Sombor.info

Odbojkaši Sombora sinoć su u 9. kolu Prve Vojvođanske lige Sever gostovali u Vrbasu. Gosti su očekivano i bez većih problema maksimalnim rezultatom, po setovima 10:25, 16:25, 21:25 porazili istoimenog rivala. Sa nova tri boda Somborci su zadržali drugu poziciju na tabeli sa 23 boda.

Trenutno imaju samo bodom manje u odnosu na rivala iz Bačke Palanke, koji je neočekivano kiksuo (3:2) na gostovanju u Magliću.

U narednom kolu izabranici trenera Miloša Aleksića ugostiće drugi tim novosadskog Dunav Voleja. Ovaj meč će se odigrati u četvrtak, 26. februara u sali Sokolskog doma, u terminu od 21.30 časova. Bačka Palanka će dočekati poslednjeplasirani Kulpin - piše somborsport.org.

U Velikoj sali apatinskog Кulturnog centra u četvrtak, 26. februara 2026. godine, sa početkom u 19 sati , biće održan koncert Filmske muzike u organizaciji Osnovne muzičke škole “Stevan Hristić” Apatin.

-Dragi sugrađani, sa velikim zadovoljstvom i radošću vas pozivamo na još jedan koncert Filmske muzike u organizaciji naše škole. Naši učenici i nastavnici će vas uvesti u svet filma na krilima muzike, najavljeno je iz apatinske Osnovne muzičke škole.

Ulaz na koncert filmske muzike je i ove godine slobodan za sve ljubitelje - piše Radio Dunav.

Povodom Dana grada Sombora, u Gradskoj biblioteci „Кarlo Bijelicki” realizovan je bogat program namenjen deci i odraslima, koji je obuhvatio radionicu, projekciju dokumentarnog filma i dve izložbe.

U okviru radionice „Važno je znati o Ernestu”, učenici drugog razreda OŠ „Ivo Lola Ribar”, zajedno sa učiteljicom Slavicom Mijić, upoznali su se sa delom i značajem Ernesta Bošnjaka. Program je započet pričom kod spomenika, a nastavljen u biblioteci, gde su učenici gledali dva arhivska snimka — fudbalsku utakmicu iz 1930. godine i otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju iz 1912. godine. Poseban segment radionice bio je posvećen plakatima: čemu služe, koje informacije moraju da sadrže, nakon čega su učenici imali zadatak da osmisle i izrade plakat za film o Somboru.

Istog dana, u 18.00 časova, u Legatu Miroslava Josića Višnjića održana je projekcija dokumentarnog filma „Ljudi s kamerom” posvećenom Ernestu Bošnjaku i Aleksandru Lifki. 

U holu Biblioteke (ulaz iz dvorišta) postavljena je interaktivna izložba izdanja Gradske biblioteke „Кarlo Bijelicki” Sombor, posvećena gradu — njegovoj istoriji i kulturnom nasleđu, sportu, muzici i ljudima koji su Sombor oblikovali i ostavili trajan trag. Izložba predstavlja rezultat dugogodišnje i plodne saradnje Biblioteke sa autorima, urednicima, suizdavačima, kao i kulturnim i obrazovnim institucijama. Кroz naučne studije, monografije, antologije i dokumentarna izdanja, publikacije osvetljavaju slojeve prošlosti i sadašnjosti grada. Skeniranjem QR kodova na panoima posetioci mogu da pogledaju kratke video-zapise o predstavljenim knjigama. Postavka je dostupna do daljeg.

Pored toga, izložba knjiga sa ovim izdanjima organizovana je i u holu Pozjamnog odeljenja za odrasle, gde posetioci mogu knjige da pogledaju i prelistaju.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. februar

Oko 80 odsto žena do 50. godine ima miom ili cistu materici i jajnicima. Zašto nastaju i kako se leče miomi, a kako ciste? Da li postoji opasnost da postanu maligni, ukoliko se ne reaguje na vreme?

