Sombor.info

Kako je moguće da dete premine nakon operacije krajnika? Ovo pitanje postavlja cela Srbija nakon smrti male Eme i muškarca od 38 godina u bolnici u Čačku.

Kada se rutinske operacije mogu iskomplikovati kada operacija krajnika spada u rutinske, a šanse za smrtni ishod nakon toga svodi se na promile.

Dr Vladan Šubarević, specijalista ORL sa Instituta za majku i dete kaže za TV Prva da su komplikacije posle operacije krajnika ekstremno retke, i da ova dva nesretna slučaja u Čačku predstavljaju presedan u istoriji medicine.

"Najpre, velika je razlika u operaciji krajnika i operaciji trećeg krajnika u samom procesu. Operacija trećeg krajnika spada u najbezbednije intervencije, i sam oporavak je lagan. Letalitet kod operacije trećeg krajnika je gotovo zanemarljiv. Dok je oeracija krajnika nešto drugačija", ističe dr Šubarević.

Pojasnio je, u slučaju male Eme, da su je u Beogradu prihvatlil dva vanserijska anesteziloga, ali nešto je u ovom sluaju pošlo po zlu, ali da su u njenom slučaju uloženi maksmimalni napori da je spasu - prenosi B92.

"Nijedna operacija nije rutinska, ne volimo taj izraz, jer svaka osoba je za sebe sa svojim problemima i medicinskom istorijom, ne može se pacijenti prići rutinski, ali da su to intervencije veoma često i da se zbog toga nazivaju rutinskim", pojasnio je on.

Na pitanje kako izgleda sam zahvat dr Šubarević ističe da su intervencije krajnika napredovale, od nekada kada se radilo u poluanesteziji, kad je dete bivalo svesno, uz puno krvarenja, do danas kada se ta intervencija radi u totalnoj anesteziji.

Dodaje da intervencija na trećem krajniku traje svega nekoliko minuta, plus dodatno vreme za zaustavljanje krvi, a sama oporavak traje gotovo jedan dan.

Ističe da simotomi ad dolazaka kod lekara kada je u pitanju bolestan treći krajnik su česte prehlade kod dece, permanentni ssekret u nosu, kaoi česte upale uha.

"Ova intervencija se radi kod dece između druge i četvrte godine života, ređe oko 15 godina, dok odrasli ljudi nemaju treći krajnik i zbog toga je cela situacija u vezi sa muškarcem od 38 godina koji je preminuo ostaje nejasna i ja nemam dovoljno informacija u vezi sa tim slučajem", istakao je dr Šubarević.

Dodaje da je operacija krajnika složenija, jer je teže zaustaviti krvarenje i oporavak traje dve nedelje dok sve rane ne zarastu.

Sve više istraživanja pokazuje da ljudi danas imaju manje seksa nego pre 30 godina i da je kod mnogih primetan pad želje.

To nije stvar samo kod singl ljudi: trend se vidi i kod ljudi u dugim vezama i brakovima. Stručnjaci nude nekoliko mogućih objašnjenja zašto je došlo do toga da ljudi sve manje imaju seksualne odnose, piše LADbible.

Brojke govore svoje

Veliko britansko istraživanje o seksualnim navikama i stavovima (Natsal) pokazalo je da su 1990. mladi od 16 do 24 godine u proseku imali oko pet odnosa mesečno.

Do 2010. taj se prosek spustio na oko tri. Pad se posebno vidi kod parova koji žive zajedno, i kod venčanih i nevenčanih, ali i kod starijih parova. Zašto tačno, teško je navesti samo jedan razlog.

"Tokom godina vidimo pad u svim grupama", kaže Soazig Klifton, akademska direktorka Natsala. "Istina, danas manje parova živi zajedno nego 90-ih pa to može objasniti deo priče, ali čak i kad gledamo samo one koji žive zajedno, i tamo je broj odnosa pao", dodaje.

Stres, ekrani i osećaj usamljenosti

Klifton kaže da nema jednog "krivca" i da nema čvrstog dokaza koji bi sve objasnio, ali razne studije slažu mozaik. Jedna od najvećih promena je digitalni život: ljudi su stalno onlajn, stalno dostupni i stalno im nešto odvlači pažnju. Drugim rečima - teže se "isključiti".

Umesto da u večernjim satima budu zajedno, mnogi završe dan gledajući telefon, seriju ili, pak, rade nešto dodatno za posao.

