Sombor.info

Grad Sombor i ove godine obezbedio je rakete za protivgradnu zaštitu, koje su u petak, 20. februara, uručene Republičkom hidrometeorološkom zavodu – Centru odbrane od grada: Radarski centar „Bajša“.

Na teritoriji Grada Sombora i ove sezone, od 15. aprila do 15. oktobra, aktivno će delovati 23 automatizovane protivgradne stanice, kojim će se, u slučaju opasnosti od grada, upravljati direktno iz Radarskog centra „Bajša“.

Predstavnicima Radarskog centra uručene su 82 protivgradne rakete PGR TRYAL D-8, koje su na korišćenje predali član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Igor Ćupurdija i načelnik Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora Dejan Stanisavljević.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 24. februar

Gilbertov sindrom je blagi, nasledni poremećaj u kome jetra ne prerađuje pravilno bilirubin, žuti pigment koji nastaje razgradnjom crvenih krvnih zrnaca.

Uzrok je genetska mutacija gena UGT1A1, zbog koje telo proizvodi manje enzima zaduženog za "čišćenje” bilirubina iz krvi. Zbog toga dolazi do nakupljanja bilirubina u krvotoku (hiperbilirubinemija).

Iako zvuči zabrinjavajuće, ovo stanje se smatra benignim i više je osobina organizma nego bolest. Procene govore da pogađa 3 do 10 odsto populacije, češće muškarce, a često se otkrije slučajno, rutinskom analizom krvi - piše B92.

Žućkaste beonjače kao najčešći znak

Većina osoba nema izražene simptome. Glavni znak je povremena blaga žutica, odnosno žućkasta boja beonjača, ponekad i kože. Ovo nije opasno i prolazno je, a najčešće ga pokreću: dehidratacija, preskakanje obroka, infekcije, manjak sna, stres i naporan trening. Neki ljudi osećaju umor ili blagu mučninu, ali veza tih simptoma sa sindromom nije do kraja razjašnjena.

Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnoza je jednostavna i postavlja se analizom krvi. Nalaz pokazuje povišen nekonjugovani bilirubin, dok su ostali parametri funkcije jetre (AST, ALT) normalni. Upravo taj izolovani porast bilirubina pomaže da se isključe ozbiljniji uzroci poput hepatitisa ili hemolitičke anemije. Genetsko testiranje je retko potrebno.

Nema terapije, ali postoje važne navike

Lečenje nije potrebno, jer je stanje bezopasno. Fokus je na načinu života: redovni obroci i dobra hidratacija su ključni, jer duži post može podići bilirubin. Alkohol nije strogo zabranjen, ali jetra sporije obrađuje toksine. Poseban oprez potreban je kod pojedinih lekova, zato je važno da lekar zna za sindrom pre uvođenja terapije, piše Ordinacija.hr.

Neočekivane prednosti povišenog bilirubina

Iako se visok bilirubin obično smatra negativnim, on je snažan antioksidans koji štiti ćelije od oštećenja. Istraživanja pokazuju da osobe sa Gilbertovim sindromom mogu imati manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, masne jetre, pa čak i nekih vrsta karcinoma. U nekim studijama zabeležena je i niža stopa smrtnosti, što sugeriše da ova genetska osobenost može imati zaštitnu ulogu.

Život sa Gilbertovim sindromom

Ovo stanje ne utiče na životni vek i ne dovodi do ciroze niti teških oštećenja jetre. Uz jednostavne navike – redovnu ishranu, dovoljno tečnosti i izbegavanje ekstrema – moguće je voditi potpuno normalan i kvalitetan život.

NASA početkom marta 2026. godine planira lansiranje posade na put oko Meseca po prvi put posle više od 50 godina i to bi predstavljalo najudaljenije putovanje čoveka u svemir do sada.

Misija Artemis II podrazumeva da četiri astronauta krenu na desetodnevno putovanje oko tamne strane Meseca i nazad ka Zemlji, čime se utire put za buduće sletanje na Mesec.

NASA je kao najraniji datum lansiranja odredila 6. mart, nakon uspešno izvedene generalne probe sa punjenjem goriva, što je ključni test pred lansiranje tokom kog se raketa puni gorivom i prolazi kroz kompletnu sekvencu odbrojavanja.

To je bio drugi pokušaj probnog testa tima Artemis u Svemirskom centru Kenedi na Floridi - prenosi Nova.

