Sombor.info

Rvački klub Soko objavio je da je u Kanjiži održano pokrajinsko prvenstvo u rvanju za starije pionire i juniore. Kako je saopšteno, mladi „Sokoli“ osvojili su 14 medalja, od koji su tri zlatne, četiri srebrne i sedam bronzanih. Prvaci Vojvodine postali su Mirko Rkman, Marko Galić i Luka Zelić.

Srebrnim medaljama okitili su se: Danilo Božin, Vasilije Milić, Marko Ivanišević i Nikola Divjak, dok su bronzani bili: Rade Šumonja, Luka Stojšić, Dušan Nagulov, Filip Redžić, Nemanja Mudrinić, Novak Ivanković i Dimitrije Spasojević.

U konkurenciji starijih pionira Soko je zauzeo četvrto mesto, dok su u kategoriji juniora ekipno zauzeli drugo mesto - piše somborsport.org.

„Naučna biblioteka Somboraca“ svečano je otvorena u Srpskoj čitaonici „Laza Кostić“.

Ovo je jedinstvena biblioteka koja na jednom mestu sadrži naučne radove Somboraca ili naučnika povezanih sa Somborom. Fond biblioteke počeo je da se formira tokom 2024. godine nakon izložbe „Naučna dostignuća Somboraca“. Prikupljeno je 116 naslova naučnih radnika Sombora i nešto više od 150 poklon knjiga predstavništva Republike Srpske.

Prisutne je ispred Srpske čitaonice „Laza Кostić“ pozdravio prof. dr Tihomir Petrović, a obratio se i inicijator za nastanak ovakve biblioteke prof. dr Ljubomir Milašinović. Ovom prilikom predstavljeni su i naučnici čiji radovi su sada deo ove biblioteke.

Svečanom otvaranju prisustvovali su naučnici, njihovi rođaci i prijatelji, predstavnici institucija i udruženja. Ispred Grada Sombora svečanosti je prisustvovao član Gradskog veća Nebojša Trivunović.

U okviru svečanog programa nastupile su Anja Nedeljkov i Valentina Tomić.

Postoji jedan obrazac koji se iznova ponavlja u ljubavnim pričama mnogih ljudi. Sve počinje obećavajuće, uzbuđenje je veliko, reči su lepe, planovi zvuče stvarno. A onda, malo po malo, stvarnost počinje da škripi. Ipak, umesto odlaska, javlja se čekanje.

„Samo još malo.“
„Znam da može bolje.“
„Nije on loš, samo još nije spreman.“

Ljudi često ne ostaju u vezama zato što su one dobre, već zato što deluju kao da su na ivici toga da postanu dobre. Problem nastaje u trenutku kada se ne zaljubimo u osobu kakva jeste, već u ono što mislimo da bi mogla da postane.

Psihologija ima vrlo precizan odgovor zašto se ovo dešava. Nije u pitanju slabost karaktera, niti naivnost. U pitanju su mehanizmi mozga, privrženosti i smisla koji se aktiviraju upravo u uslovima neizvesnosti.

1. Mozak više voli neostvareni potencijal nego stvarnost

Naš mozak je posebno osetljiv na iščekivanje. Dopamin - neurotransmiter koji pokreće motivaciju i želju - često se luči jače dok nešto očekujemo nego kada to zaista dobijemo.

Zato zamišljene budućnosti umeju da budu emotivno snažnije od realnih iskustava. U ljubavi, ideja o tome kakav bi neko mogao da bude često izaziva više uzbuđenja nego to kakav je sada.

Još jedan važan psihološki mehanizam dodatno komplikuje stvari. Istraživanja pokazuju da povremena nagrada jača vezanost više nego stalna. Kada partner s vremena na vreme pokaže pažnju, zrelost ili toplinu, ali to ne radi dosledno, mozak ostaje „zakačen“, stalno čekajući sledeći trenutak nagrade.

Zbog toga su veze pune nepostojanosti često teže za napuštanje nego one koje su otvoreno loše. Nada se hrani povremenim dokazima da „ipak ima nešto“.

2. Obrasci iz detinjstva pretvaraju čekanje u ljubav

Način na koji smo učili da volimo često potiče iz ranih odnosa. Istraživanja privrženosti pokazuju da osobe sa anksioznim stilom privrženosti posebno lako ulaze u ovakav obrazac.

