Sombor.info

Vlasnik Tesle i kompanije SpejsEks Ilon Mask izjavio je da se prioritet kompanije promenio i da je sada cilj da se naseli Mesec, a ne Mars.

U objavi na društvenoj mreži "Iks", Ilon Mask je rekao da bi to moglo da se dogodi za manje od 10 godina, prenosi CNN.

"Najvažniji prioritet je osiguranje budućnosti civilizacije, u tom smislu Mesec je brži. Putovanje na Mars je moguće samo kada se planete poravnaju svakih 26 meseci (vreme putovanja od šest meseci), dok na Mesec možemo da letimo svakih 10 dana (vreme putovanja od dva dana)", napisao je Mask.

Istakao je i da kompanija ostaje posvećena izgradnji grada na Marsu i da će to početi za otprilike pet do sedam godina, kao i da je to vodeći cilj SpaceEks kompanije od osnivanja kompanije 2002. godine.

Ovogodišnjom Uredbom o subvencionisanoj kupovini novih električnih vozila, Vlada Srbije predvidela je podsticaje u iznosu od 250 do 5.000 evra, objavljeno je u Službenom glasniku.

Pravo na ove subvencije imaju sva pravna lica i fizička lica, isključivo na nova vozila na električni pogon koja ranije nisu bila registrovana - piše Nova ekonomija.

Visina subvencije zavisi od kategorije vozila:

Za mopede i lake tricikle (vrste L1 i L2) podsticaj iznosi 250 evra;
Za motocikle, teške tricikle i četvorocikle (vrste L3–L7) predviđeno je 500 evra;
Za putnička vozila (do devet sedišta) i laka teretna vozila (vrste M1 i N1) subvencija iznosi 5.000 evra;

Svi iznosi se isplaćuju u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, a subvencija se može koristiti i kao učešće za finansijski lizing.

Novina u ovogodišjem programu je da će se zahtevi podnositi elektronskim putem preko Portala eUprava, počev od 1. marta 2026. godine.

Novac za ove namene će se deliti do 30. septembra 2026. godine, po redosledu pristizanja urednih zahteva, ili do utroška ukupno raspoloživog novca.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov prethodno je izjavila da će to ministarstvo blagovremeno obavestiti javnost ukoliko predviđena sredstva od 170 miliona dinara budu utrošena pre isteka roka.

„Potrudićemo se da postupak dodele subvencija, kao i prethodnih godina, bude nastavljen, odnosno da obezbedimo i dodatna sredstva u te svrhe“, izjavila je Pavkov.

Ovo je šesta godina zaredom kako Srbija subvencioniše nabavku električnih vozila, a i prošle godine je iz budžeta bilo izdvojeno 170 miliona dinara.

Navike poput lutanja mislima ili spontanog „isključivanja“ često procenjujemo kao mane. Većina ljudi ih vidi kao znak loše koncentracije, slabe discipline ili čak kognitivnog opadanja.

Međutim, ono što često zanemarujemo jeste da su naše procene oblikovane kulturom neprekidne produktivnosti i opipljivih rezultata koja nas okružuje. Iz te perspektive ove mentalne navike deluju kao smetnje koje treba ispraviti, umesto kao kognitivni procesi koje treba razumeti, piše Mark Travers, doktor nauka za psychologytoday.com.

Psihološka istraživanja pokazuju da, u odgovarajućim okolnostima, ovakva naizgled neproduktivna ponašanja mogu odražavati kognitivnu fleksibilnost, kreativno rešavanje problema i sposobnost mozga da se prilagodljivo prebacuje između načina razmišljanja. Drugim rečima, umesto mentalnih „grešaka“, ona mogu biti znak aktivnog uma koji obavlja važan rad u pozadini.

Evo dve uobičajene navike koje mnogi odbacuju ili pokušavaju da potisnu – i šta one zapravo znače, kada mogu biti korisne i kako im pristupiti sa više psihološke nijanse.

Navika maštanja

Lutanje misli, odnosno skretanje pažnje sa trenutnog zadatka ka sopstvenim mislima, dugo se smatralo jasnim znakom nepažnje. Ipak, novija istraživanja pokazuju da ono može podstaći kreativno razmišljanje i kognitivnu fleksibilnost.

