Sombor.info

Autorski projekat „Zašto se smeje?” koji osvetljava život sa autizmom iz mnogo uglova daje šansu gledaocima da posle odgledane predstave bolje razumeju osobe sa autizmom, ali i njihove bližnje. Predstavu režira Đorđe Nešović, a premijera je zakazana za subotu uveče, 21. februar od 20 sati na velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor.

Dramaturg je Slobodan Obradović, scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Lara Bunčić, kompozitorka Marija Balubdžić, za scenski pokret zadužen je Deneš Debrei, a za dizajn svetla Ivan Nikolovski. U predstavi su, pored dokumentarnih materijala i glumačkih improvizacija, korišćeni delovi nagrađivanog romana „Deca” Milene Marković i motivi iz knjige „Roditelji pišu”, Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom - piše Politika.

U glumačkoj ekipi su: Srđan Aleksić, Danica Grubački, Ninoslav Đorđević, Ivana V. Jovanović, Nikola Knežević, Miloš Lazić, Milijana Makević Mirkov, Ksenija Mitrović, Olgica Nestorović, Aleksandar Ristoski, Ana Rudakijević, Dragana Šuša.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su B. K. (41) iz okoline ovog grada zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Policija je u "renou" kojim je upravljao pronašla oko 6,4 kilograma sasušene biljne materije za koju se sumnja da je marihuana, a pretresom stana i drugih prostorija koje koristi oko 90 grama praha za koji se sumnja da je amfetamin, kao i digitalnu vagicu - piše Blic.

Takođe, on je vozeći pod dejstvom amfetamina i benzodiazepina sleteo sa puta, pa će protiv njega biti podneta i odgovarajuća prekršajna prijava, u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.

B. K. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Udruženje proizvođača i ljubitelja voćnih rakija „Čuvari tradicije“ Apatin organizuje u našem gradu petu po redu rakijašku radionicu. Ovaj događaj o savremenom načinu proizvodnje rakije za hobi proizvođače zakazan je za 21. mart i biće održan u Svečanoj sali apatinske marine.

Kako navode organizatori, broj učesnika je ograničen, a cena kotizacije iznosi 3.000 dinara.

Kotizacija obuhvata brošuru o savremenom načinu proizvodnje rakije (celokupan tekst predavanja), degustaciju rakija i ručak.

Prijave su otvorene do 15. marta, a za sve potrebne informacije zainteresovani se mogu obratiti putem telefona, na brojeve 063/501-459 (Petar Horti) ili 065/52-333-66 (Željko Vlatković) - piše Radio Apatin.

Takmičarka Rvačkog kluba "SMD" osvojila je treće mesto na Prvenstvu Vojvodine. Kako se navodi u izveštaju njenog kluba, u Somboru je održano Prvenstvo Vojvodine u rvanju za uzrast do 13 i do 17 godina. Na ovom takmičenju za naslov pobednika u više kategorija borilo se 190 rvača u muškoj i ženskoj konkurenciji iz 18 klubova. Svoje predstavnike imao je i Rvački klub SMD iz Kule, a postignuti su zapaženi rezultati. Najbolji rezultat postigla je Jovana Staničkov osvojivši treće mesto, a zapažene nastupe, iako bez medalje, imali su i Branislav Rašula, Lazar Ivezić i Luka Kormoš.

Trener Rvačkog kluba SMD Miloš Srdić istakao je da je očekivao veći bilans medalja, ali da je na kraju presudio nedostatak sportske sreće. Srdić je rekao da se sada okreću ka narednom takmičenju koje će biti održano u Kanjiži, gde se nadaju dobrim rezultatima - piše somborsport.org.

Obaveštavaju se poreski obveznici da 18. februara na naplatu dospeva prva akontacija poreza na imovinu u visini obaveze utvrđene za poslednje tromesečje 2025. ( u iznosu IV rate iz 2025. godine)

Redovnim izmirivanjem svojih obaveza izbegavate obračunavanje zakonom propisane kamate zbog kašnjenja, kao i naplatu istih postupkom prinudne naplate u skladu sa članom 84. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02…109/25).

