Sombor.info

Rekonstrukcija vrtića „Pužić“ uspešno je okončana, a mališanima iz jaslenih grupa, njihovim vaspitačima i zaposlenima sada su na raspolaganju kvalitetniji i funkcionalniji uslovi za boravak i rad. Povodom završetka radova, vrtić su obišli gradonačelnik Antonio Ratković i članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, zajedno sa direktoricom Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Snežanom Gazetić Pavošev.

Radovi su obuhvatili zamenu i rekonstrukciju PVC stolarije, unutrašnje uređenje prostorija, kao i kupovinu novog nameštaja i druge opreme, a direktorica ustanove istakla je da su zadovoljni kako je protekla rekonstrukcija.

„Ovo je objekat gde su smeštene jaslene grupe. Imamo 2 mlađe i 5 starijih jaslenih grupa – 115 upisane dece. Mi smo sredstva preko Pokrajinskog sekretarijata dobili da promenimo kompletnu PVC stolariju i to smo uspeli, odradili smo u malo nezgodnom periodu, ali tako je moralo da bude. Grad nam je pomogao da odradimo još ono što je potrebno, a to je da okrečimo kompletan objekat, sredili smo rasvetu, struju, rešavali smo radijatore, farbali drvenariju, parkete sređivali, tako da smo imali stvarno velike radove i uspeli smo da to rešimo sada i da se deca vrate u svoj objekat. Ovo nam mnogo znači, prozori su bili u lošem stanju i ovo nam je došlo u pravi momenat. Ono što smo mogli da primetimo jeste da su zadovoljni i deca i roditelji, tako da mislim da smo napravili dobru stvar za njih sve“ kazala je Gazetić Pavošev.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković ovom prilikom najavio je nova ulaganja u razvoj predškolskog obrazovanja i vaspitanja u gradu.

„Zajedničkim sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i sredstvima iz budžeta grada uspeli smo da bar u nekoj meri rekonstruišemo ovaj objekat i videli smo da još neke sitne radove treba da uradimo, i to će biti urađeno u narednom periodu. Izuzetno mi je drago što iz godine u godinu ulažemo, pogotovo u predškolsko vaspitanje. Prošle godine je otvoren vrtić u Sportskoj ulici gde je za 60 mališana povećan kapacitet. U ovoj godini nam kreću veliki radovi na izgradnji vrtića za 220 mališana, ali svakako da ne smemo da zanemarimo ni sve ove objekte – 32 objekta je na teritoriji Grada Sombora i treba da obnavljamo iz godine u godinu sve više i tih objekata kako bi, pre svega naši mališani, ali i svi zaposleni i vaspitači imali što bolje uslove za boravak, tako da će u budžetu grada prioritet i u ovoj, a i u narednim godinama biti svakako obrazovanje, a posebno predškolsko obrazovanje. Zahvalio bih se Pokrajinskoj vladi, koja nam izuzetno pomaže, da realizujemo sve ove naše ideje i omogućimo što bolje uslove za naše najmlađe sugrađane“, poručio je gradonačelnik.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 21. februar

U današnjem digitalnom dobu, digitalni novac i kriptovalute postali su ključni faktori u transformaciji globalnih finansijskih sistema. Korisnici širom sveta sve više prelaze sa tradicionalnih valuta na kripto sredstva, kao što su Bitcoin, Ethereum i mnoge druge, zbog njihove sigurnosti, brzine i nižih naknada u odnosu na standardne bankarske sisteme. U ovom kratkom vodiču, pružamo osnovne informacije o tome kako koristiti digitalni novac i kriptovalute u svakodnevnom životu.

Šta su digitalni novac i kriptovalute?

Digitalni novac odnosi se na novčane vrednosti koje postoje isključivo u digitalnom formatu. Za razliku od fizičkog novca koji je izrađen od papira ili metala, digitalni novac je dostupan samo kroz internet i može se koristiti za online transakcije. Kriptovalute, s druge strane, predstavljaju specifičnu vrstu digitalnog novca koji koristi kriptografske tehnike kako bi obezbedio sigurnost transakcija. Bitcoin je najpoznatiji primer, ali postoji mnogo drugih poput Ethereuma, Litecoina i Ripplea.

Kriptovalute nisu izdavane niti kontrolisane od strane centralnih banaka ili vladinih tela, što ih čini decentralizovanim. Ova decentralizacija omogućava korisnicima veću kontrolu nad sopstvenim sredstvima, ali istovremeno donosi određene rizike, poput nestabilnosti cena.

Kako koristiti kriptovalute?

Koristeći kriptovalute, korisnici mogu obavljati razne vrste transakcija - od jednostavnih plaćanja za robu i usluge do ulaganja i štednje. Prvo što je potrebno da biste započeli je da otvorite kripto novčanik (wallet), koji je alat za čuvanje vaših kriptovaluta. Novčanici mogu biti softverski (instalirani na računaru ili telefonu) ili hardverski (posebni uređaji koji čuvaju kriptovalute offline, nudeći dodatnu sigurnost).