Ginekolog dr Ana Mitrović Jovanović, načelnica dnevne bolnice Ginekološko-akušerske klinike Narodni front kaže za TV Prva da nema dana kada se ona i njene kolege ne susretnu s jednom od ovih dijagnoza.

Miomi su dobroćudni tumori materice, razlikuju se po veličini, broju, lokalizaciji i od toga zavisi i to kako će se lečiti.

"U zavisnosti u kom periodu života se javljaju, miomi mogu da utiču na reproduktivnu funkciju. Ciste su benigni tumori na jajnicima, bez ikakve funkcije, spontano nestaju, bez bilo kakvih lekova. U najvećem broju slučajeva reč je o vodenim cistama ili krvavog sadržaja. Cista može da ima komponentu koja se komplikuje, i da već na sledećem pregledu pokaže kao maligna i ona se uklanja", ističe ginekolog.

Po pravilu, miomi nemaju tu malignu komponentu, ali postoji jedna veoma retka vrsta tumora materice, to su sarkomi, maligni tumori materice, za koje morate biti dobro edukovani da na pregledu ultrazvukom posumnjate da su oni - piše B92.

"Nekada sarkomi podsećaju na miome degenerativne promene, zahtevaju dodatne prognostičke procedure, poput magnetne rezonance ili markere iz krvi, a nisu tumor markeri, i pre svega se pacijentkinja informiše kako da prati rast svog stomaka", pojašnjava ona.

Na pitanje koji su simptomi, ginekolog kaže da više od 50 odsto žena koje imaju miome nemaju nikakve pokazatelje, ali da se desi da jedan miom od 1 cm i loše lokalizovan mora da se operiše. Simptomatologija često zavisi od toga gde se miom nalazi, a manje utiče njegova veličina.

Ističe da je dobar onaj ginekolog koji zna da se nosi sa patologijom cista i mioma.

Najlakše je za lekara hirurga operativno lečenje, ali to ne znači i da je najbolje, dodala je.

"Danas nije slučaj koji je bio češće da se pribegne vađenju materice, dok je danas popularnije tretiranje mioma, nezavisno od uzrasta pacijentkinje. Kada imate malignu patologiju, nema dileme šta treba činiti, ali kad je u pitanju benigna patologija, uvek se pitamo da li činimo dobru stvar ako izvadimo organ", objašnjava doktorka Mitrović Jovanović.

Kada je reč o trudnoći, doktorka Mitrović Jovanović kaže da miomi nisu tako često prisutni u trudnoći, ali su mogući.

Naučnici upozoravaju na širenje ptičjeg gripa na Antarktiku, a vodeći čileanski istraživač u utorak je rekao za AFP da je uočen soj koji je „u stanju da pobije čak 100 odsto“ zaražene faune.

Istraživači poslednjih godina upozoravaju na širenje ptičjeg gripa na tom zaleđenom kontinentu, na kojem povremeno borave timovi naučnika, ali nema stalnog stanovništva.

Čileanski istraživač Viktor Neira i njegovi saradnici otkrili su posebno opasan soj bolesti još u aprilu 2024. kod pet pomornika, vrste polarne morske ptice iz reda šljukarica nalik galebu - piše N1.

Od tada se virus ptičjeg gripa proširio i na druge vrste, a brojni slučajevi otkriveni su duž 900 kilometara obale koju proučavaju ovi naučnici.

Tokom nedavne ekspedicije na Antarktiku otkriveni su novi slučajevi među antarktičkim kormoranima, južnim galebovima, adelijskim pingvinima i žutonogim pingvinima, kao i antarktičkim krznašima, rekao je Neira za AFP.

„Virus se u potpunosti proširio po čitavom antarktičkom području, odnosno u delu u kojem smo u mogućnosti da obavljamo svoja istraživanja“, kazao je Neira, naučnik sa Univerziteta u Čileu i član Čileanskog antarktičkog instituta (INACH).