Za njih, nepostojana pažnja ne deluje kao upozorenje, već kao izazov. Nada postaje mehanizam preživljavanja. Verovanje da će biti bolje pomaže da se sadašnjost lakše podnese, čak i kada osnovne potrebe nisu ispunjene.

S druge strane, osobe sa izbegavajućim stilom privrženosti često nesvesno održavaju ovaj krug. Njihovi retki trenuci bliskosti deluju snažnije upravo zato što su retki. Vremenom se odnos organizuje oko čekanja, a ne oko stvarne povezanosti.

Potencijal tada postaje centralna tačka veze.

3. Pristrasnosti pretvaraju nadu u „dokaz“

Naše razmišljanje nije uvek racionalno. Postoje kognitivne pristrasnosti koje nas teraju da ostanemo vezani za ideju, čak i kada činjenice govore drugačije.

Najčešće su tri:

• Zabluda utopljenog troška - što više vremena i emocija uložimo, teže nam je da odustanemo
• Pristrasnost optimizma - verujemo da će se promena desiti, iako nema realnih dokaza
• Pristrasnost potvrđivanja - primećujemo samo ono što podržava našu nadu, a ignorišemo sve suprotno

Zajedno, ove pristrasnosti čine da potencijal deluje kao sigurna stvar, a ne kao neizvesna mogućnost.

4. Emocionalni rad postaje zamena za ljubav

U ovim odnosima često jedna osoba preuzima gotovo sav emocionalni teret. Smiruje, razume, objašnjava, čeka, oprašta, motiviše.

Što više ulaže, veza joj deluje značajnije. Sopstveni napor postaje dokaz dubine odnosa.

Vremenom, ljubav se počinje mešati sa izdržljivošću. Briga se zamenjuje upravljanjem, a povezanost osećajem dužnosti. Umesto da se pita da li je voljena, osoba se pita da li je dovoljno strpljiva.

U realnosti, to često nije ljubav, već samozanemarivanje koje se pogrešno tumači kao posvećenost.

Zašto je ponašanje jedini pouzdan pokazatelj ljubavi

Psihologija odnosa je jasna - stabilna ponašanja govore više od namera. Doslednost, emocionalna dostupnost i odgovornost predviđaju zadovoljstvo u vezi mnogo tačnije nego obećanja i lepe reči.

Promena je moguća, ali samo ako dolazi iznutra, traje kroz vreme i potvrđuje se delima. U suprotnom, nada postaje način da se izbegne suočavanje sa stvarnošću.

Za neke ljude, čekanje i verovanje u potencijal postaje deo identiteta. Odustajanje tada ne znači samo kraj veze, već i gubitak slike o sebi kao strpljivoj, lojalnoj i dubokoj osobi.

Ali prava ljubav ne zahteva da stalno čekate. Ona se vidi. I ponavlja. Svaki dan, piše Forbes, prenosi Ona.

Ujutro mestimično niska oblačnost, a u donjem Podunavlјu, kao i po kotlinama jugozapadne Srbije ponegde i magla koja smanjuje vidlјivost na 100 do 300 m. Pre podne pretežno sunčano, a tokom dana postepeno naoblačenje. Kiša se očekuje posle podne, najpre na jugozapadu Srbije, a krajem dana i tokom noći i u ostalim krajevima. Na visokim planinama sneg. Vetar slab i umeren, južni i jugoistočni, u košavskom području i na planinama u pojačanju. Najviša temperatura od 12 do 17 °C.

U nedelju i početkom naredne nedelje očekuje nas prolazno zahlađenje.

U nedelјu (15.02.) oblačno s kišom i osetno hladnije uz umeren i jak severni i severozapadni vetar čiji će udari u Vojvodini i istočnoj Srbiji dostizati od 50 do 60 km/h. Kiša će lokalno, ali kratkotrajno preći u susnežicu i sneg. Do večeri prestanak padavina u svim regionima uz delimično razvedravanje sa severozapada.

U ponedelјak (16.02.) novo prolazno naoblačenje sa slabim mešovitim padavinama - kišom i susnežicom, a na planinama sa snegom. Vetar će oslabiti.

Vremenska prognoza za vikend / RHMZ

U utorak (17.02.) jače naoblačenje uz dalјi pad temperature. Intenzivniji sneg se prognozira u oblasti jugozapadne, južne i jugoistočne Srbije, gde se očekuje stvaranje snežnog pokrivača visine od 10 do 25 cm i u nižim predelima. U ostalim krajevima znatno manje padavina.