Na primer, studija iz 2025. koja je obuhvatila više od 1.300 odraslih pokazala je da namerno lutanje misli – kada osoba svesno sebi dozvoli da mašta – predviđa bolje kreativne rezultate. Podaci neuroimaginga sugerišu da je ovaj efekat povezan sa jačom povezanošću velikih moždanih mreža zaduženih za izvršnu kontrolu i tzv. podrazumevane mreže, sistema povezanog sa maštom i samostalnim stvaranjem misli.

Ljudi koji spontano češće „odlutaju mislima“ takođe postižu bolje rezultate u zadacima koji zahtevaju brzo prebacivanje između aktivnosti, što je jasan znak fleksibilnog razmišljanja.

Još jedna navika blisko povezana sa ovim jeste sposobnost spontanog mišljenja. Studija iz 2024. objavljena u časopisu PNAS Nexus analizirala je spontane misli više od 3.300 učesnika uz pomoć obrade prirodnog jezika. Rezultati su pokazali da se neizazvane misli često organizuju oko informacija važnih za ciljeve i pomažu konsolidaciju pamćenja. Drugim rečima, „besposleno“ razmišljanje često ima adaptivnu funkciju, a nije nasumična mentalna buka.

Ipak, lutanje misli nije čarobno rešenje. Njegove koristi dolaze do izražaja samo kada su u ravnoteži sa kontrolom pažnje. Ako vam misli često lutaju, ali imate i dobar fokus i samosvest, moguće je da koristite mentalni režim koji podstiče kreativnost i rešavanje problema.

Navika razgovora sa sobom

Razgovor sa samim sobom – bilo u mislima ili tihim izgovaranjem – spolja može delovati čudno ili neurotično. Međutim, savremena psihološka istraživanja ukazuju da unutrašnji govor može pomoći samoregulaciji, planiranju i metakogniciji – razmišljanju o sopstvenom razmišljanju.

Prema studiji iz 2023. na studentima, objavljenoj u časopisu Behavioral Sciences, postoji značajna povezanost između učestalosti unutrašnjeg govora i mera samoregulacije i jasnoće samopoimanja. Drugim rečima, oni koji su češće „razgovarali sa sobom“ imali su jasniji osećaj identiteta i bolju samokontrolu.

Naravno, to ne znači da razgovor sa sobom direktno ukazuje na višu inteligenciju. Pre bi se moglo reći da unutrašnji govor služi kao kognitivna potpora – način da se organizuju složene ideje, redosled radnji i ciljevi.

Eksternalizovanjem misli, makar tiho, mozak lakše smanjuje mentalni šum i efikasnije uvodi strukturu u apstraktne ili emotivno zahtevne probleme. Ako se zateknete kako mrmljate sopstvene misli, to može biti način na koji vaš mozak uređuje haotično razmišljanje i pretvara ga u plan ili samorefleksiju.

Šta učiniti ako imate ove „dosadne“ navike

Ako imate jednu ili obe od ovih navika, važno je da znate da s vama nije ništa pogrešno – one su česte i potpuno normalne. Ipak, uprkos koristima, nisu ni siguran znak genijalnosti.

Veza između ovih navika i produktivnog ponašanja zavisi od konteksta. Misli koje lutaju sa svrhom, unutrašnji govor usmeren na planiranje, i odmor uravnotežen sa trudom najčešće doprinose boljem razmišljanju i kreativnosti.

S druge strane, ako prerastu u hroničnu rasejanost, anksioznost ili neorganizovanost, mogu postati problem. Kada se koriste svesno i umereno, mogu biti dragocen alat. Evo tri koraka:

Obratite pažnju na kontekst. Primetite kada vam misli počnu lutati ili kada pričate sa sobom. Da li maštate tokom monotonih zadataka? Razgovarate li sa sobom kad pokušavate da se fokusirate? Dajte sebi deset minuta mentalnog odmora pa se vratite zadatku.

Koristite unutrašnji govor svesno. Kada planirate ili razrađujete ideje, govorite sebi kao da se usmeravate – to može pomoći jasnoći.

Dozvolite mentalni odmor. Planirajte kratke pauze za razmišljanje. Najbolje ideje često dolaze kada um ima prostora da luta.