„Ova bolest može da ubije čak 100 odsto ptica u kratkom periodu. Na primer, u roku od jednog ili dva dana može da ubije 90 ili 100 odsto životinja na određenom području“, upozorio je Neira.

Antarktičke životinjske vrste često su brojčano manje u ukupnoj populaciji, što ukazuje na još veći rizik od izbijanja zaraze.

Životinja poput antarktičkih kormorana i pomornika, na primer, ukupno ima oko 20.000.

Naučnici podsećaju da globalni talas ptičjeg gripa pogađa ptice i sisare širom sveta još od 2021. godine i da se širi migracijama ptica.

Podsećaju i na 2023. godinu kada je ptičji grip usmrtio hiljade Humboltovih pingvina u Čileu.

Hiljade vernika širom sveta postavljaju isto pitanje kada prvi put čuju za pravoslavnu praksu posta sredom i petkom: Zašto baš ova dva dana?

Zašto ne ponedeljak i četvrtak, ili možda nedelja? Odgovor leži duboko u hrišćanskoj istoriji, u događajima koji su zauvek promenili tok ljudske civilizacije.

Post nije dijeta. Nije pokušaj mršavljenja niti trend koji će proći za nekoliko meseci. Reč je o duhovnoj disciplini koja se praktikuje više od dva milenijuma, a čiji koreni sežu do samih apostola i prvih hrišćanskih zajednica, piše N1 i daje odgovor na pitanje s početka.

Sreda kao dan sećanja na izdaju

Sreda nosi teret jednog od najtežih trenutaka u hrišćanskoj istoriji. Tog dana, prema crkvenom predanju, Juda Iskariotski je sa prvosveštenicima dogovorio izdaju Isusa Hrista za trideset srebrnjaka. Taj čin nije bio samo lična tragedija jednog čoveka koji je izgubio veru. Bio je to trenutak koji je pokrenuo lanac događaja završen raspećem na Golgoti.

Kada pravoslavni vernik posti sredom, on se seća te izdaje. Ali ne samo da se seća - on preispituje sopstvenu savest. Koliko puta smo i mi, u sitnim stvarima svakodnevice, izdali principe u koje verujemo? Koliko puta smo za metaforičnih „trideset srebrnjaka" napustili ono što znamo da je ispravno?

Crkveni oci su mudro ustanovili ovaj dan posta kao podsetnik. Ljudska priroda lako zaboravlja. Svakodnevne brige, posao, porodica, obaveze - sve to može da potisne duhovne teme u drugi plan. Međutim, kada vernik sredom ne jede meso i mlečne proizvode, njegovo telo ga podseća na nešto važnije od fizičke gladi.

Petak i sećanje na stradanje Hristovo

Ako sreda predstavlja početak tužnog niza događaja, petak je njegov vrhunac. Na Veliki petak, Isus Hrist je raspet na krst. Umro je za grehe čovečanstva, kako veruju hrišćani, i tim činom otvorio put ka spasenju.

Post petkom nije tugovanje bez smisla. To je svesno učestvovanje u sećanju na žrtvu koja, prema hrišćanskom učenju, ima kosmički značaj. Sveti Vasilije Veliki je zapisao: „Postite da budete čisti, postite da se vaša srca pokaju, kako biste dostojno dočekali Hrista." Ove reči nisu bile upućene samo monasima u manastirima. Bile su namenjene svakom verniku koji želi da produbi svoju vezu sa Bogom.

Petkom, dok ostatak sveta žuri ka vikendu i zabavi, pravoslavni vernik staje. Pravi pauzu. Razmišlja o stvarima koje prevazilaze neposredne potrebe i želje.