U sredu i četvrtak (18. i 19.02.) delimično razvedravanje, u sredu uz jak i olujni severozapadni vetar. U drugom delu naredne sedmice ponovo osetniji porast temperature.

Vremenska prognoza do početka marta

Zahlađenje praktično kreće oko 14. i 15. februara. Nakon maksimalnih vrednosti koje su se kretale oko 14 do 15 stepeni, crvena linija naglo pada i već 16. februara dnevna temperatura spušta se na oko 6 do 7 stepeni. To je pad od gotovo 8 stepeni u svega dva dana, što predstavlja izražen i brz prodor hladnijeg vazduha.

Istovremeno, minimalne temperature takođe oštro padaju. Plava linija pokazuje silazak ka negativnim vrednostima, a oko 16. februara jutarnje temperature odlaze i do minus 3 stepena. To je prvi signal stabilnijeg hladnijeg režima.

Nakon kratkog pokušaja oporavka oko 20. i 21. februara, kada maksimalne temperature ponovo dostižu dvocifrene vrednosti, sledi novo slabljenje. Od 22. do 26. februara maksimalne temperature se uglavnom kreću između 6 i 8 stepeni, dok se jutarnje vrednosti često spuštaju ispod nule. Srednja dnevna temperatura tada je ispod ili na donjoj granici klimatološkog proseka, što znači da je kraj februara hladniji u odnosu na uobičajene vrednosti za to doba godine.

Posebno je zanimljiv period od 25. do 28. februara. Tada su minimalne temperature konstantno u minusu, između minus 1 i minus 3 stepena, dok se maksimalne zadržavaju oko 6 do 7 stepeni. To je tipičan scenario stabilnog zimskog zahlađenja bez jačih padavina, jer grafikon pokazuje veoma skromne količine kiše ili snega.

Ulazak u mart donosi postepenu stabilizaciju, ali bez naglog toplog talasa. Početkom marta maksimalne temperature se kreću između 7 i 9 stepeni, dok jutra ostaju hladna, često blizu nule. Tek nakon 5. marta vidi se jasniji uzlazni trend i postepeni povratak temperatura ka i iznad proseka.

Zaključno, najizraženiji pad temperature dešava se sredinom februara, a zatim sledi produženi period umereno hladnog vremena koji traje praktično do samog kraja meseca. Početak marta ne donosi dramatične promene, već spor i postepen izlazak iz hladnijeg režima.

Izvor: RHMZ

Astronomi su 2025. godine registrovali snažan signal iz svemira koji je trajao neverovatnih sedam sati. Tek sada počinje da se rasvetljava šta se zapravo dogodilo i kakvi se neobični kosmički procesi kriju iza tog izuzetnog događaja.

Reč je o takozvanim gama bljeskovima, jednom od jačih energetskih fenomena u univerzumu. To su kratkotrajni, ali izuzetno snažni naleti visokoenergetskog zračenja koje na Zemlji detektujemo u obliku gama zraka. Zanimljivo je da su prvi put uočeni još šezdesetih godina prošlog veka, i to sasvim slučajno. Američki vojni sateliti, koji su pratili moguće nuklearne detonacije na Zemlji, registrovali su iznenadne, jake bljeskove koji su dolazili iz svemira. U tom trenutku niko nije znao o čemu je reč, ali je termin gama bljesak tada prvi put upotrebljen. Tek decenijama kasnije naučnici su počeli da razumeju koji fizički mehanizmi stoje iza tih eksplozija.

Početkom 2025. detektovan je signal označen kao GRB 250702B. Bio je toliko neobičan da je odmah privukao pažnju istraživača. Jedna od njih je i Eliza Najts iz NASA-inog centra Godard, gde proučava fiziku gama bljeskova. Upravo je ona bila dežurna kada je teleskop zabeležio neuobičajen obrazac: tri snažna bljeska koji su, činilo se, dolazili sa iste tačke na nebu.