Kada idealizujemo fokus, disciplinu i tišinu u umu, zanemarujemo šire sposobnosti ljudskog mozga. Sledeći put kada primetite da vam misli lutaju ili čujete tihi unutrašnji glas, nemojte to odmah tumačiti kao lenjost ili manjak kontrole. Ponekad je to samo vaš um koji razmišlja jezikom koji prevazilazi zadatke i rokove.

Zamislite da vas muči uporni kašalj već nekoliko dana. Temperatura ne popušta, a svaki udah deluje kao napor. Postavlja se pitanje koje gotovo svaki pacijent sa pneumonijom postavlja svom lekaru: „Koliko dugo će ovo trajati?“

Odgovor nije jednostavan kao što biste možda očekivali. Trajanje upale pluća zavisi od mnogo faktora koji se razlikuju od osobe do osobe.

Prosečno vreme oporavka

Uz pravilan način lečenja, većina inače zdravih ljudi može očekivati poboljšanje u roku od tri do pet dana. To ne znači potpuni oporavak. To znači da će temperatura početi da se normalizuje, a opšte stanje će krenuti nabolje - piše N1.

Ako nemate hroničnih zdravstvenih problema, najverovatnije ćete moći da nastavite sa normalnim aktivnostima za nedelju dana ili malo duže. Ali tu priča ne prestaje.

Umor i blagi simptomi, poput kašlja, mogu trajati znatno duže. Neki pacijenti prijavljuju da ih suvi kašalj prati i mesec dana nakon što su se osetili bolje. Telu je jednostavno potrebno vreme da se u potpunosti regeneriše.

Šta utiče na dužinu trajanja bolesti

Nekoliko ključnih faktora određuje koliko brzo ćete se oporaviti od pneumonije.

Vaše opšte zdravstveno stanje igra presudnu ulogu. Osoba koja redovno vežba, zdravo se hrani i nema hroničnih bolesti oporaviće se brže od nekoga sa dijabetesom ili srčanom slabošću. To je slično kao kod automobila – dobro održavan motor lakše podnosi opterećenje.

Starost značajno utiče na brzinu oporavka. Odojčad i mala deca, kao i osobe starije od 65 godina, spadaju u rizičnu grupu. Njihov imunološki sistem je ili nedovoljno razvijen ili oslabljen godinama, što produžava borbu sa infekcijom.

Vrsta pneumonije određuje i pristup lečenju i trajanje bolesti. Bakterijska upala pluća obično brže reaguje na antibiotike nego što virusna reaguje na antivirusne lekove. Upala pluća izazvana mikoplazmom (poznata i kao atipična pneumonija) često je blaža i zahvata oba plućna krila, ali se uspešno leči antibioticima.

Različite faze oporavka

Oporavak od upale pluća prolazi kroz prepoznatljive faze koje većina pacijenata doživljava.

Prva faza traje prvih nekoliko dana. Simptomi su najintenzivniji: visoka temperatura, jak kašalj, kratak dah, bol u grudima. Telo se aktivno bori protiv infekcije. Ovo je period kada je odmor najvažniji.

Druga faza nastupa između petog i sedmog dana kod većine pacijenata. Temperatura se stabilizuje. Energija polako počinje da se vraća. Kašalj i dalje postoji, ali je manje intenzivan. Mnogi ljudi prave grešku i vraćaju se prerano svakodnevnim obavezama upravo u ovoj fazi.

Treća faza oporavka može trajati od dve do četiri nedelje, ponekad i duže. Umor je i dalje prisutan. Kašalj se povremeno javlja, posebno noću ili ujutru. Fizička aktivnost zahteva više napora nego inače. Strpljenje u ovoj fazi direktno utiče na to da li će doći do potpunog oporavka ili recidiva bolesti.

Kada je potrebna hospitalizacija

Određeni pacijenti zahtevaju bolničko lečenje, što automatski produžava ukupno vreme oporavka.

Mala deca, starije osobe i ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom možda će morati da budu hospitalizovani. Lečenje intravenskim antibioticima pruža direktniji pristup borbi protiv infekcije. Ponekad je potrebna i pomoć pri disanju.

Ako ste hospitalizovani zbog pneumonije, pripremite se na duži oporavak. Nekoliko nedelja nakon izlaska iz bolnice i dalje ćete osećati posledice. Povratak u punu snagu može potrajati i nekoliko meseci.