„Svake večeri pogledam ka Mesecu i, kada ga vidim, zaista se uzbudim jer osećam kao da nas doziva i mi smo spremni“, rekla je NASA predstavnica Lori Glejz na konferenciji za novinare. „Uzbuđenje oko misije Artemis II zaista, zaista raste, možemo to da osetimo.“

Prva proba, koja je održana početkom februara, završena je ranije zbog curenja vodoničnog goriva na lansirnoj rampi.

Glejz je rekla da su problemi, uključujući one sa zaptivkama i filterima, u međuvremenu otklonjeni.

„Juče smo uspeli da u potpunosti napunimo raketu SLS u okviru planiranog vremenskog okvira i takođe smo uspešno demonstrirali odbrojavanje do lansiranja“, navela je ona.

Posadu misije Artemis II čine troje Amerikanaca i jedan Kanađanin.

Glejz je dodala da je posada bila uzbuđena nakon uspešne probe i da u petak 20. februara ulaze u karantin.

Svoje putovanje započeće na NASA mega-raketi za Mesec, što je zapravo 98 metara visoki Space Launch System, tj. SLS.

Ova raketa je do sada poletela samo jednom, u novembru 2022. godine, u okviru misije Artemis I, ali tada bez posade.

Posada će biti u kapsuli Orion, koja se nalazi na vrhu rakete.

Unutrašnjost njihove letelice veličine je minibusa i u njoj će četvoro astronauta živeti, jesti, raditi i spavati tokom desetodnevne misije, piše BBC.

Prvi dan putovanja provešće u orbiti oko Zemlje, a zatim će, ukoliko svi sistemi budu funkcionisali kako treba, astronauti krenuti ka Mesecu.

Putovanje traje oko četiri dana, a posada će obići tamnu stranu Meseca - onu koju sa Zemlje nikada ne vidimo.

Nalaziće se na udaljenosti od 6.500 do 9.500 kilometara iznad površine Meseca i imaće nekoliko sati za proučavanje i fotografisanje Meseca.

Nakon preleta astronauti će započeti četvorodnevno putovanje nazad kući. Misija će se završiti sletanjem u Tihi okean.

Ukoliko bude uspešna, misija će utrti put za Artemis III, tokom koje će astronauti kročiti na površinu Meseca.

Poslednji put ljudi su boravili na Mesecu 1972. godine u okviru misije Apollo 17.

NASA navodi da bi sletanje trebalo da se dogodi do 2028. godine, ali je taj vremenski okvir veoma ambiciozan.

Kompanija SpaceX Ilona Maska ima ugovor da izgradi lender za Artemis III, koji će ka Mesecu biti lansiran raketom SpaceX Starship. Međutim, zbog kašnjenja u razvoju rakete Starship NASA je od kompanije zatražila novi pojednostavljeni plan kako bi se ubrzao povratak na Mesec.

NASA je takođe zatražila od rivalske kompanije Blue Origin, u vlasništvu Džefa Bezosa, da predstavi ubrzani lunarni plan za Artemis III.

I dok se tehnološki milijarderi nadmeću, Sjedinjene Države su pod pritiskom da se vrate na Mesec. Kina planira sletanje na Mesec do 2030. godine i beleži stabilan napredak ka tom cilju.

Obe države planiraju sletanje na južni pol Meseca i takmiče se za najbolje lokacije za izgradnju svojih lunarnih baza.

U Srbiji određeni poslovi nose pravo na beneficirani radni staž, što znači da se vreme provedeno na radu računa duže nego što stvarno traje. Razlog je taj što je reč o poslovima koji su teški, rizični ili ozbiljno utiču na zdravlje. U praksi, to znači da godina rada može vredeti više od 12 meseci – u nekim slučajevima čak 18. Prema važećim propisima, beneficije obuhvataju 36 profesija, a sagovornici Nova.rs kažu da se spisak beneficiranih zanimanja proširuje.Iako sistem postoji da zaštiti radnike, često se postavlja pitanje da li su obuhvaćena sva zanimanja koja to zaslužuju.

Sindikati četso upozoravaju da bi beneficije trebalo proširiti, posebno u sektorima poput zdravstva i obrazovanja.

Sa druge strane, strogi propisi i kontrola pokušavaju da spreče zloupotrebe – jer, naravno, gde postoji povlastica, tu se odmah pojavi neko ko bi da je “zasluži” sedeći u kancelariji.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže da se spisak beneficiranih zanimanja proširuje, ali da je pitanje šta će sa njima biti u budućnosti.