Duhovna dimenzija koja se često zanemaruje

Mnogi ljudi posmatraju post isključivo kroz prizmu ishrane. Šta smem da jedem? Šta ne smem? Da li mogu riblje ulje? A hleb sa mlekom u sastavu? Ova pitanja su legitimna i praktična, ali propuštaju suštinu.

Post je pre svega stanje duha. Crkveni kanoni jasno govore da fizičko uzdržavanje od hrane mora biti praćeno unutrašnjom promenom. Čovek koji ne jede meso, ali provodi dane u svađama, ogovaranju i zlim mislima - taj čovek ne posti u pravom smislu te reči.

Istinska duhovna disciplina podrazumeva harmoniju tela i uma. Telo se uzdržava od određenih namirnica, dok se um okreće molitvi, dobrim delima i samoispitivanju. Ova kombinacija stvara prostor za duhovni rast koji nije moguć u uslovima stalne sitosti i komfora.

Zanimljivo je da moderne psihološke studije potvrđuju ono što su crkveni oci znali vekovima - povremeno uzdržavanje od hrane može pozitivno uticati na mentalno stanje, jasnoću razmišljanja i emocionalni balans. Nauka i vera ovde nisu u sukobu. One se, zapravo, međusobno dopunjuju.

Praktična primena u savremenom životu

Kako izgleda post sredom i petkom u dvadeset prvom veku? Za mnoge vernike, to znači izbegavanje mesa, mlečnih proizvoda, jaja i životinjskih masti. Dozvoljena je biljna hrana, voće, povrće, žitarice i mahunarke. Neki strože tumače pravila i izbegavaju i ribu, dok drugi dozvoljavaju morske plodove.

Bitno je razumeti da crkvena pravila nisu zamišljena kao teret. Ona postoje kao okvir, vodič koji pomaže vernicima da strukturiraju svoju duhovnu praksu. Svaki čovek ima drugačije zdravstveno stanje, drugačije životne okolnosti i mogućnosti. Crkva to prepoznaje i dozvoljava određenu fleksibilnost, posebno za bolesnike, trudnice, decu i starije osobe.

Međutim, ta fleksibilnost ne sme postati izgovor za potpuno napuštanje prakse. Lako je reći „nemam vremena" ili „previše je komplikovano". Ali upravo u tim trenucima otpora, post pokazuje svoju pravu vrednost. On uči disciplini. Uči odricanju. Uči da čovek nije rob svojih želja i navika.

Povezanost sa širom hrišćanskom tradicijom

Post sredom i petkom nije isključivo pravoslavna praksa. Rani hrišćani svih tradicija su poštovali ove dane. Dokument poznat kao Didahija, koji datira iz prvog ili drugog veka, izričito pominje post sredom i petkom kao praksu koja razlikuje hrišćane od drugih verskih grupa tog vremena.

Ovo pokazuje da post nije kasnija crkvena izmišljotina. On je deo izvornog hrišćanskog nasleđa, nasleđa koje seže do vremena kada su apostoli još hodali zemljom. Kada pravoslavni vernik danas posti sredom i petkom, on se povezuje sa tom drevnom tradicijom. Postaje deo neprekidnog lanca vere koji traje više od dve hiljade godina.

Ta povezanost ima duboku psihološku vrednost. Čovek nije sam u svojoj duhovnoj borbi. On je deo zajednice koja prevazilazi vreme i prostor, zajednice koja uključuje sve one koji su pre njega hodali istim putem.

Priprema za Svetu tajnu pričešća

Post sredom i petkom ima i praktičnu liturgijsku funkciju. Ovi dani služe kao priprema za Svetu tajnu pričešća, jedan od najvažnijih trenutaka u životu svakog pravoslavnog vernika. Crkva propisuje da se pre pričešća održi određeni period posta i molitve.

Smisao ove pripreme je jednostavan - čovek ne pristupa svetim tajnama nepripremljen. Kao što se sportista priprema za takmičenje ili student za ispit, tako se i vernik priprema za susret sa Bogom. Post čisti telo, molitva čisti dušu, a zajedno stvaraju stanje u kome je čovek spreman da primi ono što crkveno učenje naziva „lekom besmrtnosti".