Jednom kada postavite novčanik, možete kupiti kriptovalute putem berzi ili od drugih korisnika. Kripto berze, kao što su Binance, Kraken ili Coinbase, omogućavaju korisnicima da kupuju i prodaju kriptovalute koristeći fiat valute, poput dolara, evra ili drugih nacionalnih valuta. Kupovinom, korisnici mogu dobiti određenu količinu kriptovalute koja se zatim sprema u njihov novčanik.

Kriptovalute se mogu koristiti i za online plaćanja. Na internetu, broj trgovaca i usluga koji prihvataju kripto plaćanja raste, a među njima su i određene platforme za online kockanje. Prvi korak za korišćenje kriptovaluta na ovim mestima je da osigurate da prodavac ili usluga koji vas zanima prihvata kriptovalute. U većini slučajeva, proces je jednostavan i sličan korišćenju bilo kog drugog načina plaćanja.

Prednosti korišćenja kriptovaluta

Jedna od glavnih prednosti kriptovaluta je brzina transakcija. Bez obzira na to da li šaljete novac na drugi kraj sveta ili plaćate lokalno, transakcije sa kriptovalutama obično traju samo nekoliko minuta, u poređenju sa tradicionalnim bankovnim transferima koji mogu trajati danima. Takođe, kriptovalute omogućavaju veći nivo privatnosti, jer ne zahtevaju lične podatke kao što su ime ili adresa.

Još jedna prednost je niska naknada za transakcije. Za razliku od tradicionalnih metoda plaćanja koje često uključuju visoke banke ili kartičarske naknade, kriptovalute omogućavaju slanje novca sa minimalnim troškovima. To je naročito korisno prilikom međunarodnih transfera, gde banke često uzimaju visoke provizije.

Sigurnost i zaštita

Bezbednost je ključna kada je u pitanju korišćenje kriptovaluta. Iako sama tehnologija blockchain na kojoj se baziraju kriptovalute nudi visok nivo sigurnosti, korisnici moraju biti pažljivi kako bi zaštitili svoje privatne ključeve. Privatni ključevi su ono što omogućava pristup kripto novčaniku, pa je izuzetno važno da ih čuvate u sigurnosti.

Preporučuje se korišćenje dvofaktorske autentifikacije (2FA) kao dodatnog nivoa zaštite prilikom pristupa vašim novčanicima ili berzama. Takođe, kako bi se sprečila krađa ili gubitak sredstava, preporučuje se korišćenje hardverskih novčanika, koji nude bolju zaštitu od online napada.

Kriptovalute kao investicija

Mnoge osobe koriste kriptovalute kao oblik ulaganja, sa nadom da će njihova vrednost rasti. Iako je tržište kriptovaluta vrlo volatilno, postoji mnogo primera kako su rani investitori ostvarili značajan profit. Međutim, važno je napomenuti da ulaganje u kriptovalute nosi visok nivo rizika i da ne postoji garancija da će vrednost određenih kriptovaluta rasti.

Preporučuje se da se pre nego što investirate u kriptovalute dobro informišete i razmislite o svom investicionom cilju i strategiji. Zbog velike volatilnosti, stručnjaci često savetuju da investirate samo onoliko koliko ste spremni da izgubite.

Kako budućnost digitalnog novca oblikuje finansijski svet

Kako digitalni novac i kriptovalute nastavljaju da se razvijaju, postaje jasno da će oni igrati sve važniju ulogu u oblikovanju budućnosti globalnih finansija. S obzirom na to da su transakcije sa kriptovalutama brzo postale uobičajene u mnogim industrijama, uključujući trgovinu, obrazovanje, pa čak i donacije, nije teško zamisliti da će u budućnosti kriptovalute postati standardni oblik plaćanja u mnogim zemljama.

Međutim, kao i svaka nova tehnologija, izazovi i prepreke još uvek postoje. Volatilnost kriptovaluta i nedostatak regulative u mnogim zemljama čine ih nestabilnim za široku upotrebu u svakodnevnim transakcijama. Takođe, činjenica da mnogi ljudi još uvek nemaju dovoljno znanja o digitalnom novcu može predstavljati prepreku za širu primenu.

Uprkos ovim izazovima, budućnost digitalnog novca se čini obećavajućom. Sa sve većim prihvatanjem od strane velikih kompanija, banaka i vlada, kriptovalute bi mogle postati ključni element digitalne ekonomije. I dok se tehnologija razvija, važno je da korisnici ostanu edukovani, bezbedni i svesni svih prednosti i rizika koje digitalni novac nudi.

Napredak tehnologije, posebno u oblasti podataka i statistike, drastično menja način na koji gledamo, analiziramo i doživljavamo sport. Sport je oduvek bio domen talentovanih sportista, ali u poslednjim decenijama, uloga podataka postala je ključna, a statistika je postala most koji povezuje performanse na terenu sa dubljim analizama koje omogućavaju bolje donošenje odluka. U tom kontekstu, napredna statistika postavlja nove standarde u sportu, ne samo za trenere i analitičare, već i za fanove i čak kladioničare. Upravo statistika omogućava detaljan uvid u igre i pomaže da se prepoznaju ne samo trenutni rezultati, već i budući potencijali i trendovi.

