu uslediće završni radovi i opremanje prostora - piše RTV.

"Cilj nam je da građanima ovog dela grada obezbedimo kvalitetan prostor za sport i rekreaciju, ali i mesto okupljanja i druženja. Posebno nam je važno što će sadržaji biti namenjeni i deci, imajući u vidu da se u neposrednoj blizini nalazi vrtić", istakao je Nebojša Trivunović, člana Gradskog veća zaduženog za komunalne delatnosti i investicije.

Posebna pažnja posvećena je očuvanju postojećeg zelenila.

"Sačuvali smo postojeće zelenilo u parku i kada završimo sve radove posadićemo i nove sadnice,kako bi u narednom periodu one stvorile novi prostor sa hladom i mestom za odmaranje", rekao je Nebojša Trivunović, član Gradskog veća zaduženog za komunalne delatnosti i investicije.

Ukupna vrednost investicije iznosi 48 miliona dinara sa PDV-om, a sredstva su obezbedili Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam i Grad Sombor.