Kao drugi veliki faktor često se spominje stres. Lekar opšte prakse i seksualni terapeut dr Ben Dejvis kaže da je danas sve češća kombinacija: stres + loše raspoloženje + usamljenost.

"Jasno, tu je tehnologija, ali i porast stresa, depresije i usamljenosti. Sve to umanjuje seksualnu želju", objašnjava.

Hormoni takođe igraju ključnu ulogu

Uz ekrane i svakodnevni pritisak, spominje se i testosteron - hormon koji imaju i muškarci i žene, i koji je bitan za libido. Njegovi nivoi prirodno opadaju nakon 30. godine, ali stručnjaci upozoravaju da kod jednog dela ljudi taj pad dolazi ranije ili je izraženiji.

Profesor Džofri Haket, urolog i član Britanskog društva za seksualnu medicinu, kaže da je kod muškaraca pad testosterona sve vidljiviji - a deo razloga vidi u modernom načinu života: "Nakupljanje masnih naslaga, dijabetes tipa 2 i sve više sedenja - sve to utiče na testosteron. A kad testosteron pada, često pada i seksualna želja", poručuje - piše B92.

Saturn, planeta discipline, odgovornosti i strukture, u astrologiji ima spor i ozbiljan uticaj. Kada Saturn uđe u znak Ovna, energija se menja na zanimljiv način, jer se susreću dve vrlo različite prirode.

Ovan je znak akcije, hrabrosti, inicijative i brzine. On želi odmah da deluje, da započne nešto novo i da ide napred bez mnogo razmišljanja.

Saturn, s druge strane, traži strpljenje, plan, zrelost i postepeni napredak. Zbog toga period Saturna u Ovnu često donosi lekcije o kontroli impulsa, odgovornom vođstvu i izgradnji lične snage kroz disciplinu.

Ovaj tranzit može da podstakne ljude da:

• nauče kako da kanališu energiju i bes na konstruktivan način
• razviju hrabrost, ali uz mudrost i planiranje
• preuzmu odgovornost za sopstvene odluke i pravac u životu
• grade nešto novo, ali na čvrstim temeljima

Saturn u Ovnu ne dozvoljava brzoplete poteze bez posledica. On testira strpljenje i istrajnost, ali nagrađuje one koji su spremni da rade na sebi, da sazru i da postanu stabilniji i jači. Saturn će boraviti u Ovnu do aprila 2028. godine i imaće delovanje na Ovnove, Rakove, Vage i Jarčeve.

I dok se vreme u februaru još uvek koleba, pa zimski kaputi i kišobrani moraju i dalje da budu aktuelni, mnoge zanima hoće li nam proleće doneti više sunca i manje padavina. Iako meteorolozi uvek savetuju da su sezonske prognoze orijentacione i da je najbolje pratiti kratkoročne za narednih pet dana, već postoje klimatski izgledi šta nam donosi novo godišnje doba.

Klimatski izgledi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) za period od 1. marta do 31. maja, koji u meteorologiji inače predstavlja proleće, pokazuju da će srednja temperatura vazduha biti iznad proseka, sa odstupanjem do +1 °C u odnosu na referentni klimatološki period (1991 i 2020 godine).

Srednje sezonske temperature vazduha kretaće se u intervalu od 11 do 15 stepeni Celzijusovih, u višim predelima od 3 do 8 stepeni.
Meteorolozi predviđaju da će i tokom proleća biti od 5 do 18 mraznih dana u nižim predelima, dok će u brdsko-planinskim biti i do 45 takvih dana kada će temperature biti ispod nule - piše Danas.

Foto: RHMZ

Sa druge strane, očekuje se da bude od 12 do 20 letnjih dana, kada će maksimalne temperature vazduha biti od 25 stepeni Celzijusovih i više.

Sezonska prognoza RHMZ-a pokazuje da nas tokom proleća očekuje prosečna količina padavina, od 140 do 200 mm, dok će u planinskim predelima pasti između 210 i 300 mm.

„Broj dana sa padavinama većim od 0,1 mm biće od 32 do 40, a u brdsko-planinskim predelima do 50”, navodi se na sajtu RHMZ-a.