Zašto postoji takva razlika? Bolničko lečenje obično znači da je infekcija bila ozbiljnija. Ozbiljnija infekcija nanosi veću štetu plućnom tkivu. Veća šteta zahteva duže vreme za regeneraciju.

Obostrana upala pluća i njen tok

Dvostruka ili obostrana pneumonija, koja zahvata oba plućna krila, ne mora nužno značiti ozbiljnije simptome ili duži oporavak. Možete imati blagu infekciju u oba plućna krila ili ozbiljnu infekciju samo u jednom.

Pregled pluća, Shutterstock/Nutlegal Photographer
Shutterstock/Nutlegal Photographer
Generalno, što je više segmenata pluća zaraženo, to je bolest teža. Ovo važi čak i ako su svi zaraženi segmenti u jednom plućnom krilu. Dakle, rasprostranjenost infekcije, a ne samo broj zahvaćenih plućnih krila, određuje ozbiljnost stanja.

Lečenje obostrane pneumonije ne razlikuje se bitno od lečenja jednostrane. Antibiotici se koriste za bakterijsku varijantu, a antivirusni lekovi za virusnu. Terapija za ublažavanje simptoma ostaje ista, ali pacijenti sa obostranom pneumonijom često zahtevaju pažljivije praćenje.

Dugoročne posledice koje treba znati

Evo nečega što mnogi ne očekuju. Prema Američkom torakalnom društvu, dugoročne posledice upale pluća mogu da imaju čak i ljudi koji se potpuno oporave.

Šta to znači u praksi?

Deca koja se oporave od pneumonije imaju povećan rizik od hroničnih bolesti pluća kasnije u životu. Odrasli koji prebole pneumoniju mogu iskusiti srčane probleme ili oslabljenu kognitivnu funkciju. Fizička sposobnost može ostati smanjena mesecima nakon što klinički testovi pokažu potpuni oporavak.

Ovo ne znači da treba paničiti. Većina ljudi se u potpunosti oporavi bez ikakvih trajnih posledica. To samo znači da pneumoniju treba shvatiti ozbiljno. Pravovremeno lečenje i adekvatan oporavak smanjuju rizik od komplikacija.

Simptomi koji zahtevaju pažnju

Tokom oporavka, određeni simptomi signaliziraju da nešto nije u redu.

Kratak dah koji se pogoršava umesto da se poboljšava zahteva hitnu medicinsku pomoć. Isto važi za bol u grudima koji postaje intenzivniji. Povratak visoke temperature nakon nekoliko dana poboljšanja može ukazivati na sekundarnu infekciju ili komplikaciju.

Osobe starije od 65 godina mogu pokazivati atipične znake: zbunjenost, promenu u sposobnosti razmišljanja ili telesnu temperaturu nižu od normalne. Ovi simptomi kod starijih osoba zahtevaju hitnu lekarsku procenu.

Kako ubrzati oporavak

Određene mere mogu pomoći telu da se brže izbori sa infekcijom.

Odmor nije preporuka, već neophodnost. Vaš imunološki sistem troši ogromne resurse u borbi protiv pneumonije. Svaka dodatna aktivnost oduzima energiju koja bi trebalo da bude usmerena na oporavak.

Hidratacija pomaže razređivanju sluzi u plućima. To olakšava iskašljavanje i čišćenje disajnih puteva. Pijte vodu, čajeve i supe. Izbegavajte alkohol i kofein jer dehidriraju organizam.

Uzimanje propisanih lekova tačno onako kako je preporučeno može delovati očigledno, ali mnogi pacijenti prestaju sa antibioticima čim se osete bolje. To je greška koja može dovesti do vraćanja infekcije i stvaranja rezistentnih bakterija.

Prevencija ponovne infekcije

Nakon što prebolite pneumoniju, vaša pluća ostaju osetljivija neko vreme.

Izbegavanje pušenja i izlaganja duvanskom dimu ubrzava regeneraciju plućnog tkiva. Ako pušite, oporavak od pneumonije može biti odličan povod za prestanak.

Vakcinacija protiv gripa i pneumokokne bolesti štiti od najčešćih uzročnika pneumonije. Razgovarajte sa lekarom o tome da li je preporučljivo da primite ove vakcine, posebno ako spadate u rizičnu grupu.