Daljom analizom, u koju su uključeni podaci sa čak pet svemirskih teleskopa, utvrđeno je da je ovaj događaj trajao oko sedam sati. To ga čini najdugotrajnijim gama bljeskom ikada zabeleženim. Za poređenje, prosečan gama bljesak traje svega nekoliko minuta, a prethodni rekorder imao je trajanje od oko 15.000 sekundi. Postojeći modeli nastanka ovih fenomena jednostavno ne mogu da objasne tako dugu emisiju energije, pa je jasno da je potrebna nova teorijska interpretacija.

Do sada su bila poznata dva glavna scenarija koji dovode do nastanka gama bljeskova. U većini slučajeva reč je o kolapsu masivne, brzo rotirajuće zvezde koja se urušava u kompaktni objekat, najverovatnije crnu rupu. Tom prilikom nastaju snažni mlazovi čestica i zračenja koje detektujemo kao gama bljesak, pod uslovom da su usmereni ka Zemlji. Drugi poznati mehanizam uključuje sudar i spajanje dve neutronske zvezde, izuzetno gustih ostataka nekadašnjih zvezda. I u tom slučaju nastaje kompaktni objekat koji izbacuje energetske mlazove.

Međutim, GRB 250702B mogao bi da ima drugačije poreklo. Najizglednije objašnjenje, prema trenutnim analizama, jeste takozvano helijumsko spajanje. U tom scenariju crna rupa mase približne masi jedne zvezde kruži oko helijumske zvezde, odnosno zvezde kojoj su spoljašnji slojevi vodonika već uklonjeni, pa je ostalo gusto jezgro bogato helijumom. Kada takva zvezda uđe u fazu širenja, crna rupa može doslovno da zaroni u njen omotač i počne ubrzano da je “proždire”. Ogromna količina ugaonog momenta tada se prenosi na crnu rupu, što može da pokrene izuzetno dugotrajan mlaz zračenja.

Kako je primećen gama zrak

Postavlja se pitanje zašto su ovakvi događaji toliko retko viđeni. Jedan razlog može biti to što su zaista ređi od klasičnih gama bljeskova. Drugi je tehničke prirode: teleskopi su najčešće podešeni da prepoznaju kratke i vrlo jake impulse, dok su ovako dugi i relativno slabiji signali teži za detekciju. Uz to, zbog manje intenzivnosti, mogu se uočiti samo na ograničenim kosmičkim udaljenostima.

Istraživanja se tu ne zaustavljaju. U planu je lansiranje novog svemirskog teleskopa 2027. godine, koji će biti posebno prilagođen za snimanje i analizu gama zračenja. Cilj je da instrumenti budu dovoljno osetljivi da prepoznaju i ovako ekstremno dugotrajne bljeskove. Ukoliko se takvi događaji budu češće beležili, naučnici će moći da preciznije utvrde koji procesi stoje iza njih i da dopune sliku o najenergetskijim eksplozijama u univerzumu.

Otkriće GRB 250702B tako je otvorilo novo poglavlje u astrofizici. Umesto da pruži konačne odgovore, ovaj sedmočasovni kosmički signal postavio je nova pitanja i podsetio koliko je svemir i dalje pun iznenađenja, navodi "BBC Sky Night Magazine".

Bolesti srca vodeći su uzrok smrti, ali kardiolozi ističu da se rizik od kardiovaskularnih bolesti može značajno smanjiti uvođenjem nekoliko jednostavnih navika.

Troje kardiologa – dr Lorel Toft, dr Džej Čadov i dr Rendi Gold – naglašavaju da za vidljive rezultate nije potrebno potpuno menjati ishranu niti trenirati za maraton.

Male, održive promene u svakodnevici mogu vremenom napraviti veliku razliku. Dakle, kardiolozi žele da svi češće radimo sledećih pet stvari, prenosi Index.

Konzumiranje više biljne hrane

Voće, povrće, orašasti plodovi, semenke, mahunarke i integralne žitarice namirnice su koje kardiolozi savetuju da se češće konzumiraju.

„Istraživanja nam i dalje pokazuju da što je naša ishrana bliža biljnoj, to je bolja ne samo za kardiovaskularno zdravlje, već i za zdravlje creva, mozga i opšte zdravlje“, kaže dr Toft za EatingWell.

Ove namirnice obično sadrže manje zasićenih masti i više vlakana, što pomaže u snižavanju holesterola u krvi. Dr Čadov savetuje da se postojećim obrocima jednostavno doda šaka bobičastog voća, orašastih plodova, semenki ili svežeg lisnatog povrća.