Podsetimo, proleće 2025. bilo je osmo najtoplije u Srbiji od 1951. godine, sa srednjom temperaturom vazduha od 12 stepeni, što je za +0,9 bila viša od normale. Tokom prošlog proleća zabeležen je jedan toplotni talas (mart) i dva talasa hladnoće (u prvoj polovini aprila i sredinom maja). Registrovano je četiri dana sa jakim mrazem na Kopaoniku, a nije zabeležena nijedna tropska noć u celoj Srbiji.

Foto: RHMZ

Najviša dnevna temperatura tokom prošlog proleća iznosila je 30,7 stepeni, a izmerena je 3. maja u Loznici, dok je u Beogradu toga dana bilo 30,01 stepen.

Nasuprot tome, najniža dnevna temperatura od -13 stepen izmerena je 18. marta na Kopaoniku, dok je u nižim predelima najhladnije bilo u Zaječaru 19. marta, kada je zabeleženo 8 stepeni ispod nule. U Beogradu je takođe, kako pokazuju podaci RHMZ- a, 19. marta minimalna dnevna temperatura bila svega -2,9 stepeni Celzijusovih.

Kada su u pitanju padavine, prošlo proleće je bilo 19. najkišovitije od kada se vrše merenja u Srbiji. Ukupna količina padavina bila je u intervalu od 110,6 mm u Koršumliji do 350,0 mm na Zlatiboru.

Šta pokazuje dugoročna prognoza za proleće 2026. u Evropi?

Najnovije dugoročne prognoze za proleće 2026. ukazuju na to da bi slabljenje La Ninje moglo uticati na sezonske vremenske prilike u Evropi. Prognozira se tendencija nižeg vazdušnog pritiska nad kontinentom i višeg pritiska iznad krajnjeg severa, što je čest obrazac u prolećima povezanim s La Ninjom, a potvrđuju ga i istorijski podaci. Meteorološko proleće obuhvata mart, april i maj. Reč je o prelaznom razdoblju iz zime u leto koje donosi velik raspon vremenskih uslova, piše Severe Weather Europe.

U stratosferi trenutno počinje naglo zagrevanje, koji bi moglo da utiče na vreme krajem februara i u odnosno, odnosno na početak meteorološkog proleća, prenosi Index.hr. Stratosfersko zagrevanje je nagli porast temperature i pritiska u stratosferi koji remeti polarni vrtlog, a efekti se s vremenom mogu spustiti u niže slojeve atmosfere.

Prognoze za stratosferu, na visini od oko 30 kilometara, pokazuju snažan talas zagrevanja, s temperaturama i do 40 stepeni Celzijusovih iznad normale. Očekuje se da će ovaj događaj podržati stvaranje područja visokog pritiska iznad Grenlanda, što otvara prostor za područje niskog pritiska iznad zapadne i centralne Evrope.

To bi moglo donijeti nestabilnije vrieme, s temperaturama ispod proseka u zapadnim, centralnim i severnim delovima Evrope i više padavina u zapadnoj, centralnoj i južnoj Evropi.

Dugoročno gledano, očekuje se da će prolećni vremenski obrasci biti pod uticajem promena na Pacifiku. La Ninja, faza hladnijih oceanskih temperatura u tropskom Pacifiku, slabi. Najnovije analize pokazuju zaostale hladne anomalije koje se postupno povlače, dok se u istočnom delu regije već pojavljuju toplije anomalije.

Dugoročne prognoze upućuju na kraj La Ninje i brži prelazak u novu fazu El Ninja već do leta. Takav brzi prelaz zabeležen je i nekoliko puta u prošlosti. Analiza tih godina pokazuje tendenciju nižeg vazdušnog pritiska iznad Evrope tokom proleća, sa višim pritiskom na severu.

Temperaturna analiza za iste godine upućuje na sklonost nižim temperaturama od proseka, barem u severnim, centralnim i zapadnim delovima kontinenta, što se povezuje sa severoistočnim strujanjem.

Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) za proleće, odnosno za mart, april i maj, predviđa područje visokog pritiska iznad severnog Atlantika i jugoistočne Evrope. Ipak, nad centralnim i zapadnim delovima kontinenta zadržala bi se tendencija nižeg pritiska, što je slično obrascima iz godina u kojima je La Ninja oslabila.

Kao rezultat toga, temperaturna prognoza pokazuje toplije vreme prema jugoistoku, ali i trend normalnih do ispodprosečnih temperatura u zapadnim, severnim i severno centralnim delovima Evrope. Što se tiče padavina, prognozira se vlažnije proleće za veći deo kontinenta, što je očekivano s obzirom na prognoziranu područje niskog pritiska.