Izazovi i zablude modernog doba

Danas se post često pogrešno shvata. Neki ga vide kao arhaizam, ostatak prošlosti koji nema mesta u modernom svetu. Drugi ga pretvaraju u takmičenje - ko će strože postiti, ko će više izdržati. Oba pristupa promašuju poentu.

Post nije relikt prošlosti. On je živa praksa koja odgovara na suštinske ljudske potrebe - potrebu za disciplinom, potrebu za smislom, potrebu za povezanošću sa nečim većim od nas samih. U svetu zasićenom trenutnim zadovoljstvima, post nudi alternativu. Nudi mogućnost da se stane, razmisli i svesno izabere drugačiji put.

Isto tako, post nije takmičenje u samomučenju. Sveti oci su upozoravali na opasnost duhovne gordosti - ubeđenja da smo bolji od drugih zato što strože postimo. Takav stav poništava sve duhovno dobro koje post može doneti.

Lični put svakog vernika

Na kraju, post sredom i petkom je lični put svakog vernika. Crkvena pravila daju okvir, tradicija daje kontekst, ali konačna odluka ostaje na pojedincu. Svako mora sam da pronađe balans između poštovanja pravila i razumevanja njihove suštine.

Za neke, post će biti stroga disciplina koja se poštuje bez izuzetka. Za druge, biće fleksibilnija praksa koja se prilagođava životnim okolnostima. Oba pristupa mogu biti ispravna ako su motivisana iskrenom željom za duhovnim rastom i bliskošću sa Bogom.

Pitanje „zašto se posti sredom i petkom" ima jednostavan istorijski odgovor - zbog Judine izdaje i Hristovog raspeća. Ali pravo pitanje možda nije „zašto" nego „kako". Kako da ovaj drevni običaj postane živa praksa u tvom životu? Kako da fizičko uzdržavanje postane prilika za duhovnu transformaciju? Odgovor na ta pitanja svaki vernik mora pronaći sam, korak po korak, sredom i petkom, iz nedelje u nedelju.

Da li nas narednih dana očekuje vremenski rolerkoster i da li je medvedica Dunja stvarno najavila kraj zime.

Kiša je počela oko ponoći, pa je pre podne – sredinom dana padao sneg, pa je posle podne počela ponovo kiša, kaže meteorolog Nedeljko Todorović za RTS. Zabelelo je, dodaje, na jedan sat.

Poručuje i da sa snegom nismo trajno završili ove zime.

„Za planinske predele biće snega, palo je novog snega u planinskim predelima po 15, 20, 25 centimetara, taman za zimski turizam. Ali u Beogradu je na granici uvek kiša–sneg. Tako će biti verovatno i u petak i noću između petka i subote, to je znači za tri dana. Situacija slična ovoj, možda samo manja količina padavina generalno“, prognozira meteorolog.

Da li nas očekuje vremenski rolerkoster

Kaže da se nastavlja veoma promenljivo vreme, a to znači danas i sutra skok temperature.

„Hajde da kažemo u sredu osam, u četvrtak možda 14-15 stepeni. Duva vetar, ali nije košava, samo blago bridi jugoistočni vetar, toliko da opomene da je ipak februar. Znači nema šale do polovine marta“, precizirao je Todorović.

To što je mečka izašla iz pećine prema njegovim rečima treba simbolično posmatrati, jer ne može vreme da se određuje na osnovu jednog datuma, jednog dana.

„Veći deo zime je iza nas, tako da kažem mala je verovatnoća da imamo ozbiljnu zimu u narednom periodu. Tako da se obično kaže zima je pri kraju, sledi uvod u proleće. Ovo je samo priča, narodna, da po tome može da se prognozira“, objašnjava meteorolog.