"Dalji razvoj tehnologije mogao bi da smanji broj ovakvih radnih mesta. Kako se poslovi automatizuju i robotizuju, očekuje se da će potreba za beneficiranim stažom postepeno opadati", naglašava naš sagovonrik.

Ipak, trenutno je situacija takva da se spisak širi.

"Kada kažem da se spisak širi, mislim na konkretan slučaj. Radi se o Železari Smederevo. Kineski poslodavac je uradio određene statutarne promene i promenio je tehnološku obradu u svojim pogonima. Uradio je novu sistematizaciju i procenu rizika i onda je tražio da se uradi procena toga da se vidi koliko je mesta bilo sa beneficiranim radnim stažom. Otprilike se išlo na to da se smanji broj radnika koji je bio"; objašnjava on.

Dodaje da se na osnovu toga formirala komisija ispred PIO fonda koji su sagledavali svako radno mesto koje po njima treba da bude beneficirano.

"Dobar deo tih radnih mesta ostala su sa beneficiranim radnim stažom, a dodata su mesta vatrogasaca u toj fabrici, tako da su sa 12 dobili 14 meseci. Oni će imati taj beneficirani radni staž koji do sada nisu imali. Neka radna mesta su sa 12 ili 14 meseci podignuta na petnaest".

U Srbiji trenutno ima više od 170.000 penzionera, te da 13,3 odsto svih korisnika starosnih i invalidskih penzija prima penziju po osnovu beneficiranog radnog staža.

"Najviše ih je među vojnim licima i zaposlenima na poslovima koji se smatraju naročito teškim i rizičnim. To pokazuju i podaci Fonda PIO. Najveći procenat korisnika dolazi iz redova profesionalnih vojnika – čak 98,5 odsto, odnosno više od 20.000 penzionera, ostvarilo je ovo pravo. Kod samostalnih delatnosti procenat je znatno manji i iznosi oko 6,2 odsto, dok je među poljoprivrednicima samo 1,3 odsto", kaže Mihajlović.

Ko sve ima beneficirani staž?

U Srbiji je čak 36 različitih zanimanja obuhvaćeno sistemom beneficiranog staža.

-Rudari – zavisno od eksploatacije, godina se računa i do 18 meseci.

-Vatrogasci, radnici u kanalizaciji i toplanama – godina staža računa se kao 14 meseci.

-Dimničari i pogrebnici – godina vredi 15 meseci.

-Radiolozi i lekari Hitne pomoći – 15 meseci za godinu dana.

-Balerine – godina staža računa se kao 18 meseci.

-Operski pevači, solisti i igrači narodnih igara – 15 meseci, pod uslovom da imaju minimum 50 nastupa godišnje.

-Piloti i nastavnici letenja – godina se računa kao 18 meseci, ali samo uz ispunjenje uslova od najmanje 200 letova godišnje.

-Nastavnici padobranstva – 18 meseci, uz najmanje 30 skokova godišnje.

-Beneficirani staž ne važi samo za rizične profesije – pravo imaju i osobe sa invaliditetom, vojni i civilni invalidi rata, slepa lica, kao i oboleli od teških bolesti poput multiple skleroze ili cerebralne paralize. Njima se svaka godina računa kao 15 meseci.

Poseban slučaj – majke sa troje dece

Žena koja je rodila treće dete ostvaruje pravo na dodatne dve godine staža, dok će se od 2032. godine majkama računati šest meseci za jedno dete i godinu dana za dvoje dece.

To je relativno nova kategorija "beneficiranog zanimanja".

"Cilj beneficiranog staža je da se omogući raniji odlazak u penziju onima koji rade poslove koji narušavaju zdravlje, zahtevaju veliku fizičku spremnost ili su vremenski ograničeni prirodom profesije. Zato mnogi iz ovih zanimanja odlaze u penziju i pre 55. godine života. Ipak, kod majke je razumljivo i potpuno opravdano za treće dete".

U Srbiji se broj penzionera sa benicifiranim radnim stažom povećava iz godine u godinu. Za poslednjih 20 godina je za oko 25 odsto penzionera je steklo taj status:

- 2005. godine od 105 do 110 hiljada penzionera;

- 2010. od 115 do 120 hiljada;

- 2015. od 125 do 130 hiljada;

- 2020. od 135 do 140 hiljada;

- 2025. procena je da je bilo od 140 do 145 hiljada penzionera sa benificiranim radnim stažom.