Manje sedenja

Sedelački način života povećava rizik od srčanih problema, zbog čega kardiolozi preporučuju više kretanja.

„Vežbanje pomaže jačanju srca snižavanjem krvnog pritiska, smanjenjem LDL (‘lošeg’) holesterola, povećanjem HDL (‘dobrog’) holesterola i smanjenjem upale“, kaže dr Gold. Dr Čadov ističe da je svaka vrsta fizičke aktivnosti korisna za zdravlje srca. Preporučuju male promene poput parkiranja dalje od odredišta ili večernje šetnje.

Negovanje društvenih odnosa

Prema rečima dr Toft, „usamljenost i depresija imaju značajan uticaj na zdravlje srca“. Jedno istraživanje pokazalo je da loši društveni odnosi u srednjem i starijem životnom dobu povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti za 16 odsto.

Ako nedostaje društvene povezanosti, preporučuje se provoditi više vremena s bliskim osobama ili započeti novi hobi. Istraživanja pokazuju da kućni ljubimci mogu štititi od povišenog krvnog pritiska i bolesti srca.

Biranje nezaslađenih napitaka
Konzumacija zaslađenih i veštački zaslađenih napitaka povezana je s većim rizikom od moždanog udara, hipertenzije i koronarne bolesti srca. Smatra se da zaslađeni napici podižu nivo šećera u krvi, što može podstaći upalu i insulinsku rezistenciju.

Dr Gold savetuje davanje prednosti nezaslađenim pićima jer „ograničavanje zaslađenih napitaka može pomoći u sprečavanju insulinske rezistencije i smanjenju rizika od razvoja dijabetesa“. Kao alternativa predlažu se voda, nezaslađena kafa ili čaj.

Prestanak pušenja

Pušenje je značajan faktor rizika za bolesti srca, zbog čega kardiolozi podstiču na prestanak.

„Prestanak pušenja pomaže u smanjenju nakupljanja plaka u arterijama (ateroskleroze), kao i upale, poboljšava cirkulaciju i smanjuje rizik od stvaranja ugrušaka“, kaže dr Gold.

Navodi se da se u roku od četiri godine od prestanka pušenja rizik od moždanog udara značajno smanjuje. Iako je potpuni prestanak najbolja opcija, kod dugogodišnjih pušača ponekad je realnije postepeno smanjivati broj cigareta.

PVC stolarija (prozori i vrata) vrlo je praktična i otporna, ali s vremenom može izgubiti svoj beli sjaj. Na površini se najčešće pojavljuju žute mrlje, masnoća i prljavština, naročito oko ručki i rubova koji se često dodiruju rukama.

Umesto agresivnih hemijskih sredstava koja mogu oštetiti plastiku, postoji prirodno i bezbedno rešenje koje verovatno već imaš kod kuće — limun i, po potrebi, malo soli, piše Jutranji.hr.

Zašto PVC stolarija požuti?

Požutela boja nije „samo prljavština“, već je reč i o oksidaciji. To je hemijska reakcija nastala delovanjem UV zraka, vlage, masnih tragova i čestica prašine na površini plastike. Jakim sredstvima za čišćenje često se samo pogorša problem — oni mogu oštetiti gornji sloj PVC stolarije, zbog čega se plastika brže prlja.

Kako prirodnim putem očistiti PVC stolariju

Presecite sveži limun i iscedite oko 1–2 kašike soka.
Umočite sunđer ili krpu u limunov sok.
Nanesite direktno na požutele delove PVC stolarije.
Ostavite da deluje oko 5 minuta — limunska kiselina počinje da razgrađuje masnoću i oksidirane čestice.
Obrišite krpom od mikrofibera, a potom vlažnom krpom uklonite ostatke soka.
Rezultat je odmah vidljiv — površina postaje svetlija i sjajnija, bez jakih mirisa ili oštećenja plastike.

Ako su prozori bili izloženi masnoći, kuhinjskoj pari ili duvanskom dimu, sam limun možda neće biti dovoljan. U tom slučaju koristi se i so kao prirodni abraziv:

Pomešajte 1 kašika limunovog soka i prstohvat (oko ½ čajne kašičice) fine soli.
Nanesite smesu na tvrdokorne mrlje.
Ostavite 3–5 minuta, pa nežno kružnim pokretima istrljajte krpom od mikrofibera.
So mehanički uklanja tvrdokornu prljavštinu, a limun otapa masnoću, tako da zajedno čine efikasnu i nežnu kombinaciju.