Da li je moguć sneg?

Kao prelazno godišnje doba, proleće i dalje može doneti sneg, naročito u prvoj polovini sezone. Kombinovana prognoza Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze i Britanskog nacionalnog meteorološkog zavoda (UKMO) za mart pokazuje manje snega od proseka. Ipak, prognoza za april je zanimljivija jer upućuje na normalne do iznadprosečne snežne padavine u severno-centralnoj Evropi i dalje prema severu i istoku. To bi mogla biti posledica izraženijeg područja nižeg pritiska nad centralnim delom kontinenta u aprilu, što bi, zajedno sa višim pritiskom na severu, pogodovalo severoistočnom strujanju i hladnijim uslovima.

Evropska komisija (EK) odbila je sve predloge koje su države Zapadnog Balkana uputile kako bi se pronašao kompromis za ograničenje boravka drumskih prevoznika iz zemalja regiona u zemljama Šengena, objavile su podgoričke Vijesti. Taj list navodi i da su zbog toga mogući novi protesti prevoznika i blokade graničnih prelaza i luka.

Prevoznici su predložili da profesionalni vozači dobiju drugačije vize ili sličan dokument koji bi omogućavao duži boravak i rad u EU bez promene boravka, ili da im se radno vreme prema putnim nalozima koje prevode u tranzitu kroz EU ne računa u vreme boravka…

„Na sve predloge predstavnici EK su rekli da su nemogući, suviše kreativni i da nisu u skladu sa zakonom Šengena. Na naše pitanje ako već odbijaju sve naše predloge, šta je njihov predlog, odgovor je decidno bio ‘vozači i prevoznici moraju da se adaptiraju na pravilo 90/180“, kazao je Vijestima jedan od učesnika na poslednjem sastanku.

Predstavnici EK ponudili su samo mogućnost da prevoznici uzmu vizu kod neke države članice za boravak duži od 90 dana u toj državi.

Predstavnici prevoznika su na taj predlog naveli da bi njihovi vozači dobijanjem vize postali građani tih EU članica, da bi ih time izgubili jer će moći da rade za evropske prevoznike.

Ukazali su da bi u tom slučaju i prevoznici iz regiona morali da sele predstavništvo i da se registruju u zemljama članicama EU, što je dugo i komlikovano, ali i da ih okolne zemlje članice EU neće prihvatiti jer bi postali konkurencija njihovim prevoznicima.

Sagovornik Vijesti je kazao da predstavnici EK nisu imali komentar na ove primedbe i da su ostali pri svojim stavovima.

Predsedavajući radne grupe iz EU je novi sastanak zakazao za dve sedmice, a s njima bi se razgovaralo samo o predlogu direktora da vozači Zapadnog Balkana zatraže vize za rad u EU uz dodatno razmatranje prijave boravka.

Sagovornik Vijesti kazao je da bi procedura za rešenje koje je predložila EU „trajala godinama, a da prevoznici bez posla ostaju u aprilu“.

Prevoznici će zbog toga narednih dana dogovoriti o novom obliku protesta.

Početkom aprila na snagu stupaju pravila po kojima će prevoznici iz zemalja Zapadnog Balkana u periodu unutar 180 dana na teritoriji EU moći da borave/rade najviše 90 dana.

Prevoznici smatraju da će prema novim pravilima, računajući čekanja i druge procedure, mesečno moći da rade najviše deset dana, kao i da zbog novih propisa neće biti konkurentni prevoznicima iz EU i da će ostajati bez posla.

Jedna od najboljih Netfliksovih originalnih krimi-triler serija ikada snimljenih, River, dobila je savršenih 100% na Rotten Tomatoesu, ali se iznenađujuće trenutno strimuje na rivalskoj platformi. Ova serija je prvobitno bila koprodukcija Netfliksa i BBC One iz 2015. godine i i danas odlično drži kvalitet.

U glavnim ulogama su Stelan Skarsgard, proslavljeni glumac nominovan za Oskara 2026. za ulogu u filmu Joakima Trira Sentimental Value, kao i za Oskara nominovana glumica Lesli Manvil (Phantom Thread). Ova šestodelna mini-serija nezaobilazna je za sve ljubitelje krimi trilera.