Protesti poljoprivrednika u Srbiji se nastavljaju i od utorka će biti radikalizovani, odlučili su predstavnici 32 poljoprivredna udruženja na zajedničkom sastanku koji je održan na blokadi Ibarske magistrale u Mrčajevcima.

Oni su saopštili da će od utorka, 24. februara, od 10.00 časova istovremeno blokirati brojne magistralne, regionalne i lokalne puteve u Srbiji.

Na sastanku, koji je održan u Mrčajevcima u subotu uveče, pored predstavnika 32 poljoprivredna udruženja, prisustvovali su i studenti iz Čačka, Kraljeva i Beograda koji podržavaju protest poljoprivrednika - piše danas.rs.

Član Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja Predrag Veljković rekao je agenciji Beta da je u Mrčajevcima održan najveći sastanak poljoprivrednih udruženja do sada.

On je ocenio da su pritisci vlasti na poljoprivrednike koji protestuju veliki.

„BIA i dalje preti poljoprivrednicima koji učestvuju na blokadama puteva, ali mi ćemo istrajati“, rekao je Veljković.

Poljoprivrednici su najavili da će pored totalne blokade Ibarske magistrale u Mrčajevcima, blokade starog puta Kragujevac-Topola u Cerovcu i kružnog toka u mestu Zaklopača na magistralnom putu Kraljevo-Vrnjačka Banja, od utorka od 10.00 časova na više sati u toku dana biti blokirani putevi u mestu Zavalka, stari put Čačak-Kraljevo u Slatini.

Na više sati biće blokirani i putevi za Užice i Zaltibor u Lunovom selu i Mačkatu, u Svilanjcu put za Požarevac, u mestu Gornja Sabanta stari put za Kruševac, u Rači put Topola-Markovac.

U mestu Bare biće blokiran put Kragujevac-Gornji Milanovac, u Takovu put Takovo-Gornji Milanovac, nekoliko puteva u okolini mesta Bogatić, put Beočin-Ilok-granica sa Hrvatskom u mestu Susek, u Obrenovcu put Obrenovac-Ub.

Udurženje popljoprivrednika Novoseljanski paori blokiraće magistralni put Beograd-Temišvar.

Protest poljoprivrednika koji su nezadovoljni stanjem u poljoprivredi počeo je 11. februara blokadom Ibarske magistrale u Mrčajevcima kod Čačka.

Blokadu su organizovala dva čačanska i kraljevačka udruženja – „Šajkača“ i Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, a onda se njihov protest proširio i na druga mesta i gradove u Srbiji.

Na listi pet najprodavanijih automobila našla su se dva modela iz Japana, dva iz Nemačke i jedan iz Sjedinjenih Američkih Država.

Honda Civic

Peta na listi je Honda Civic, koja uspešno osvaja kupce širom sveta od 1972. godine. Civic je poznat kao ekonomičan, pouzdan i istovremeno prijatan automobil za vožnju, a nudi se u mnogim verzijama, od osnovnih gradskih varijanti do sportskih modela Type R. Sa prodajom većom od 24 miliona primerka, svrstava se među neosporne klasike automobilske industrije, piše Avto Magazin.

Volkswagen Buba

Volkswagen Buba je takođe ikona. Od početka proizvodnje 1938. do kraja 2003. godine proizvedeno je 21,5 miliona primeraka. Zbog svoje jednostavne tehnologije, izdržljivosti i prepoznatljivog oblika, postao je globalni kultni automobil, koji i danas uživa mnogo simpatija ljubitelja klasičnih vozila.

Volkswagen Golf

Treće mesto zauzima Volkswagen Golf, koji se na putevima pojavio 1974. godine kao naslednik legendarne Bube. Svojom svestranošću, širokim izborom verzija i stalnim tehnološkim unapređenjima, Golf je postao merilo u evropskoj kompaktnoj klasi, sa ukupno više od 35 miliona prodatih vozila.

Ford F-serija

Na drugom mestu je Fordova F-serija, koja dominira američkim tržištem od 1948. godine. Reč je o seriji lakih kamioneta i pikap vozila, gde je model F-150 postao pravi simbol američkog načina života. Sa ukupnom prodajom od preko 40 miliona primeraka, to je najprodavanije vozilo u Sjedinjenim Američkim Državama i jedan od najvećih globalnih uspeha.

Toyota Corolla

Na prvom mestu je Toyota Corolla, koja je prodata u više od 50 miliona primeraka od 1966. godine. Corolla je sinonim za praktičnost, lako održavanje i izdržljivost, pa ne čudi što je postala globalni rekorder u prodaji.