Sve informacije o porezu na imovinu kao i drugim izvornim prihodima jedinice lokalne samouprave za koju imate utvrđenu obavezu kao što su Кomunalna taksa, Boravišna taksa, Zauzeće javne površine možete dobiti u zgradi Opštinske uprave Srpskih vladara br. 29 kancelariija broj 9.

Poreskim obveznicima koji imaju aktivno e Sanduče na portalu e Uprave, savetujemo da obrate pažnju na obaveštenja o prispeloj pošti na e mail adresi koju su registrovali na e uparavi, s obzirom da sve akte, rešenja, opomene koja donosi Odsek za lokalnu poresku administraciju, preuzimaju na ovaj način i da takođe stanje svojih obaveza mogu proveriti na portalu https://lpa.gov.rs/jisportal/homepage

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 12. februar

Naučnici su otkrili koja je decenija života najiscrpljujuća, a vest se verovatno neće svideti onima koji se približavaju 40. rođendanu.

Prema anatomkinji Mišel Spir sa Univerziteta u Bristolu, upravo su četrdesete najzamornije godine života. Razlog nije samo starenje, već kombinacija suptilnih bioloških promena koje se dešavaju istovremeno sa vrhuncem životnih, poslovnih i roditeljskih obaveza, piše "Daily Mail".

Profesorka Spir objašnjava da se umor u srednjoj dobi može opisati kao „nesklad između biologije i zahteva“.

„Naša tela i dalje mogu da proizvode dovoljno energije, ali to čine u drugačijim uslovima nego u mlađoj odrasloj dobi, dok su zahtevi prema toj energiji često najveći upravo tada“, rekla je.

Dobra vest je da su biološke neravnoteže koje iscrpljuju energiju uglavnom privremene i da mnogi ljudi u kasnijim godinama dožive novi nalet vitalnosti, prenosi Index.hr.

Zašto su dvadesete bile lakše

Kada se neko osvrne na svoje dvadesete, često ima utisak da je telo tada podnosilo gotovo sve. Manje sna, kasni izlasci i neredovna fizička aktivnost nisu ostavljali ozbiljne posledice. Nauka o starenju potvrđuje taj utisak.

„U dvadesetima je telo biološki izuzetno prilagodljivo“, objašnjava profesorka Spir i dodaje da je obnova mišića brža, upalne reakcije kraće traju, a proizvodnja energije na ćelijskom nivou istovremeno je efikasna i obilna.

Mitohondrije, delovi ćelija zaduženi za proizvodnju energije, tada rade efikasnije i uz manje štetnih nusproizvoda.

„Kada imate više raspoložive energije, sve organizam ‘plaća’ manje, pa loš san, kasni izlazak ili intenzivan trening imaju blaže posledice“, dodaje Spir.

Promene koje donose četrdesete

Do četrdesetih godina sitne promene počinju da narušavaju taj osetljivo uravnotežen sistem. Već od kasnih tridesetih mišićna masa prirodno opada, osim ako se ne održava redovnim treningom snage. Sa manjom mišićnom masom svakodnevni pokreti zahtevaju više energije nego ranije.

Istovremeno mitohondrije postaju manje efikasne, što znači manje raspoložive energije i više upalnih nusproizvoda. Zbog toga oporavak postaje „skuplji“ za organizam, pa kasni izlazak ili stresan period, koji u dvadesetima nisu predstavljali problem, sada ostavljaju vidljiviji trag.

Pogoršanje kvaliteta sna

Jedna od najvećih promena u četrdesetima odnosi se na kvalitet sna. U dvadesetima je san dublji i efikasniji, pa i kraći odmor može doneti osećaj potpune obnove. Sa godinama sistemi koji omogućavaju dubok san postaju osetljiviji.

„Hormonske promene, posebno oscilacije estrogena i progesterona kod žena tokom perimenopauze, direktno utiču na delove mozga koji regulišu dubinu sna i telesnu temperaturu. To otežava održavanje sporotalasnog, obnavljajućeg sna“, kaže profesorka Spir.