Razvoj naprednih statističkih metoda

Iako statistika u sportu nije nova pojava, njena primena se u poslednjim godinama intenzivirala, zahvaljujući dostupnosti velikih količina podataka, boljim alatima za analizu i naprednim algoritmima. Ovo je stvorilo novu eru u kojoj statistika ne samo da pomaže trenerima i menadžerima da donesu bolje odluke, već daje i fanovima priliku da bolje razumeju igru. U mnogim sportovima, posebno u košarci, fudbalu i bejzbolu, timovi sada koriste složene statističke modele i mašinsko učenje kako bi predvideli tok utakmica, bolje razumeli taktike i optimizovali strategije. Dodatno, za one koji traže najpouzdanije informacije o sportskim opkladama, najsigurniji sistemi za kladjenje koriste napredne algoritme da bi se tačno predvideli ishodi utakmica.

Napredne metrike u sportovima

Jedan od najprepoznatljivijih aspekata statistike u sportu je primena metrika koje idu daleko izvan jednostavnog broja pogodaka ili asistencija. Na primer, u fudbalu, analitičari koriste statistiku kao što su očekivani golovi (xG), koja omogućava predviđanje koliko je verovatno da će određeni udarac rezultirati golom, na osnovu njegovog položaja, vrste udarca i drugih faktora. U košarci, metrika kao što je "plus/minus" analizira koliko je tim uspešan kada je određeni igrač na terenu. Ove napredne statistike omogućavaju dublje razumevanje kako igrači utiču na tim i koji faktori mogu predvideti pobednika.

Statistika kao alat za bolju analizu igara

Međutim, napredna statistika nije samo korisna za analize pojedinaca i timova. Ona takođe menja način na koji se sport prati i doživljava. Za fanove, koji su navikli da se oslanjaju na osnovne statistike, poput broja golova, bodova ili asistencija, napredne statistike donose novi nivo razumevanja. Na primer, sada je moguće pratiti kako svaki igrač doprinosi timu u realnom vremenu, koristeći podatke o njegovoj pokretljivosti, vremenu provedenom u napadu ili njegovoj sposobnosti da stvara šanse za druge. Takva duboka analiza omogućava bolje uočavanje skrivenih heroja na terenu, čiji uticaj možda nije odmah očigledan, ali je ključan za uspeh tima.

Optimizacija treninga kroz statistiku

Sportske lige i timovi sada koriste statistiku i podatke za optimizaciju treninga. Treneri mogu pratiti performanse svojih igrača na mikro nivou, analizirajući čak i sitne promene u njihovim pokretima, fizičkoj spremnosti i reakcijama na specifične situacije. Napredne tehnologije, kao što su nošenje senzora i praćenje telesnih funkcija, omogućavaju praćenje napora, brzine, otkucaja srca i drugih faktora u stvarnom vremenu. Na taj način, igrači mogu primiti prilagođene preporuke za trening, dok se povrede mogu detektovati pre nego što dođu do ozbiljnih problema.

Poslovne odluke zasnovane na podacima

S obzirom na sve ove promene, napredna statistika takođe ima dubok uticaj na način na koji se donose poslovne odluke u sportu. Menadžeri i vlasnici timova sada mogu koristiti podatke kako bi optimizovali svoj timski sastav, odlučivali o transferima i donosili dugoročne strategije za izgradnju tima. Takođe, kladionice pripremaju tačnije kvote i ponude tako da koriste složene modele predviđanja koji analiziraju veliki broj faktora, od prethodnih performansi tima do mikro-podataka o igračima. Napredna statistika, dakle, ne utiče samo na sportsku igru, već i na celu industriju koja se vrti oko nje.

Budućnost statistike u sportu

Uz sve ove prednosti, jasno je da napredna statistika menja način na koji doživljavamo sport. Ona omogućava dublje razumevanje igre, bolju pripremu timova i još preciznije predviđanje rezultata. U budućnosti, verovatno ćemo videti još više inovacija u ovoj oblasti, kako bi se poboljšala preciznost analiza i učinila igra još dinamičnijom. Statistika u sportu nije samo alat za analizu; ona je postala esencijalni deo sportskog ekosistema koji utiče na sve aspekte igre, od taktičkih odluka do poslovnih strategija, i ona će nastaviti oblikovati sportsku budućnost.

Sledeći put kad se budete divili punom Mesecu, pomislite malo i na Teju.

To je ime koje su naučnici dali hipotetičkoj planeti koja se možda sudarila sa mladom Zemljom pre 4,5 milijardi godina, izbacivši komad ruševine koji će postati naš Mesec.

Prema ovoj teoriji, bez Tejine „kosmičke žrtve“ ne bismo imali naš trajni prirodni satelit – a možda ne biste ni čitali ovaj članak.

Sudar kosmičkih razmera

Naučnici trenutno misle da je ogroman sudar između rane Zemlje i tela veličine Marsa ispustilo dovoljno materijala da se na kraju nagomilaju i zajedno stvore Mesec - piše BBC na srpskom.

Pod nazivom hipoteza o džinovskom sudaru, ovaj događaj je takođe uspostavio odnos čija važnost za život kakav poznajemo ne može dovoljno da se naglasi.