Realistična očekivanja

Upala pluća nije prehlada koja prolazi za nekoliko dana. Čak i kod najblaže forme, računajte na minimum dve nedelje dok se ne osetite kao pre bolesti. Kod teže forme ili ako imate dodatne zdravstvene izazove, oporavak može trajati mesec dana ili duže.

Nelečena pneumonija može trajno da ošteti pluća. Zato je važno reagovati na vreme. Simptomi koji podsećaju na grip, ali traju duže od tri dana, zahtevaju lekarsku procenu.

Pneumonija jeste ozbiljna bolest i može biti opasna po život, bilo da je zahvaćeno jedno plućno krilo ili oba. Dvostruka pneumonija može biti fatalna ako se ne leči. Ali, uz pravovremenu dijagnozu i adekvatnu terapiju, većina pacijenata se uspešno oporavlja.

Ključ je strpljenje. Dajte svom telu vreme koje mu je potrebno. Nemojte žuriti sa povratkom svakodnevnim obavezama i obratite pažnju na signale koje vam telo šalje tokom oporavka.

Projekcija dokumentarnog filma

Ljudi s kamerom - istorija južnoregijskih pionira kinematografije Ernest Bošnjak i Aleksandar Lifka
(Scenario i režija: Zoltan Šifliš, H. S. D. – Producent: Ferenc Sohar)

Sreda, 18. februar, 18.00 časova, Legat Miroslava Josića Višnjića.

Broj mesta ograničen, rezervacija na 066 509 74 22

Program za decu

Radionica – Važno je znati o Ernestu

14.00 časova, Dečje odelјenje (privremeno) – ulaz iz ulice A. Mrazovića
Broj mesta ograničen, prijava obavezna na broj telefona 025 431 010

Prateći program:

Zapisi o Somboru
izložba knjiga iz izdavačke produkcije GB Karlo Bijelicki Sombor

Rvački klub "Soko" objavio je izveštaj sa prvog ovogodišnjeg takmičenja. Kako je saopšteno, na upravo održanom prvenstvu Vojvodine za starije pionire i kadete u Somboru, mladi „Sokoli“ osvojili su ukupno jedanaest medalja. Onu najsjajniju osvojio je Aleksej Filipović sa četiri efektne pobede.

Stepenicu niže na postolju našli su se: Aleksandar Mladenović, Nikolaj Lalić, Nikola Divjak, Dušan Nagulov, Vasilije Vukelić i Novak Ivanković, dok su se bronzanim medaljama okitili: Noa Keresteš, Mihajlo Pantelinac, Luka Zelić i Dimitrije Spasojević. Soko je ekipno u generalnom plasmanu zauzeo četvrto mesto kod starijih pionira, a drugo mesto u kadetskom uzrastu.

Povodom Međunarodnog dana poklanjanja knjiga, koji se obeležava 14. februara, pozivamo naše sugrađane da doniraju slikovnice i knjige za decu i mlade.

Sve prikupljene knjige biće prosleđene Školi za osnovno i srednje obrazovanje sa domom Vuk Karadžić i Domu za decu i omladinu Miroslav Mika Antić - Sombor.

Kutija za donacije biće postavljena u holu Pozajmnog odeljenja za odrasle u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki (Kralja Petra I 11).

Akcija prikupljanja knjiga traje do 21. februara.

Grad Sombor stipendiraće perspektivne studente i tokom akademske 2025/2026. godine, a svečana dodela ugovora organizovana je u prostorijama Gradske uprave. Na ovogodišnji konkurs za gradske stipendije prijavilo se 57 studenata, a vodeći se kriterijuma deficitarnih zanimanja za Grad Sombor i postignutog akademskog i školskog uspeha, nadležna komisija donela je odluku o dodeli ukupno 35 stipendija, koje će se isplaćivati u mesečnom iznosu od 15.000 dinara.

Ugovore o stipendiranju studentima i roditeljima studenata, koji nisu mogli lično da prisustvuju svečanosti, uručila je članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, koja je poručila studentima da lokalna samouprava želi da perspektivne i mlade ljude podstakne da svoju budućnost planiraju u Somboru.

