Bolesti srca vodeći su uzrok smrti, ali kardiolozi ističu da se rizik od kardiovaskularnih bolesti može značajno smanjiti uvođenjem nekoliko jednostavnih navika.
Troje kardiologa – dr Lorel Toft, dr Džej Čadov i dr Rendi Gold – naglašavaju da za vidljive rezultate nije potrebno potpuno menjati ishranu niti trenirati za maraton.
Male, održive promene u svakodnevici mogu vremenom napraviti veliku razliku. Dakle, kardiolozi žele da svi češće radimo sledećih pet stvari, prenosi Index.
Konzumiranje više biljne hrane
Voće, povrće, orašasti plodovi, semenke, mahunarke i integralne žitarice namirnice su koje kardiolozi savetuju da se češće konzumiraju.
„Istraživanja nam i dalje pokazuju da što je naša ishrana bliža biljnoj, to je bolja ne samo za kardiovaskularno zdravlje, već i za zdravlje creva, mozga i opšte zdravlje“, kaže dr Toft za EatingWell.
Ove namirnice obično sadrže manje zasićenih masti i više vlakana, što pomaže u snižavanju holesterola u krvi. Dr Čadov savetuje da se postojećim obrocima jednostavno doda šaka bobičastog voća, orašastih plodova, semenki ili svežeg lisnatog povrća.
Manje sedenja
Sedelački način života povećava rizik od srčanih problema, zbog čega kardiolozi preporučuju više kretanja.
„Vežbanje pomaže jačanju srca snižavanjem krvnog pritiska, smanjenjem LDL (‘lošeg’) holesterola, povećanjem HDL (‘dobrog’) holesterola i smanjenjem upale“, kaže dr Gold. Dr Čadov ističe da je svaka vrsta fizičke aktivnosti korisna za zdravlje srca. Preporučuju male promene poput parkiranja dalje od odredišta ili večernje šetnje.
Negovanje društvenih odnosa
Prema rečima dr Toft, „usamljenost i depresija imaju značajan uticaj na zdravlje srca“. Jedno istraživanje pokazalo je da loši društveni odnosi u srednjem i starijem životnom dobu povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti za 16 odsto.
Ako nedostaje društvene povezanosti, preporučuje se provoditi više vremena s bliskim osobama ili započeti novi hobi. Istraživanja pokazuju da kućni ljubimci mogu štititi od povišenog krvnog pritiska i bolesti srca.
Biranje nezaslađenih napitaka
Konzumacija zaslađenih i veštački zaslađenih napitaka povezana je s većim rizikom od moždanog udara, hipertenzije i koronarne bolesti srca. Smatra se da zaslađeni napici podižu nivo šećera u krvi, što može podstaći upalu i insulinsku rezistenciju.
Dr Gold savetuje davanje prednosti nezaslađenim pićima jer „ograničavanje zaslađenih napitaka može pomoći u sprečavanju insulinske rezistencije i smanjenju rizika od razvoja dijabetesa“. Kao alternativa predlažu se voda, nezaslađena kafa ili čaj.
Prestanak pušenja
Pušenje je značajan faktor rizika za bolesti srca, zbog čega kardiolozi podstiču na prestanak.
„Prestanak pušenja pomaže u smanjenju nakupljanja plaka u arterijama (ateroskleroze), kao i upale, poboljšava cirkulaciju i smanjuje rizik od stvaranja ugrušaka“, kaže dr Gold.
Navodi se da se u roku od četiri godine od prestanka pušenja rizik od moždanog udara značajno smanjuje. Iako je potpuni prestanak najbolja opcija, kod dugogodišnjih pušača ponekad je realnije postepeno smanjivati broj cigareta.