Između ostalog, Mesec igra gravitacionu igru povlačenja konopca sa našom planetom koja je tokom milijardi godina primirila Zemlju dok se ova okretala oko svoje ose, što je nam je pružilo stabilniju klimu.

„Bez klimatske stabilnosti, imali bismo mnogo ekstremniju klimu i vremenske uslove.

„To ne bi bilo dobro za razvoj života“, objašnjava profesor Torsten Klajn, planetolog sa nemačkog Instituta Maks Plank za istraživanje Sunčevog sistema.

Klajn je bio deo međunarodnog tima istraživača koji su u novembru prošle godine pokušali da bolje objasne ovaj Zemljin sudbonosan, ali misteriozan susret.

U studiji objavljenoj u časopisu Sajens, tim je analizirao hemijski sastav uzorka sa Zemlje i Meseca i učvrstio teoriju da su Teja i naša planeta bile ono što bismo mogli nazvati nespretnim susedima u haotično vreme formiranja Sunčevog sistema.

Jedan Mesec i mnogo teorija o nastanku

Ali nismo oduvek imali Teju na umu.

Pre nego što su ljudi prvi put kročili na mesečevu površinu 1969. godine, postojale su tri velike hipoteze o poreklu Meseca.

Prema teoriji fisije, Mesec je bio formiran kad se sa rane Zemlje koja se rapidno obrtala otkinuo deo materijala i odleteo u svemir.

Teorija hvatanja sugeriše da se Mesec formirao negde drugde u Sunčevom sistemu i da ga je „kao lasom“ privukla Zemljina gravitacija dok je prolazio.

I, konačno, teorija ko-formiranja – da su Zemlja i Mesec nastali i stabilizovali se jedno kraj drugog.

Umesto da se rasvetli koje su od ovih teorija verovatnije, ispostavilo se da su Nasine misije Apolo ukazale na jednu potpuno novu.

Hemijske sličnosti

I dok herojstvo Nila Armstronga i drugih astronauta koji su sleteli na Mesec često dominiraju narativom, ključno dostignuće misija Apolo leži u, nazovimo to tako, suvenirima sa tog putovanja.

„Astronauti misije Apolo doneli su nazad uzorke mesečevih stena i kad su ih naučnici analizirali, otkrili su da one iskazuju izuzetne hemijske sličnosti sa Zemljom“, kaže profesor Raman Prindža, astronom sa Univerzitetskog koledža u Londonu, i autor dečje naučnofantastične knjige Čuda Meseca.

Ovo je sugerisalo da je Mesec prvobitno mogao da potekne sa Zemlje.

Prindža takođe kaže da je kamenje pokazalo znake da je formirano pod ekstremnom vrelinom, što sugeriše da je nastalo u ogromnom sudaru.

Ono kao da je izgubilo najveći deo elemenata koji lako ispare kad se zagreju i ukazuju na to da je Mesec bio rastopljen u vreme kad je formiran.

Doktorka Sara Valensija, Nasina lunarna geološkinja, dodaje da su tragovi koje su pružili uzorci bili samo vrh ledenog brega.

Tehnološki napredak iz skorašnjih decenija, naročito u kompjuterskom modelovanju, dali su hipotezi o džinovskom sudaru veću težinu.

Postoje čak i teorije da je Zemljina iskošena osa posledica sudara sa Tejom.

„Teorija o džinovskom sudaru je najbolji model za objašnjavanje hemije i odnosa između Zemlje i Meseca“, kaže Valensija.

Da li je Zemlja ‘progutala’ Teju?

Ali šta se dogodilo sa Tejom?

Ovo je jedna od trajnijih misterija.

Za razliku od slavnog asteroida koji je udario u Zemlju pre 65 miliona godina – istrebivši dinosauruse i ostavivši ogroman krater na meksičkom poluostrvu Jukatan – izgledalo je kao da Teja nije ostavila za sobom očigledan trag.

Zašto?

Klajn kaže da je Teja posedovala oko 10 odsto Zemljine mase, a ta razlika je značila da bi se razbila pri sudaru i da bi je Zemlja uglavnom apsorbovala.

Nešto od nje je takođe mogao da postane deo mešavine koja je formirala Mesec.

„To bi bio prirodan ishod takvog sudara. Ali očekivali bismo da vidimo kompozicioni pečat Teje na Mesecu, koji do sada još nismo uspeli da nađemo“, kaže naučnik.

„Jedno objašnjenje je da su Zemlja i Teja bile veoma slične, zato što su se formirale u istom regionu Sunčevog sistema“, dodaje on, i stoga ih je teško razlikovati.

Slično tome, mi znamo da naša planeta ima mnogo zajedničkih osobina sa dva najbliža suseda, Venerom i Marsom.

Venera se čak ponekad naziva „Zemljinim zlim blizancem“.

„Ali baš kao što se ne zna pouzdano za poreklo Teje, isto se tako ne zna ni njena sudbina“, upozorava Valensija.

Postoje, međutim, neki tragovi.