River ima savršenih 100% na Rotten Tomatoesu.

River je izvanredna šestodelna krimi-triler i psihološka drama koja je nakon premijere 2015. godine dobila savršen rezultat na Rotten Tomatoesu. Serija je prvobitno emitovana na BBC One u oktobru 2015, da bi međunarodnu premijeru na Netfliksu imala mesec dana kasnije.

Radnja prati briljantnog policijskog inspektora Džona Rivera, koga tumači Stelan Skarsgard, čoveka izuzetnih sposobnosti kojeg progone slučajevi ubistava koje istražuje. Nesposoban da pronađe mir dok ubice ne budu izvedene pred lice pravde, River ide do krajnosti i koristi neuobičajene metode kako bi smirio svoj um i razrešio misterije.

River, smešten u London, započinje dok se švedski junak kojeg igra Skarsgard suočava sa gubitkom svoje partnerske detektivke. Istražujući njeno ubistvo, počinju da ga posećuju „manifestacije“, odnosno duhovi žrtava i kriminalaca, koji mu istovremeno pomažu i progone ga.

River je odlična serija za bindžovanje tokom samo jednog vikenda.

River je zaista serija koju ne treba propustiti, hvaljena zbog uspešne kombinacije mračne krimi-drame i natprirodne fantastike. Iako joj u prilog ide intrigantna premisa, dodatno je uzdiže talenat Stelena Skarsgarda. Ako ste ga voleli u filmovima poput Good Will Hunting ili u hvaljenim serijama kao što je Andor, uvrstite River među njegove najbolje glumačke izvedbe.

Univerzalno priznanje kritike koje je dobio River pratila je i široka podrška publike, što potvrđuje i ocena od 94% gledalaca na Rotten Tomatoesu.

The New York Times je u svojoj recenziji napisao: „[Premisa] može zvučati naivno, ali ova serija, koju je osmislila i napisala Ebi Morgan, sve je samo ne to — sa svakom epizodom postaje dublja, mračnija i složenija.“ Morgan je cenjena scenaristkinja i producentkinja, poznata po projektima The Hour, Shame i The Iron Lady.

Svaka od šest epizoda traje kraće od sat vremena — između 44 i 58 minuta — što daje ukupno trajanje od oko pet i po sati.

Izvor: Screen Rant

Kompanija Balkan Technical Aerosol doo podnela je Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za izgradnju proizvodnog kompleksa u Somboru.

Reč je o fabrici za mešanje i punjenje farbi i sprejeva za autoindustriju, koja će biti izgrađena u Industrijskoj zoni, u blizini nekadašnjeg pogona Borelija. Izrađivač studije je Termoenergo inženjering doo.

Planirani kompleks biće smešten na parceli površine 63.899 m2, u građevinskom području namenjenom radnim zonama.

Projekat predviđa faznu izgradnju. U prvoj fazi planirana je gradnja proizvodno-poslovnog objekta bruto razvijene građevinske površine (BRGP) 20.047 kvadratnih metara, kao i svih pratećih objekata i infrastrukture – uključujući portirnicu, kolsku vagu, trafostanicu, rezervoare za hidrantsku i sprinkler mrežu, pumpno postrojenje, kontrolno-mešačku stanicu i druge pomoćne objekte. Kapaciteti instalacija i priključaka biće dimenzionisani za potrebe finalne faze razvoja kompleksa.

Druga faza obuhvata dogradnju sprata u skladišnom delu objekta, površine 473,97 kvadratnih metara, kao i izgradnju spoljašnjeg evakuacionog stepeništa. U tom delu planirane su kancelarije i prostor za sortiranje robe.

U završnoj fazi, proizvodno-poslovni objekat imaće ukupnu BRGP od 20.536 m2, raspoređenih na prizemlje, prvi i drugi sprat, dok će ukupna bruto površina svih objekata u kompleksu iznositi 23.285 m2.

Nova fabrika namenjena je proizvodnji boja i lakova u aerosolnom pakovanju, uz korišćenje stacionarne i mobilne tehnologije. Kompanija je, kako se navodi, nosilac tehnologije i obezbeđuje procesne garancije za rad sistema u skladu sa važećim tehničkim standardima.

Košarkaši "Sombor BC" upisali su drugu uzastopnu pobedu. Nakon iznenađujuće pobede nad favorizovanom "Slogom", sinoć je na gostovanju savladana i ekipa "Čačka 94" sa 80:83 (18:14, 23:20, 19:23, 20:26).