„Iskreno se nadam da će i stipendiranje uspešnih studenata dugoročno doprineti tom cilju i zbog toga već punih 12 godina na ovakav način podržavamo naše visokoškolsko obrazovanje. Ovde ima i studenata koje prepoznajem iz prethodnih godina kada smo potpisivali ugovore o stipendiranju, a to je znak da ste istrajali i da ste na sopstvenom iskustvu dobili potvrdu da se vredan rad i posvećenost onome što radite u životu uvek isplati“, poručila je Ilić.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 10. februar

Na Mediteranu još uvek postoji jedno ostrvo koje nije izgubilo tišinu, prostor i dušu. Ostrvo gde se pejzaži ne menjaju zbog trendova, gde tradicija nije dekor, već način života, i gde priroda i istorija postoje u savršenoj ravnoteži. Gozo je mesto koje vas osvaja polako i kada ga jednom upoznate, ostaje zauvek urezano u sećanju.

Manje, mirnije i zelenije od Malte, Gozo deluje kao njen stariji, mudriji brat. Ostrvo koje ne pokušava da impresionira količinom sadržaja, već kvalitetom doživljaja. Ovde se dolazi da biste usporili, da biste gledali dalje, disali dublje i osetili Mediteran onakav kakav je nekada bio.

Ostrvo katedrala i monumentalne tišine

Gozo je poznat kao jedno od najreligioznijih područja Mediterana, a njegove crkve nisu samo verski objekti, one su arhitektonske i kulturne tačke identiteta ostrva. Gotovo svako selo ima svoju monumentalnu crkvu, često nesrazmerno veliku u odnosu na broj stanovnika, ali savršeno uklopljenu u pejzaž.

Najimpresivnija je Bazilika Ta’ Pinu, duhovno srce Goza i jedno od najvažnijih mesta hodočašća na Malti. Izolovana među brežuljcima, okružena tišinom i otvorenim prostorom, ova crkva deluje gotovo nestvarno. Njena unutrašnjost, mozaici i svetlost koja se lomi kroz vitraže ostavljaju snažan utisak čak i na one koji nisu religiozni.

U Viktoriji, glavnom gradu Goza, nalazi se Katedrala Uznesenja Device Marije, smeštena unutar zidina Citadele. Njena čuvena kupola, koja je zapravo optička iluzija, jedan je od najzanimljivijih detalja sakralne arhitekture na Mediteranu.

Vredi pomenuti i Crkvu Svetog Đorđa u Viktoriji, raskošno ukrašenu, bogatu zlatnim detaljima i umetničkim delima, kao i Rotundu Svetog Jovana Krstitelja, jednu od najvećih kupola u Evropi, vidljivu iz gotovo svakog dela ostrva.

Viktorija i Citadela – srce i duša Goza

U samom centru ostrva nalazi se Viktorija, administrativno, kulturno i istorijsko središte Goza. Grad je živ, ali nikada haotičan. Iznad grada dominira Citadela, masivna tvrđava čija istorija seže još u rimsko doba. Nekada utočište stanovnika ostrva tokom napada gusara i osvajača, danas je simbol izdržljivosti i kontinuiteta. Šetnja njenim zidinama pruža panoramski pogled na čitav Gozo, polja, sela, crkvene tornjeve i more koje ga okružuje.

Unutar Citadele nalaze se muzej, stare tamnice, katedrala i uske kamene ulice koje pričaju priče o vekovima borbe, vere i opstanka. Ovo je mesto gde se najbolje razume karakter ostrva.

Gozo na filmu: ostrvo koje kamera voli

Zahvaljujući dramatičnim pejzažima, netaknutoj prirodi i autentičnoj arhitekturi, Gozo je decenijama privlačio filmske ekipe iz celog sveta. Najpoznatija produkcija snimana ovde je, naravno, „Igra prestola“. Upravo je na Gozu snimana čuvena scena venčanja Deneris Targarien i Kal Droga, u oblasti Dwejra, na dramatičnim liticama.

Pored „Igre prestola“, Gozo je bio lokacija za filmove i serije kao što su „Troja“, „Grof Monte Kristo“, „Sudar Titana“, „Odiseja“, kao i brojne evropske produkcije. Ostrvo često „glumi“ antičku Grčku, biblijske predele ili mitske svetove, jer poseduje autentičnost koju je teško rekonstruisati u studiju.