Studija iz 2023. godine tvrdila je da su dve oblasti veličine kontinenta koje se nalaze duboko u Zemlji zapravo ostaci Teje.

Povratak na Mesec

Ima još mnogo toga da se sazna o tome kako su naša planeta i Mesec postali par, što je jedan od razloga zašto su naučnici toliko uzbuđeni u vezi sa Nasinim aktuelnom misijama Artemis i ljudskim povratkom na Mesec.

Pored naprednijih eksperimenata od onih koji su bili mogući u doba Apola, najnovije misije će istraživati nove regije Meseca kao što je njegov Južni pol.

Mesečevi uzorci koje je na Zemlju vratio Apolo potekli su iz relativno male oblasti Meseca – konkretno iz ekvatorskog regiona na bližoj strani.

„Da smo otišli na samo šest mesta na Zemlji, da li bismo mogli da kažemo da smo istražili čitavu Zemlju i razumeli njenu evoluciju? Naravno da ne bismo! Mesec ima beskrajni naučni potencijal“, kaže Valensija.

Ali za sada, uz ono što smo već saznali, fer je reći da bismo mogli da dugujemo Teji ogromnu zahvalnost za njenu žrtvu.

„To je najhitnije pitanje javnog zdravlja“: dr Rangan Čaterdži o vremenu pred ekranima, mentalnom zdravlju – i zabrani društvenih mreža deci do 18. godine

Šesnaestogodišnji dečak i njegova majka došli su jednog užurbanog ponedeljka popodne kod svog lekara opšte prakse, dr Rangana Čaterdžija. Tokom vikenda dečak je završio u hitnoj službi nakon pokušaja samopovređivanja, a bolnički lekar je u njegovoj dokumentaciji preporučio uvođenje antidepresiva.
“Pomislio sam: ‘Sačekajte malo – ne mogu tek tako da počnem da prepisujem antidepresive šesnaestogodišnjaku’“, kaže Čaterdži. Želeo je da razume šta se zaista dešava u njegovom životu.

Razgovarali su neko vreme, a Čaterdži ga je pitao o korišćenju ekrana — koje je bilo veoma intenzivno. “Rekao sam: ‘Mislim da tvoje vreme pred ekranima, naročito uveče, utiče na tvoje mentalno stanje.’“ Pomogao je dečaku i majci da uspostave rutinu u kojoj se digitalni uređaji i društvene mreže gase sat vremena pre spavanja, uz postepeno produžavanje tog perioda tokom šest nedelja. Posle dva meseca, kaže, dečak više nije morao da dolazi na preglede. Nekoliko meseci kasnije majka mu je napisala poruku -njen sin se potpuno promenio: ponovo se družio s prijateljima i isprobavao nove aktivnosti. Rekla je da više nije ličio na dečaka koji je završio u bolnici - piše City Magazine.

Vlade izneverile čitave generacije dece

Čaterdži veruje da je „masovno uvođenje ekrana u živote dece najhitnije pitanje javnog zdravlja našeg vremena“. Kaže da nikada nije bio posebno politički angažovan – poznat je kao srdačni voditelj uspešnog zdravstvenog podkasta Feel Better, Live More, a njegove knjige odišu optimizmom – ali po ovom pitanju je strastven i očigledno frustriran.
“Mislim da su uzastopne vlade ovde bile veoma slabe i da su izneverile čitavu generaciju dece. Zapravo, već su izneverile jednu generaciju“, piše Gardijan.

Prvog mladog pacijenta video je pre više od deset godina, a od tada je vreme koje deca provode pred ekranima naglo poraslo. Za lekare, kaže, šteta je „očigledna već više od decenije“. To je pokrenulo različite inicijative – od zabrane društvenih mreža za mlađe od 16 godina u Australiji do nedavno najavljenih planova u Španiji. U Velikoj Britaniji roditeljske inicijative poput Smartphone Free Childhood i SafeScreens žele da država uvede slične mere. Čaterdži, koji učestvuje u kampanji Close Screens Open Minds protiv preteranog uvođenja digitalnih tehnologija u škole, smatra da bi zakonska granica za društvene mreže trebalo da bude 18 godina — kao za kockanje ili pristup pornografiji.

„Kao društvo imamo zaštitne mehanizme za decu“, kaže. “Trenutno se nalazimo usred masovnog eksperimenta na koji niko svesno nije pristao.“

Tehnološki lideri, smatra on, imali su previše uticaja na odluke o tome „šta je najbolje za našu decu“. „Ako očekujemo da će Ilon Mask ili Mark Zakerberg regulisati tehnologiju u korist dobrobiti dece, onda smo – iskreno – u zabludi.