Čačani su bili bolji rival na parketu tokom prvog poluvremena, a Somborci u nastavku meča. Prvu osetniju prednost domaćin je stekao već u 7. minutu kada su poveli dvocifrenom razlikom (18:8). Prednost su sačuvali do odlaska na veliki odmor (41:34). Tokom trećeg dela meča viđena je mnogo bolja igra izabranika trenera Radomira Kisića.

Somborci su držali priključak, ali ipak, nisu uspevali da preokrenu rezultatom i povedu. Ono što im nije pošto za rukom tokom treće četvrtine, uspelo je sredinom poslednje. Prvo je Bajić pogodio trojku, potom je Sharkey bio siguran iz reketa, a Uroš Šuput sa linije penala za 64:66 u tom momentu. Čačani su uzvratili serijom 7:0 za novo vođstvo 73:69. Savić je uspešno realizovao dva penala, a Uroš Šuput je doneo izjednačenje (73:73). U finišu meča Goldwire je pogađao za domaći sastav, a Sharkey za gostujući, te je Sombor BC u poslednji minut ušao sa plus 3 (77:80). Uroš Šuput je sa linije penala postavio konačnih 80:83.

Pokušali su domaćini preko da dođu do izjednačenja i produžetka, međutim Aleksa Matić je iz dva pokušaja bio je neuspešan, te su tako na kraju gosti došli do druge uzastopne pobede. Marko Bajić (pet skokova i asistencija) i Joshua Sharkey (sedam asistencija) bili su najefikasniji igrači pobedničkog tima sa po 21 postignutim poenom. Pored njih dvojice u strelce su se upisivali Uroš Šuput 17, Jovan Savić 12, Milan Šuput 8, Dušan Popović i Vuk Rnić sa po dva poena.

Nakon ovog kola Sombor BC se nalazi na začelju tabele sa 26 bodova. Sledi dvonedeljna pauza, a naredno (22) kolo igraće poslednjeg februarkog vikenda, kada će Sombor BC u derbiju začelja ugostiti zemunsku Mladost - piše somborsport.org.

U subotu, 14.02.2026.godine, Кanjiža je bila domaćin prvenstva Vojvodine za starije pionire i juniore u rvanju u muškoj i ženskoj konkurenciji.

Rvači „Radničkog“ iz Sombora su nastupili sa 14 takmičara i osvojili 6 medalja.
U muškoj konkurenciji kod pionira zlatnu medalju osvojio je Adrian Dobi do 41kg, dok je Nikolić Nemanja ostao bez plasmana.

Кod pionirki Ivana Farago je zauzela treće mesto do 50kg. Кod juniora srebrne medalje osvojili su: Кristian Dobi do 67kg i Milan Majski do 87kg.
Bronzanu medalju osvojio je Srđan Todorović do 82kg, dok su bez medalja ostali: Nemanja Lončarević, Miloš Ranisavljević, Gregor Sekulić, Uroš Ilić, Mladen Batalo, Simon Кrstić i David Кulić.
Кod juniorki zlatnu medalju osvojila je Nađa Liščević do 53kg.

Novi trend sa ChatGPT karikaturama preplavio je društvene mreže, a korisnici masovno dele AI-slike sebe i svog posla, ne razmišljajući mnogo o tome koliko ličnih podataka pritom otkrivaju. Iako deluje bezazleno i zabavno, stručnjaci upozoravaju da bi učestvovanje u viralnom izazovu moglo imati dugoročnije posledice po privatnost nego što se na prvi pogled čini.

Koja je druga strana priče trenda da vam ChatGPT kreira karikaturu na radnom mestu i na koji način naši podaci mogu da budu zloupotrebljeni za N1 govorila je Katarina Jonev, ekspertkinja i edukatorka iz oblasti bezbednosti dece na internetu.

Sa njom smo, takođe, razgovarali o novom, vrlo opasnom trendu na TikToku u kojem tinedžeri prave video-zapise dok su pod dejstvom opojnih supstanci - piše N1.