Istovremeno je odgovor organizma na stres izraženiji, pa nivo kortizola noću češće raste umesto da opada. Posledica je plići i isprekidan san, zbog čega se ljudi bude umorniji, iako su proveli isto vreme u krevetu.

Vrhunac životnih obaveza

Sve te biološke promene dešavaju se upravo u periodu kada su mentalni zahtevi najveći. Istraživanja pokazuju da je srednja dob često period najintenzivnijeg kognitivnog i emocionalnog opterećenja jer ljudi preuzimaju odgovorne poslovne uloge i istovremeno brinu o deci ili starijim članovima porodice.

Pošto mentalni rad i stalno prebacivanje sa jedne obaveze na drugu troše energiju jednako kao i fizički napor, mnogi se osećaju potpuno iscrpljeno čak i ako se fizički nisu posebno naprezali.

Umor nije isti za sve

Profesorka Spir naglašava da proces starenja nije isti za sve. „Umor u srednjoj dobi često je posledica nagomilanog opterećenja, a ne samo hronološke dobi“, ističe.

„Dve osobe iste dobi mogu imati potpuno različit nivo energije, u zavisnosti od toga kakve zahteve njihov život postavlja pred njih, kaže ona.

Novi nalet energije u šezdesetim
Dobra vest je da se nivo energije u šezdesetim često stabilizuje, a kod nekih se čak i poveća, iako fizičke sposobnosti postepeno opadaju. Stres je manji, profesionalne obaveze su blaže, a ritam spavanja redovniji.

Mitohondrije i u kasnijoj dobi mogu da se prilagode, a njihova funkcija se poboljšava redovnim treningom snage. Istraživanja pokazuju da osobe u šezdesetim i sedamdesetim godinama već posle nekoliko meseci treninga mogu da povećaju snagu, podstaknu metabolizam i osete porast energije.

Kako sebi pomoći
Na kraju, profesorka Spir savetuje: „Cilj nije pokušati ponovo imati energiju dvadesetogodišnjaka, već zaštititi organizam i dati prednost oporavku. To podrazumeva redovno vreme odlaska na spavanje, vežbe snage za očuvanje mišićne mase, aktivno upravljanje stresom i uravnoteženu ishranu, naročito dovoljan unos proteina.“

Ako već pijete alkohol, ne bi bilo loše da birate neki od kojeg vam sutradan neće baš "pucati" glava.

U nedavnom TikTok videu farmaceut Kris Vudvord naveo je vrste pića koje posebno „udaraju“ narednog jutra. Iako priznaje da godine i genetika takođe imaju uticaj – i da ne postoji alkohol koji je potpuno bezbedan – ako želiš da izbegneš težak mamurluk, možda bi trebalo da promeniš taktiku. Ovo su alkoholi koji najčešće izazivaju najgori mamurluk, piše Best Life.

Pivo i belo vino

Čaša šardonea ili krigla lagera često deluju kao pametniji izbor od koktela, jer obično sadrže manje alkohola. Ipak, prema Vudvordu, i oni mogu dovesti do umerenog mamurluka.

„Imaju niži procenat alkohola, ali sa njima je lako preterati“, upozorava on.

„A mehurići? Oni ubrzavaju apsorpciju alkohola“, prenosi Nova.

Crno vino

Otvaranje boce dobrog crnog vina ima posebnu čar. Ali čak i ako obožavaš kaberne, sirah ili pino noar, možda ipak ne bi trebalo da preteraš s brojem čaša u jednoj večeri.

„Tanini, histamini i šećer – to je mamurluk u boci, još pre nego što je popiješ do kraja“, kaže Vudvord.

Ako ne možeš da zamisliš život bez vina, Healthline navodi da prelazak na belo vino može smanjiti šanse za težak mamurluk – ali, kao i uvek, umerenost (ili potpuna apstinencija) jedino je pravo rešenje.

Tamna žestoka pića

Bilo da ih piješ čista ili u koktelima, tamna žestoka pića su standard u svakom baru. Nažalost, upravo ona često izazivaju najteže mamurluke. Vudvord posebno upozorava na viski, burbon, konjak i tamni rum.