Njihov poslovni model zavisi od toga da ljudi što duže budu na uređajima.“ Čak i odrasli imaju problem s kontrolom vremena pred ekranom, ističe on. „Naša deca nemaju nikakve šanse — njihov prefrontalni korteks, deo mozga zadužen za racionalno odlučivanje, ne razvija se u potpunosti pre 25. godine.“

Posledice

Navodi niz posledica: uticaj na mentalno zdravlje i anksioznost, poremećaj sna, probleme s držanjem tela i bolove u vratu i ramenima. Kod mlađe dece – kašnjenje u razvoju govora. „Nova istraživanja pokazuju da utiče i na vid — svaki dodatni sat pred ekranom povećava rizik od kratkovidosti za 21%, a kod dece koja je već imaju rizik od pogoršanja raste za 54%. Mislim da odgajamo generaciju s niskim samopouzdanjem, koja ne zna da vodi razgovor. A sadržaj kojem su izložena je alarmantan – pornografiju je videlo 10% devetogodišnjaka i 27% jedanaestogodišnjaka.“ Dodaje da postoji velika verovatnoća da će prvi susret s pornografskim sajtom uključiti nasilne slike: jedno francusko istraživanje pokazalo je da je čak 90% takvog sadržaja sadržalo verbalno, fizičko ili seksualno nasilje nad ženama.

Bez osuđivanja

Lekar, ipak, naglašava da ne krivi roditelje (niti nastavnike koji se nose s prodorom digitalnih tehnologija u škole). Vreme pred ekranima je veće kod dece iz socioekonomski ugroženijih porodica.
“Ljudi žive pod stresom, mnogi jedva sastavljaju kraj s krajem. Ekrani su laka dadilja — i to kažem s razumevanjem.“

Njegova deca imaju 13 i 15 godina. Imaju pametne telefone, ali s gotovo svim aplikacijama isključenim, uključujući internet pregledač, i nemaju pristup društvenim mrežama.
“Ne osuđujem druge roditelje – razumem pritiske. Ali pošto sam video toliko suicidalnih, depresivnih i anksioznih tinejdžera i jasnu vezu s ekranima — nisam mogao da dozvolim svojoj deci pristup tim platformama.“

S decom vodi otvorene razgovore i kaže da zasad funkcioniše, iako su možda jedini u školi bez društvenih mreža. Smatra i da bi domaći zadaci zasnovani na ekranima „trebalo odmah da se ukinu“, jer večernje svetlo ekrana ozbiljno remeti san. U njegovoj kući uređaji se gase najmanje sat pre spavanja.

Pre gotovo dve godine prestao je da radi kao lekar opšte prakse. Nedostaje mu, ali shvatio je da kroz medije može dopreti do mnogo više ljudi nego kroz kratke ordinacijske preglede. Karijera mu je uzletela posle BBC serije Doctor in the House iz 2015, a njegov podkast ima stotine miliona slušanja. Snažan je zagovornik promene životnih navika, s holističkim pristupom zdravlju.

Kaže da ga je frustriralo što zdravstveni sistem nije usmeren na prevenciju. Savremeni način života stoji iza velikog dela problema — gojaznosti, dijabetesa tipa 2, anksioznosti, depresije i nesanice. Za mnoge bolesti potrebni su drugačiji pristupi, uključujući edukaciju i preventivne programe, a ne samo lečenje posledica.

Govori i o porodičnom iskustvu: njegov otac, lekar iz Indije koji je radio u britanskom zdravstvu, suočavao se s rasizmom i naporno radio decenijama. Čaterdži priznaje da je dugo preuzimao stav „ne žali se, radi dalje“, ali ga je lično iskustvo diskriminacije nateralo da o tome otvorenije govori. Smatra da zapaljiva retorika na društvenim mrežama dodatno pogoršava društvenu klimu.

Posle smrti oca počeo je da preispituje prioritete i da odvaja sopstvenu vrednost od profesionalnog uspeha. Danas naglašava važnost odnosa s porodicom i prijateljima. „Najvažniji faktor dugoročnog zdravlja i sreće je kvalitet odnosa“, kaže – nešto što se ne može meriti brojkama, iako nas savremeni svet stalno navodi da sve kvantifikujemo.

Sa 48 godina, kaže, nikada nije bio srećniji. Ipak, vraća razgovor na temu ekrana:
“Brine me što gubimo kontakt sa sopstvenim emocijama. Stalno smo ometeni. A sve dobro u životu – naši odnosi, način na koji doživljavamo sebe – proizlazi iz sposobnosti da budemo prisutni. Ovi uređaji nas treniraju za distrakciju.“

Sve više mladih ljudi briše društvene mreže ili značajno ograničava njihovu upotrebu, a taj trend postaje vidljiv širom sveta. Ono što je donedavno bilo nezamislivo za generacije koje su odrasle uz pametne telefone sada postaje svojevrsni odgovor na digitalni zamor, pritisak i prezasićenost sadržajem.

Mnogi pripadnici generacije Z i milenijalci počeli su da primećuju da im društvene mreže više ne pružaju isto zadovoljstvo kao ranije. Algoritmi su preplavili feedove generičkim sadržajem, veštački generisanim objavama i konstantnim oglasima. Influenseri promovišu proizvode, brendovi agresivno prodaju, a poređenje sa tuđim stilovima života postalo je svakodnevica. Umesto da telefon predstavlja beg od realnosti, sve češće se javlja potreba da se pobegne od samog telefona - piše Nova.rs.