Karikatura na ChatGPT-ju - druga strana priče

"Druga strana ovog naizgled bezazlenog i zabavnog trenda jeste činjenica da nijedna AI karikatura ne nastaje „ni iz čega“. Da bi sistem kreirao karikaturu, korisnik najčešće mora da dostavi fotografiju lica, a često i dodatne informacije: čime se bavi, kakav stil voli, gde radi, pa čak i kakav imidž želi da prikaže (ozbiljan, kreativan, autoritativan, opušten). Fotografija lica spada u biometrijske podatke, što znači da nije u pitanju obična slika, već podatak koji nas može identifikovati na jedinstven način. Kada se toj fotografiji dodaju kontekstualne informacije – radno mesto, profesija, interesovanja, raniji razgovori – dolazimo do digitalnog profila osobe", objašnjava Jonev.

Problem, kaže, nije u samoj karikaturi kao krajnjem rezultatu, već u svesti korisnika o tome šta sve daje zauzvrat.

"Mnogi ljudi ne razmišljaju o tome da slika snimljena u kancelariji može otkriti naziv firme, dokumenta u pozadini, bedževe, uniforme, pa čak i raspored prostorija. Drugim rečima, trend je zabavan, ali nije neutralan - on podrazumeva razmenu podataka, a svaka razmena nosi određeni rizik", kaže sagovornica.

Na koji način naši podaci mogu da budu zloupotrebljeni?

Katarina Jonev kaže da samo kreiranje karikature nije samo po sebi štetno. Problem nastaje u trenutku kada se podaci koriste van konteksta u kom su dati ili kada korisnik izgubi kontrolu nad njima.

"Zloupotrebe mogu biti različite. Krađa identiteta je prilično učestala, i nastaje kada se fotografija i osnovni podaci mogu iskoristiti za pravljenje lažnih profila na društvenim mrežama ili u komunikaciji sa trećim licima. Kod Deepfake aplikacije sadržajem slike lica mogu postati osnova za kreiranje lažnih fotografija ili videa (a moramo znati da je oko 96 odsto svih deepfake materijala pornografskog sadržaja). Ciljane prevare (phishing/fišing) je takođe lakše sprovesti u delo kada se zna čime se neko bavi i gde radi, jer je time i mnogo lakše poslati uverljivu lažnu poruku ili mejl. Spajanje podataka odnosno informacije iz različitih izvora mogu se povezati i koristiti za precizno profilisanje osobe, što je posebno opasno u marketinške, ali i manipulativne svrhe", naglašava Jonev.

Ona kaže da je važno da razumemo da jednom podeljeni digitalni podatak ne možemo „povući nazad“.

" Čak i kada obrišemo sadržaj, ne možemo biti sigurni gde je sve završio i na koji način će biti korišćen u budućnosti", objašnjava ona.

Poseban oprez za decu

"Kada govorimo o deci, prag opreza mora biti mnogo viši. Posebno je važno da roditelji ne šalju fotografije dece „reda radi“, iz zabave ili zbog trenda, niti da deci dozvoljavaju samostalno korišćenje AI alata koji zahtevaju upload ličnih podataka. Deca ne razumeju dugoročne posledice deljenja fotografija, a roditelji često misle da je karikatura 'manje rizična' jer nije realna fotografija – što nije tačno", kaže Katarina Jonev.

Ona naglašava da roditelji treba da znaju da fotografija deteta, čak i kada se pretvori u karikaturu, i dalje je zasnovana na stvarnom liku deteta.

"Danas postoje aplikacije koja blurovane slike mogu da "očiste" da se jasno vidi lice deteta, ili da se ukloni stiker sa lica deteta čime veliki broj roditelja pribegava u nadi da će tako zaštiti privatnost deteta. Deca nemaju kapacitet da daju informisanu saglasnost za deljenje svojih podataka, a digitalni trag koji ostane danas može uticati na dete sutra – u školi, među vršnjacima, pa čak i u odraslom dobu", objašnjava.

Šta od podataka nikako ne deliti sa veštačkom inteligencijom?

"Postoje podaci koje nikada ne bi trebalo deliti, bez obzira na to koliko je alat "zabavan", "pametan" ili "popularan" a to su fotografije dece, lična dokumenta (lična karta, pasoš, zdravstvena knjižica), tačnu adresu stanovanja i lokaciju u realnom vremenu, podatke o školi, razredu, smeni koju dete pohađa, informacije o rutini (kada smo sami kod kuće, kada dete ide u školu), poverljive poslovne informacije i dokumenta", naznačava Katarina Jonev.