Prednosti ovog prirodnog čišćenja

Ne oštećuje plastiku — nema promene boje, matiranja ili tragova.
Bezbedno za dom — nema otrovnih isparenja ni potrebe za rukavicama.
Ekonomično — limun i so su često već u kuhinji.
Ekološki prihvatljivo — ne koristi agresivne hemikalije.
Brzo i efikasno — pogodno kako za redovno održavanje, tako i za generalno čišćenje.

Saveti za dugotrajniji sjaj

Prebrišite prozore jednom mesečno nežnom kombinacijom limuna i vode.
Izbegavajte sredstva sa amonijakom ili alkoholom, jer mogu nagristi površinu.
Nakon čišćenja, obavezno osušite PVC suvom krpom — to sprečava zadržavanje vlage.
Limunov sok može se koristiti i za čišćenje kvaka, plastičnih roletni i aparata sa belim kućištem.

Slučaj o tome da li su Instagram i Jutjub naštetili mentalnom zdravlju žene kroz zavisnost dizajna aplikacija počelo je pred sudom Kalifornije.

Dvadesetogodišnja žena, identifikovana kao K.G.M, podnela je tužbu protiv Mete, matične kompanije Fejsbuka i Instagrama, kao i Alfabetove podružnice Gugla, koji je vlasnik Jutjuba, preneo je Rojters.

Prema sudskim izveštajima, K.G.M. kaže da ju je privlačan dizajn platformi učinio zavisnom od njih u ranoj mladosti. Ona tvrdi da su aplikacije podstakle njenu depresiju i suicidne misli i traži da tehnološke kompanije za to budu odgovorne.

Presuda protiv tehnoloških kompanija mogla bi da otvori put za slične slučajeve na državnom sudu i poljulja dugogodišnju pravnu odbranu te industrije u Sjedinjenim Američkim Državama od tvrdnji o šteti nanetoj korisnicima, ocenjuje Rojters.

Gugl, Meta, TikTok i Snep suočavaju se sa hiljadama sličnih tužbi u Kaliforniji.

Očekuje se da će izvršni direktor Mete Mark Zakerberg biti pozvan kao svedok na suđenju, koje će verovatno trajati do marta.

Advokati K.G.M. žele da dokažu da su kompanije bile nemarne u dizajnu aplikacija i da nisu upozorile javnost na rizike i da su platforme bile značajan faktor u njenim problemima.

Ako u tome uspeju, porota će razmotriti da li da joj dosudi odštetu za bol i patnju, a mogla bi da izrekne i kaznenu odštetu.

TikTok i Snep su postigli nagodbu sa K.G.M. pre suđenja, navodi Rojters.

Prvo pomračenje Sunca ove godine, prstenastog tipa poznato kao "vatreni prsten", biće vidljivo u utorak iznad Antarktika.

Delimično pomračenje moćiće da se vidi sa krajnjih delova Čilea i Argentine, kao i iz pojedinih oblasti jugoistočne Afrike, uključujući Madagaskar, Lesoto i Južnu Afriku.

Prstenasto pomračenje nastaje kada se Sunce, Mesec i Zemlja poravnaju, ali je Mesec u tom trenutku dalje od Zemlje u svojoj orbiti, pa ne prekriva potpuno Sunce, ostavljajući vidljivu tanku svetlosnu traku, preneo je AP.

Astronom Džo Lama iz opservatorije "Louel" je rekao da će "pingvini imati sjajan spektakl", dok je astrofizičarka Emili Rajs sa Gradskog univerziteta u Njujorku navela da je reč o "prelepoj podudarnosti između veličine i udaljenosti Meseca i Sunca".

Stručnjaci upozoravaju da je direktno gledanje u Sunce opasno čak i tokom pomračenja i da su potrebne specijalne naočare u skladu sa standardom ISO 12312-2, dok obične naočare za sunce i dvogled ne pružaju adekvatnu zaštitu.

Sledeće potpuno pomračenje Sunca očekuje se u avgustu i biće vidljivo iznad Grenlanda, Islanda, Španije, Rusije i dela Portugala, dok će delimično biti uočljivo u delovima Evrope, Afrike i Severne Amerike.