„Puni su kongenera“, kaže on. „Odležani su, aromatični i kompleksni – a tvoja jetra ih mrzi.“

Posebno izdvaja burbon, koji naziva „pravom bombom za mamurluk“.

Kongeneri su nusprodukti fermentacije alkohola i uključuju kiseline, estre, ketone i aldehide. Prema Healthlineu, istraživanja pokazuju da pića s većim udelom kongenera mogu izazvati jače mamurluke. To potvrđuje i studija objavljena 2008. godine u časopisu Alcohol and Alcoholism.

Najjeftiniji alkohol

Ovo možda zvuči očigledno, ali Vudvord tvrdi da jeftin alkohol često ima veliku ulogu u teškim mamurlucima.

„Alkohol s donje police udara jače jer je pun smeća“, kaže on.

Iza toga stoji i naučno objašnjenje. Jeftinije žestice, koje su destilovane manji broj puta, sadrže više kongenera, a istraživanje iz 2013. objavljeno u časopisu Forensic Science, Medicine, and Pathology pokazuje da ovi spojevi usporavaju sposobnost tela da efikasno razgradi alkohol.

Kako smanjiti šanse za mamurluk?

Prema Healthlineu:

jedi pre nego što počneš da piješ
pij vodu između alkoholnih pića
potrudi se da se dobro naspavaš

Ako se ipak probudiš s mamurlukom, lekovi protiv bolova poput ibuprofena mogu pomoći u ublažavanju simptoma.

Dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti, kaže da postoji oko 200 različitih reumatskih bolesti, od kojih su najčešće one degenerativne prirode i da od njih obolevaju stariji ljudi.

"Međutim, među reumatskim bolestima postoji grupa veoma teških autoimunih bolesti onesposobljavajućih ukoliko se dijagnoza ne postavi na vreme i ukoliko se ne počne sa inovativnom savremenom terapijom. Te autoimune bolesti najčešće pogađaju mlade, od dvadesetih pa do pedesetih godina, ali se mogu javiti čak i kod dece od pre godine dana", pojasnila je ona - prenosi B92.

Dodala je da se ove bolesti češće javljaju kod žena nego kod muškaraca, a najčešće je odnos 4 žene i jedan muškarac, dok je kod lupusa 9 žena i jedan muškaraa. Dok jedino kod ankilozirajućeg spondilitisa, ili Behtereva, češće se javlja kod muškaraca, tačnije 4 muškarca i jedna žena.

Napominje da je reč o podmuklim bolestima, koje počinju lagano, neprimetno, pa čak mogu da prođu meseci i godine dok ljudi shvate da se sa njima nešto ozbiljno događa, kao i da protekne i do deset godina do postavljanja dijagnoze.

Faktori rizika

Doktorka Lapčević ističe da se te bolesti ne nasleđuju direktno, ali da postoje porodice u kojima se češće javljaju, i na osnovu toga da li se bolest može ili ne može javiti u porodici treba razmišljati o faktorima rizika.

"Izlaganje hroničnom stresu i infekcijama je nešto što svakako pospešuje, kao i pušenje. Degenerativne promene na prstima nastaju kao posledica nebavljenjem fizičke aktivnosti, loše držanje tela i nekontrolisano korišćenje telefona i kompjutera", istakla je ona.

Dodaje da postoje genetski faktori koji se prenose, ali se poslednjih decenija pokazalo da i faktori spoljšanje sredine mogu da se upliću u genetiku.

Inovativne metode lečenja

Udruženje obolelih od reumatskih bolesti postoji već 18 godina i savetuje se kao najbitnije da se što pre počne terapija, poput antireumatika za smanjenje bola i upale, kao i lekovi koji menjaju tok bolesti, uz promenu načina života.

"Bolest se može držati pod kontrolom i voditi uredan život. Inovativna terapije deluje na izvor bolesti, reaguje na antitela, jer je reč o lečenju autoimune bolesti. Na licu mesta rešavaju problem", istakla je lekarka.