Doktorka opšte prakse objašnjava da pretraga interneta verovatno ne daje celovitu sliku vašeg zdravstvenog stanja. Iako razume da ljudi istražuju, veruje da pritom skoro svi prave istu grešku.

Mnogi od nas, čim osete neki zdravstveni problem, prvo posegnu za internet pretraživačem umesto da posete stručnjaka. Međutim, jedna doktorka izdala je oštro upozorenje svima koji svoje simptome proveravaju na Guglu, ističući da takva praksa može doneti više štete nego koristi, prenosi Net.hr.

Dr Radž Arora, doktorka opšte prakse koja radi za britanski Nacionalni zdravstveni sistem (NHS), objašnjava da internet pretraga verovatno ne daje celovitu sliku vašeg zdravstvenog stanja. Iako razume da ljudi istražuju simptome kako bi bolje razumeli svoje tegobe, veruje da pritom gotovo svi prave istu grešku.

Greška koju svi prave prilikom pretraživanja

„Reći ću vam da ne guglate svoje simptome, ali budimo iskreni, svejedno ćete to učiniti. Zato hajde da razgovaramo o tome kako to učiniti na bezbedan način", kaže ona.

Takođe objašnjava da Gugl pravi sažetak zasnovan na veštačkoj inteligenciji i podacima koje unesete. Taj kratak pregled ne uzima u obzir vaš govor tela, kako se osećate, niti bilo šta drugo osim reči koje ste uneli u pretraživač.

„Na osnovu toga mogu da se pojave brojne različite dijagnoze, ponekad potpuno relevantne, a ponekad i potpuno netačne. Zapravo, u većini slučajeva, potpuno su netačne“, tvrdi doktorka.

Ona savetuje da informacije koje ste pronašli na internetu možete podeliti sa svojim lekarom kako biste videli da li se slaže s njima, ali nikada ne bi trebalo da verujete internet pretrazi više nego lekarskoj dijagnozi.

Odloženo lečenje i nepotrebna anksioznost

Oslanjanje na internet samodijagnozu ne samo da može odložiti pravilno lečenje, već može izazvati i značajnu mentalnu štetu. Razlog je to što možete početi da brinete zbog nečega „potpuno nevažnog“ za vaše stvarno stanje, što dovodi do nepotrebnog stresa i anksioznosti.

Lekarka je svesna da ponekad može potrajati dok ne dobijete termin za pregled. U međuvremenu, podstiče ljude da vode dnevnik simptoma. Na taj način, kada dođe vreme za pregled, mogu svom lekaru pružiti što više informacija, što olakšava postavljanje tačne dijagnoze.

Šta kažu Gugl i zdravstveni sistemi

I sam Gugl jasno ističe da su rezultati pretrage simptoma namenjeni isključivo informisanju i da se ne smeju koristiti za postavljanje dijagnoze ili određivanje terapije.

Kompanija se takođe osvrnula na zabrinutost da bi rezultati pretrage zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogli pružiti netačne zdravstvene savete.

Portparol Gugla izjavio je za Mirror da se značajno ulaže u kvalitet sažetaka veštačke inteligencije, posebno kada su u pitanju zdravstvene teme, i velika većina njih pruža tačne informacije".

Domovi zdravlja nude preglede kod različitih zdravstvenih stručnjaka, uključujući lekare, medicinske sestre, kliničke farmaceute ili fizioterapeute, u zavisnosti od vaše situacije.

Pregledi se mogu obaviti lično, telefonom ili putem interneta. Ako smatrate da vam je potreban pregled, najbolje je da kontaktirate svoj dom zdravlja. Prilikom zakazivanja, osoblje vas može pitati o prirodi vašeg problema kako bi vas uputili najprikladnijem stručnjaku i odredili hitnost pregleda.

Na kraju, iako je internet koristan alat za informisanje, ključno je zapamtiti da ništa ne može zameniti stručno mišljenje i dijagnozu kvalifikovanog lekara. Umesto da dozvolite algoritmima da vas plaše najgorim mogućim scenarijima, zabeležite svoje simptome i potražite profesionalni medicinski savet.

Povećanje obima stomaka s godinama uobičajena je pojava kod mnogih ljudi. To se događa čak i kada se telesna težina ne menja značajno.

Razlozi za ovaj fenomen nisu samo estetski, već imaju važnu ulogu u zdravlju i riziku od hroničnih bolesti.