Mitologija i ostrvo nimfe Kalipso

Gozo nije samo istorijski i filmski fascinantan, on je i duboko ukorenjen u mitologiji. Prema Homerovoj „Odiseji“, upravo se ovde nalazilo ostrvo Ogigia, dom nimfe Kalipso, koja je zavela i zadržala Odiseja punih sedam godina.

Pećina nimfe Kalipso, koja gleda na plažu Ramla Bay, i danas nosi ovu legendu. Bez obzira na istorijsku tačnost, energija mesta je snažna. Pogled na more i tišina lako bude maštu i stvaraju osećaj vanvremenskog prostora. Gozo se često doživljava kao ostrvo između stvarnosti i mita, mesto gde prestaju granice između istorije, legende i prirode.

Gigantija – trag civilizacije starije od piramida

Na Gozu se nalazi jedno od najfascinantnijih arheoloških nalazišta na svetu. Gigantija, drugi najstariji samostojeći kameni objekat na planeti, stariji čak i od egipatskih piramida. Podignut pre više od 5.500 godina, ovaj megalitski hram svedoči o civilizaciji čije znanje, organizacija i duhovni svet i danas zbunjuju naučnike. Masivni kameni blokovi, neki teški i po nekoliko desetina tona, postavljeni su sa preciznošću koja izaziva divljenje i poštovanje. Prema lokalnoj legendi, hram su sagradili džinovi, otuda i ime Gigantija, ali ono što je sigurno, jeste da je ovo mesto nosilo snažan ritualni i simbolički značaj. Šetnja kroz ovaj kompleks nije samo susret sa istorijom, već i sa samim počecima ljudske potrebe za verom, zajednicom i smislom. Gigantija nije samo spomenik prošlosti, ona je tiho podsećanje koliko je Gozo duboko ukorenjen u temelje evropske civilizacije.

Najlepše plaže na Gozu

Gozo osvaja morem koje menja nijanse tokom dana i obalom koja deluje netaknuto i iskreno. Njegove plaže nisu stvorene za masovnu posetu, već za doživljaj, za trenutke tišine, poglede ka horizontu i sporo uživanje u prirodi.

Ramla Bay je najpoznatija plaža na ostrvu i jedna od njegovih najprepoznatljivijih slika. Crvenkasto-zlatni pesak, koji se pod suncem presijava toplim tonovima, stvara snažan kontrast sa dubokim plavetnilom mora. Okružena blagim brežuljcima i zelenim padinama, Ramla pruža osećaj širine i slobode.

Sakrivena među zelenim padinama, San Blas Bay odiše intimnošću i mirom. Do nje vodi strmija staza, ali upravo ta izolacija čuva njen karakter. Tirkizna voda, tišina i prirodno okruženje čine je savršenim mestom za one koji žele da se potpuno isključe i prepuste ritmu ostrva. Uvale oko Dwejre nude sasvim drugačije iskustvo, sirovu, dramatičnu lepotu i jedne od najboljih lokacija za ronjenje na Gozu.

Praktični saveti i savršeno vreme za posetu

Do Goza se dolazi jednostavno, trajektom sa glavnog ostrva Malte, a vožnja traje oko 25 minuta. Već sam prelazak trajektom donosi osećaj promene ritma i atmosfere.

Najbolje vreme za posetu je proleće i rano leto, kao i jesen. Temperature su prijatne, ostrvo je zeleno, a nije preplavljeno posetiocima. Leto donosi više gužvi, ali Gozo i tada ostaje mirniji od Malte.Iznajmljivanje automobila ili skutera olakšava istraživanje, ali Gozo je dovoljno kompaktan da se može doživeti i sporim tempom.

Ono što Gozo izdvaja nije samo lepota, već i mir. Gozo je ostrvo za one koji žele da pobegnu od buke, ali ne i od sadržaja. Za one koji traže dubinu, a ne površni sjaj. Ostrvo koje ne nudi spektakl, već ravnotežu.

I upravo u tome leži njegova tajna. Gozo ne pokušava da bude najbolje od mediterana.
On jednostavno jeste njegova najčistija, najtiša i najautentičnija verzija.