Trend takozvanog „hroničnog offline režima“ postao je popularan među mladima. Na društvenim mrežama pojavljuju se objave ljudi koji najavljuju brisanje aplikacija i povratak ličnim susretima i analognim hobijima. Istraživanja potvrđuju promenu navika. Prema anketi o potrošačkim trendovima sprovedenoj 2025. godine u Velikoj Britaniji, gotovo četvrtina ispitanika obrisala je bar jednu društvenu mrežu u prethodnih godinu dana, dok je taj procenat među pripadnicima generacije Z još veći.

Analize navika korisnika u više od 50 zemalja pokazuju da je vreme provedeno na društvenim mrežama u padu od 2022. godine, kada je dostiglo vrhunac. Krajem 2024. odrasli su u proseku provodili oko dva sata i 20 minuta dnevno na društvenim platformama, što je gotovo 10 odsto manje nego dve godine ranije. Pad je naročito izražen kod tinejdžera i osoba u dvadesetim godinama.

Razlozi za povlačenje sa mreža su višeslojni. Jedan od ključnih jeste pogoršanje mentalnog zdravlja. Istraživanja pokazuju da znatan broj ljudi koji su obrisali aplikacije smatra da su društvene mreže negativno uticale na njihovu psihičku stabilnost i oduzimale previše vremena. Pritisak da se stalno bude prisutan, uspešan, lep i produktivan kod mnogih stvara osećaj nedovoljnosti.

Društvene mreže su za mnoge postale „platforme pritiska“ na kojima se stalno nešto prodaje, promoviše ili vrednuje. Korisnici su izloženi neprekidnom oglašavanju, a mlađe generacije su već sada najviše targetirana generacija u istoriji marketinga. Feedovi sve više liče na niz reklama, što dodatno doprinosi osećaju zamora i odbijanja.

Stručnjaci ističu da sve veća agresivnost, polarizacija i konfliktnost u online prostoru, uključujući politički sadržaj, takođe podstiču mlade da traže veću kontrolu nad sopstvenim životom. Dok neki u potpunosti napuštaju društvene mreže, drugi biraju da ograniče njihovu upotrebu kako bi povratili osećaj ravnoteže, sigurnosti i privatnosti.

Istovremeno, menja se i percepcija „kul“ statusa. Nekada je broj pratilaca bio simbol društvenog kapitala, dok danas određeni deo mladih smatra da je privlačnije biti nedostupan, neuhvatljiv i manje izložen. Autentičnost i život van algoritma dobijaju novu vrednost.

Povlačenje sa mreža prati i povratak analognim navikama. Sve više mladih kupuje gramofonske ploče, posećuje prodavnice vinila, piše pisma rukom, čita štampane novine ili koristi starije modele telefona. Neki čak prelaze na takozvane „glupe telefone“ koji služe prvenstveno za pozive i poruke.

Ovaj povratak analognom svetu nije nužno radikalno odbacivanje tehnologije, već pokušaj redefinisanja odnosa prema njoj. Umesto potpunog bega, mnogi žele da resetuju način na koji koriste digitalne alate i da smanje preopterećenost informacijama.

Stručnjaci smatraju da deo ovog trenda predstavlja i postpandemijsku korekciju. Nakon perioda izolacije i intenzivnog boravka kod kuće, ljudi sada više vremena provode van ekrana. Ipak, društvene mreže ostaju duboko integrisane u svakodnevni život, posebno u oblastima kupovine, informisanja i obrazovanja.

Brisanje društvenih mreža zato nije samo prolazna moda. Za deo mladih to je pokušaj da povrate kontrolu nad sopstvenim identitetom, vremenom i mentalnim zdravljem u svetu koji je postao previše digitalan i previše bučan.

Pre tačno pet godina, na današnji dan preminuo je Đorđe Balašević godine u 67. godini života, a za sobom je ostavio neutešnu porodicu, prijatelje i armiju fanova.

Tokom života bio je obožavan od strane kolega, ali sa jednim nije pričao i to četiri decenije.

U pitanju je frontmen grupe Riblja Čorba, Bora Đorđević, a njihov konflikt nastao je još sedamdesetih godina zbog Balaševićevih kritika za pesmu „Lutka sa naslovne strane“ grupe „Rani mraz“, u kojoj su obojica bili članovi - piše Nova.rs.

Zbog neslaganja oko ove pesme, Bora je napustio grupu i raskinuo saradnju sa Balaševićem i osnovao grupu Riblja čorba.

Tokom koncerta u beogradskoj Areni, Balašević je kritikovao Boru zbog nastupa kao predgrupa Aci Lukasu.

-Jedan moj nekadašnji kolega iz grupe „Rani mraz“ u novogodišnjoj noći na Trgu nastupa kao predgrupa Aci Lukasu… – rekao je Balašević, a onda je ubrzo stigao i odgovor Bore Čorbe.

Ne smem po njima da uriniram jer me oni neizmerno vole, u suprotnom draži će im biti Đole. A on od svoje Olivere niti piša, niti se*e – stihovi su Borine pesme nakon kojih je istakao da ga ne zanima da li se Balašević zbog istih naljutio.

Određeni vitamini i minerali ključni su za pravilno funkcionisanje našeg tela. Međutim, trebalo bi obratiti pažnju na količinu, jer može da se pretera.