U petak toplo, pa opet jutarnji minus za vikend

Dodaje da će i u petak biti toplo, ali da sledi kiša pa će posle podne da ohladi i noć ka suboti.

„Prvo u subotu i nedelju dva najhladnija dana. Biće i ujutru mraz sa po dva-tri stepena u minusu, ali i maksimalne temperature neće biti visoke – oko ili malo ispod prosečnih vrednosti, to znači negde od četiri do šest stepeni. A od ponedeljka opet porast temperature na vrednosti oko deset stepeni, možda i više“, prognozira Todorović.

Zimski uslovi često donose različite poteškoće vozačima, među kojima je i zamagljivanje vetrobranskog stakla. Ono nastaje kada se hladan spoljašnji vazduh sudari sa toplotom u kabini, što dovodi do stvaranja kondenzacije na staklu. Iako je moguće koristiti odvlaživač vazduha, postoji i jednostavnije rešenje koje vozačima može olakšati ovaj problem.

Met Vrankmor, šef servisne mreže u kompaniji FixMyCar, rekao je za Sun Motors:

„Pre parkiranja, kratko uduvavite hladan vazduh kako biste smanjili vlažnost u kabini. Ujutru koristite topli vazduh i uključite klima uređaj, koji deluje kao odvlaživač i čisti staklo bez razmazivanja.“

Vrankmor je takođe podelio još jedan koristan savet za vozače. Otkrio je kako da spreči zamrzavanje zaptivki na vratima preko noći, koristeći jednostavnu i jeftinu metodu, piše Express.

Prema njegovim rečima, sve što treba da uradite je da nanesete malo vazelina na gumene zaptivke na vratima vašeg automobila kako biste sprečili da se zalepe i zamrznu u hladnim i vlažnim uslovima, prenosi Danas.

„Tanak sloj vazelina na gumenim zaptivkama vrata pomaže da se spreči njihovo zaleđivanje, ali se ne sme koristiti na metlicama brisača.

Održavanje brava suvim i, gde je moguće, zaštićenim takođe smanjuje mogućnost smrzavanja.“

Da biste pravilno primenili ovu metodu, najpre očistite zaptivke vlažnom krpom kako biste uklonili prljavštinu, sitne čestice i ostatke koji bi mogli da zadržavaju vlagu.

Zatim zaptivke temeljno osušite – nanošenje vazelina na vlažnu gumu umanjuje njegovu efikasnost.

Nakon toga nanesite veoma tanak sloj vazelina mekom krpom ili vrhom prsta duž cele zaptivke, tako da ostane blagi sjaj, a ne vidljiv, debeo sloj.

Na taj način stvara se barijera otporna na vlagu koja se ne smrzava, pomaže gumi da zadrži elastičnost i sprečava prodor vode koja može da zalepi zaptivku za okvir vrata. Preporučuje se primena ove metode na gumenim zaptivkama oko vrata automobila i prtljažnika, gde najčešće dolazi do smrzavanja i lepljenja.

Povodom proslave 277. rođendana Grada Sombora, Galerija „Milan Кonjović“ priredila je izložbu „Crteži Milana Кonjovića“.

Izložba je svečano otvorena u utorak, 17.2.2026. godine. Prisutne je na samom početku pozdravila direktorica Galerije „Milan Кonjović“ Milena Rackov – Кovačić, a novu postavku je predstavio autor izložbe, kustos Nebojša Vasić. Ispred Grada Sombora prisutne je pozdravio član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić, koji je ovom prilikom čestitao sugrađanima Dan grada.

Izložba „Crteži Milana Кonjovića“ (1917 – 1920) sastoji se od tri celine: „Skice sa fronta“ gde je predstavljeno 14 crteža, „Praška abeceda“ gde je ubrojano 15 dela i „Crteži iz parka“ koji predstavljaju 37 maestrovih crteža.