Njena ključna poruka je da veštačka inteligencija treba da bude alat, a ne mesto gde ostavljamo svoju privatnost. Trendovi dolaze i prolaze, ali posledice nepromišljenog deljenja podataka mogu ostati trajno.

Ona dalje dodaje da ako tehnologiju koristimo informisano, svesno i odgovorno, ona može biti saveznik. Ako je koristimo impulsivno – može postati ozbiljan bezbednosni rizik, naročito za decu.

Novi TikTok trend koji normalizuje konzumiranje droga

Ovom prilikom osvrnuli smo se na novi, opasan trend sa TikToka u kojem deca prave video-zapise na kojima su pod dejstvom opojnih supstanci. Naša sagovornica kaže da je reč o izuzetno zabrinjavajućem trendu u kojem mladi, najčešće tinejdžeri, snimaju sebe dok su pod dejstvom različitih opojnih supstanci, a zatim te snimke objavljuju na TikToku kao „zabavan“ sadržaj. Ovi video-snimci često prikazuju promene u ponašanju, govoru, svesti ili percepciji, ali su upakovani u formu izazova, šale ili eksperimenta.

"Ono što ovaj trend čini posebno opasnim jeste činjenica da se konzumacija opojnih supstanci normalizuje i predstavlja vid zabave, bez ikakvog prikaza realnih posledica. Mladi koji gledaju takav sadržaj ne vide zdravstvene rizike, dugoročne posledice, niti činjenicu da iza kamere često stoje ozbiljni problemi", kaže Jonev.

Važno je naglasiti, kako kaže, da ovo nije novi problem, ali jeste nova forma - društvene mreže omogućavaju da se rizična ponašanja ne samo praktikuju, već i javno promovišu, nagrađuju lajkovima, pregledima i pažnjom.

"Ovakav trend je izuzetno opasan upravo zbog uzrasta publike kojoj je najviše dostupan. Tinejdžeri su u fazi razvoja u kojoj je potreba za prihvatanjem, dokazivanjem i pripadanjem grupi veoma izražena, dok je sposobnost procene rizika još uvek u razvoju. Stvara se pogrešna slika da je konzumacija supstanci bezazlena, a ujedno se povećava rizik od rizičnih eksperimenata iz radoznalosti ili pritiska vršnjaka", objašnjava sagovornica.

Ono što posebno zabrinjava, ističe Jonev, je činjenica da algoritam TikToka funkcioniše tako da sličan sadržaj prikazuje sve češće, što znači da dete može biti izloženo velikom broju ovakvih snimaka u vrlo kratkom vremenu, bez da ih je svesno tražilo.

"Drugim rečima, dete ne mora da 'traži problem' - problem vrlo lako može doći do njega", jasno objašnjava Jonev.

Kako zaštitit decu?

"Potpuna zaštita, nažalost, ne postoji, ali postoje načini da se rizik značajno smanji. Rešenje nije nužno potpuno izbacivanje TikToka, već kombinacija tehničkih podešavanja i roditeljskog angažmana. Roditelji mogu da aktiviraju neku od mnogobrojnih aplikacija roditeljske kontrole, da povežu svoj i dečiji nalog, ograniče vreme korišćenja aplikacije, prijave i blokiraju neprimeren sadržaj, zajedno sa detetom da podese interesovanja i opciju 'Not interested', da redovno razgovaraju o tome šta dete gleda i zašto mu se neki sadržaj pojavljuje", savetuje sagovornica.

Međutim, dodaje, važno je istaći i sledeće: nijedna postavka ne može zameniti razgovor i poverenje. Algoritmi greše, sadržaj "procuri", a deca često znaju više tehničkih trikova od odraslih.

Razgovarajte sa decom

"Razgovor unapred o opasnostima je ključan. Čekanje da se problem pojavi često znači da je dete već bilo izloženo sadržaju, ali nije imalo kome da se obrati. Najveća greška koju roditelji mogu da naprave jeste da veruju da će zabrana rešiti problem. Deca koja nemaju informacije tražiće ih sama - često na pogrešnim mestima", kaže ona i poručuje roditeljima:

"Kada dete razume zašto je nešto opasno, mnogo je veća šansa da će doneti odgovornu odluku, čak i kada roditelj nije prisutan. Naša uloga kao roditeljia nije da decu izolujemo od interneta, već da ih naučimo kako da u njemu žive bezbedno", zaključuje Katarina Jonev.