Iako bi većinu potrebnih nutrijenata trebalo unositi zdravom i uravnoteženom ishranom, neki se odlučuju za dodatke ishrani kako bi nadoknadili eventualni manjak.

Jedan od takvih dodataka je gvožđe, mineral koji u telu učestvuje u stvaranju hemoglobina, ključnog za prenos kiseonika u krvi. Bez dovoljno gvožđa može doći do anemije, stanja koje izaziva umor i manjak energije, prenosi Net.hr.

Znakovi koji upozoravaju na prekomerni unos

Iako su dodaci gvožđa korisni u lečenju anemije, važno je biti oprezan. Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) na svojim stranicama upozorava na opasnosti prekomernog unosa.

Ako uzimate previše gvožđa, možete osetiti neprijatne nuspojave, među kojima su najčešći zatvor, mučnina, povraćanje i bolovi u stomaku.

Pojava ovih simptoma jasan je znak da bi trebalo smanjiti unos gvožđa. Poseban oprez neophodan je kod dece, kod kojih prevelike doze mogu biti kobne.

„Veoma visoke doze gvožđa mogu biti smrtonosne, naročito ako ih uzimaju deca, zato dodatke gvožđa uvek držite van njihovog domašaja“, ističe NHS. Visokom dozom gvožđa za odrasle smatra se sve iznad 20 miligrama dnevno.

Koliko gvožđa je dovoljno?

Preporučene dnevne doze gvožđa razlikuju se u zavisnosti od pola i uzrasta. Prema preporukama NHS-a, dnevne potrebe su sledeće:

8,7 miligrama dnevno za muškarce starije od 19 godina
14,8 miligrama dnevno za žene uzrasta od 19 do 49 godina
8,7 miligrama dnevno za žene starije od 50 godina

Žene koje i nakon 50. godine imaju menstrualni ciklus mogu imati iste potrebe za gvožđem kao i mlađe žene, odnosno 14,8 miligrama dnevno.

Većina ljudi trebalo bi da može da unese dovoljno gvožđa raznovrsnom i uravnoteženom ishranom.

Ako ipak uzimate dodatke ishrani, važno je ne preterivati, jer to može biti štetno. Smatra se da unos do 17 miligrama gvožđa dnevno putem dodataka verovatno neće izazvati štetu, ali se sa višim dozama sme nastaviti isključivo po savetu lekara.

Prirodni izvori gvožđa u hrani

Umesto dodataka, gvožđe je uvek bolje unositi putem hrane. Dobri izvori uključuju džigericu, koju bi trudnice trebalo da izbegavaju, kao i crveno meso, čiji se unos preporučuje ograničiti zbog potencijalnog rizika od kancera creva.

Odlični biljni izvori su mahunarke poput crvenog pasulja, edamame pasulja i leblebija. Takođe, gvožđem su bogati orašasti plodovi, suvo voće poput kajsija, obogaćene žitarice za doručak i sojino brašno.

Kako prepoznati manjak gvožđa?

S druge strane, važno je prepoznati i simptome nedostatka gvožđa. Anemija izazvana manjkom gvožđa može se ispoljiti opštim umorom i nedostatkom energije, kratkim dahom i osećajem lupanja srca.

Fizički znaci mogu uključivati bledilo kože, opadanje kose i promene na noktima, koji mogu postati lomljivi ili poprimiti kašikast oblik, piše Mirror.

Neki ljudi mogu imati i neobične simptome, poput zujanja u ušima, promenjenog osećaja ukusa, svraba ili bolnog jezika. U ređim slučajevima javlja se i pika, poremećaj koji izaziva želju za jedenjem nejestivih stvari, poput papira ili leda.

Mogu se pojaviti i poteškoće pri gutanju, bolne ranice u uglovima usana, kao i sindrom nemirnih nogu.

Ako sumnjate da imate anemiju izazvanu nedostatkom gvožđa, važno je da potražite stručnu pomoć. Obratite se svom lekaru opšte prakse, koji će vas uputiti na potrebne preglede i odrediti odgovarajuću terapiju.

Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“ Sombor juče i danas nastavilo je intenzivne aktivnosti na uređenju i ozelenjavanju javnih površina, realizujući sadnju drva na više lokacija u gradu.

Nastavak sadnje deo je kontinuiranih aktivnosti koje JKP „Zelenilo“ sprovodi tokom cele godine, sa posebnim akcentom na prolećnu i jesenju sezonu, kada su uslovi najpovoljniji za razvoj mladih stabala.

Iz preduzeća poručuju da će se radovi na ozelenjavanju grada nastaviti i u narednom periodu, u skladu sa planiranim programom rada, te apeluju na građane da čuvaju novo zasađene sadnice kako bi zajedno doprineli lepšem i zdravijem životnom okruženju, piše Vojvodina uživo.

Takođe, radnice Odeljenja za održavanje parkovskog zelenila rade na uređenju cvetnih površina ispred zgrade Županije.

Kako navode, u toku je i orezivanje u naseljenom mestu Čonoplja prema nalozima koje izdaje Odeljenje za komunalne delatnosti Grada Sombora.