Promene u metabolizmu i telu

Kako starimo, dolazi do usporavanja metabolizma – brzine kojom telo troši energiju. Smanjena metabolička stopa znači da telo sagoreva manje kalorija u mirovanju, pa se više energije skladišti kao masnoća, prenosi N1

Pored toga, s godinama se gubi mišićna masa, a to dodatno usporava metabolizam jer mišići troše više energije od masnog tkiva. Ova kombinacija doprinosi nakupljanju masti u središnjem delu tela, uključujući stomak.

Pojava novih masnih ćelija

Novo naučno istraživanje pokazalo je da starenje podstiče ćelijske preteče masnih ćelija da se pretvaraju u specifičnu podvrstu koja aktivno proizvodi nove masne ćelije u abdominalnom području.

Taj proces objašnjava zašto masnoća na stomaku često raste posebno u srednjim godinama.

Promene u hormonima

Hormonske promene su ključan razlog povećanja masnoće na stomaku s godinama.

Kod žena: Nakon menopauze nivo estrogena opada. Estrogen utiče na to gde telo skladišti masnoću. Kada ga ima manje, masnoća češće završava oko stomaka umesto na kukovima i butinama.

Kod muškaraca: Pad nivoa testosterona s godinama povezan je s većim nakupljanjem visceralne masti u predelu stomaka

Gubitak mišićne mase (sarkopenija)

S godinama dolazi do postepenog gubitka mišićne mase, stanja poznatog kao sarkopenija. Taj gubitak dovodi do smanjene sposobnosti tela da koristi kalorije i održava telesnu funkciju.

Kada se mišićno tkivo smanjuje, a masno tkivo povećava, to menja telesnu kompoziciju i utiče na veći stomak.

Promene u raspodeli masti

Raspodela masnoće u telu s godinama se menja. Mladi ljudi češće imaju masnoću ravnomernije raspoređenu po telu, dok starije osobe imaju veći udeo visceralne masti – masnoće koja leži duboko ispod trbušnog zida, oko organa.

Ta vrsta masnoće povezana je s većim rizikom od dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i upalnih procesa.

Stil života i aktivnost

Osim bioloških faktora, i način života utiče na rast stomaka. Smanjena fizička aktivnost, sedelački način života, manjak redovnog treninga snage i povećan unos kalorija mogu dodatno ubrzati nakupljanje masti u središnjem delu tela.

„To nije tačno“, kaže Desmond Tobin, profesor dermatoloških nauka na Univerzitetskom koledžu u Dablinu.

Kosa raste iz folikula – sićušnih struktura u vlasištu koje se nalaze 2–4 mm ispod kože. Unutar svakog folikula, vlakno dlake se formira mnogo pre nego što postane vidljivo na površini vlasišta. Do trenutka kada izbije na površinu, kosa koju šišaš je mrtvo, očvrsnuto tkivo.

„Sečenje onoga što je iznad površine nema nikakav uticaj na ono što se dešava u folikulu ispod“, kaže Tobin, a prenosi Gardijan.

Rast kose odvija se brzinom od oko 1 cm mesečno tokom faze rasta koja traje nekoliko godina, pre nego što kosa opadne i ciklus ponovo počne. Ta brzina je određena genetikom i ne može se ubrzati makazama.

Ono što se menja jeste to koliko kosa izgleda da raste. Toplotno stilizovanje i agresivni hemijski tretmani mogu oštetiti spoljašnji deo vlasi, čineći je lomljivom i sklonom cvetanju. Kada se kosa lomi brže nego što raste, čini se da nikada ne postaje duža.

Pa odakle onda potiče ovaj mit? Razmisli o šišanju neuredne žive ograde, kaže Tobin: „Kada je dobro oblikuješ šišanjem, može delovati gušće. Nisi promenio ono što se dešava u njenim dubljim granama – samo si zategao celokupan izgled.“

Kosa se ponaša na veoma sličan način. Pojedinačne vlasi se sužavaju kako se udaljavaju od vlasišta, pa njihovo kraće sečenje čini da deluju deblje. Uklanjanje ispucalih i oštećenih krajeva takođe može učiniti da kosa izgleda punije i zdravije, prenosi Gardijan.

Ako pokušavaš da pustiš kosu, kaže Tobin, prioritet nisu česta šišanja, već smanjenje oštećenja. „Savet bi bio da se vlas održava u netaknutom stanju, uz što manje agresivnog hemijskog ili toplotnog izlaganja.“